Националистичка тематика!

[СРБСКИ КОСМЕТ]

А ми идемо даље...

Холандски пуковник: Срби ниси починили геноцид, већ су бриљантно ослободили Сребреницу!

У хронологији новинских текстова о догађајима у Сребреници пада у очи да су војну операцију Војске РС против бошњачких снага, као геноцид окарактерисали холандски политичари и њихови медији. Први који је изашао са оваквом тврдњом био је тадашњи холандски министар за помоћ и развој Јан Пронк, а за њим министар одбране Јорис Ворхуве и то одмах пошто је сребреничка операција Војске РС завршена.Холандски војници у Босни који су све гледали својим очима одмах су се супротставили медијској хистерији о етничком чишћењу и геноциду над Бошњацима из Сребренице, која је кренула као лавина. Њима су се доцније прикључили и осталих 1.200 припадника Холандског пешадијског батаљона, који су у три ротације служили у енклави Сребреница од 1993. до 1995.

Сам „неспоразум“ холандске владе са својим војницима званично је почео када је одлазећи са службе у Босни, пуковник Томас Кареманс заповедник батаљона, у Загребу на пригодној конференцији за штампу 25. 7. 1995. похвалио припаднике Војске Републике Српске за веома добро испланирану и изведену акцију ослобађања Сребренице. Пуковник Кареманс је нагласио да је та акција била усмерена искључиво против муслиманских јединица, а никако против припадника 13. пешадијског батаљона из Холандије, који је био стациониран у Сребреници. Срби су вешто надмудрили муслиманске војнике, закључио је Кареманс.

На питање загребачких новинара да објасни своје гледиште о наводном етничком чишћењу у Сребреници, пуковник Кареманс је одговорио да су муслимани попалили 200 српских села око Сребренице и побили становништво које је у њима живело.

Ова његова изајава „шокантно“ је деловала на стране новинаре који су спремни дошли да нападну Кареманса. Холандски пуковник је наиме овом приликом само поновио оно што је рекао дан раније у високотиражном холандском листу „НРЦ Ханделсбиад“ да „у Сребреници није било геноцида“ јер је (како су малициозни уредници дописали) „покољ у Сребреници од стране Срба био коректна војна акција „.

Тако је почео „медијски топли зец „за холандске војнике. Убрзо је смењен и Каремансов претпостављени холандски генерал Кузи. Он је изјавио „да након пада Сребренице српско-босанске трупе нису починиле геноцид над муслиманима („Ди велт“ 12. 7. 1996). Додатни Кузијев грех је био у томе што је у међувремену Кареманса из чина потпуковника унапредио у пуковника због заслуга и понашања у Сребреници када га је НАТО оставио самог, и то усред борбе далеко моћнијих војних јединица.

У холандској штампи у јулу 1995. године тражен је одговор на питање да ли су холандски војници били кукавице у управо завршеном сукобу. Друго важно питање било је шта се стварно догодило у Сребреници после уласка српске војске.
Дневник „Хет Фароол“ је 27. 7. 1995. пренео изјаву капетана М. Схутена, јединог официра УН који је више дана био очевидац на локацијама наводних крвопролића и који у потпуности негирао причу о геноциду:

„Свако брбља о свакоме, али нико не показује чврсте доказе. Запажам да холандски народ хоће по сваку цену да докаже како се збило крвопролиће. Ако су се збивале егзекуције, Срби су их прикривали проклето добро. Отуда у то ништа не верујем. После слома Сребренице 13. јула 1995. приспео сам у Братунац и тамо остао осам дана. Могао сам да одлазим свуда где сам хтео. Припадала ми је свака могућа заштита, нигде ме нису заустављали.“

Непосредно по паду Средбренице око тридесетак страних новинара боравило је на том подручју и ниједан није потврдио причу о било каквом масакру. Особље УН, које је пристигле избеглице са подручја Сребренице интервјуисало у Тузли о кршењу људских права, није наишло ни на једно сведочење о злочинима из прве руке.

Немачки лист „Ди велт“ је 25. 7. 1995. известио да су се репортери новина распитивали код холандских војника, који су се вратили из Сребренице, и увек добијали исти одговор:

,,У Сребреници се није збио геноцид!“

Дословно је тада написано:

,,Ни подофицир Пранк Стројк ни други војници УН стационирани у Сребреници неће јавно да потврде оно што су тврдили, прво министар за помоћ и развој Јан Пронк, а потом и министар одбране Јорис Ворхуве да се у Сребреници збио геноцид. Војник из редова холандских плавих шлемова Арнолд Блом је пред државном комисијом Холандије био изричит“:

,,Када смо патролирали у енклави, муслимани су провоцирали српску ватру. Они су пуцали преко нас и тиме хтели да постигну да Срби погоде неког од нас како би спољни свет опет на њих свалио кривицу! Ову изјаву пренео и дневник „НРЦ Ханделсбиад“.

Пред хитно формираном државном холандском комисијом војник Карел Мулдер је изјавио:

,, Много тога што се говори о Србима јесте лудост. Био сам три дана са избеглицама и Срби су са њима добро поступали“.

Под каквом су баражном ватром били холандски војници по повратку у земљу сведочи податак да су морали да направе веб-сајт www.дутцхбат 3. НЛ. како би одговарали на сумње и оптужбе.

Говорећи о разлозима постављања презентације, припадник батаљона Марко ван Хес обаснио је да тако желе да сперу љагу са свог војничког имена и да помогну да свет сазна истину и о страдању Срба у то време. У међувремну, у разговору за франкфуртске „Вести“, овај војник је рекао и следеће:

- Федерација Босне и Херцеговине је изгубила спор у тужби против Холандије због наводних пропуста холандског батаљона. Они су нас тужили, а док смо боравили на пунктовима око Сребренице и у њој, нико од муслимана није страдао – причао је Марко ван Хес.

- То што је изгубљен спор, међутим, не значи да су војници добили било какву сатисфакцију.

Како је рекао овај холандски војник: – У јулу 1995. године, 450 војника холандског батаљона, лоше наоружаних, требало је да „брани“ добро опремљену, читаву 28. дивизију Армије БиХ, која је бројала око 10.000 бојовника!

,, Што се сами нису бранили? Увек сам се питао зашто сви штите муслимане, а нико Србе – наставља Хес. – Наши пунктови били су и у спаљеним српским селима, Залазју, на пример. Могли смо да уочимо каква су зверства муслимани чинили над Србима. Наш батаљон су чинили младићи од 19 до 20 година, неспремни за било какве окршаје. Тешко нам је пало да нас туже они којима смо помагали скоро две године. Они који су нам крали храну и гориво, псовали нас, вређали… Па, нисмо ми криви што су они изгубили битку. Наш задатак је био да их бранимо од Срба, а они су нас нападали. Убили су једног нашег војника, а неколико ранили!

,,Када смо се вратили кућама, холандски медији су се утркивали ко ће више да нас облати, уз констатацију да смо баш ми одговорни за догађаје у Сребреници“, говори Ван Хес.

,, Напала нас је Влада, све друге државне институције. Многи припадници батаљона, најмање 100, тада су тотално – пукли! Полудели су. Неколико њих се убило! Нисмо добили никакву моралну подршку, сатисфакцију за боравак међу муслиманима. Већина војника је због психичких проблема трајно неспособна за рад. Узгред, више од 90 одсто њих није завршило никакву школу пре одласка у Босну.

Ветерани из Сребренице су тужили своју државу, тражећи и сатисфакцију и новчану помоћ. Међутим, и даље трпе понижавања. Марко каже да и девојке одбијају да буду са војницима који су боравили у Сребреници. Сматрају да „нису успели“.

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

У сарадњи с ГСМА, два гиганта потрошачке електронике желе да замене традиционалне СИМ картице електронским како би корисници могли брже и лакше да мењају мобилне мреже.

Технологија нове е-картице биће у Епл СИМ-у, представљеном заједно саАјПед Ер 2, који омогућава брзу промену мрежа података на таблету.

Разликоваће се по томе што је нећете моћи уклонити и што ће бити виртуелна, па је могуће да ће у једном тренутку бити елиминисан и улаз за картице на паметним телефонима.

У ГСМА се надају да ће спецификације картице е-СИМ завршити довољно брзо како би је пустили у промет током 2016. године. Уверени су да ће заједничка архитектура за е-СИМ временом постати стандард за телеком индустрију.

Иза те замисли већ су стали већи провајдери као што су АТ&Т, Дојче Телеком, Оранж, Водафон и Телефоника.

 

[Jurivaka]

На горњој слици поред године "1945" је стајало "аустроугарски коњушари".Зашто је то модератор обрисао?Да ли модератору несмета то што су они побили милион Срба у другом светском рату?Или му је девојка хрватица?

Šta je tvoj cilj na ovoj temi - patriotizam, rodoljublje, afirmacija sopstvene nacije i njenih dostignuća na svim poljima ljudske djelatnosti..., ili širenje nacionalne mržnje i netrpeljivosti prema drugim nacijama i nastojanje da se te druge nacije što više izvrijeđaju i omalovaže?
Treba da ti bude jasno da će ti na ovom forumu biti dozvoljeno da pišeš afirmativno o sopstvenoj naciji, ali ti neće biti dozvoljeno da širiš nacionlnu mržnju i omalovažavaš druge narode, ma ko oni bili. Imaj ovo na umu, ako želiš i dalje ovdje pisati. I još jedna napomena: ovo nije stav urednika i moderatora ovoga foruma, nego su to odredbe njegovog Pravilnika.

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

nastojanje da se te druge nacije što više izvrijeđaju i omalovaže?

Хрватска,Босна и Херцеговина,Македонија су нације?

ali ti neće biti dozvoljeno da širiš nacionlnu mržnju i omalovažavaš druge narode, ma ko oni bili.

Ово донекле има смисла,заиста је беспотребно омаловажавати Србина католика и Србина потурчењака.Извињавам се.

I još jedna napomena: ovo nije stav urednika i moderatora ovoga foruma, nego su to odredbe njegovog Pravilnika.

Готово цео свет Србе проглашава геноцидним а ти се овде јављаш и за најмању ситницу коју напишем о покатоличеним и потурченим Србима.

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Весна Веизовић: Тиха исламска окупација Србије

Када би неки шаљивџија српског порекла упутио неку претњу „домаћим окупаторима“, а да они то схвате довољно озбиљно, не би требало више од 24 сата да га домаће службе лоцирају и ухапсе.


Пише: Весна Веизовић / Васељенска ТВ
Један добар Србин, Милија Ћућа, својевремено је поделио своја размишљања о методама смене Бориса Тадића. Убрзо је покренута потрага за њим, он је ухапшен и иза решетака је провео читавих девет месеци, мало после изласка једноставно је нестао. Већ више од две године његова породица нема никаквих информација о њему.

То што је он написао никога није повредило, није изазвало никакву панику, а оперативне службе су имале сасвим довољно података о њему као активном националисти да знају да је потпуно безопасан. Није Милија једини, ипак један је од оних ретких који су и оно мало времена након затвора искористили да наставе где су стали.

Последњих дана претње Србији али и властодржцима су све чешће. Сада им, додуше, не прете српски националисти већ исламисти. Од спекулација о могућим терористичким нападима на већим окупљанима дошли смо до претварања Србије у „исламски калифат“.

Неколико врло занимљивих прилога на ЈуТјубу ових дана је преплавило друштвене мреже, одговор домаћих служби је да се „починиоци“, односно особе које су поставиле снимке – не могу лоцирати. Ипак, претње су схваћене врло озбиљно. Толико да је обезбеђење властодржаца и објеката у којима они обитавају утростручено.

Остатак Србије, који и чини Србију вероватно треба сам да се сналази, наравно само у случају да то сналажење не крши ничија људска права. Другим речима – ионако незаинтересовани Срби нека остану у том стању летаргије и чекања нечега.

Овакве претње од стране исламиста не појављују се први пут. Годинама већ уназад, с времена на време појави се по неки снимак, позив неког распамећеног имама, шиптарских терориста који су у све бољим односима са босанским и новопазарским вехабијама, или просто појединца који се из оправданог разлога осетио силним да позове своје истомишљенике на окупацију Србије.

Наша власт је сваки пут реаговала у оваквим случајевима:

• Шиптарима поклања Космет;

• Муслиманима је прећутно дата на управу под посебним третманом цела Рашка, коју наша полиција штити од Срба не дозвољавајући непожељнима да пређу неку невидиву границу коју су исцртали муслимани;

• Ту је наравно и невидиви „Београд на води“ у ком, уколико се икад изгради, наша земља има свега 32% од укупног капитала;

• 000 арапских студената које ћемо „са задовољством“ прихватити и инсталирати у јавни сектор;

• Одрицање од сопствених споменика од националних значаја у корист споменика Османског окупаторског царства, данашње Турске и њеног председника који Нови Пазар, Сарајево, Призрен и Анкару гледа истим похлепним очима.

Ипак најреакција на претње које више нису спорадичне већ малтене свакодневне одвија се овог тренутка.

Са једне стране добијамо врло озбиљне претње које нису ни мало занемарљиве, и са те исте стране наша земља се свакодневно допуњује огромним бројем особа које за себе тврде да су избеглице и да су на путу ка „бољем животу“.

Бољи живот

У домаћим медијима свакодневно можете видети прилоге у којима групе азиланата седе по београдским парковима или оне који су већ смештени у азилантске центре. У првом плану медији углавном снимају жене и малу децу. Међутим, у стварности, уколико се прошетате Београдом, на њих 100 наићи ћете свега једну жену и једно дете. Иста је ситуација и по азилантским центрима широм Србије, почев од Бујановца, па преко Боговађе, Бање Ковиљаче, Суботице, Зрењанина…

Дакле, на лицу места се можете уверити да су 90% њих мушкарци у доби између 20 и 50 година, војно способни, врло пристојно обучени, снабдевени врло скупим мобилним телефонима, фине грађе која се никако не уклапа у причу о сиромаштву ратом погођених подручја где људи умиру од глади.

Такође су и платно способнији од већине становништва Србије чији је једини ресторански оброк бурек у пекари, док се рецимо ове „избеглице“ хране по врло скупим ресторанима, проводећи дане у кафићима, а ноћи у хотелима.

Тешко да се може тако лагодно живети са свега 10 евра колико им је наводно дневни џепарац.

Поред јасног „спина“ где их домаћи режимски медији у народу представљају као несрећнике који беже од рата, а кући су заборавили жене, баке, деке и децу, ваљда док се не снађу, ту је и друга лаж. Наиме, како би нас и ситуацију која је са њиховим доласком све напетија „опустили“, они кроз наше, већ изморене умове, провлаче причу „како су азиланти ту само привремено“ и да „нико од њих не жели да остане у Србији, већ тежи ка бољем животу“.

Прво да размотримо ту „привременост“ која се некако већ одужила, и да поставимо питање: Колико траје то „привремено“ када се очекује да ће до краја ове године у Србији бити стационирано преко сто хиљада азиланата!? И то сто хиљада је званична и легална бројка! Следеће питање је: Коме ћемо распослати тих сто хиљада „избеглица“ када их нико у свету не жели? Да ли ће се можда ситуација око пожељности азиланата променити до краја године, или ће се уствари та бројка код нас повећати када споразумом о реадмисији почну да враћају и оне који су некако успели да дођу на територију Европске уније?

Даље, врло занимљива теза је и: „Нико од њих не жели да остане у Србији, већ тежи ка бољем животу!“

Па чему онда тежи Србија? Значи ли то да у Србији никада неће бити боље када ни мигранти не желе у њој да остану? Како је онда Србија просперитетна земља, како вели наш премијер, пожељна за улагаче, стране партнере, а у њој не желе да обитавају чак ни азиланти који имају бесплатан смештај, клопу и џепарац?!

Но, да се вратимо путевима ка „бољем животу“ који се по писању наших медија обавезно налази на територији Европске уније. У овом тренутку се у Бугарској, која је чланица Европске уније, налази више од 40.000 миграната који желе да уђу у Србију.

Ако су већ на тлу земље која припада Европској унији, због чега желе да прођу кроз територију Србије и да се опет врате?

Прво, јер је Србија као транзитна земља, везана споразумом о реадмисији обавезна да сваком мигранту изда потребна привремена (наравно о нашем трошку) документа, са којима ће ти азиланти себе осигурати од повратка у Сирију, Либију, Авганистан или неку другу исламску земљу из које су већ „побегли“. Када их буду остале земље ЕУ враћале – вратиће их у Србију.

Још једна чињеница која је везана за азилантске путеве а која оспорава званичну медијску причу, јесте и њихова навала на Мађарску. Мађарска упорно одбија да прими азиланте, Орбан је отворен по питању мултикултуризма у који не верује и без икаквог скривања и лицемерја покушава да сачува националне интересе. Чак ни зид који гради на граници са Србијом наводно не може да спречи улазак азиланата. Док са друге стране то није једини, али ни најлакши пут за улазак на територију ЕУ. Ту је и Хрватска, Словенија, па и преко БиХ је много лакше доћи до „бољег живота“ него преко Мађарске.

Ипак нико од њих не покушава. Али нико се не труди ни да извести да и они који покушају преко Мађарске углавном буду ухапшени и враћени и ми смо полако окупирани са свих страна „избеглицама“ без жена и деце. На југу у Бујановцу, на северу у Суботици, на западу у Бањи Ковиљачи, на истоку у Зрењанину, у средишњој Србији у Боговађи и Београду.

Војска исламиста заузима војно стратешке положаје, САД не скрива да финансира оне против којих се наводно бори, медији од истих праве жртве, премијер се солидарише и испробава њихову храну док га милион гладних Срба не интересује, обавештајне службе не реагују на озбиљне претње које угрожавају безбедност и уопште опстанак Србије, пензије и плате се смањују а на азиланте се даје дневно по петнаест хиљада евра, све у свему када само мало боље сагледамо ситуацију видећемо да нам не прети само хуманитарна криза која је у току, већ тиха исламска окупација. А када сви прогледају и коначно се сложе, бојим се да ће бити касно.

За сада једино је јасно да се нама неспремнима нешто спрема.

 

[Jurivaka]

Хрватска,Босна и Херцеговина,Македонија су нације?

To nisu nacije nego države. Bar toliko bi morao da znaš.

Ово донекле има смисла,заиста је беспотребно омаловажавати Србина католика и Србина потурчењака.Извињавам се.

...A ova tvoja ironija nema nikakvog smisla. Šta bi ti to htio sa ovim "poturčenim" i "pokatoličenim" Srbima? Oni su to što sada jesu i nikakvo vrijeđanje i omalovažavanje to neće promijeniti, naprotiv, samo će doprinijeti dodatnoj međusobnoj mržnji i netrpeljivosti, a to onda nikome neće donijeti dobro.

Готово цео свет Србе проглашава геноцидним а ти се овде јављаш и за најмању ситницу коју напишем о покатоличеним и потурченим Србима.

Uvrede uopšte, a pogotovu uvrede na nacionalnoj odsnovi nisu sitnice. Sem toga vrijeđanje drugih je znak nekulture a ne kulture, a ti, ako imaš namjeru da afirmišeš svoju naciju, a pretpostavljam da imaš tu namjeru, onda veoma griješiš ako misliš da ćeš to postići ispoljavajući nacionalnu i vjersku mržnju i netrpeljivost prema drugim narodima i nacijama. Takav postupak ne afirmiše tvoju naciju, naprotiv!

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Бивши амбасадор САД у Хрватској Питер Галбрајт после 20 година од операције Олуја у којој је из Хрватске протерано 280.000 Срба, а убијено око 2.000 људи признао је да је ова војна акција изведена уз помоћ и сагласност Америке!

У ауторском тексту за „Јутарњи лист“ он истиче да му је још 20. јула 1995. године министар одбране Хрватске Гојко Шушак рекао да су Хрвати спремни за напад.

„Био сам одлучан у томе да се нећемо супростављати! Иако ми је Шушак рекао како је план да Хрватска отвори пролаз према Бихаћу преко Слуња, знао сам да хоће да врате целу Крајину.

У мојим порукама Вашингтону објаснио сам да ће ово довести до одласка већине Срба, али у хијерархији од лошег ка горем било би да Ратко Младић заузме Бихаћ“, написао је он додајући да је крајем јула из Беле куће добио потврду да ће САД подржати Туђманову акцију.

„Одлетео сам на Брионе како бих рекао Туђману да ценимо спремност Хрватске да пролије крв. Није то било зелено светло, али сасвим сигурно није било ни црвено. То је било оно што је Туђман желео да чује“ – закључује он.



Извор: Телеграф

 

[radja71]

I on se ponosi time?!
Čime se pošten stidi, fukara se ponosi.
Bog mu tako vratio da Bog da.

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Нека их брате Рађа,ничија није до зоре...Ни њима ни Шиптарима.Има један лек за американце по имену "Русија".Хвала ти на свиђањима.Идемо даље...
СРБИ, ЗА ОВО СЕ МОРАТЕ БОРИТИ: Погледајте шта кажу наша деца са окупираног Косова и Метохије
Извод из емисије ,,Моја Србија“, погледајте шта кажу наша деца о Космету, шта је за њих срећа, да ли верују у Бога и шта би се десило ако би опет дошло до рата.


После оваквих малих, али ипак јако великих речи ниједан Србин не би смео да остане равнодушан.
Није битан један хектар земље, једна кућа или нешто треће, битна су наша деца која су остала тамо и за коју се морамо борити, деца у којој се може видети оно највеће србско достојанство, љубав и скромност.
Како каже мали Александар, тада ученик четвртог разреда, ,,Како Бог каже тако ће и бити, како Бог одлучи“, али да допунимо малог Александра и још кажемо да морамо да заслужимо да нас Бог погледа и да нам помогне, да идемо путем Његовим, путем покајања и љубави, да љубимо ближњег свога, да пазимо на нашу децу у целом свету па и на окупираном Космету.

ЗАТО СРБИ, као што каже дечак у првом минуту Срби су јаки, ако се уједине, ако живе у слози, биће добро, а ако то не урадимо онда ћемо да пропаднемо.
Зато манимо се политичких манипулација, превара, свађања и препуцавања, а поготово доказивања преко интернета ко је већа Србенда, него ајде да сви допринесемо ко колико може да та деца која заслужују и много више од нас самих, да имају нормалан живот, да имају и они право на храну и воду, на љубав, на другаре, на све оно што ми имамо, али опет похлепни тражимо више.
Можемо ли да се ујединимо макар око питања нашег светог Косова и Метохије, можемо ли да се ујединимо око наше деце која су највећа светиња, можемо ли да се ујединимо око наше браће и сестара?
Ако толико не можемо, онда смо ми заиста мизарни и мали људи, људи који не заслужују да постоје, а камоли да заслужимо место у рају и у ,,Небеској Србији“ што би сваком требао да буде циљ овог живота.

За крст часни и слободу златну, уз Божју помоћ догодине у царском Призрену!

(Србин.инфо – Крунић Александар)