Националистичка тематика!

Učlanjen(a)
07.04.2013
Poruka
879
Говор Светог владике Николаја Велимировића на дан објаве рата 1912. године



"...Мир и грађански пороци цветају заједно. Све велике нације рођене су у рату и издахнуле у миру. Не плачите за миром у коме сте до јуче живели. Недостојан је суза мир који је све људе поравњао и чинио их подлацима. Не жалите мир над којим су царовали себичност и раздор. Зар се не сећате кога је тај мир убрајао у своје хероје? Партијске сплеткароше, новинарске злоће, јунаке берзе и власнике мемљивих станова са Дорћола и Савамале, који 6 дана делају безбожна дела, а седми дан долазе у Цркву и пале дебеле свеће Богу. Тај дојучерашњи мир је у ствари значио рат, злобни, потајни, најгори од свих - необјављени рат против свих нас. Боља је једна велика и бујна река, него безброј малих барица, које се при мразу брзо заледе а на Сунцу лако усмрде. БОЉИ ЈЕ РАТ КОЈИ УЈЕДИЊАВА ЦЕЛУ НАЦИЈУ, НЕГО МИР КОЈИ ИМА ОНОЛИКО МАЛИХ ЦИЉЕВА КОЛИКО И ЉУДИ, КОЈИ РАЗЈЕДИЊАВА БРАТА ОД БРАТА, КОМШИЈУ ОД КОМШИЈЕ, ЧОВЕКА ОД ЧОВЕКА. Будите мирни стари и нејаки. Младу Србију водиће Бог ка победи. Ко у то не верује, узалуд му сва вера његова. Сви Хришћански фарисеји овога Света помагали су Турцима Селџуцима. Нама Србима помагао је Христос и ми смо победили. Мирна вам савест браћо Срби, рат је средство у рукама Божијим као што је и мир. Боже који си нас вековима кажњавао због грехова наших предака, дај нам храбрости да покажемо своје пунолетство на делу Твоме. НЕ РАТУЈЕМО МИ ЗАТО ШТО НЕ ПРИЗНАЈЕМО НАШЕ НЕПРИЈАТЕЉЕ ЗА ЉУДЕ, НЕГО ШТО СУ СЕ ОНИ ОДВИКЛИ ПРИЗНАВАТИ НАС ЗА ЉУДЕ.
Дај нам Боже онолико храбрости, колико наши непријатељи имају мржње према нама и дело ће Твоје ускоро бити свршено. Амин!''
 
Učlanjen(a)
07.04.2013
Poruka
879
Буди Србин - купуј домаће!


О деструктивној природи капитализма је много тога одавно познато, али је данас више него очигледно да развој тзв. потрошачког друштва доводи не само до исцрпљивања природних ресурса, већ и до биолошког пропадања народа. Ваздух, вода и храна су затровани. У намирницама се свакодневно повећавају „дозвољене“ количине адитива. Употреба генетски модификованих организама (ГМО) у производњи хране је у сталном порасту. Збирно дејство свих ових фактора све погубније утиче на здравље човека и његове генетске особености. Све већи број младих пати од тешких оболења. Све већи број људи је стерилно.
Србија већ годинама увози парадајз из Турске, пасуљ из Киргистана, лук из Кине, кромпир из Холандије, јабуке из Пољске, лубенице из Албаније. Иако велики део увеженог воћа и поврћа садржи пестициде и нитрате у количинама које су изнад максимално дозвољеног нивоа, то не представља сметњу да се оно нађе на рафовима домаћих продавница, али и на тезгама наших пијаца. Из Албаније право на наше трпезе, и то шверцерским каналима, стиже и пилетина, ћуретина, као и свињско и јунеће месо. Поред више наших млекара, у Србију се такође увози и млеко и млечни производи. И док србском сељаку труне и пропада оно што је муком произвео, наша држава увози прехрамбене производе који су можда јефтинији, али је њихов квалитет далеко слабији, а често и опасан по здравље.
Крајње је неодговорно очекивати да ће се оваква ситуација разрешити сама од себе и да ће нас неко други поштедети отрова којима нас увозници и крупни трговци кљукају. Своје навике и начин живота морамо кориговати и сами се побринути да оно чиме хранимо себе и своју децу буде квалитетно и здраво. Позивамо стога све одговорне и здравомислеће људе да уместо куповине у супер и мега-маркетима, или код накупаца на пијацама, купују директно од сељака-произвођача или у мањим трговинама које се снабдевају производима домаћег порекла. Тиме ће на најконкретнији начин подржати србско село и домаћу производњу и осигурати здраву исхрану своје породице.
Дајте свој допринос ширењу свести код наших људи. Штампајте и лепите у свом крају наше нове налепнице са поруком: Купуј домаће! Купуј локално!
Србска Акција
 
Učlanjen(a)
07.04.2013
Poruka
879
60936_vest_sergej-lavrov.jpg
 
Učlanjen(a)
07.04.2013
Poruka
879
Херој Новоросије Игор Стрелков стигао до Славјанска преко Грозног, Босне и Крима


Министар обране Доњецке републике већ ушао у легенду и историју – такве јунаке Холивуд мора да измишља.

Међу браниоцима Новоросије већ има много људи који су заслужили титулу живе легенде. Али, постоји неко ко је ван конкуренције.

Биографија тог човека достојна је екранизације – и то одмах серије, или писања романа. Ако Холивуд мора да измишља своје – Рамбо, наш супермен је потпуно реалан. Кад бисте га срели у граду могли бисте да помислите да предаје ботанику или да је архивиста. Иначе, он и јесте по струци архивиста.

Игор Стрелков родио се у Москви 1970. На почетку његових подвига на територији Новоросије Служба безбедности Украјине објавила је информацију да је Стрелков (или Стрелок – стрелац) – његов псеудоним или надимак. У ствари, његово име је Игор Всеволодович Гиркин. Иначе, то је једно од малобројних саопштења СБУ и украјинских медија за које нема посебног разлога за сумњу.

Стрелков се од детињства пасионирано бавио историјом и по завршетку школе 1988. уписао се на Московски историјско- архивски факултет. Већ на првој години заинтересовао се за војно-историјску реконструкцију. Та пасионираност остала је и до данас. Омиљена тема његових реконструкција био је Добровољачки покрет из времена Грађанског рата. Касније је Стрелков тој теми посветио низ научних радова, а затим и књигу.

После завршеног факултета, пошто је из породице војника,Стрелков је схватио да га не привлаче каријера обичног историчара и године непрекидног седења у архивама и библиотекама.

Док је још био студент, односно 1992. учествовао је као добровољац у заштити становништва Придњестровља од геноцида од стране румунских националиста, а такође и у ратном сукобу у Босни.

Пошто је добио диплому о високом образовању, Стрелков се одазвао на хитан позив за одслужење војног рока у јединицама ПВО и од тог момента више није скидао униформу.

По завршетку редовног служења војног рока, 1994. године, прешао је у професионалну службу и већ 1995. учествовао у борбама у Грозном у саставу 166. посебне гардијске моторизоване бригаде. Затим је премештен у специјалне војне јединице где је, према поузданим подацима, служио од 1999-2005. године.

О даљим местима службе историчара-специјалца има само неколико индиректних података, што је и разумљиво.

У једној од дискусија на форуму за реконструкције Стрелков је поменуо број јединице у којој је тада служио и дужност – заменика начелника сектора. Свеприсутни новинари ископали су да се под тим бројем крије једна од најелитнијих формација органа силе – Управа за борбу са међународним тероризмом ФСБ.

У њој је на руководећој функцији могао да се налази само, благо речено, редак човек…

Претпоставља се да је 2012. Стрелков отишао у резерву у звању пуковника. Пошто је био руководилац службе безбедности, радио је у комерцијалним структурама и наставио да се бави реконструкцијом историјских догађаја и то показивао публици у свом омиљеном лику митраљесца- белогардејца, или римског легионара, или црвеноармејца из времена Великог Отаџбинског рата.

Стрелков руководи клубом за историјску реконструкцију који је основан у оквиру војно-историјског клуба „Московски драгонски пук“. Пружао је потребну помоћ Руској православној цркви, поред осталог пратио је достављање реликвија са Свете Горе – Дарови Мудраца.

Отишао је на Крим и сакупио свој први невелики одред добровољаца и са њима се упутио у Доњецку област где је кијевска хунта управо почела свеобухватне репресије против локалног становништва.

Одреду Стрелкова уз пут су се прикључили људи пореклом из различитих региона Украјине. Борбена дејства почели су на подручју Краматорска и у самом граду Славјанску који се налази на стратешки важној траси Ростов-Харков.

Појава добровољаца на челу са пуковником који више личи на белогардејца-аристократу – сваког је шокирала.

Локални припадници органа силе почели су да прелазе на страну народне одбране, али се у околини Славјанска већ налазила значајна група специјалних јединица украјинске армије и ловаца на главе из Десног сектора, који су дошли из северозападног дела Украјине и Кијева.

Пошто се сазнало да је у град ушла група из редова народне одбране, колона специјалних јединица под командом кијевских шефова покушала је да се пробије у Славјанск, али је била разбијена. Прокијевске снаге у паници су се повлачиле, а локални мушкарци уверивши се у озбиљност намера придошлог пуковника почели су масовно да се уписују у одреде под његовим руководством. Добро је да је од првих дана борбе у изобиљу узето трофејног оружја…

Следећа необично храбра акција Стрелкова била је блокирање 25. десантне бригаде, њено разоружавање и одузимање БМП – оклопног возила.

После оснивања Доњецке народне републике, Игор Стрелков је постављен за првог човека народне одбране. Касније, пошто је народ на референдуму 11. маја званично подржао независност републике – Стрелков је постао министар одбране и командант оружаних снага.

Нема сумње да ће Стрелок стати и на чело обједињених оружаних снага Новоросије о чијем је оснивању саопштено претходних дана.

Читава војска обе младе републике већ је де-факто подређена Стрелкову. Он лично налази се на најопаснијој линији и командује стотинама бораца у одбрани Славјанска не дозвољавајући трупама хунте да заобиђу Доњецк и затворе ростовску трасу.



У светској ратној историји практично нема подвига аналогног подвигу војсковође Стрелкова.

Под његовим руководством добровољачка армија ДНР наоружана је углавном стрељачким наоружањем, а већ трећи месец одбија нападе армије, СБУ, МУП и казнених батаљона наоружаних хаубицама, ракетним системима „Град“ и „Ураган“, тенковима, авионима, хеликоптерима (борци Стрелкова оборили су најмање 16 хеликоптера)…

Све ово је само по себи толико невероватно да је тешко поверовати у реалност онога што се догађа. Ипак, Стрелков често подсећа да је он жив човек „од крви и меса“ – објављује своје белешке – извештаје о резултатима борбених дејстава, даје новинарима интервјуе богате садржајем и снима видео-обраћања народима Русије и Новоросије.

Стил излагања Стрелкова наводи на сумњу да то говори (или пише) војник који није навикао да рукује бележницом и лапом, већ аутоматом.

Тајна је обична. Пошто је прошао неколико ратова и преживео прилично необичних догађаја, а имајући хуманистичко образовање, Стрелков је још током 90-их одлучио да проба да оно што је видео пренесе на папир и пошаље у редакцију новина.

Уредници су били одушевљени материјалима Стрелкова и он је убрзо почео редовно да пише текстове о локалним конфликтима и војничкој свакодневици за недељник „Завтра“.

Затим су се појавиле и књиге Стрелкова: „Босански дневник“, фантастика за децу „Детектив Замка Хелдборн“ и историјски радови.

Сложићете се, тешко је замислити свестранију личност. Уз то, сви који га познају – оцењују Игора Стрелкова као изузетно интелигентног, племенитог и искрено патриотског човека.

Чак и они који воле да завире у „прљав веш“ – украјински новинари – нису могли да пронађу о Стрелкову ништа компромитујуће. Показало се да је његова личност толико беспрекорна да је и измишљање нечег лошег о њему непристојно.

Читајући белешке Стрелкова, слушајући његова обраћања и гледајући победе – схваташ да се на Југоистоку Украјине боре најбољи. Дакле – Новоросија ће се неизбежно догодити!

(Факти)
 
Učlanjen(a)
07.04.2013
Poruka
879
СРПСКО ПИСМО СА КОСМЕТА: Парк (не)мира и (не)пријатељства или предсказање краја наше слободе


(Јован Алексић)

Наша барикада није била само препрека на путу. То је био симбол отпора. У њу је уграђено 15 година муке и борбе преосталог српског народа Косова и Метохије. Она је сада срушена, а остаје питање да ли је са њом срушена и наша нада да можемо живети у слободи.

Десило се и то. Наша тамна предвиђања су се остварила. По ко зна који пут. Спекулације су се показале истинитим. У ноћи између 17. и 18. јуна 2014. године срушена је велика барикада на главном мосту у Косовској Митровици. Она је скоро пуне три године делила Косовску Митровицу на северни, српски, и јужни, албански део града. Подигнута је са циљем да спречи насилан прелазак албанских специјалних јединица ROSU у српски део града и заштити локално становништво од насртаја Албанаца који су пошто-пото желели да освоје овај град и претворе га у оно у шта су претворили све српске средине јужно од Ибра.

По сведочењима очевидаца, саму акцију уклањања барикаде извела је грађевинска фирма из јужног дела града, уз присуство јаких снага КФОР-а, Еулекс полиције и припадника КПС-а. Неки међутим тврде да су у томе учествовале и машине чије су регистарске таблице одавале да потичу из градова централне Србије. Било како било, под окриљем ноћи завршили су посао и отишли одакле су и дошли. Београдски медији су у складу са својом „слободарском и демократском“ репутацијом пренели да су Срби „самоиницијативно уклонили барикаду са главног моста на Ибру“. Уз кратке и штуре информације као да се ради о догађају у Бангладешу или Монголији, извештавали су да је ово била давнашња жеља свих Митровчана. Истине ради, морамо истаћи да су лица људи који су пролазили поред моста без барикаде била довољан доказ о невиђеном цинизму и безочним лажима домаћих медија. Сва она су одавала очај, озлојеђеност и разочарење. Уз коментаре „предали су нас“, „ово је крај“, „готово је“, „шта је следеће“, забринуто су гледали ка мосту преко којег су већ несметано почели да прелазе Албанци, од којих су неки одмах почели да провоцирају. На друштвеним мрежама појавиле су се фотографије градоначелника јужног дела Косовске Митровице Агима Бахтирија како расположено позира на главном мосту.

Барикада и тује

Сутрадан, Србе из северног дела града сачекало је ново изненађење. Уместо барикаде, на српској страни моста подигнут је – парк! Насуто је неколико кубика земље, донето тридесетак садница и жардињера са младим тујама и све то постављено на српској половини моста. Донете су и клупице. Они који су патентирали овај нови тип еколошке архитектуре, назвали су га „парком мира“ или „парком пријатељства и суживота“. Судећи по називу, овде би требало да се заједно играју српска и албанска деца, а да се ми, који се вековима убијамо око комада земље, заједно нађемо на средини моста и, као у неком лошем филму, пријатељски загрлимо и „живимо срећно до краја живота“. Али, наш живот није филм, поготово не онај са срећним крајем. Питамо се, како ће блатњава површина оивичена тујама сакрити црвене трагове крви оних који су даноноћно штитили наш град пуних 15 година…? Оних који су се борили да би ми преживели, да би остали да живимо у свом завичају, своји на своме. Многи од њих су ту оставили своје здравље, младост, живот.

Како њима да објаснимо да је место њиховог Косовског боја сада само – парк…? Или „парк”, ако баш хоћете. Судбина се још једном сурово поиграла са нама, показујући да нам је једино Господ Бог савезник. Једино Он, јер како другачије објаснити осећај да су они који би требало да нас заштите дефинитивно дигли руке од нас. Упада у очи да се цела ствар са барикадом и тујама десила непосредно након повратка нашег премијера из Немачке. Чини се да оправдано можемо посумњати да је посреди био један од фамозних услова (читај: уцена) Немачке за даље напредовање Србије ка ЕУ. Шта ће бити следеће, само Бог зна. За нас ништа добро, то је сигурно.



Живот тече даље, рекли би многи. Како ће даље тећи наш, остаје да се види. Иако незграпна и ружна, наша барикада је била нешто аутентично. То је било место до којег се могло доћи слободно, са сазнањем да иза ње постоји неки други свет у којем су заробљене наше светиње и народ који живи у условима недостојним човека. Сада је склоњен и овај последњи симбол отпора Срба на Косову и Метохији. После овога више ништа неће бити исто. Барикаде више нема. Остаје нам да се боримо у нади да ћемо преживети. Једнога дана ћемо се са стидом сећати ових времена, узалуд покушавајући да их улепшамо или заборавимо. Зато, нека ово писаније остане као малени део мозаика српске косовско-метохијске драме, сведочанство о борби која (ни)је била узалудна. Јер, и ово ће једног дана бити историја.

Текст посвећен свим грађанима северног дела Косовске Митровице који су 15 година храбро бранили овај град.

(akademskikrug)
 
Učlanjen(a)
07.04.2013
Poruka
879
Обраћање команданта
Срета Малиновића,
пилотима 98. јуришног пука
пред борбено полетање
Аеродром Лађевци, 24.03.1999.

 
Učlanjen(a)
07.04.2013
Poruka
879
О абортусу без цензуре!


Модерно доба створило је неке нове, модерне творевине: једночлане породице, инстант везе, мењање великог броја партнера, бракове који трају краће од припрема за венчање, нерађање деце пре 35-те или уопште, „сингле анд фабулуос“ филозофију, блам да си невин ако је цело друштво ТО урадило осим тебе, лењост да урадиш било шта даље од свог компјутера или да се упушташ у било шта компликованије од везивања пертли.

Са економске тачке гледано, изузетно је тешко издржавати и себе, а камоли размишљати о деци. Са емотивне стране, пронаћи особу у коју можеш имати поверења и са којом ти је заиста лепо – често делује као немогућа мисија. То су чињенице које су одвеле народ на линију мањег отпора.

Све слике трудноће су намерно црно-беле

Данас се отворено прича о стварима о којима се ћутало, и отишло се у потпуну крајност – оно чега се паметан стидео, тиме се данас будала хвали. Тако данас и у кафићима можете чути како девојке говоре о својим абортусима као о нечему најнормалнијем, и то оним тоном као да је то ситница и као да су више пута абортирале него користиле кондом. Данас и у ваздуху можете чути како то „није ништа страшно“ и брзо се заврши, и боље да абортираш него да донесеш на свет нежељено дете.

Сасвим је познато да ниједно контрацептивно средство не пружа 100% заштиту. То је сасвим добар разлог да не будемо толико модерни и имамо секс са првим пролазником.

Србија је водећа земља у Европи по броју абортуса, према званичним подацима. Уколико узмемо у обзир да се абортуси раде и на црно, број је и до 6 пута већи! Међу поражавајуће податке спадају и следећи: иако не желе потомство, половина младих не користи контрацепцију; већина младих девојака посећује гинеколога само када се јави очигледан проблем!

Док ово читате, сасвим је могуће да у вашем блиском окружењу имате женску особу која је абортирала, а да то никада и не сазнате. Такође, врло је вероватно да у кући имате женску особу која не посећује гинеколога редовно, односно мушкарца који не зна да ли му је „доле“ све ок, или сте баш ви та особа.

У нашој земљи се не поклања довољно пажње сексуалној едукацији, а посебно не абортусу. Жене одлазе на абортус са премало информација, само због жеље да се реше „муке“. У Србији се абортус до 10. недеље трудноће ради на захтев жене и дозвољен је. Уколико је трудноћа старија од 10 недеља, тек након комисије се одлучује шта је најбоље учинити. Наравно, уколико се ради на црно, абортус може да се уради готово увек.

За почетак, упознајмо се са малим бићем ког толико желе да убију:



Слика о абортусу је намерно у боји јер је циљ овог текста да схватите искривљену реалност којој већина “модерних” жена тежи

- у 8. недељи беба више није ембрион, већ је постала фетус;

у 9. недељи бебино срцуленце има формиране 4 коморе и куца дупло брже од маминог;

у истој недељи се формирају зубићи и мишићи, а на ултразвуку се могу видети и покрети које мама још не осећа;

у 10. недељи бебица развија чуло укуса, раздвајају се прстићи, а ту су и окице са чврсто затвореним капцима.

Маме које су прешле у 11. недељу у себи носе бебицу којој се виде унутрашњи органи. У следећим недељама бебица све више расте, развија се носић, сиса прстић, стеже своју малену шачицу…

ТО ЈЕ АБОРТУС.

И, то није све. Постоји неколико различитих техника абортуса. Након абортуса је врло могуће да нећете моћи да имате децу. То што су нечије другарице, маме или тетке абортирале, па чак и више пута, и након тога рађале, не значи да то може свако. Свако тело је другачије! Приликом абортуса може доћи и до смрти.

Абортус готово увек повлачи за собом негативне емотивне последице. Оне се могу јавити одмах, али и много касније. Када се јаве годинама касније, могу бити узрочник великих психичких проблема. И то је оно што жене често не могу ни да претпоставе да ће се десити.



Овај текст је посвећен „модерним“ женама 21. века, и не односи се на жене које су жртве сексуалног насиља или жене код којих се може јавити проблем са плодом.

Водите рачуна о себи! Ниједна беба не заслужује да буде убијена због глупости родитеља. Љубав и породица су нешто најлепше што човек може да има, не губите време на пролазне ствари.

И није све у ни у економској сигурности. Да јесте тако, холивудски парови би имали преко десеторо деце, а у неким сиромашнијим земљама на овом и другим континентима деца се не би ни рађала! Није ли истина сасвим супротна?

Како да их не схватите озбиљно, а камоли не волите?

Напомена:

Прва “поставка” текста је садржала фотографије примера абортуса. Одлучено је да их ипак не пустимо, већ да вас подсетимо преко фотографија колико је живот малог бића битан, а родитељство највећи остварени сан.

Молимо вас, добро размишљајте о последицама свог неодговорног понашања. Хвала!

(magacin.org - Наташа Унковић)
 
Učlanjen(a)
07.04.2013
Poruka
879
ВИДОВДАН ЈЕ МЕРИЛО СВАКОГ СРБИНА



”Видовдан је зенит над нашим главама, али и темељ под нашим ногама. Видовдан је заиста Видов дан, када се јасно види и сагледава кроз векове „ко је вера, а ко је невера“. То је вечито СРБСКО ОГЛЕДАЛО.” Епископ Артемије



За нас Србе Видовдан је чудотворно огледало, од Бога нам дато, у којем се наша душа огледа или како нам је поручио Епископ Артемије: ”Пред сваким Србином, ма на ком месту живео, ма на каквом положају био, стоји видовданско – косовско ОГЛЕДАЛОСтога, док је времена, загледајмо се добро у то огледало, препознајмо себе на којој смо страни, ревидирајмо свој став док „времена има“, јер иде ноћ када нико неће моћи делати, ноћ после које нема сванућа.” На том огледалу ће свако да види стање своје душе и да сазна којим путем иде, чији пример следи, коме табору припада, да ли је на њему благослов или клетва, и то једноставно нико не може да избегне.

Срби се данас, хтели они или не, сврставају у два табора испод два барјака и то прво табор Светог великомученика Кнеза Лазар који је високо подигао Светосавски барјак, о којем је Епископ Артемије написао: ”Свети Кнез Лазар је на Видовдан довео до врхунца светосавски идеал српског човека, испунио светосавско српско Јеванђеље, које сажето гласи: „Све за Христа, Христа ни зашта“. То је опредељење за „Царство Небеско“, за вечне духовне вредности: вечну истину, вечну правду, вечну наду, вечни живот. Тим вредностима је свети Кнез испуњавао свој земаљски живот, за те вредности га је и положио. То су вредности за које вреди живети, али за које вреди и умрети када то затреба.” Други је издајнички табор Вука Бранковића, који је био опредељен за земаљско царство, кога су похлепа за земаљским сластима и страстима довели до издаје и Бога и рода, до вечног проклетства, кога су после тога одбацили и они којима је својом издајом помогао, Турци који су му рекли:”Када ти ниси веран своме цару, како ћеш бити веран нашем цару?” Данас се упорно и подмукло покушава да измени Видовданска истина, при чему се највећи акценат ставља да Вук Бранковић није издао. Сви који то раде, покушавају да оправдају то што се крију иза Голеш планине заједно са Вуком, да оправдају своје издаје или свој кукавичлук и раде против Бога и рода и против благослова Св.великомученика Кнеза Лазара, а на себе навлаче клетву. Над овим табором се виоре барјаци са звездом или звездицама или су у дугиним бојама…



”Пример Кнеза Лазара буди у нама понос и одушевљење за исте идеале за које је он мученички пострадао, а пример Вука – изазива осећај стида и срама што се у нашем роду нашао и такав изрод.”

Епископ Артемије



Србине загледај се добро у Видовданско огледало и реци шта видиш!



Да ли си Србине у табору оних, који кажу да антихришћанска ЕУ нема алтернативу и да због тога треба све издати и продати, па и душу своју ђаволу дати?

Да ли си Србине у табору оних, који одбацише Устав Србије и прихватише Бриселски споразум и тако се одрекоше Косова и Метохије?

Да ли си Србине у табору оних, који позваше Србе да изађу на шиптарске изборе и да уђу у власт са злочинцима Тачијем, Харидинајем и тако признаше сатанску творевину државу Косово?

Да ли си Србине у табору оних, који кажу да каноне Светих отаца треба обесити мачку о реп, што себе називају бискупима, што носе бискупско прстење и крстове добијених од папе за послушност?

Да ли си Србине у табору оних, који римокатоличко-ватиканску јеретичку и злочиначку организацију називају сестринском црквом, а која је организовала само у прошлом веку убијање преко четири милиона Срба.

Да ли си Србине у табору оних, који се одрекоше Господа Исуса Христа и прихватише сатаниног намесника на земљи папу, коме се моле, клањају, целивају крваву руку и називају ”светим оцем”?

Да ли си Србине у табору оних, архијереја СПЦ послушника папиних који раде на унијаћењу народа Србског милом или силом, при томе као звери прогоне верно Христово стадо.

Да ли си Србине у табору оних, умишљених православаца који сматрају да треба сви хришћани целог света да се уједине, односно ”цркве” и тако дочекају свога господара антихриста.

Да ли си Србине у табору оних, који нам војску уништише и уведоше поново данак у крви, нашу децу у НАТО јаничаре претворише и који ће ако треба и на тебе да пуцају?

Да ли си Србине у табору оних, који нам као пријатеље намећу наше вековне непријатеље Турке, Хрвате, Албанце, а од наше браће Руса праве непријатеље?

Да ли си Србине у табору оних, који са највећим почастима дочекују светске зликовце у виду представника НАТО-а, ЕУ и САД који теже да нас потпуно униште?

Да ли си Србине у табору оних, који подржавају фашизам у Украјини и убијање недужног Руског народа у Новорусији, говорећи да су они за целовитост Украјине?

Да ли си Србине у табору оних, који дозвољавају да нас запрашују из ваздуха и да нас трују модификованом храном?

Да ли си Србине у табору оних, који те терају да прихватиш да ти син са мушкарцем, а ћерка са женом у хомосексуалној заједници живе?

Да ли си Србине у табору оних, који кажу да су сатански фестивали разврата, блуда, наркоманије и алкохолизма Егзит и Гуча прави бренд Србије?

Да ли си Србине у табору оних, који за керове праве прихватилишта, док је све више бескућника и који су те керове заштитили да могу да нас уједају, а ми им не смемо ништа?

Да ли си Србине у табору оних, који невоље које су нас задесиле у виду сметова, поплава, пожара, користе уз помоћ медија да себе у идоле претварају, којима ћеш се ти клањати и молити?

Да ли си Србине у табору оних, који користе медицину да на нама експериментишу и да нас вакцинама и лековима убијају како би нас мање било?

Да ли си Србине у табору оних, који хапсе криминалце и тајкуне, а пре тога и после тога са њима блиско сарађују или боље рећи управљају?

Да ли си Србине у табору оних, који ти децу заглупљују кроз развратну школу, и од наше паметне деце праве дебиле са којима ће лако моћи управљати?

Да ли си Србине у табору оних, који су школски систем уништили, а на место декана постављају криминалце од којих добијају дипломе и докторске титуле?

Да ли си Србине у табору оних, који те преко медија и индрустрије забаве претварају у послушног роба који не зна и не сме да мисли својом главом, него треба само да прихвати без поговора њихову реалност?

Да ли си Србине у табору оних, који затварају часне патриоте који неће да прихвате њихову издају и томе се отворено супростављају?

Да ли си Србине у табору оних, бивших Срба који су опијени западном модом-грехом, спремни да се одрекну свега и да прихвате свако понижење за тренутак лажног задовољства и мира.

Да ли си Србине у табору еврофанатика и екумениста издајника Бога и рода?



Србине, ако си у њиховом табору, знај да је на теби Лазарева клетва и Вуково проклетство и зато се под хитно покај, ако желиш себи добро и пређи у табор где су: Св.Симеон, Свети Сава, Св.краљ Милутин, Св.кнез Лазар, Милош Обилић, Св.Василије Острошки, Св.Петар Цетињски, Св.ђакон Авакум, Карађорђе, Његош, Гаврило Принцип, Живојин Мишић, Степа Степановић, Св.Петар Дабробосански, Св.старац Вукашин, Св.Јасеновачки мученици, Ђенерал Дража, Св.Николај Србски, Св.Јустин Ћелијски, браћа Милићи, Милица Ракић, Св.мученик Харитон, владика Артемије…



”Србија и данас постоји и опстаје захваљујући оним Србима (ма колико малобројни били) који су Лазаревско опредељење учинили душом своје душе, срцем свога срца, зеницом свога ока.”

Епископ Артемије

Ове године, ако Бог да у Призрену царском граду!

Како радили тако нам Господ помогао!



Дана 13/26.06.2014.лета Господњег

многрешне слуге Божије, браћа у Христу

Богдан Мијушковић и Горан Живковић
 
Natrag
Top