Na današnji dan

[Big Moca]

Vogodilo se na današnj dan - 5. februar​

1596. - Japanski šogun Hidejoši (Hideyoshi) zabranio je hrišćanstvo u Japanu i naredio da se pogubi 26 osoba koje su prešle u katoličku veru. To su bili prvi Japanci katolički "mučenici".

1697. - Umro je holandski pisac Jost fan den Fundel (Joost van,Vondel), najplodniji i najznačajniji književnik holandskog baroka. Njegova dela "Noah", "Lucifer" i "Adam u izgnanstvu" ubrajaju se među najveća ostvarenja holandske literature.

1814. - U Beču je objavljena "Mala prostonarodna slavenoserbska pesmarica" Vuka Karadžića, koja je označila početak upoznavanja Evrope sa srpskom narodnom poezijom.

1840. - Rođen je škotski pronalazač Džon Bojd Danlop (John Boyd Dunlop), koji je 1887. izumeo pneumatsku gumu.

1885. - Belgijski kralj Leopold II je proglasio afrički Kongo za lični posed pod nazivom "Nezavisna država Kongo".

1887. - U milanskoj Skali prvi put je izvedena Verdijeva opera "Otelo".

1897. - Umro je srpski glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca 19. veka.

1917. - Usvajanjem novog ustava, Meksiko je postao federativna republika od 28 saveznih država. Proklamovana je agrarna reforma i crkva je odvojena od države.

1919. - Rođen je grčki državnik i ekonomista Andreas Papandreu(Papandreou), osnivač Svegrčkog socijalističkog pokreta (PASOK) 1974. i prvi socijalistički premijer Grčke od 1981. do 1989. i od 1993. do januara 1996, kad se povukao zbog bolesti.

1971. - U Belfastu je tokom nemira ubijen britanski vojnik, prvi od dolaska britanskih trupa u Severnu Irsku 1969.

1983. - U Lionu je posle izručenja iz Bolivije uhapšen ratni zločinac Klaus Barbi (Claus Barbie), jedan od šefova Gestapoa u okupiranoj Francuskoj u Drugom svetskom ratu. Barbi, nazvan "dželatom iz Liona" skrivao se u Boliviji 32 godine.

1983. - U eksploziji bombe u prostorijama Palestinske oslobodilačke organizacije u Bejrutu poginule su 22 osobe.

1988. - Vrhovni sud SSSR je ukinuo presudu kojom su u martu 1938.u vreme Staljinovih "čistki" osuđeni i potom ubijeni Nikolaj Buharin, Aleksej Rikov i niz drugih visokih sovjetskih partijskih i državnih rukovodilaca. Oni su potom posmrtno rehabilitovani.

1993. - Umro je američki režiser, scenarista i producent Džozef Leo Menkievic (Joseph, Mankiewicz), dobitnik dva Oskara za režiju i dva za scenario ("Sve o Evi", "Pisma trima ženama", "Julije Cezar", "Kleopatra", "Bosonoga kontesa" "Iznenada prošlog leta").

1994. - Tokom bosanskog rata na sarajevskoj tržnici Markale u centru grada od granate je poginulo 68, a ranjeno 200 ljudi. Čelnici NATO dali su ultimatum bosanskim Srbima, pod pretnjom bombardovanja njihovih položaja, da u roku od deset dana povuku teško naoružanje na 20 kilometara od centra Sarajeva, a od armije BiH zatraženo je da svoje teško naoružanje u gradu stavi pod kontrolu mirovnih snaga.

1996. - Vlasti u Sarajevu uhapsile su i kasnije predale Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu srpske oficire Đorđa Đukića i Aleksu Krsmanovića, što je izazvalo ozbiljnu političku krizu u tek uspostavljenim kontaktima dva bosanska entiteta. General Đukić je umro u zatvoru a pukovnik Krsmanović je oslobođen optužbe.

1997. - Tri najveće švajcarske banke osnovale su, pod snažnim međunarodnim pritiskom, fond od sto miliona švajcarskih franaka za žrtve holokausta. Pritisak je usledio nakon otkrića da su švajcarske banke sarađivale s nemačkim nacistima u Drugom svetskom ratu u skrivanju novca i dragocenosti od zatočenih i ubijenih Jevreja.

1997. - U akcijama beogradske policije protiv mirnih protesta građana zbog fasifikovanja izbornih rezultata, između 2. i 5. februara uhapšeno je oko 100, a povređeno više od 300 demonstranata. Svakodnevne demonstracije su nastavljene.

1999. - U 76. godini umro je Nevil Boner (Neville Bonner), prvi Aboridžanin poslanik u australijskom parlamentu.

2000. - U 98. godini umro je Klod Otan-Lara (Claude Autant-Lara),jedan od najistaknutijih i najplodnijih francuskih filmskih reditelja.

2001. - U Njujorku je počelo suđenje četvorici optuženih za postavljanje i aktiviranje bombi 1998. u dve američke ambasade u Africi, kada je život izgubilo 224 osobe.

2001. - U eksploziji u moskovskom metrou povređene su najmanje 224 osobe.

2003. - Severna Koreja je saopštila da je ponovo pokrenula nuklearni reaktor u Jongbjonu. Ona je u decembru 2002. najavila niz akcija kojima će reaktivirati svoje nuklearne programe, uprkos činjenici da je dve godine ranije (1994) potpisala sporazum o njihovoj suspenziji.

2005. - Umro je predsednik zapadnoafričke države Togo, Gnašingbe Ejadema, koji je 38 godina vladao tom zemljom.

 

[Big Moca]

Dogodilo se na današnji dan - 6. februar


1515. - Umro je venecijanski izdavač i štampar Aldo Manucio (Manuzio), poznat po tome što je prvi upotrebio kurzivna slova (italic) i uveo mali praktičan format. Njegova izdanja (aldine) danas su bibliofilske retkosti.

1701. - Počeo je rat za špansko nasleđe nakon kojeg je Španija izgubila Gibraltar, posede u Holandiji, Milano, Napulj i Sardiniju. Rat je vođen na evropskom tlu i u kolonijama, a završen je Utrehtskim mirovnim ugovorom 1715.

1793. - Umro je italijanski pisac Karlo Goldoni (Carlo), reformator italijanskog pozorišta. Napisao je preko sto pozorišnih komada i smatra se osnivačem italijanske realističke komedije ("Mirandolina", "Ribarske svađe", "Tvrdica", "Kockar", "Laskavac").

1830. - U Srbiji je objavljen hatišerif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije u okviru Otomanskog carstva. Krajem septembra sultan je izdao berat kojim je knezu Milošu Obrenoviću priznato nasledno kneževsko dostojanstvo, pod turskim suverenitetom i ruskom zaštitom.

1864. - U Beču je umro Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika i pravopisa. Izdao je više zbirki narodnih pesama i pripovedaka, prvu srpsku gramatiku ("Pismenica") i rečnik (1818). Njegovi posmrtni ostaci su 1897. preneti iz Beča i sahranjeni uz Dositeja Obradovića ispred Saborne crkve u Beogradu.

1876. - U Srbiji je osnovano Društvo Crvenog krsta, nepunih 13 godina posle prve Međunarodne konferencije Crvenog krsta u Ženevi. Inicijator je bio vojni lekar Vladan Đorđević, a za prvog predsednika je izabran mitropolit Mihajlo.

1905. - Rođen je poljski političar Vladislav Gomulka (Wladyslaw Gomolka), vođa Poljske radničke partije (komunisti) od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970, kada je podneo ostavku pod pritiskom radničkih nemira. Godine 1949. bio je sklonjen iz partijskog rukovodstva i potom uhapšen kao nacionalista. Iz zatvora je pušten krajem 1954. Važio je za simbol otpora sovjetskoj vlasti.

1931. - Rođena je Marija Estela Isabelita Martines (Martinez),kasnije poznata kao Isabela Peron, predsednik Argentine od 1974, kada je na tom položaju nasledila preminulog supruga Huana Dominga Perona (Juan). S vlasti je zbačena vojnim udarom 1976, posle čega je na osnovu odluke vojne hunte bila u zatvoru do 1981.

1932. - Rođen je francuski filmski režiser Fransoa Trifo (Francois Truffaut), jedan od tvoraca "novog talasa" francuskog filma. Svetsku slavu stekao je prvim filmom "400 udaraca", snimljenim 1959, a za film "Američka noć" dobio je Oskara.

1952. - Umro je britanski kralj Džordž VI (George) tokom čije vladavine je Indija stekla nezavisnost (1947), a britanski kraljevi izgubili titulu "car Indije". Nasledila ga je ćerka, kraljica Elizabeta II (Elizabeth).

1958. - U avionskoj nesreći na minhenskom aerodromu poginula su 23 putnika, među kojima osam igrača engleskog fudbalskog kluba "Mančester junajted". Nesreća se dogodila pri povratku iz Beograda gde je engleski tim igrao utakmicu evropskog Kupa šampiona s "Crvenom zvezdom".

1993. - Predstavnici tri zaraćene strane u Bosni odbili su na pregovorima u Njujorku mirovni plan kopredsednika Konferencije o bivšoj Jugoslaviji. Kopredsednici Vens i Oven zatražili su od Saveta bezbednosti UN da obavezujućom rezolucijom podrži taj plan, a predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) najavio je alternativni plan za rešavanje bosanske krize.

1993. - Umro je američki teniser Artur Eš (Arthur Ashe), prvi crni igrač koji je pobedio u Vimbldonu 1975.

1994. - Šef opozicionih socijaldemokrata Marti Ahtisari (Martti Ahtisaari) dobio je prve direktne predsedničke izbore u Finskoj, pobedivši ministarku odbrane Elizabet Ren (Elisabeth Renh).

1999. - U zamku Rambuje kod Pariza predsednik Francuske Žak Širak (Jacljues Shirac) otvorio je mirovnu konferenciju o Kosovu. Jugoslovensku delegaciju predvodio je potpredsednik vlade Srbije Ratko Marković, a albansku jedan od lidera Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači (Hashim Thalji).

2000. - Finska je dobila prvu ženu predsednika države Tarju Halonen, dotadašnjeg ministra inostranih poslova.

2000. - Rusija je objavila završetak vojnih operacija u glavnom gradu Čečenije, Groznom.

2001. - Na izborima u Izraelu pobedila je desničarska partija Likud, a njen lider Arijel Šaron (Sharon) je izabran za premijera, umesto Ehuda Baraka, čija je laburistička partija pretrpela poraz.

2001. - Nakon pedeset godina, po prvi put je kineski brod legalno uplovio i ukotvio se na ostrvu Ćuemoj, koje se nalazilo pod tajvanskom vlašću.

2002. - Katolički sveštenik Atanas (Athanase) Seromba predao se Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za genocid u Ruandi koji su 1994. izvršili pripadnici etničke zajednice Hutu nad Tutsima.

2004. - U samoubilačkom bombaškom napadu u moskovskom metrou poginulo je najmanje 40, a povređeno više od 100 osoba.

 

[Big Moca]

Dogodilo se na današnji dan - 7. mart​

1573. - Potpisivanjem mira u Carigradu završen je rat Otomanskog carstva i Mletačke republike, u kojem su Turci (1571) preuzeli Kipar od Mletaka.

1765. - Rođen je francuski hemičar Žozef Nieps (Joseph Niepce) pionir fotografije. Usavršavajući litografiju od 1813. do 1820, prvi je u svetu uspeo da fiksira sliku dobijenu u mračnoj komori pomoću posrebrene bakarne ploče prekrivene osetljivim slojem asfaltnog laka.

1793. - Francuski Konvent (revolucionarna skupština) objavio je rat Španiji.

1809. - Umro je francuski konstruktor balona Žan Pjer Fransoa Blanšar (Jean Pierre Francois Blanchard), koji je 1785. sa Džonom Džefrisom (John Jeffries) prvi preleteo Lamanš balonom.

1814. - Napoleonove trupe od 37.000 vojnika pobedile su 90.000 Prusa pod komandom feldmaršala Blihera (Bluecher) u bici kod Linjija u Francuskoj.

1850. - Rođen je čehoslovački državnik i filozof Tomaš Masarik (Tomas Masaryk), profesor Praškog univerziteta, borac za nezavisnost i prvi predsednik Čehoslovačke, od 1918. do 1935.

1876. - Prvi razgovor telefonom obavili su pronalazač telefona Aleksander Grejem Bel (Alexander Graham Bell) i njegov saradnik Votson (Watson).

1932. - Umro je francuski državnik Aristid Brijan (Aristide Briand), šest puta premijer između 1909. i 1929, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1926, začetnik ideje o Sjedinjenim Državama Evrope.

1936. - Ulaskom vojske u demilitarizovanu Rajnsku oblast, Nemačka je demonstrativno prekršila Versajski mirovni ugovor zaključen posle Prvog svetskog rata.

1945. - Nakon ostavke kraljevske vlade, Josip Broz Tito je formirao novu jugoslovensku vladu u koju su ušli i šef Demokratske stranke Milan Grol, kao prvi potpredsednik, i Ivan Šubašić, kao ministar inostranih poslova.

1945. - Potisnuvši japanske snage u Drugom svetskom ratu, britanska 14. armija je ušla u Mandalej, drugi po veličini grad u Burmi.j.

1945. - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele strateški važan most preko Rajne kod Remagena u Nemačkoj.
1951. - edan verski fanatik ubio je iranskog premijera Alija Razmaru u džamiji u Teheranu.


1989. - Iran je prekinuo diplomatske odnose s Velikom Britanijom zbog objavljivanja knjige britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija (Rushdie) "Satanski stihovi", u kojoj je islam, prema oceni iranskih verskih vođa, izvrgnut poruzi.

1994. - Prilikom sletanja na aerodrom u Kigaliju, oboren je avion kojim su se predsednici Ruande i Burundija Habjariman i Ntjaramir vraćali s mirovnih pregovora u Tanzaniji. Pogibija dvojice predsednika prekinula je osmomesečno primirje između plemena Hutu i Tutsi i izazvala novi talas nasilja.

1998. - Italijanski vojni sud proglasio je krivim bivšeg nemačkog Š kapetana Eriha Pribkea (Erich Priebke) za masakr u Adreatinskim pećinama u blizini Rima u Drugom svetskom ratu i osudio ga na doživotnu robiju.

1999. - U 70. godini u Londonu je umro američki filmski režiser Stenli Kjubrik (Stanley Kubrick), jedan od najznačajnijih režisera modernog filma. Tokom 46 godina karijere snimio je oko 20 filmova među kojima su najpoznatiji "Staze slave", "2001: Odiseja u svemiru", "Paklena pomorandža", "Doktor Strendžlav" i "Beri Lindon".
[
B]2002. [/B]- Arijel Šaron (Ariel Sharon) postao je premijer Izraela.

2002. - Na referendumu u Irskoj glasači su se izjasnili protiv strogih zakona o zabrani abortusa.

2003. - Za predsednika nove državne zajednice Srbije i Crne Gore izabran je potpredsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Crne Gore Svetozar Marović.

2004. - Na parlamentarnim izborima u Grčkoj pobedila je desničarska hrišćansko-demokratska stranka - Nova Demokratija (ND) Kostasa Karamanlisa, koji je postao novi premijer. Time je okončana 10-godišnja vladavina socijalističkog PASOK-a.

2005. - Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić dobrovoljno se predao Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za granatiranje Sarajeva, Zagreba i masakr u Srebrenici.

 

[Big Moca]

Dogodilo se na današnj dan - 8. mart​

1500. - Portugalski moreplovac Pedro Alvarez Kabral (Cabral) krenuo je iz Lisabona na put u Indiju. Promenivši dotad poznatu rutu, udaljio se od afričke obale u pravcu zapada, prema Južnoj Americi i tako otkrio današnji Brazil, proglasivši ga portugalskom kolonijom. Iste godine brazilsku obalu otkrio je Španjolac Vićente Pinzon (Vicente).

1846. - U Beogradu je otvorena prva čitaonica u Srbiji, nazvana Srpsko čitalište, kasnije Čitalište beogradsko.

1879. - Rođen je srpski slikar i vajar Mihailo Milovanović, jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika Srbije, ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu, autor čuvenih portreta srpskih vojvoda Radomira Putnika, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića, kralja Petra I Karađorđevića i regenta Aleksandra Karađorđevića.

1879. - Rođen je nemački hemičar i fizičar Oto Han (Otto Hahn), koji je s Fricom Štrasmanom (Fritz Strassmann) 1939. otkrio cepanje jezgra atoma urana pomoću neutrona, čime je otvorio eru nuklearnih reaktora. Dobitnik je Nobelove nagrade za hemiju 1944.

1889. - Umro je švedski brodski inženjer i pronalazač Džon Erikson (John Ericsson), izumitelj prvog uspešnog brodskog vijka.

1910. - U Kopenhagenu je održana Druga konferencija žena socijalista, na inicijativu nemačke revolucionarke Klare Cetkin (Clara Zetkin). Na ovoj konferenciji je ustanovljen praznik Dan žena u znak sećanja na demonstracije američkih žena u Čikagu 8. marta 1909. Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914.

1917. - Nemirima i štrajkovima u Petrogradu, počela je "Februarska revolucija" u Rusiji.

1921. - Francuske trupe su ušle u Diseldorf i druge gradove u Ruru pošto Nemačka nije isplatila ratnu štetu, što je bila obavezna prema Versajskom mirovnom ugovoru potpisanom posle Prvog svetskog rata.

1922. - U Zagrebu je izvršena smrtna kazna vešanjem nad Alijom Alijagićem, koji je 1921. u Delnicama izvršio atentat na jugoslovenskog ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića, tvorca Obznane, vladine uredbe kojom je zabranjen rad Komunističke partije Jugoslavije.

1942. - Umro je kubanski velemajstor Hose Raul Kapablanka (Jose Raoul Capablanca), svetski prvak u šahu od 1921. do 1927. Titulu je osvojio pobedivši u meču nemačkog velemajstora Emanuela Laskera, a izgubio je od ruskog velemajstora Aleksandra Aljehina.

1942. - Japanske trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele glavni grad Burme Rangun, dan nakon što su grad napustili Britanci.

1950. - Sovjetski maršal Kliment Vorošilov objavio je da je ŠSR u septembru
1949. isprobao atomsku bombu, u vreme kada se smatralo da je SAD jedina država koja poseduje nuklearno naoružanje.

1965. - U Južni Vijetnam se iskrcalo 3.500 američkih marinaca, čime je počelo masovno uključenje kopnenih trupa SAD u Vijetnamski rat. Početkom 1968. broj američkih trupa u Južnom Vijetnamu popeo se na 525.000.

1973. - U eksploziji automobila bombe, koju su podmetnuli pripadnici IRA-e ispred zgrade glavnog londonskog suda (Old Bailey) i sedišta Skotland Jarda u Londonu, poginula je jedna osoba, a ranjeno je 238.

1993. - Uz posredovanje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta iz logora u Bosni i Hercegovini pušteno je 5.540 zarobljenika zatočenih tokom bosanskog rata. Prema saznanjima te organizacije ostalo je zatočeno još 3.100 zarobljenika u srpskim, hrvatskim i muslimanskim logorima.

1994. - Više od sto intelektualaca iz celog sveta potpisalo je Apel svim evropskim vladama i UN zahtevajući da spreče masakre u Bosni i na teritoriji cele bivše Jugoslavije i da SR Jugoslavija preda teško naoružanje UN. Ukoliko jugoslovenske vlasti to odbiju, zatraženo je da se njeno naoružanje uništi bombardovanjem iz vazduha, "maksimalno štedeći ljudske živote".

1999. - Vojska Šri Lanke je, u blickrig operaciji, zauzela više od 500 kvadratnih kilometara teritorije na severu zemlje, koja je bila pod kontrolom separatističke gerilske grupe Tamilski tigrovi. U sukobima separatista i vladinih snaga od 1983. poginulo je oko 57.000 ljudi.

2001. - NATO je odobrio ulazak jugoslovenskih vojno-policijskih snaga u prvi sektor Zone kopnene bezbednosti na administrativnoj granici Srbije i Kosova. Zona kopnene bezbednosti uspostavljena je na osnovu Kumanovskog sporazuma, koji su u junu 1999. potpisali NATO i Vojska Jugoslavije po završetku vazdušnih udara NATO na SR Jugoslaviju. Jugoslovenske snage ušle su u prvi sektor 14. marta.

2001. - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu formirao je poseban tim za istragu zločina Oslobodilačke vojske Kosova. Prve optužnice protiv Albanaca sa Kosova podignute su u februaru 2003.

2001. - U sto drugoj godini umrla je Dam Ninet de Valoa (Dame Ninette de Valois), balerina i osnivač Britanskog kraljevskog baleta.

2004. - Tribunal u Hagu otpečatio je optužnice protiv hrvatskih generala Mladena Markača i Ivana Čermaka, koje ih terete za zločine nad srpskim civilima u Kninskoj krajini tokom vojne akcije Oluja u avgustu 1995, kao i izmenjenu optužnicu protiv haškog optuženika generala Ante Gotovine. Tri dana kasnije Markač i Čermak dobrovoljno su se predali tom sudu.

2005. - U specijalnoj operaciji u Čečeniji ubijen je lider separatista Aslan Mashadov, kojeg Moskva tereti za seriju smrtonosnih napada u Rusiji, uključujući i otmicu u školi u Beslanu, kada je poginulo oko 400 talaca, od kojih su polovina bila deca.

2005. - Kosovski premijer Ramuš Haradinaj podneo je ostavku, a narednog dana dobrovoljno se predao Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za zločine na Kosovu tokom oružahih sukoba 1998. i 1999. godine. Istovremeno se tom sudu predao i regionalni komandant bivše Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Lah Brahimaj.

 

[Big Moca]

Dogodilo se na današnji dan - 9. mart​

1074 - Boreći se protiv kršenja celibata, papa Grgur VIInaredio je da svi oženjeni rimokatolički sveštenici budu ekskomunicirani.

1495 - Tokom opsade Napulja, u vojsci frnacuskog kralja ŠarlaIII (Ćarles) pojavila se epidemija sifilisa koja se brzo proširila na ostale evropske zemlje. Smatra se da su, dotad nepoznatu bolest, doneli Kolumbovi moreplovci s Novog kontinenta.

1661 - Umro je kardinal Žil Mazaren (Jules Mazarin), francuskipolitičar italijanskog porekla. Posle smrti kardinala Rišeljea (Rićelieu) 1642. postao je ministar za vreme regentstva kraljice Ane i kao jedan od najveštijih diplomata svoga doba, učvrstio temelje na kojima je Luj XIV gradio hegemonističku politiku Francuske prema Evropi.

1796 - Napoleon Bonaparte oženio je Žozefinu d Boarne(Josephine de Beauharnais), udovicu bivšeg francuskog oficira koji je giljotiniran za vreme Francuske revolucije.

1814 - Rođen je ukrajinski pisac i slikar Taras Ševčenko,najveći ukrajinski pesnik 19. veka, romantičar i revolucionar. Poezijom inspirisanom narodnim stvaralaštvom razvio je književni ukrajinski jezik i otvorio puteve novoj ukrajinskoj poeziji (zbirka pesama "Kobzar", poema "Hajdamaki").

1831 - Kralj Luj Filip (Louis Philippe) je osnovao FrancuskuLegiju stranaca sa sedištem u Alžiru.

1862 - Tokom Američkog građanskog rata dogodio se prvi sukoboklopnih brodova između "Monitora", broda armije Unije i broda Konfederalne vojske "Merimak". U četvoročasovnoj bici nijedan brod nije oštećen.

1888 - Umro je Vilhelm I (Wilhelm), pruski kralj od 1861, koji jeuz pomoć moćnog kancelara Ota fon Bizmarka (Otto von Bismark) 1871. ujedinio 25 nemačkih država u Nemačko Carstvo i proglasio se carem.

1890 - Rođen je ruski državnik Vjačeslav Mihajlovič Molotovšef sovjetske diplomatije od 1939. do 1949. i od 1953. do 1956, glavni pregovarač s nacističkom Nemačkom u pripremi sovjetsko-nemačkog pakta o nenapadanju u avgustu 1939. Nakon 30 godina koje je proveo u najvišem partijskom i državnom vrhu u vreme Staljinove diktature, isključen je iz Centralnog komiteta Komunističke partije i smenjen sa svih funkcija u junu 1957.

1924 - Italija je anektirala Rijeku, koja je od potpisivanjajugoslovensko-italijanskog ugovora u Rapalu u novembru 1920. imala status nezavisnog grada.

1942 - Japanske invazione snage su u Drugom svetskom ratuokončale zauzimanje indonežanskog ostrva Java, tada pod holandskom kolonijalnom vlašću.

1943 - Rođen je američki velemajstor Robert Bobi Fišer (BobbyFisćer), prvi Amerikanac koji je osvojio titulu svetskog prvaka u šahu. Šampionsku titulu stekao je pobedivši 1972. u Rejkjaviku ruskog velemajstora Borisa Spaskog, a izgubio je bez meča 1975, kada je odbio da prihvati uslove Međunarodne šahovske federacije, pa je za prvaka sveta proglašen ruski velemajstor Anatolij Karpov.

1989 - Vlasti u Varšavi su zvanično optužile sovjetske službebezbednosti za likvidaciju više od 4.200 poljskih oficira u Katinskoj šumi u proleće 1940.

1991 - U Beogradu su održane prve velike antirežimskedemonstracije. Policija je grubom silom rasturila demonstrante, nakon čega je centar grada zaposela vojska s tenkovima. Poginuli su jedan demonstrant i jedan policajac. Proteste zbog brutalnosti policije nastavili su narednih dana beogradski studenti.

1992 - Umro je bivši premijer Izraela Menahem Begin (Menaćem).Lider ilegalne cionističke grupe "Irgun Cevai Leumi" četrdesetih, a nakon osnivanja Izraela 1948. šef desničarske partije "Likud", potpisao je 1997. u Kemp Dejvidu mirovni ugovor s egipatskim predsednikom Anvarom el Sadatom, za šta je s egipatskim predsednikom podelio Nobelovu nagradu za mir 1978.

1994 - Teroristi Irske republikanske armije su izveli prvi useriji minobacačkih napada na londonski aerodrom "Hitrou".

1999 - Iranski predsednik Mohamad Hatami (Mohammad Khatami)doputovao je u Italiju, što je bila prva poseta šefa iranske države jednoj zapadnoj zemlji od islamske revolucije 1979. Tokom trodnevne posete Hatami se susreo i sa poglavarom Rimokatoličke crkve Jovanom Pavlom II u Vatikanu, kao najviši iranski verski lider koji je posetio papu.

2001 - U napadima albanskih ekstremista na selo Lučane na juguSrbije poginuo je jedan pripadnik srpskih snaga bezbednosti, a dvojica su ranjena.

2002 - Ponovo je otvoren tunel Mon Blan u Alpima, nakon velikogpožara u njemu 1999. kada je poginulo 39 osoba.

2002 - U samoubilačkoj eksploziji u prepunom kafiću Moment uJerusalimu, u blizini rezidencije izraelskog premijera Ariela Šarona, poginulo je 13 a povređeno više od 50 osoba.

2003 - Tajlandska policija je saopštila da je u tromesečnojakciji, koja je sprovedena širom zemlje u potrazi za proizvođačima i dilerima sintetičke droge (metafetaminima) ubijeno više od 2.200 ljudi. 2003 - U Havani, glavnom gradu Kube, Evropska unija otvorila jediplomatsko predstavništvo.

 

[Big Moca]

Dogodilo se na današnji dan - 10. mart


1258 - Mongoli su zauzeli Bagdad, tadašnji centar islamskog sveta, spalili grad i pobili 10.000 ljudi.

1763 - Mirovnim ugovorom u Parizu završen je Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila. Sporazumom, koji su potpisale Velika Britanija, Francuska i Španija, Francuska se gotovo sasvim povukla iz Indije, a Velikoj Britaniji je prepustila i Kanadu. Španija je dobila Luizijanu i Kubu, a Pruska je zadržala Šleziju, koju je preuzela od Austrije.

1837 - U dvoboju je ubijen ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik realizma u ruskoj prozi i jedan od najvećih liričara svetske književnosti ("Evgenije Onjegin", "Boris Godunov", "Pikova dama", "Kapetanova kći").

1878 - Konvencijom u El Zanjonu okončan je desetogodišnji ustanak protiv španske kolonijalne vlasti na Kubi.

1879 - U Velikom Trnovu otvoreno je zasedanje prvog bugarskog parlamenta posle oslobođenja od Turaka.

1891 - Zaslugom čuvenog srpskog geologa Jovana Žujovića, na Velikoj školi u Beogradu osnovano je Srpsko geološko društvo, jedno od najstarijih naučnih društava u Srbiji.

1901 - U Beču je umro srpski državnik Milan Obrenović, knez (1872-82), a potom kralj Srbije (1982-89). Tokom njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878, kada su joj pripojena i četiri okruga. Zaključio je s Bečom Tajnu konvenciju 1881. kojom je ograničena nezavisnost Srbije u korist Austro-Ugarske. Abdicirao je 1889. u korist maloletnog sina Aleksandra.

1942 - Američki džez muzičar Glen Miler (Glenn Miller) postao je prvi muzičar koji je dobio "zlatnu ploču" za prodaju milionitog primerka kompozicije "Ćattanooga Ćoo Ćoo".

1947 - U Parizu su potpisani mirovni ugovori zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu i bivših saveznika Hitlerove Nemačke.

1962 - Američki pilot Frensis Geri Pauers (Francis Gary Powers), oboren 1960. dok je preletao SSSR špijunskim avionom U-2, u Berlinu je zamenjen za sovjetskog obaveštajca Rudolfa Abela.

1964 - U sudaru dva australijska ratna broda u zalivu Džervis potonuo je razarač "Vojadžer" i poginulo je više od 80 mornara.

1979 - U Ljubljani je umro slovenački političar Edvard Kardelj, visoki funkcioner Saveza komunista Jugoslavije i jedan od najbližih saradnika predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita. Od 1963. do 1967. bio je predsednik Skupštine SFR Jugoslavije.

1996 - IMB kompjuter nazvan "Duboko plavo" ušao je u istoriju šaha pobedom nad svetskim prvakom Garijem Kasparovom.

1997 - Hrvati iz zapadnog dela Mostara otvorili su vatru na Muslimane iz istočnog dela grada koji su na hrvatsku stranu došli da posete groblje. Dve osobe su poginule, a 38 je ranjeno. Mostar je u bosanskom ratu, nakon što su Srbi bili prisiljeni da napuste grad, podeljen 1993. na muslimanski i hrvatski deo.

1998 - Umro je bivši francuski ministar inostranih poslova Moris Šuman (Maurice Sćuman), tvorac projekta Evropske unije ("Šumanov plan").

2000 - Lider Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj optužio je nezavisne medije da su "američki plaćenici" i "kriminalci", čime je najavio početak žestoke režimske kampanje protiv nezavisnih medija u Srbiji.

2001 - Tokom antivladinih protesta u Teheranu, u sukobu s policijom ranjeno je više desetina studenata, a oko 100 je uhapšeno.

2004 - SAD su obnovile svoje diplomatsko predstavništvo u Tripoliju, posle desetogodišnjih neprijateljskih odnosa dve zemlje, a nakon odluke Libije da napusti program za razvoj oružja za masovno uništenje. Zvanični Vašington je opozvao svog ambasadora u Libiji 1980. godine.

2005 - Umro je poznati televizijski i radijski novinar Milovan Ilić Minimaks (67).

2005 - Severna Koreja je prvi put saopštila da poseduje nuklearno oružje i suspendovala svoje učešće u pregovorima o spornom nuklearnom programu te zemlje.

2005 - Umro je Artur Miler (Arthur Miller), velikan američkog pozorišta koji je napisao "Smrt trgovačkog putnika" i čija su dela uglavnom govorila o običnim ljudima.

2006 - Za predsednika Kosova izabran je Fatmir Sejdiu, visoki funkcioner Demokratskog saveza Kosova (DSK).

2006 - Umro je meksički slikar i vajar Huan (Juan) Soriano, čije se velike skulpture nalaze na značajnijim mestima u glavnom gradu Meksika.

 

[Big Moca]

Dogodilo se na današnji dan - 11. mart​

1544 - Rođen je italijanski pesnik Torkvato Taso (TorquatoTašo), autor čuvenog epa "Oslobođeni Jerusalim" koji se smatra jednim od najreprezentativnijih dela italijanske književnosti. Bio je uzor romantičarima, a njegova poezija inspirisala je Getea (Goethe) i Bajrona (Byron). Neki njegovi soneti bili su posvećeni Dubrovčanki Cvijeti Zuzorić. 1851 - U Veneciji je prvi put izvedena Verdijeva opera "Rigoleto".

1885 - Rođen je engleski vozač brzih automobila i čamacaMalkolm Kempbel (Malcom Campbell), koji je između 1924. i 1935. devet puta obarao svetski rekord u brzini vožnje automobilom, a između 1937. i 1939. triput u vožnji čamcem. Postao je 1935. prvi čovek koji je automobilom "Plava ptica" vozio brže od 300 milja na čas (483 kilometra).

1913 - Velika Britanija i Nemačka su postigle sporazum ogranicamaafričkih kolonija Nigerije i Kameruna.

1917 - Britanske trupe su zauzele Bagdad u Prvom svetskom ratu. 1920 - Emir Fejsal (Faisal) proglašen je kraljem nezavisne Sirije.

1938 - Artur Sajs-Inkvart (Seyš-Inquart) je postao austrijskikancelar umesto Kurta fon Šušniga (von Sćusćnigg), a narednog dana Hitlerove trupe ušle su u Austriju.

1941 - Kongres SAD izglasao je, na predlog predsednika Ruzvelta(Roosevelt), Zakon o zajmu i najmu, kojim je Velika Britanija dobila neophodnu vojnu pomoć u Drugom svetskom ratu. Za sprovođenje zakona predviđeno je sedam milijardi dolara.

1955 - Umro je britanski mikrobiolog Aleksander Fleming (Alexander), koji je 1928. iz gljive penicilium notatum izolovao prvi antibiotik penicilin. Nobelovu nagradu za medicinu podelio je 1945. s engleskim biohemičarem Čejnijem (Ćain) i australijskim lekarom Florijem (Florey) koji su njegov izum prvi put primenili.

1973 - Hektor Kampora (Hector Campora) pobedio je na prvimpredsedničkim izborima u Argentini od 1965.

1974 - Umro je srpski pravnik Milan Bartoš, jedan odnajistaknutijih jugoslovenskih stručnjaka za međunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti.

1975 - U Lisabonu je ugušena pobuna padobranskih jedinica protivlevičarske vojne vlade, a bivši predsednik general Antonio Ribeiro de Spinola je s grupom oficira pobegao u Španiju.

1981 - Pod parolom "Kosovo - republika" u Prištini su izbilestudentske demonstracije kosovskih Albanaca, koje su u narednim nedeljama zahvatile celo Kosovo. To je bilo prvi put da su kosovski Albanci masovno podržali ideju o nezavisnoj kosovskoj republici.

1985 - Mihail Sergejevič Gorbačov izabran je za generalnogsekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Na toj funkciji je nasledio preminulog Konstantina Černjenka.

1985 - Egipćani braća Al Fajed (Fayed) postali su većinskivlasnici čuvene londonske robne kuće "Harods".

1990 - Parlament Litvanije proglasio je nezavisnost zemlje odSovjetskog Saveza. To je bila prva sovjetska republika koja se izdvojila iz SSSR-a.

1990 - Čileanski diktator general Augusto Pinoče (Pinoćet) jeposle više od 16 godina prepustio predsednički položaj Patrisiju Elvinu (Patricio Aylwin), ali je zadržao komandu nad oružanim snagama.

1998 - Pored snažnih protesta studenata, koji su tražilipolitičke i privredne reforme, general Suharto je počeo svoj sedmi mandat predsednika Indonezije.

1999 - Nakon što je jedan beogradski sud osudio trojicu novinaralista "Dnevni telegraf" na po pet meseci zatvora međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava "Hjumen rajts voč" ocenila je da su napadi jugoslovenskih vlasti na slobodu medija poprimili alarmantne razmere.

2000 - U eksploziji metana u rudniku uglja "Barakovi" u Ukrajinipoginuo je 81 radnik ugljenokopa.

2000 - Akademik i advokat Rikardo Lagos ianugurisan je zapredsednika Čilea, kao drugi socijalista na čelu te države, posle Salvadora Aljendea ubijenog u državnom udaru 1973.

2003 - Kanadski sudija Filip Kirš (Filipe Kirsć) izabran je zapredsednika prvog stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji će biti nadležan za zločine počinjene bilo gde u svetu. Osnivanje suda podržalo je blizu 90 zemalja, ali ne SAD, Rusija i Kina.

2003 - Vrhovni sud Japana odbio je zahtev 42 Kineza zaobeštećenje za vreme koje su proveli na prisilnom radu u Japanu, tokom II svetskog rata, uz obrazloženje da je to bilo jako davno.

2004 - U terorističkim napadima na tri železničke stanice uMadridu oko 200 ljudi je poginulo, a više od 1.400 je povređeno. Na najmasovnijim demonstracijama u istoriji te zemlje, protiv terorizma protestvovalo je preko osam miliona ljudi širom Španije.

2004 - Tribunal u Hagu osudio je bosanskog Srbina RankaĆešića, na 18 godina zatvora, zbog ratnih zločina nad muslimanskim zarobljenicima u Brčkom u proleće 1992. godine.

2005 - Pripadnici sirijskih trupa napustili su severni Liban,čime je okončano 29-godišnje prisustvo Sirije u toj zemlji.

2006 - Bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije SlobodanMilošević preminuo je u pritvoru Haškog tribunala u Sheveningenu, gde mu se sudilo za ratne zločine. Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.

 

[Big Moca]

Dogodilo se na današnji dan - 12. mart​

641 - Kineska princeza Ven Čeng (Wen Ćeng) se udala za vladara Tibeta, na osnovu čega je kasnije Kina polagala pravo na suverenitet nad tom južnom planinskom oblašću.

1507 - U bici s pobunjenicima u Navari poginuo je ČezareBordžija, italijanski pustolov, političar i kardinal. Sin pape Aleksandra VI poslužio je Makijaveliju (Maćiavelli) kao uzor političkog cinizma i smatra se da ga je Bordžijin način vladanja podstakao da napiše delo "Vladar".

1537 - Turci su zauzeli dalmatinsko utvrđenje Klis koje je dugoodolevalo turskom nadiranju iz Bosne. U borbi je poginuo i legendarni senjski kapetan i kliški knez Petar Kružić. Iste godine Turci su osnovali kliški sandžak koji je obuhvatao celo dalmatinsko zaleđe i deo Bosne.

1832 - Rođen je engleski kapetan Čarls Kaningem Bojkot (ĆarlesCunningham Boycott), protiv koga je 1880, dok je upravljao jednim engleskim lendlordstvom u Irskoj, primenjen nenasilni otpor odbijanjem saradnje. Takav vid otpora kasnije je nazvan po njemu - bojkot.

1848 - U Beču su izbile velike studentske demonstracije protivapsolutističkog režima kancelara Klemensa Meterniha (Metternić) što je bio početak revolucije koja je potresla temelje Austrije i dovela do sloma Meternihovog apsolutizma.

1854 - Velika Britanija i Francuska su zaključile savez sOtomanskim carstvom protiv Rusije u Krimskom ratu.

1856 - Rođen je Stepa Stepanović, jedan od najistaknutijihsrpskih vojskovođa u dva balkanska i u Prvom svetskom ratu. Čin generala dobio je 1907, od 1908. je bio ministar vojske, a posle pobede na Ceru u avgustu 1914. unapređen je u čin vojvode. Izveo je proboj Solunskog fronta i razbio bugarsku odbranu u Prvom svetskom ratu, što je doprinelo kapitulaciji Bugarske u septembru 1918.

1868 - Skinuta je zabrana s pravopisa Vuka StefanovićaKaradžića i dozvoljena je njegova upotreba. Rešenje o tome doneo je, na osnovu odluke kneza Mihaila Obrenovića, ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, bečki i pariski doktor nauka. Zabrana je skinuta četiri godine posle Karadžićeve smrti.

1880 - Rođen je srpski pisac Vladislav Petković Dis, uz SimuPandurovića i Milana Rakića, najznačajniji pesnik srpske moderne s početka 20. veka. Pri povratku iz Francuske 1917, gde je izbegao u vreme Prvog svetskog rata, Dis se utopio kod Krfa kada je nemačka podmornica torpedovala brod na kojem se nalazio. Objavio je dve zbirke pesama "Utopljene duše" i "Mi čekamo cara".

1881 - Rođen je turski državnik Mustafa Kemal, poznat kaoAtaturk (Atatuerk), prvi predsednik Turske. Pod njegovim vođstvom 1922. zbačen je poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. proglašena republika. Sproveo je značajne reforme koje su bile temelj za stvaranje moderne evropske države.

1907 - U eksploziji ratnog broda "Jena" u francuskoj luci Tulonpoginulo je najmanje 118 ljudi.

1925 - Umro je kineski revolucionar i državnik Sun Jat Sen(Yat), otac moderne Kine i njen prvi predsednik (1911-12). Godine 1894, poveo je borbu za rušenje monarhije, a 1905. osnovao Saveznu ligu iz koje je 1912. nastala stranka Kuomintang. Nakon njegove smrti vođstvo nad Kuomintangom preuzelo je desno krilo stranke predvođeno Čang Kaj Šekom (Ćiang Kai Shek).

1938 - Predvođene Adolfom Hitlerom, nemačke trupe suumarširale u Austriju, čime je ta država pripojena Trećem Rajhu.

1947 - Predsednik SAD Hari Truman (Harry) proklamovao je uKongresu doktrinu o pomoći zemljama ugroženim od komunizma ("Trumanova doktrina"). Prva sredstva su data Grčkoj i Turskoj.

1964 - Umro je srpski slikar Jovan Bijelić, član Srpskeakademije nauka, jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih likovnih stvaralaca 20. veka. Od 1919. do 1925. bio je scenograf Narodnog pozorišta u Beogradu, a istakao se i kao pedagog ("Portret devojke", "Kupačica", "Jajce", "Kći umetnikova", "Dvorište").

1966 - Indonežanski parlament lišio je Ahmeda Sukarna svihfunkcija, uključjući položaj predsednika Republike, a general Suharto je postao vršilac dužnosti šefa države.

1971 - Premijer Hafez al Asad (Ašad) izabran je referendumom zapredsednika Sirije.

1978 - Partije levice su, prvi put u istoriji Francuske, dobileapsolutnu većinu u prvom krugu parlamentarnih izbora.

1984 - U Velikoj Britaniji je počeo generalni štrajk rudara.

1993 - U seriji eksplozija 13 podmetnutih bombi u indijskom graduBombaj poginulo je najmanje 200 ljudi, a 1.100 je ranjeno.

1999 - Poljska, Češka i Mađarska postale su članice NATOpakta. To su bile prve zemlje bivše članice Varšavskog ugovora koje su pristupile NATO-u.

1999 - Umro je Jehudi Menjuhin (Yehudi Menuhin), jedan odnajvećih violinista 20. veka. Počeo je da svira u petoj godini, a svetsku slavu stekao je u sedmoj, kada je na koncertu u San Francisku svirao Mendelsonov (Mendelšohn) koncert za violinu. Osnovao je 1963. "Školu Jehudi Menjuhina" za muzički nadarenu decu.

2001 - Uz posredovanje međunarodne zajednice predstavnici srpskevlasti i pobunjenih Albanaca na jugu Srbije potpisali su sporazum o prekidu vatre.

2001 - U akciji uništavanja neislamskih kulturnih spomenikatalibanske vlasti u Avganistanu uništile su dva najveća kipa Bude u svetu stara nekoliko hiljada godina.

2002 - Savet bezbednosti UN je, na predlog SAD, usvojiorezoluciju u kojoj se po prvi put pominje Palestina kao posebna država, pored Izraela.

2003 - U atentatu u Beogradu, ispred sedišta Vlade, ubijen jepremijer Srbije i lider Demokratske stranke (DS) Zoran Đinđić. Bio je prvi demokratski premijer Srbije. Njegova vlada izabrana je 21. januara 2001. nakon demokratskih promena i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS). Za vreme njegovog mandata SR Jugoslaviji su ukinute sankcije uvedene za vreme režima Slobodana Miloševića, otpočeo je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi, a Srbija se otvorila prema svetu.

 

[Big Moca]

Dogodilo se na današnji dan - 13. mart​

1325 - Asteci su osnovali svoju naseobinu Tenočtitlan, kasnije prestonicu Asteškog carstva, na mestu gde je sada grad Sijudad Meksiko.

1567 - Nemački plaćenici koje je unajmila holandska vladarka Margareta od Parme ubili su 2.000 kalvinista.

1572 - U Starigradu na ostrvu Hvar umro je Petar Hektorović, autor speva "Ribanje i ribarsko prigovaranje", izuzetno vrednog književno-istorijskog dokumenta, u kojem je Hektorović, pored autobiografskih zabeležio i dragocene etnografske podatke, kao i neke narodne lirske i epske pesme, među kojima i srpsku narodnu pesmu "Kraljević Marko i brat mu Andrijaš". Preveo je spev "Remedia amoris" rimskog pesnika Ovidija (Ovidius).

1781 - Engleski astronom nemačkog porekla Vilijam Heršel (William Hersćel) otkrio je sedmu planetu Sunčevog sistema, kasnije nazvanu Uran.

1809 - Posle neuspeha u ratu s Rusijom i Danskom 1808, oficirskom zaverom zbačen je s prestola švedski kralj Gustav IV.

1848 - Pod pritiskom demonstracija i pobune u Beču, austrijski kancelar Klemens Meternih (Metternić) podneo je ostavku. Kancelar je pobegao u Veliku Britaniju, a hiljadama gnevnih Bečlija koje su opkolile njegov dvor, car Ferdinand I je obećao ustav.

1865 - Tokom američkog Građanskog rata, Kongres Konfederacije, pod predsednikom Džefersonom Dejvisom (Jefferson Devis), žestokim protivnikom ukidanja ropstva, doneo je zakon kojim je robovima dozvoljeno, u zamenu za slobodu, da budu vojnici u južnjačkoj armiji.

1881 - U atentatu u Petrogradu ubijen je ruski car Alksandar II. Atentat su izvršili članovi tajnog terorističkog udruženja "Narodna volja".

1906 - Umrla je Suzan Entoni (Susan Anthony), začetnica i vođa pokreta za prava žena u SAD. Napisala je "Istoriju ženskog prava glasa".

1913 - Kanbera je postala glavni grad Australije.

1928 - Posle pucanja brane "St. Frensis", 60 kilometara severno od Los Anđelesa, u bujici se utopilo više od 450 ljudi.

1946 - Pripadnici jugoslovenske službe Državne bezbednosti uhapsili su generala i komandanta kraljevske vojske u Drugom svetskom ratu Dragoljuba - Dražu Mihailovića. Na suđenju pred Vojnim sudom u Beogradu Mihailović je osuđen na smrt zbog izdaje. Streljan je 17. jula iste godine.

1972 - Velika Britanija i Kina su se saglasile da razmene ambasadore 22 godine pošto je London priznao vladu u Pekingu; Britanci su zatvorili konzulat na Tajvanu.

1975 - Umro je Ivo Andrić, jedan od najvećih jugoslovenskih pisaca čije je delo donelo ugled i međunarodno priznanje jugoslovenskoj književnosti. On je jedini jugoslovenski književnik dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1961) ("Ex ponto", "Znakovi", "Na Drini ćuprija", "Travnička hronika", "Gospođica", "Prokleta avlija").

1990 - Sovjetski parlament izglasao je uvođenje višepartijskog sistema, posle 72-godišnjeg monopola Komunističke partije na vlast.

1992 - U zemljotresu na istoku Turske je poginulo 570 ljudi.

1995 - U Beogradu je u 72. godini umro popularni pozorišni i filmski glumac Mija Aleksić.

1996 - U mestu Danblejn, 40 kilometara severno od Glazgova, naoružani čovek je u gimnastičkoj sali osnovne škole ubio 16 učenika prvog razreda, uzrasta između pet i šest godina i njihovu učiteljicu, ranio 13 đaka i potom izvršio samoubistvo.

1998 - Predsednik Južne Koreje Kim Dae Džong koji je i sam bio zatvaran zbog političkih uverenja, doneo je odluku o masovnoj amnestiji koja je obuhvatila preko pet miliona ljudi, od političkih zatvorenika do vozača kojima su zbog pijanstva bile oduzete vozačke dozvole.

1999 - Na Kosovu, u eksplozijama bombi u centru Podujeva i na pijaci u Kosovskoj Mitrovici poginulo je šestoro i ranjeno više od 50 ljudi, a u napadima oružane formacije kosovskih Albanaca "Oslobodilačka vojska Kosova" kod Vučitrna poginula su dva pripadnika Vojske Jugoslavije.

2001 - Bivši gradonačelnik Bosanskog Šamca Blagoje Simić, protiv koga je Međunarodni sud za ratne zločine podigao optužnicu 1995. za zločine počinjene tokom rata u BiH 1992-95, dobrovoljno se predao sudu.

2002 - Vlada Angole je proglasila jednostrano primirje u 27-godišnjem građanskom ratu sa pobunjenicima-pripadnicima Nacionalne Unije za nezavisnost Angole (UNITA).

2004 - Umro je austrijski kardinal Franc Kenig (Franz Koenig), poznat po zalugama u povezivanju vera. On je godinama radio na uspostavljanju veza između Vatikana i komunističkih država. Na njegovu inicijativu je 1964. godine osnovana Fondacija "Pro orijente" koja se bavi dijalogom između rimokatoličke i pravoslavne crkve.

 

[Big Moca]

Dogodilo se na današnji dan - 14. mart​

1489 - Kraljica Kipra Katarina Kornaro (Catherine Cornaro), poslednja vladarka iz dinastije Lizinjan (Lusignan), ustupila je svoju kraljevinu Mletačkoj Republici.

1558 - Nemački car Ferdinand I uzeo je titulu svetog rimskog cara bez uobičajenog papinog krunisanja.

1804 - Rođen je austrijski kompozitor Johan Štraus Stariji (Johann Strauš), koji je bečkom vlaceru dao klasični oblik i znatno doprineo njegovoj popularnosti. Komponovao je više od 150 valcera, od kojih je najpoznatiji "Lorelaj-Zvuci Rajne", veliki broj marševa, među kojima i čuveni "Marš Radecki", polke, kadrile.

1820 - Rođen je Vitorio Emanuele II (Vittorio), poslednji sardinski kralj (od 1849) i prvi kralj ujedinjene Italije od 1861. do smrti 1878. Popularni "padre della patria", Vitorio Emanuele II inaugurisao je parlamentarnu vladavinu u Italiji.

1864 - Engleski istraživač Samjuel Bejker (Samuel Baker) otkrio je drugi izvor reke Nil u istočnoj Africi i nazvao ga Albertovo jezero.

1879 - Rođen je nemački naučnik Albert Ajnštajn (Einstein), najistaknutiji teoretičar fizike u 20. veku, tvorac teorije relativiteta (1916), dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1921. Iz Nemačke je emigrirao u SAD 1933, posle dolaska nacista na vlast. Na njegovo upozorenje 1939. da bi Nemci mogli napraviti atomsku bombu, započeli su u SAD istraživački radovi za proizvodnju te bombe. Bio je oženjen srpskom matematičarkom Milevom Marić.

1883 - U Londonu je umro nemački filozof i ekonomist Karl Marks (Marx), najznačajniji teoretičar modernog socijalizma i komunizma u 19. veku. S Fridrihom Engelsom (Friedrić) objavio je 1848. "Komunistički manifest" ("Prilog kritici Hegelove filozofije prava", "Teze o Fojerbahu", "Osamnaesti brimer Luja Bonaparte", "Kapital - kritika političke ekonomije").

1891 - Podmornica "Monarh" je postavila telefonski kabl ispod Lamanša, pripremajući prvu telefonsku vezu Velike Britanije s kontinentom.

1932 - Rođen je srpski pesnik, novinar, pisac filmskih scenarija i radio drama Miroslav Antić. Objavio je više od 30 knjiga, među kojima i zbirke pesama za decu "Plavi čuperak", "Nasmejani svet", "Šašava knjiga".

1932 - Samoubistvo je izvršio američki industrijalac Džordž Istman (George Eastman), jedan od pionira fotografije i filma, osnivač kompanije "Kodak".

1938 - Streljan je ruski revolucionar Nikolaj Buharin. Jedan od vodećih ideologa boljševika proglašen je krivim za kontrarevolucionarne aktivnosti i špijunažu na montiranom procesu i osuđen na smrt.

1945 - Britansko ratno vazduhoplovstvo izbacilo je na železnički vijadukt u nemačkom gradu Bilefeld najtežu bombu u Drugom svetskom ratu, "Velikog Slema" težine 11 tona.

1953 - Umro je Klement Gotvald (Gottvald) predsednik Čehoslovačke od 1948, kada su svu vlast u toj državi preuzeli komunisti. U njegovo vreme staljinističko razdoblje kulta ličnosti dostiglo je vrhunac, a na insceniranim procesima osuđeni su na smrt i streljani neki istaknuti komunisti kao što su Slanski i Klementis.

1976 - Egipat je poništio ugovor o prijateljstvu i saradnji sklopljen sa Sovjetskim Savezom 1971.

1979 - Najmanje 200 ljudi je poginulo prilikom pada aviona tipa "Trajdent" na jednu fabriku blizu Pekinga.

1980 - U avionskoj nesreći u Varšavi poginulo je 87 osoba, među kojima 14 članova američkog bokserskog tima.

1983 - Članice Organizacije zemalja proizvođača nafte (OPEK) saglasile su se, prvi put od osnivanja te organizacije 1960. da smanje cene nafte za 15 odsto.

1986 - Umro je srpski kompozitor, dirigent i muzički kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke i potom Umetničke akademije u Beogradu (simfonijska poema "Put u pobedu", kantate "Vezilja slobode", "Svetli grobovi", "Srbija", gudački kvarteti, solo pesme).

1991 - "Birmingemska šestorka" - šest Iraca pogrešno optuženih da su 1974. podmetnuli eksplozije u pabove u engleskom gradu Birmingem - oslobođena je nakon 16 godina provedenih u zatvoru.

1995 - Astronaut Norman Tagard (Thagard) postao je prvi Amerikanac koji je poleteo u kosmos ruskom raketom, lansiranom s kosmodroma u Bajkonuru u Kazahstanu.

1997 - Umro je američki filmski režiser Fred Cineman (Zinnemann), dobitnik dva Oskara za filmove "Odavde do večnosti" i "Čovek za sva vremena". Čuven je i po filmovima "Tačno u podne", "Starac i more" i "Operacija Šakal".

2002 - Predstavnici Srbije, Crne Gore, SR Jugoslavije i Evropske unije potpisali su u Beogradu Sporazum o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore. Time je prestala da postoji Jugoslavija, 83 godine nakon što je, na kraju Prvog svetskog rata, stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Nova državna zajednica Srbija i Crna Gora formalno je uspostavljena 4. februara 2003.

2003 - Američki predsednik Džordž Buš (George Bush) produžio je sankcije Iraku uvedene 1995, kojima se zabranjuje američkim građanima i kompanijama da ulažu u razvoj iračke naftne industrije. Buš je istovremeno ukinuo sankcije Pakistanu, koje su na snazi od vojnog puča 1999. godine.

2004 - Pobedom na izborima ruski predsednik Vladimir Putin obezbedio je drugi četvorogodišnji mandat.

2005 - Tribunal u Hagu podigao je optužnicu protiv makedonskog ministra unutrašnjih poslova Ljuba Boškovskog i njegovog telohranitelja Johana Tarčulovskog, zbog zločina nad Albancima u selu Ljuboten, kod Skoplja tokom 2001. Boškovski je u julu 2008. oslobođen odgovornosti za taj zločin, a Tarčulovski je osuđen na 12. godina zatvora.

2006 - Umro je bivši predsednik Estonije Lenart Meri (Lennart) ključna ličnost pokreta za nezavisnost te baltičke zemlje. Bio je prvi predsednik Estonije, nakon sticanja nezavisnosti 1992. godine.