Na današnji dan

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 24. avgust
Izvor: Beta

79 - U erupciji vulkana Vezuv nestali su rimski gradovi Pompeja, Herkulanum i Stabija, a hiljade ljudi je poginulo. Pompeja je dobro očuvana ispod vulkanskog pepela i lave, pa je ostala kao svedočanstvo o životu i kulturi Rimljana tog vremena.

410 - Vizigotski kralj Alarik ušao je u Rim i nakon tri dana pljačke nastavio ka južnoj Italiji sa namerom da pređe u Afriku, ali je na tom putu umro.

1572 - U noći praznika Svetog Vartolomeja u Parizu je otpočeo pokolj hugenota (francuski protestanti), u kojem je do septembra pobijeno oko 70.000 ljudi širom Francuske. Smatra se da je nalog za pokolje u "Vartolomejskoj noći" dala Katarina Mediči, majka francuskog kralja Šarla IX u dogovoru s papom Grgurom XIII.

1814 - Britanci su u drugom anglo-američkom ratu zauzeli Vašington i spalili i razorili grad.

1872 - Rođen je engleski pisac i karikaturista Maks Birbum, majstor satire i ironije ("Zulejka Dobson", "Božićni venac", "Srećni licemer").

1893 - Požar u južnom delu Čikaga ostavio je bez domova 5.000 ljudi.

1899 - Rođen je argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih pisaca 20. veka, koji je presudno obeležio hispanoameričku literaturu i snažno uticao na mnoge pisce u celom svetu ("Univerzalna istorija beščašća", "Maštarije", "Devet eseja o Danteu").

1914 - Završena je Cerska bitka u kojoj je srpska vojska pod komandom Stepe Stepanovića potukla vojsku Austrougarske i odnela prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu. Stepa Stepanović je dobio čin vojvode.

1922 - Arapske zemlje su na sastanku u Nablusu odbacile odluku Društva naroda da Velikoj Britaniji poveri mandat za Palestinu.

1929 - Rođen je vođa Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaser Arafat, koji se posle dugogodišnje terorističke aktivnosti opredelio za rešavanje palestinsko-izraelskog sukoba pregovorima. Zajedno s Abu DŽihadom osnovao je 1964. Fatah, koji je postao najjača frakcija u okviru PLO. Pet godina kasnije izabran je za predsednika Izvršnog komiteta PLO.

1936 - U staljinističkim čistkama streljan je ruski revolucionar Lav Borisovič Rozenfeld (Kamenjev), pošto je prethodno na montiranom procesu proglašen "neprijateljem naroda". Bio je jedan od glavnih lidera Sovjetske Rusije posle Oktobarske revolucije 1917. Posthumno je rehabilitovan.

1954 - Predsednik Brazila Žetulio Vargas izvršio je samoubistvo tokom teške političke krize u zemlji, do koje je došlo zbog pokušaja ubistva istaknutog opozicionara Karlosa Laserde.

1954 - Predsedik SAD Dvajt Ajzenhauer potpisao je akt o stavljanju van zakona američke Komunističke partije.

1968 - Francuska je izvela prvu probu hidrogenske bombe u južnom Pacifiku i postala peta nuklearna sila u svetu.

1975 - Smrtna presuda šefu grčke vojne hunte Georgiosu Papadopulosu i još dvojici vođa vojnog udara 1967. zamenjena je doživotnom robijom.

1976 - Dvojica sovjetskih kosmonauta su se spustila na Zemlju posle 48 dana provedenih u njenoj orbiti, tokom kojih su u specijalnoj kosmičkoj laboratoriji izveli niz opita.

1989 - Premijer Poljske postao je Tadeuš Mazovjecki, prvi nekomunistički premijer u zemljama sovjetskog bloka od 1940.

1991 - Parlament Ukrajine proglasio je nezavisnost od SSSR.

1991 - Predsednik SSSR Mihail Sergejevič Gorbačov dao je ostavku na mesto šefa Komunističke partije i zatražio da Centralni komitet donese odluku o raspuštanju partije osnovane pre 93 godine, koja je u tom trenutku imala 16 miliona članova.

1994 - Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija postigli su sporazum da Palestinci na okupiranoj Zapadnoj obali dobiju autonomiju u oblastima obrazovanja, zdravstva, poreske politike, socijalne zaštite i turizma.

1998 - Hiljade angolskih vojnika ušlo je u Kongo da pomogne trupama predsednika Lorana Kabile u borbi protiv pobunjenika predvođenih pripadnicima plemena Tutsi.

2003 - Umro je Vilfred Teziger, čovek koji je prešao pustinje Arabije na kamili i ucrtao na mape kretanja Maršanskih Arapa u Iraku.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 25. avgust
Izvor: Beta

430 - Umro je biskup Aurelije Avgustin Sveti Avgustin, jedan od najznamenitijih crkvenih učitelja. Napisao je oko 90 dela od kojih je najpoznatije "O Božijoj državi". Imao je niz sledbenika, a u katoličkoj crkvi postoji više redova i kongregacija nazvanih po biskupu Avgustinu.

1619 - Ferdinand II postao je rimsko-nemački car. Njegova vladavina je obeležena borbom protiv protestantizma, što je podstaklo širenje Tridesetogodišnjeg rata.

1645 - Umro je holandski pravnik, pisac i humanista Hugo Grocijus, osnivač škole prirodnog prava i nauke o međunarodnom pravu. Njegovo delo "O pravu plena", napisano 1604-05, a izdato 1868. smatra se početkom samostalnog razvoja nauke
o međunarodnom pravu.

1749 - Rođen je nemački pisac Johan Volfgang Gete, jedna od najznačajnijih i najuticajnijih ličnosti nemačke i svetske književnosti. Pored književnosti, gde se ogledao u gotovo svim rodovima, bavio se i filozofijom, prirodnim naukama,slikarstvom i državničkim poslovima u Vajmaru ("Faust", "Verter", "Vilhelm Majster", "Ifigenija na Tauridi" "Egmont").

1849 - Austrijske trupe pod komandom Johana Jozefa Radeckog savladale su otpor Danijela Manina i zauzele Veneciju, koja je u martu 1848. proglasila nezavisnost. Austrijska vlast održala se do 1866. kada je područje Venecije pripojeno
Kraljevini Italiji.

1850 - U Vajmaru je prvi put izvedena opera Riharda Vagnera "Loengrin". Orkestrom je dirigovao Franc List.

1910 - Na svečanoj sednici Narodne skupštine u Cetinju, kneževina Crna Gora je proglašena kraljevinom, a knez Nikola I Petrović kraljem.

1916 - Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila rat Rumuniji, a Italija Nemačkoj.

1922 - Radio stanica WEAF u Njujorku emitovala je, prvi put u svetu, reklamni oglas koji je trajao 10 minuta.

1944 - Poslednji nemački vojnici u Marseju u Francuskoj predali su se u Drugom svetskom ratu Saveznicima; oslobodjen je Tulon.

1960 - Umro je pisac Sima Pandurović, jedan od najznačajnijih pesnika srpske moderne sa početka 20. veka ("Posmrtne počasti", "Dani i noći", "Tamne ispovesti")

1963 - Borac za ljudska prava Martin Luter King održao je pred 200.000 učesnika protestnog "Marša slobode" na Vašington čuveni govor pod nazivom "I have a dream".

1975 - Francuska je poslala vojsku i policiju na Korziku da uguše demonstracije na kojima je tražena autonomija. Francuzi su kupili Korziku od Đenove 1768. i od tada je deo francuske države izuzev perioda 1794-96, kada je ostrvo bilo pod britanskom okupacijom. Šezdesetih godina 20. veka ojačao je pokret za autonomijom.

1987 - Umro je američki filmski režiser Džon Hjuston, jedan od najistaknutijih američkih sineasta 20. veka ("Malteški soko", "Blago Sijera Madre", "Afrička kraljica").

1990 - Irak je proglasio okupirani Kuvajt 19. provincijom Iraka.

1991 - Umro je bivši poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh German. Kao Hranislav Đorić zamonašio se 1951. u manastiru Studenica, a za crkvenog poglavara je izabran 1958, posle smrti patrijarha Vikentija. Nakon što se razboleo na njegovo mesto je 2. decembra 1990. izabran patrijarh Pavle.

1994 - Na referendumu u Republici Srpskoj 94 odsto bosanskih Srba izjasnilo se protiv prihvatanja mirovnog plana Kontakt grupe za Bosnu i Hercegovinu.

1995 - Od eksplozije granate na sarajevskoj pijaci Markale poginulo je 37, a ranjeno 85 ljudi. Predstavnici UN u Sarajevu optužili su bosanske Srbe za masakr civila, a dva dana kasnije avioniNATO bombardovali su postrojenja Vojske Republike Srpske.

2001 - Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da je iz masovnih grobnica u Srbiji iskopano više od 340 leševa za koje se pretpostavlja da su žrtve rata na Kosovu 1999. godine.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 26. avgust
Izvor: Tanjug
Danas je četvrtak, 28. avgust, 240. dan 2014. Do kraja godine ima 125 dana.

430 - Umro je Aurelije Avgustin, poznatiji kao Sveti Avgustin, episkop u rimskoj severnoj Africi, najznamenitiji predstavnik rane hrišćanske filozofije (patristike). U najvažnijem delu "O državi Božjoj" pravio je razliku izmedju idealne, večne "države Božje" i privremenih, prolaznih oblika zemaljske države. To delo je dugo bilo osnov crkvenog tumačenja svetovnih ustanova. Napisao je i neku vrstu autobiografije - "Ispovesti".

1219 - Patrijarh Manojlo Saranten, uz saglasnost vizantijskog (nikejskog) cara Teodora I Laskarisa hirotonisao je Savu Nemanjića, potonjeg Svetog Savu, za prvog srpskog arhiepiskopa. Tim činom Srpska Pravoslavna crkva postaje autokefalna (samostalna). Središte srpske crkve u prvo vreme
bilo je u manastiru Žiča. Car Stefan Dušan uzdigao je 1346. srpsku crkvu na rang patrijaršije.

1645 - Umro je holandski pravnik, pisac i humanista Hugo Grocijus, osnivač nauke o medjunarodnom pravu. Pripadao je "školi prirodnog prava" i dokazivao je neophodnost jednakosti ljudi pred zakonom. Takodje je tvrdio da su okeani opšte dobro i da pojedine zemlje nemaju pravo njihovog ekskluzivnog korišćenja. U Holandiji se u vreme oštrih sporova rimokatolika i protestanata zalagao za versku toleranciju, zbog čega je 1618. uhapšen u Utrehtu i 1619. osudjen na doživotnu robiju kao jeretik. Uspeo je 1621. da pobegne u Francusku i od 1635. do smrti bio je ambasador Švedske u Francuskoj. Dela: "De iure belli ac pacis", "Mare liberum", "De iure praedae", "De veritate religionis Christianae", "Via et votum ad pacem ečlesiasticam", drame - "Christus patiens", "Sophomphaneas", "Adamus exul".

1749 - Rodjen je nemački pisac Johan Volfgang Gete, jedno od najvećih imena svetske literature. Nekoliko godina posle završenih studija prava u Stazburu preselio se u Vajmar, gde je 28 godina bio upravnik pozorišta. Pored literarnog stvaralaštva - pisao je liriku, drame, romane, intenzivno se bavio filozofijom,
prirodnim naukama, slikarstvom i državničkim poslovima u Vajmaru. Srbe je zadužio pisanjem o srpskoj narodnoj poeziji, kojom se oduševljavao, i prevodom više narodnih pesama, uključujući "Hasanaginicu". Bio je pod uticajem Herdera koji je takodje bio sklon Srbima. Ostavio je jednu od najvećih i najzanimljivijih
zbirki pisama. Dela: romani "Faust", "Vilhelm Majster", "Verter", "Izbor po srodnosti", drame "Gec od Birlinhema", "Egmont", "Ifigenija na Tauridi", "Torkvato Taso", tragedije "Klaviho", "Vanbračna kći", ep "Herman i Doroteja", putopis "Putovanje po Italiji", autobiografsko delo "Iz mog života", poezija
"Marijenbadska elegija", "Rimske elegije", "Zapadno-istočni divan", epigrami "Ksenije", "Teorija boja".

1813 - Od rana u bici na Deligradu umro je srpski junak iz Prvog srpskog ustanka Jovan Kursula, opevan u narodnim pesmama. U nizu bitaka istakao se junaštvom, posebno u boju na Crnom vrhu 1809. kada su Turci pod komandom Alije Gušanca pokušali da prodru u Gružu i Jasenicu i u septembru 1810. na Varvarinskom polju, kada je junaštvom zadivio i Turke i ruske dobrovoljce koji su se borili na strani Srba.

1833 - Parlament je zabranio trgovinu robovima u celoj Britanskoj imperiji.

1849 - Austrijske trupe pod komandom generala (kasnije maršala) Jozefa Radeckog zauzele su italijanski grad Veneciju posle opsade započete 20. jula 1849.

1877 - Rodjen je engleski proizvodjač automobila i pilot Čarls Stjuart Rols, koji je s Frederikom Rojsom 1906. osnovao kompaniju za proizvodnju automobila "Rols-Rojs". Rojsova firma počela je 1904. da pravi automobile, koji su impresionirali Rolsa, i njih dvojica su dve godine kasnije postali suvlasnici kompanije
čija su vozila u automobilskoj industriji postala simbol luksuza i kvaliteta. Kompanija "Rols-Rojs" proizvodi i avionske motore. Rols je prvi pilot koji je, juna 1910. preleteo Lamanš u oba pravca bez zaustavljanja, a u julu 1910. je kao prvi britanski pilot poginuo u avionskoj nesreći.

1916 - Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila rat Rumuniji.

1944 - U francuskom gradu Marselj u Drugom svetskom ratu predali su se preostali nemački vojnici, a istog dana je oslobodjen i obližnji Tulon.

1973 - U zemljotresu jugozapadno od Siudad Meksika poginulo je više od 500 ljudi.

1987 - Umro je američki filmski režiser Džon Hjuston, jedan od najistaknutijih američkih sineasta 20. veka, važio je za posebno veštog u radu s glumcima. Snimio je mnoštvo filmova, najviše pustolovnog i kriminalističkog žanra. Filmovi: "Malteški soko", "Rt Largo", "Bejasmo stranci", "Blago Sijera Madre",
"Džungla na asfaltu", "Crvena značka za hrabrost", "Afrička kraljica", "Mobi Dik", "Noć iguane", "Odsjaj u zlatnom oku", "Grad izobilja", "Naš čovek iz Australije", "Sudija za vešanje", "Eni", "Ispod vulkana".

1994 - Okončan je dvodnevni referendum u Republici Srpskoj, na kojem je više od 90 odsto gradjana odbacilo mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu i Hercegovinu.

1995 - Minobacačka granata usmrtila je na sarajevskoj pijaci Markale 37 i ranila 85 ljudi, za šta su posle ekspresne istrage optuženi Srbi, što je poslužilo kao izgovor za masovne napade NATO avijacije na Republiku Srpsku. Docnije se pojavio izveštaj prema kojem je tragedija inscenirana od strane ratnog
rukovodstva u Sarajevu, što je potvrdio i visoki funkcioner UN Jasuši Akaši.

1996 - Vlada SAD zabranila je vodji "Nacije islama" Luisu Farakanu da prihvati obećani libijski poklon od milijardu dolara s ciljem ekonomske i političke pomoći Afroamerikancima SAD.

1997 - U krvavom obračunu rivalskih bandi u zloglasnom venecuelanskom zatvoru "Eldorado" poginulo je 29 ljudi.

1999 - U saobraćajnoj nesreći poginuli su makedonski ministar Radomir Stojkovski, njegova supruga, kćerka i vozač, posle čega su norveški vojnici iz vozila medjunarodnih snaga, koje je izazvalo nesreću, odbili da se podvrgnu testu alkohola u krvi. Poručnika koji je skrivio smrt četvoro ljudi, sud u
Oslu je u martu 2000. osudio na godinu dana zatvora.

2006 - U sukobu koji je izbio izmedju iračke vojske i šiitske milicije lojalne popularnom verskom vodji Muktadi el Sadru, u gradu Divanija, južno od Bagdada, poginulo je 50 pobunjenika i 23 iračka vojnika, dok je oko 70 ljudi ranjeno.

2007 - Umro je Francisko Umbral, jedan od najvećih španskih savremenih pisaca. Objavio je preko 80 knjiga, medju kojima su "Smrtnik i ruža" i "Madridska trilogija". Dobitnik je uglednih španskih priznanja poput Nagrade princa od Asturije za književnost 1996. i nagrade Servantes 2000.

2007 - Umrla je Draga Jonaš, spikerka i novinar. Bila je spiker Radio Beograda još u Kraljevini Jugoslaviji. Godine 1951. ponovo se zaposlila u Radio Beogradu i decenijama je bila neprevazidjeni glas beogradskog radija. Jonaševa je dobitnik "Vukove nagrade" za 2004. za unapredjenje srpske kulture, prosvete i nauke. Bila je učitelj brojnih potonjih spikera i novinara Radio Beograda i Televizije Srbije.

2007 - Najmanje 52 osobe su poginule a povredjeno je 247 u sukobu izmedju suparničkih šiitskih milicija na religijskom skupu u iračkom svetom gradu Karbali, posle čega su vlasti prekinule ceremoniju i evakuisale više od milion hodočasnika. Pripadnici armije Mahdi, lojalne radikalnom svešteniku Muktadi al-Sadru,
otvorili su vatru na stražare iz brigade Badr, naoružanog ogranka Vrhovnog islamističkog iračkog saveta, koji su obezbedjivali dve glavne džamije u Karbali.

2008 - Glavni tužilac Južne Osetije Tejmuraz Hugajev izjavio je da su, tokom petodnevnih sukoba, započetih 8. avgusta u toj otcepljenoj gruzijskoj autonomnoj oblasti poginula 1.692 civila, da je ranjeno oko 1.500 ljudi, ali da broj žrtava nije konačan.

2013 - Dovodjenjem poslednje grupe etiopskih Jevreja u Izrael, okončana je višedecenijska akcija preseljavanja pripadnika te drevne zajednice u jevrejsku državu. Uzima se da u svetu pripadnika Beta Izrael grupacije, odnosno etiopskih Jevreja, ima oko 150.000 od čega je oko 130.000 nastanjeno u Izraelu. Postupno, sistematsko, preseljavanje započelo je poznih sedamdesetih.

 

[maja_jevtic]

SEĆATE LI SE? 20 događaja od pre 20 godina Video
Blic
Nekih ćete se setiti s nostalgijom, od nekih će vas proći žmarci. Spremni?

1. Izvesni čikica iz Svetske banke, po imenu Dragoslav Avramović, uveo je superdinar po principu 1 dinar = 1 marka i izlečio nas od hiperinflacije.

Novi dinar se menjao za 13.000.000 starih, a bio je ekvivalentan 120.000.000.000.000.000.000.000 dinara (valjda se ovo kaže 120 kvintiliona) Ante Markovića iz 1990. godine.

2. Ambiciozna godina za medije i novinarstvo. Osnovani su novinske agencije Beta i FoNet, televizije BK i "Pink", regionalne "Novine vranjske" i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).

3. Otvoren je "Buvljak" na Novom Beogradu.

Ili zvanično: "Otvoreni tržni centar".



4. Nemački "Audi" je počeo da prodaje modele A4, A6 i A8...

... I tako uveo revoluciju u voznim parkovima SPC i državnih organa Srbije.

5. Emitovana je prva epizoda ove serije. Možda ste gledali?

6. Aleksandar Lukašenko je postao predsednik Belorusije.

Što je i dan-danas.



7. Švedska je legalizovala građanska partnerstva između homoseksualaca. Gej brakovi su legalizovani 15 godina kasnije.

Nešto ranije iste godine Šveđani su sa 52 odsto glasova izglasali pristupanje Evropskoj uniji.


8. Ovo se slušalo:

9. Ali, bogami, i ovo:

10. Osnovana je Jugoslovenska levica (JUL), koalicija 23 levičarske i komunističke partije.

Na čelu sa Ljubišom Ristićem, režiserom, i Mirjanom Marković, suprugom Slobodana Miloševića.



Poznata po hit-sloganu "JUL je kul". UPOZORENJE! Uznemirujući sadržaj:

11. Objavljen je dokumentarni film "Vidimo se u čitulji", autora Aleksandra Kneževića i Vojislava Tufegdžića, baziran na knjizi istih autora "Kriminal koji je izmenio Srbiju".

Režirao ga je Janko Baljak. Film kroz intervjue sa kriminalcima i policajcima govori o eksploziji kriminala u Srbiji početkom devedesetih godina.



Ovo je evergrin:

12. Ostali smo bez novinarke Dade Vujasinović (30), čija je smrt još nerazjašnjena.

Posle kratke i teške bolesti umro je Milan Mladenović (36), pevač i gitarista grupe "Ekatarina Velika".

Kurt Kobejn (27), frontmen benda "Nirvana", ubio se hicem iz puške u svom stanu u Sijetlu. Godinama se borio sa depresijom i ovisnošću od heroina.

Ajrton Sena (34), as Formule 1, poginuo je na trci za Veliku nagradu San Marina u Imoli. Vodio je od starta. Prethodno je u kvalifikacijama iste trke poginuo austrijski vozač Roland Racenberger.

13. Tu kobnu trku u Imoli osvojiće mladi Nemac Mihael Šumaher, koji će na posletku osvojiti svoju prvu titulu za samo jedan poen ispred Dejmona Hila.

14. Zoran Đinđić je zamenio Dragoljuba Mićunovića na čelu Demokratske stranke.

15. U prvom napadu minobacačkom granatom na pijacu Markale u Sarajevu poginulo je 68 ljudi, a 144 osobe su ranjene.

16. Pojavio je "Mosaic Netscape 0.9", jedan od prvih veb brauzera.

"Netscape Navigator" je bio najpopularniji brauzer do pojave "Internet Explorera". Ko se još njega seća.



17. Počeli smo da se igramo na prvoj verziji "Soni plejstejšna".

18. Ovo je bio jedan od najtraženijih i najcenjenijih mobilnih telefona, futuristička (tako su joj tepali) "nokija 232".

Sada možda izgleda smešno, ali bar joj baterija nije crkavala za pola dana, kao današnjim smartfonima.



19. Dejo Genije je dao ovaj velegol Krojfovoj Barseloni u finalu Lige šampiona, koju je Milan osvojio pobedom od 4:0.

20. OVAJ se rodio.

Da mu ne pominjemo ime.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 27. avgust
Izvor: Beta

55. p.n.e. - Rimski konzul Gaj Julije Cezar iskrcao se na tlo Engleske sa 10.000 vojnika Sedme i Desete rimske legije.

1576 - Umro je venecijanski slikar Ticijan Večeli. Raskošan kolorit i veština upotrebe nove uljane tehnike učinili su ga jednim od najvećih majstora renesanse ("Venera Urbinska", "Bahanal", "Jupiter i Antiopa").

1664 - Umro je španski slikar Fransisko de Surbaran jedan od najznačajnijih umetnika španskog baroknog slikarstva.

1770 - Rođen je nemački filozof Georg Vilhelm Fridrih Hegel najznačajniji i najuticajniji predstavnik nemačke idealističke filozofije ("Fenomenologija duha", "Filozofija istorije", "Nauka logike", "Estetika", "Filozofija religije").

1789 - Parlament Francuske usvojio je Deklaraciju o pravima čoveka i građanina.

1813 - U bici kod Drezdena Napoleon Bonaparta je sa 130.000 vojnika porazio udružene austrijske, ruske i pruske snage od 200.000 ljudi.

1828 - Urugvaj je zvanično postao nezavisna država na osnovu mirovnog ugovora sklopljenog u Rio de Žaneiru posle okončanja rata između Brazila i Argentine.

1884 - Rođen je američki filmski producent poreklom poljski Jevrejin Šmuel Gelbfiš, poznat kao Semjuel Goldvin, jedan od pionira filmske industrije. Osnovao je 1923. filmsku kompaniju "Semjuel Goldvin Prodakšns", koja se 1924. udružila s još dve filmske kuće u kompaniju "Metro-Goldvin-Majer".

1890 - Rođen je američki slikar i fotograf Emanuel Radinski poznat kao Men Rej, koji je 1915. sa francuskim vajarom i slikarom Marselom Dišanom osnovao dadaizam.

1907 - Kralj Srbije Petar I Karađorđević položio je kamen temeljac za zgradu parlamenta u Beogradu po projektu arhitekte Jovana Ilkića. Gradnja je trajala gotovo 30 godina, a prvo zasedanje skupštine Jugoslavije u njoj održano je 20. oktobra 1936.

1908 - Rođen je američki državnik Lindon Bejnz Džonson, potpredsednik SAD od 1960, predsednik od 1963, nakon ubistva DŽona Kenedija. Na izborima 1964. ponovo je izabran za predsednika, pošto je pobedio republikanca Barija Morisa Goldvotera.

1910 - U Skoplju je rođena misionarka Majka Tereza, koja je u Kalkuti 1950. osnovala družbu "Sestre misionarke ljubavi". Oko 2000 redovnica raznih nacionalnosti posvetile su se siromašnim, bolesnim i umirućim ljudim (posebno gubavcima) u Indiji i na svim kontinetima. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1979. Umrla je u septembru 1997. u 87. godini.

1916 - Italija je u Prvom svetskom ratu objavila rat Nemačkoj a Rumunija Austro-Ugarskoj.

1921 - Velika Britanija je postavila Fejsala sina Šerifa Huseina, vođe arapskih pobunjenika protiv Turaka, za kralja Iraka.

1928 - U Parizu je potpisan Brajan-Kelogov pakt kojim su se zemlje potpisnice odrekle rata kao sredstva nacionalne politike i rešavanja međudržavnih sukoba i obavezale da će sporna pitanja rešavati mirnim putem. Među 63 države potpisnice bila je i Kraljevina Jugoslavija.

1936 - Postignut je sporazum o okončanju britanske okupacije Egipta, izuzev zone Sueckog kanala u kojoj su ostale trupe Velike Britanije.

1945 - Američke trupe su na kraju Drugog svetskog rata počele iskrcavanje na tlo Japana.

1946 - Francuska i Laos su zaključili sporazum kojim je Laos postao kraljevina pod francuskom dominacijom.

1975 - U zatočeništvu je umro zbačeni car Etiopije Haile Selasije I, koji je 1928, posle smrti Menelika II, imenovan za regenta i kralja, a za cara krunisan 1930. Svrgnut je u vojnom udaru 1974. Postoje sumnje da je ubijen nekoliko dana pre nego što je zvanično objavljena njegova smrt.

1991 - Moldavija je proglasila nezavisnost od SSSR.

1992 - U Londonu je završena dvodnevna Međunarodna konferencija o bivšoj Jugoslaviji, na kojoj su predstavnici bosanskih Srba prihvatili da teško naoružanje stave pod kontrolu UN.

1995 - Izrael i PLO su u Kairu potpisali sporazum o proširenju palestinske autonomije i na Zapadnu obalu. Autonomija je dotad bila predviđena samo za oblast Gaze.

1999 - Umro je Helder Kamara bivši brazilski katolički nadbiskup, poznati borac za ljudska prava. Dobitnik više međunarodnih nagrada za mir umro je u 90. godini.

2000 - U Moskvi je u požaru izgoreo televizijski toranj Ostankino, jedan od simbola grada. Toranj, visok preko petsto metara, sagrađen je 1967. prema planovima arhitekte Nikolaja Nikitina.

2001 - U izraelskom raketnom napadu na Zapadnu obalu ubijen je lider Narodnog fronta za oslobođenje Palestine Abu Ali Mustafa.

2002 - Sud u Tokiju doneo je odluku kojom se priznaje da je Japan tokom II svetskog rata bio umešan u biološki rat u Kini, kao i da je vršio eksperimente nad kineskim ratnim zarobljenicima, što japanska vlada nikada nije zvanično potvrdila.

2004 - Vrhovni sud u Čileu odlučio je da oduzme imunitet bivšem diktatoru Augustu Pinočeu u sklopu istrage o Planu Kondor (programu južnoameričkih diktatora u sklopu kojeg su od 1970-1980. likvidirani njihovi politički protivnici). Pinoče je bio na vlasti 17 godina.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 28. avgust
Izvor: Beta

430 - Umro je biskup Aurelije Avgustin Sveti Avgustin, jedan od najznamenitijih crkvenih učitelja. Napisao je oko 90 dela od kojih je najpoznatije "O Božijoj državi". Imao je niz sledbenika, a u katoličkoj crkvi postoji više redova i kongregacija nazvanih po biskupu Avgustinu.

1619 - Ferdinand II postao je rimsko-nemački car. Njegova vladavina je obeležena borbom protiv protestantizma, što je podstaklo širenje Tridesetogodišnjeg rata.

1645 - Umro je holandski pravnik, pisac i humanista Hugo Grocijus, osnivač škole prirodnog prava i nauke o međunarodnom pravu. Njegovo delo "O pravu plena" (De jure praedae), napisano 1604-05, a izdato 1868. smatra se početkom samostalnog razvoja nauke o međunarodnom pravu.

1749 - Rođen je nemački pisac Johan Volfgang Gete, jedna od najznačajnijih i najuticajnijih ličnosti nemačke i svetske književnosti. Pored književnosti, gde se ogledao u gotovo svim rodovima, bavio se i filozofijom, prirodnim naukama, slikarstvom i državničkim poslovima u Vajmaru ("Faust", "Verter", "Vilhelm Majster", "Ifigenija na Tauridi" "Egmont").

1849 - Austrijske trupe pod komandom Johana Jozefa Radeckog savladale su otpor Danijela Manina i zauzele Veneciju, koja je u martu 1848. proglasila nezavisnost. Austrijska vlast održala se do 1866. kada je područje Venecije pripojeno Kraljevini Italiji.

1850 - U Vajmaru je prvi put izvedena opera Riharda Vagnera "Loengrin". Orkestrom je dirigovao Franc List.

1910 - Na svečanoj sednici Narodne skupštine u Cetinju,kneževina Crna Gora je proglašena kraljevinom, a knez Nikola I Petrović kraljem.

1916 - Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila rat Rumuniji,a Italija Nemačkoj.

1922 - Radio stanica WEAF u Njujorku emitovala je, prvi put u svetu, reklamni oglas koji je trajao 10 minuta.

1944 - Poslednji nemački vojnici u Marseju u Francuskoj predali su se u Drugom svetskom ratu Saveznicima; oslobođen je Tulon.

1960 - Umro je pisac Sima Pandurović, jedan od najznačajnijih pesnika srpske moderne sa početka 20. veka ("Posmrtne počasti", "Dani i noći", "Tamne ispovesti")

1963 - Borac za ljudska prava Martin Luter King održao je pred 200.000 učesnika protestnog "Marša slobode" na Vašington čuveni govor pod nazivom "I have a dream".

1975 - Francuska je poslala vojsku i policiju na Korziku da uguše demonstracije na kojima je tražena autonomija. Francuzi su kupili Korziku od Đenove 1768. i od tada je deo francuske države izuzev perioda 1794-96, kada je ostrvo bilo pod britanskom okupacijom. Šezdesetih godina 20. veka ojačao je pokret za autonomijom.

1987 - Umro je američki filmski režiser Džon Hjuston, jedan od najistaknutijih američkih sineasta 20. veka ("Malteški soko", "Blago Sijera Madre", "Afrička kraljica").

1990 - Irak je proglasio okupirani Kuvajt 19. provincijom Iraka.

1991 - Umro je bivši poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh German. Kao Hranislav Đorić zamonašio se 1951. u manastiru Studenica, a za crkvenog poglavara je izabran 1958, posle smrti patrijarha Vikentija. Nakon što se razboleo na njegovo mesto je 2. decembra 1990. izabran patrijarh Pavle.

1994 - Na referendumu u Republici Srpskoj 94 odsto bosanskih Srba izjasnilo se protiv prihvatanja mirovnog plana Kontakt grupe za Bosnu i Hercegovinu.

1995 - Od eksplozije granate na sarajevskoj pijaci Markale poginulo je 37, a ranjeno 85 ljudi. Predstavnici UN u Sarajevu optužili su bosanske Srbe za masakr civila, a dva dana kasnije avioni NATO bombardovali su postrojenja Vojske Republike Srpske.

2001 - Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je daje iz masovnih grobnica u Srbiji iskopano više od 340 leševa za koje se pretpostavlja da su žrtve rata na Kosovu 1999. godine.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 29. avgust
Izvor: Beta

1189 - Dubrovnik je sklopio ugovor sa bosanskim banom Kulinom kojim se Dubrovčanima daje sloboda trgovanja u Bosni bez ikakvih ograničenja i nameta. Ugovor je jedan od najstarijih sačuvanih dokumenata u regionu.

1521 - Turci su pod komandom sultana Sulejmana II Veličanstvenog osvojili Beograd i proglasili ga za sedište Smederevskog sandžaka. Beograd je postao pogranična tvrđava iz koje je turska vojska napadala Ugarsku i Austriju.

1526 - U bici kod Mohača turska vojska pod komandom Sulejmana II Veličanstvenog obedila je trupe mađarskog kralja Ludvika II, koji se prilikom povlačenja utopio u reci. Ugarska država se raspala na tri dela: jedan je potpao pod Turke, drugim je zavladao ugarski vladar Ivan Zapolja, a treći je došao pod vlast Habsburga, koji su nakon Zapoljine smrti 1540. preuzeli ugarski presto.

1619 - Rođen je francuski državnik Žan Batist Kolber, ministar finansija kralja Luja XIV od 1661, koji je merkantilističkom politikom učinio Francusku evropskom privrednom silom.

1632 - Rođen je engleski filozof Džon Lok jedan od utemeljivača empirizma i liberalističke filozofije, čije je delo presudno uticalo na razvoj evropske filozofske i društveno-političke misli ( "Ogled o ljudskom razumu", "Pisma o toleranciji", "Dve rasprave o vladi", "Vaspitanje").

1756 - Napadom na Saksoniju, pruski kralj Fridrih II je otpočeo Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila koji se potom preneo na ratišta u Aziji i Severnoj Americi. Završen je 10. februara 1763. mirom u Parizu.

1820 - U Oportu u Portugaliji je počela građanska revolucija koja je prisilila kralja Žoaoa VI da 1821. donese liberalni ustav, kojim su ukinuti inkvizicija i privilegije feudalaca.

1825 - Portugalija je priznala nezavisnost Brazila pod caremPedrom I.

1842 - Završen je prvi Opijumski rat između Kine i Velike Britanije sporazumom o miru u Nankingu, prema kojem je Kina morala da otvori svoje luke za evropsku trgovinu pod eksteritorijalnom režimu, a Hong Kong da prepusti Britancima.

1871 - Rođen je francuski državnik Alber Lebren, predsednik Francuske od 1932. do 1940. Kao poslednji predsednik Treće republike, posle nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu bio je prisiljen da vlast preda marionetskoj vladi maršala Anrija Filipa Petena.

1885 - Nemački inženjer Gotlib Dajmler patentirao je prvi motocikl.

1915 - Rođena je švedska glumica Ingrid Bergman, koja je svetsku slavu stekla filmovima snimljenim u SAD. Dobitnik je tri Oskara za filmove - "Plinsko svetlo", "Anastasija" i "Kazablanka".

1943 - U pobuni protiv nemačke okupacije Danska je u Drugom svetskom ratu potopila svoju flotu od 30 ratnih brodova i nekoliko podmornica.

1944 - Na zahtev izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije kralj Petar II Karađorđević posebnim ukazom oduzeo je komandu generalu Draži Mihajloviću i pozvao vojsku da se stavi pod komandu Josipa Broza Tita. Kraljeva odluka objavljena je preko radija 12. septembra.

1945 - Trupe SAD pod komandom generala Džordža Maršala počele su u Drugom svetskom ratu iskrcavanje na tlo poraženog Japana.

1949 - ŠSR je u tajnosti izveo prvu eksploziju atomske bombe.Vest o tome objavile su 22. septembra SAD, Velika Britanija i Kanada.

1960 - Jordanski premijer Haza el Madžali poginuo je ueksploziji podmetnute bombe sa još 10 ljudi, za šta su optuženi teroristi iz Sirije.

1965 - Američki vasionski brod "Džemini V", sa astronautima Gordonom Kuperom i Čarlsom Konradom spustili su se u Atlantik nakon rekordnih osam dana provedenih u žemljinoj orbiti.

1975 - Umro je irski državnik Emon de Valera, učesnik irskog ustanka 1916, jedan od lidera Šin Fejna. Kao premijer (1937-48) rešio je sporazumno mnoga sporna ekonomska, politička i vojna pitanja. Predsednik Republike Irske bio je od 1959. do 1973.

1978 - Predsednik CK kineske Komunističke partije Hua Kuo-Feng posetio je Rumuniju, Jugoslaviju i Iran. To je označilo prekid izolacije Kine iz međunarodnih aktivnosti, koja je počela odlukom o "kulturnoj revoluciji" u toj zemlji u avgustu 1966.

1991 - Sovjetski parlament je suspendovao Komunističku partiju i zamrzao njene bankovne račune, pod optužbom da je bila umešana u pokušaj državnog udara (19-22. avgusta).

1995 - Pod snažnim međunarodnim pritiskom, rukovodstva SR Jugoslavije i Republike Srpske dogovorila su se o formiranju jedinstvene delegacije koja će učestvovati u mirovnom procesu u Bosni, a predsednik Srbije Slobodan Milošević ovlašćen je da pregovara u ime cele delegacije.

1996 - Ruski avion "Tupoljev 154", koji je prevozio rudare naudaljeno arktičko ostrvo, udario je u jedan planinski vrh u Norveškoj. U toj najtežoj avionskoj nesreći na norveškom tlu poginuli su svi putnici i članovi posade (141).

1997 - Ubistvo 300 ljudi u jednom alžirskom selu jedno je od najgorih krvoprolića koje su izvršili islamisti u toj zemlji.

1999 - Stanovnici Istočnog Timora su, uprkos strahu od nasilja,izašli na istorijski referendum, na kojem se 99 odsto izjasnilo za odvajanje od Indonezije.

2001 - Vrhovni sud SAD osudio je trojicu direktora jedne elektronske firme iz okruga Marin (Kalifornija) za ilegalnu prodaju opreme Indiji, koju bi ona mogla upotrebiti za pravljenje nuklearnog oružja.

2003 - U eksploziji automobila bombe ispred džamije Imam Ali uiračkom gradu Nadžafu poginulo je najmanje 80 osoba, među kojima i lider muslimanskih šiita, ajatolah Mohamed Bakir al-Hakim.

2003 - U Francuskoj je u prve dve nedelje avgusta, tokom talasa velikih vrućina umrlo 11.435 osoba. Od velikih vrućina koje su zahvatile Evropu tog meseca umrlo je blizu 20.000 ljudi.

2005 - U naletu uragana Katrina koji je pogodio južne države SAD najviše je stradao grad Nju Orleans, u kome je život izgubilo 1.330 osoba

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 30. avgust
Izvor: Tanjug

30. p.n.e. Umrla egipatska kraljica Kleopatra. Prema predanju, Kleopatra je izvršila samoubistvo pustivši da je ugrize zmija otrovnica. Njenom smrću ugasila se dinastija Ptolomeja, a Egipat je postao rimska provincija.

1483. Umro francuski kralj Luj XI, koji je tokom vladavine od 1461. uspeo da pobedi Ligu feudalaca i da ojača centralnu kraljevski vlast. Nasledio ga je sin Šarl VIII.

1645. Holanđani i američki Indijanci sklopili su primirje u Nju Amsterdamu (Njujork).

1748. Rođen je Žak Luj David, najznačajniji predstavnik klasicizma u francuskom slikarstvu, dvorski slikar Napoleona Bonaparte. Izvršio je veliki uticaj na likovnu umetnost, ali su njegovi sledbenici uglavnom završili u šablonu akademizma ("Zakletva Horacija", "Napoleonovo krunisanje", "Porodica Žerar", Ubijeni Mara", "Gospodja Rekamje").

1757. Ruska armija u Sedmogodišnjem ratu, pod komandom maršala Stepana Fjodoroviča Apraksina, porazila pruske trupe u bici kod Gros Jegersdorfa.

1797. Rođena engleska knjizevnica Meri Šeli autorka romana "Frankeštajn", supruga pesnika Persi Biš Šelija.

1871. Rođen britanski fizičar Ernest Raterford dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1908. Otkrio je alfa i beta zrake u radijumu, a bombardujući azot alfa česticama izveo je prvu transmutaciju jednog elementa u drugi (1919).

1881. Francuski inženjer Kleman Ader patentirao u Nemačkoj prvi stereofonski zvučni sistem.

1914. U bici kod Tanenberga u Prvom svetskom ratu nemačka Osma armija pod komandom generala Paula fon Hindenburga potukla je Drugu rusku armiju generala Aleksandra Samsonova, koja je izgubila oko 30.000 ljudi. General Samsonov je izvršio samoubistvo.

1918. Prilikom posete fabrici "Miheljson" u atentatu ranjen Vladimir Ilić Lenjin. U lidera sovjetske Rusije pucale su pripadnice Socijal-revolucionarne partije Fanja Kaplan i njena sestra Dora.

1929. Umro dubrovački književnik Ivo Vojnović, autor drama "Dubrovačka trilogija i "Ekvinocij", koje su više decenija bile na repertoarima jugoslovenskih pozorišta.

1940. U Beču su završeni razgovori predstavnika Nemačke, Italije, Rumunije i Mađarske (Bečka arbitraža) na kojima su Nemačka i Italija prisilile Rumuniju da ustupi Bugarskoj južnu Dobrudžu, a Mađarskoj deo Transilvanije.

1940. Umro engleski fizičar Džozef Džon Tomson, koji je 1897. otkrio elektron. Dobitnik je Nobelove nagrade za fiziku 1906.

1942. Ustaše u Sremskoj Mitrovici u Drugom svetskom ratu streljale Savu Šumanovića, jednog od najboljih srpskih slikara između dva rata. Njegove velike kompozicije "Doručak na travi" i "Pijana lađa" ubrajaju se među najznačajnija dela modernog srpskog slikarstva.

1944. Sovjetska armija u Drugom svetskom ratu zauzela naftna polja u Ploeštiju u Rumuniji, čime je nemačku vojsku lišila važnog izvora snabdevanja gorivom.

1945. Velika Britanija ponovo uspostavila svoju vlast u Hongkongu, nakon tri godine i sedam meseci japanske okupacije.

1957. Senator Strom Turmond iz Južne Karoline postavio novi rekord u opstrukciji američkog Kongresa govoreći više od 24 sata protiv predloga zakona o građanskim pravima.

1963. Između sedišta vlada SSSR i SAD, Kremlja i Bele kuće, lideri Nikita Hruščov i Džon Kenedi uspostavili su posle kubanske krize, koja je zapretila opštim nuklearnim sukobom, direktnu telefonsku vezu, poznatu kao "crveni telefon".

1973. Kenija zabranila lov na slonove i trgovinu slonovačom.

1974. Kod Zagreba se dogodila teška železnička nesreća u kojoj je izgubilo život oko 150 ljudi. To je bila najveća železnička nesreća u istoriji jugoslovenskog saobraćaja.

1981. U Teheranu u eksploziji bombe podmetnute u kancelariji premijera poginuli predsednik Irana Mohamad Ali Radžai i premijer Mohamad Džavad Bahonar.

1991. Sovjetska republika Azerbejdžan objavila nezavisnost od Moskve i počela formiranje sopstvene armije.

1992. Prekinuta petomesečna srpska opsada Goražda. U skladu sa dogovorom u Londonu komanda bosanskih Srba povukla je oko 1.000 svojih vojnika, a zajedno sa njima povlačila se i kolona civila izbeglica srpske naconalnosti. U napadu "zelenih beretki" (bosanski Muslimani) na kolonu poginulo je 22, a ranjeno oko 50 ljudi.

1995. Avioni NATO-a počeli seriju napada na srpske položaje u Bosni u pokušaju da prisile rukovodstvo bosanskih Srba da prihvati mirovni plan za BiH. Napadi su usledili dva dana nakon što je u minobacačkom napadu na Sarajevo ubijeno 37 ljudi, a obustavljeni su

14. septembra, kada su Srbi potpisali sporazum o povlačenju teškog naoružanja na 20 kilometara od Sarajeva.

1997. U automobilskoj nesreći u Parizu, poginula britanska princeza od Velsa Dajana Spenser, bivša supruga britanskog prestolonaslednika princa Čarlsa. U nesreći su život izgubili i njen pratilac Dodi al Fajed i njihov vozač Henri Pol.

2001. Oko 438 izbeglica, mahom iz Avganistana, koji su spašeni sa feribota koji je tonuo, nastavilo je da umire na norveškom teretnom brodu, jer im Australija nije dozvolila ulazak u tu zemlju.

2003. U Severnom moru potonula ruska atomska podmornica. Od deset članova posade, jedan čovek je spašen.

2003. Umro američki glumac Čarls Bronson, zvezda akcionih filmova iz 1960-ih i 1970-tih.

2004. Na Ilidži kod Sarajeva uhapšen Ramiz Delalić-Ćelo, osumnjičen da je 1. marta 1992. na svadbi na Baščaršiji ubio jednog od svatova Srbina Nikolu Gardovića. To ubistvo produbilo je poremećene međunacionalne odnose i ubrzalo početak rata u Bosni i Hercegovini.

2006. Umro egipatski pisac i dobitnik Nobelove nagrade za knjiženost 1988. Nagib Mahfuz.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 20. oktobar
Izvor: Beta

1728. U Kopenhagenu je izbio požar koji je uništio veći deo grada.

1740. Umro je rimsko-nemački car Karlo VI, poslednji muški potomak habsburške dinastije. Nakon uspešno vođenog rata protiv Turske, sklopio je povoljan mir u Požarevcu 1718. Međutim, nakon novog rata, Beogradskim mirom 1739. izgubio je gotovo sve teritorije stečene Požarevačkim mirom. Da bi osigurao presto kćerki Mariji Tereziji izdao je 1713. Pragmatičnu sankciju, kućni zakon dinastije Habsburg.

1827. U pomorskoj bici kod Navarina, tokom grčkog rata za oslobođenje, ruski, britanski i francuski brodovi uništili su tursku i egipatsku flotu.

1843. Rođen je srpski komediograf Kosta Trifković, koji je nastavio delo Jovana Sterije Popovića i značajno uticao na Branislava Nušića ("Izbiračica", "Milo za drago", "Mladost Dositeja Obradovića", "Školski nadzornik", "Ljubavno pismo").

1854. Rođen je francuski pesnik Artur Rembo, koji je svoja najbolja dela napisao između 17. i 20. godine. Hvaljena preko mere i žestoko osporavana, njegova poezija je uticala na sve poetske pravce 20. veka, a posebno na simboliste i nadrealiste. ("Pijani brod", "Iluminacije", "Boravak u paklu").

1890. Umro je engleski istraživač i putopisac Ričard Barton, prvi Evropljanin koji je, 1858, video jezero Tanganjika u Africi. Napisao je više od 50 knjiga putopisa i preveo knjigu arapskih pripovedaka "Hiljadu i jedna noć".

1891. Rođen je engleski fizičar Džejms Čedvik, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1935. Godine 1932. otkrio je neutron, a od 1943. do 1945, kao glavni britanski instruktor radio je na "Menhetn projektu", razvoju atomske bombe u Los Alamosu, SAD.

1935. Kineske revolucionarne snage Mao Cedunga stigle su u pokrajinu Šensi na severozapadu Kine i time okončale "Dugi marš" (oko 10.000 kilometara), započet godinu dana ranije sa jugoistoka zemlje, tokom kojeg su probile četvorostruku blokadu Čang Kaj Šekovog Kuomintanga.

1935. Alijansa ženskih pokreta Jugoslavije je u više gradova organizovala zborove zahtevajući jednako, opšte, tajno, aktivno i pasivno pravo glasa za sve građane oba pola.

1936. Zgrada Skupštine Jugoslavije u Beogradu primila je prve poslanike. Kamen temeljac položio je 1907. kralj Srbije Petar I Karađorđević, a zgradu je projektovao arhitekta Jovan Ilkić.

1944. Jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije pod komandom generala Peka Dapčevića i Crvene armije pod komandom generala Vladimira Ivanoviča Ždanova oslobodile su u Drugom svetskom ratu Beograd.

1945. Egipat, Sirija, Irak i Liban su upozorili SAD da bi stvaranje jevrejske države moglo da izazove rat na Srednjem istoku.

1949. Jugoslavija je izabrana za nestalnog člana Saveta bezbednosti UN.

1971. Kancelar Zapadne Nemačke Vili Brant dobio je Nobelovu nagradu za mir.

1973. Britanska kraljica Elizabeta II otvorila je novoizgrađenu Opersku kuću u Sidneju.

1991. U zemljotresu na indijskoj strani Himalaja poginulo je više od 340 ljudi i razoreno je desetine hiljada kuća.

1992. Umro je srpski političar i publicista Koča Popović, učesnik građanskog rata u Španiji, jedan od organizatora ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Posle rata bio je na mnogim visokim funkcijama u SFR Jugoslaviji. potpredsednik Republike i dugogodišnji šef jugoslovenske diplomatije. Posle obračuna Josipa Broza Tita sa liberalnom strujom u Srbiji, povukao se iz političkog života. Kao pisac i publicista pripadao je grupi beogradskih nadrealista, koja je snažno delovala na srpsku književnost između dva rata.

1992. Jedinice Jugoslovenske narodne armije napustile su dubrovačko ratište, a poluostrvo Prevlaka na ulazu u Boku Kotorsku stavljeno je pod kontrolu posmatrača UN; kod mesta Vitez u Bosni počeli su sukobi bosanskih Hrvata i Muslimana, dotadašnjih saveznika u ratu protiv bosanskih Srba.

1998. Skupština Srbije donela je Zakon o javnom informisanju na osnovu kojeg su u naredne dve godine nezavisni mediji u Srbiji kažnjeni sa preko 30 miliona dinara, uglavnom zbog kritičkog pisanja o režimu Slobodana Miloševića.

1999. Verski vođa indonežanskih muslimana Abdurahman Vahid postao je prvi izabrani predsednik Indonezije.

2000. U Ugandi je, saradnjom lokalnih i međunarodnih zdravstvenih radnika, zaustavljeno širenje epidemije prouzrokovane smrtonosnim ebola virusom, od kojeg je umrlo 47 i zaraženo više od 75 osoba.

2001. Hiljade demonstranata na ulicama francuskih gradova protestovalo je protiv države zbog zavisnosti od nuklearne energije, od koje potiče više od tri četvrtine energije Francuske.

2003. U Beogradu je preminuo poznati pozorišni i filmski glumac Miodrag Petrović Čkalja (80), dobitnik Nušićeve nagrade za životno delo, Sterijine nagrade, Sedmojulske nagrade i brojnih drugih nagrada i priznanja. Veliku popularnost stekao je ulogama u humorističkim televizijskim serijama "Muzej voštanih figura", "Servisna stanica", "Kamiondžije"...

2003. Haški tribunal objavio je optužnice protiv generala bivše Vojske Jugoslavije Nebojše Pavkovića i Vladimira Lazarevića i policijskih generala Sretena Lukića i Vlastimira Đorđevića za zločine počinjene na Kosovu 1999. godine. Pavković, Lazarević i Lukić dobrovoljno su se predali tom sudu 2005. a Đorđević se nalazi u bekstvu.

2004. Bivši general Susilo Bambang Judhojono, preuzeo je dužnost predsednika Indonezije, kao prvi predsednik izabran na direktnim predsedničkim izborima.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 21. oktobar
Izvor: Beta

1422 - Umro je francuski kralj Šarl VI (Charles), koji je vladao 42 godine. U početku vladavine nazivan je "Šarl Voljeni" (le Bien-Aime), a od 1392, posle nekoliko napada ludila dobio je nadimak "Šarl Ludi" (le Fou). Tokom njegove vladavine Englezi su, predvođeni kraljem Henrijem V (Henry), 1415. naneli težak poraz francuskim trupama u bici kod Azenkura i osvojili severnu Francusku sa Parizom.

1760 - Rođen je japanski slikar Kacušika Hokusaj (Katsushika Hokusai), glavni predstavnik realizma u japanskom slikarstvu. Slikao je scene iz svakodnevnog života i predele, uključujući čuveni ciklus "Trideset pogleda na Fudžijamu".

1772 - Rođen je engleski pisac i mislilac Semjuel Tejlor Kolridž (Samuel Taylor Coleridge). Postavio je filozofske i teorijske osnove engleskog romantizma, a njegovo delo, iako malo po obimu, snažno je uticalo na evropsko pesništvo 19. veka ("Književna biografija", "Stari mornar", "Kublaj Kan", "Kristabela", zajednička zbirka pesama sa Vordsvortom (Wordsworth) "Lirske balade").

1805 - U bici kod Trafalgara Britanci pod Horacijom Nelsonom porazili su francusko-špansku flotu, a da nisu izgubili ni jedan brod. U bici je smrtno ranjen legendarni britanski admiral, a pobeda je Engleskoj obezbedila prevlast na moru za ceo naredni vek.

1833 - Rođen je švedski hemičar, industrijalac i pronalazač Alfred Bernard Nobel (Bernhard). Pronalaskom dinamita 1867. stekao je veliko bogatstvo čiji je deo zaveštao fondu za nagrade za vanredna dostignuća u fizici, hemiji, medicini, književnosti i zalaganju za mir.

1879 - Tomas Edison (Thomas) izvršio je u laboratoriji u Nju Džersiju probu svog najnovijeg izuma - sijalice sa grafitnim nitima. Sijalica je svetlela čitavih 13 časova.

1917 - Rođen je američki trubač, pevač, kompozitor i šef orkestra Džon Birks "Dizi" Gilespi (John, Dižy Gillespie), jedan od najboljih trubača i improvizatora u istoriji džeza. Imao je presudnu ulogu u stvaranju "bi-bap" muzike.

1938 - Japanske trupe su posle nekoliko meseci bombardovanja zauzele kineski grad Kanton.

1941 - Nemci su u Kragujevcu u Drugom svetskom ratu streljali više od 7.000 civila, među kojima i učenike kragujevačke gimnazije.

1944 - Američke trupe su zauzele Ahen, prvi veći nemački grad koji su u Drugom svetskom ratu osvojili saveznici.

1945 - Na izborima u Francuskoj prvi put su glasale žene.

1950 - Kineske trupe počele su okupaciju Tibeta.

1969 - Vili Brant (Willy Brandt) je formirao koalicionu vladu socijaldemokrata i liberala, i postao prvi socijaldemokratski kancelar Zapadne Nemačke. Vodio je politiku popuštanja zategnutosti u svetu, posebno u odnosima sa istočnoevropskim zemljama, a njegova "istočna politika" je doprinela stabilizaciji prilika u Evropi.

1969 - Umro je američki pisac Žan Luj Keruak (Jean Louis Kerouac), poznat kao Džek Keruak (Jack), najpoznatiji romansijer bitničkog pokreta pedesetih godina 20. veka ("Na putu", "Podzemljaši", "Doktor Saks", "Anđeli pustoši").

1984 - Umro je francuski filmski režiser Fransoa Trifo (Francois Truffaut), jedan od tvoraca "novog talasa" francuskog filma. Svetsku slavu je stekao prvim filmom "400 udaraca" (1959) ("Žil i Džim", "Američka noć", "Pucajte na pijanistu", "Poslednji metro").

1986 - SAD su naredile pedesetpetorici sovjetskih diplomata da napuste zemlju do 1. novembra kao odgovor na proterivanje petorice američkih diplomata iz Moskve.

1990 - U Bejrutu je, zajedno sa članovima porodice, ubijen vođa libanske Nacionalne liberalne partije i jedan od lidera hrišćanske zajednice u Libanu Deni Šamun (Dany Chamoun).

1991 - Na osnovu odluke Predsedništva SFR Jugoslavije jedinice Jugoslovenske narodne armije napustile su Sloveniju.

1994 - SAD i Severna Koreja su potpisale sporazum prema kojem će Pjongjang zamrznuti i potom napustiti nuklearni program.

1997 - Milo Djukanović, premijer Crne Gore pobedio je na predsedničkim izborima Momira Bulatovića, dotadašnjeg predsednika, koji je imao podršku predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Time je znatno smanjen Miloševićev uticaj u Crnoj Gori, a novi predsednik je svoju politiku usmerio na izdvajanje te republike iz jugoslovenske federacije.

2001 - Jugoslovenski general u penziji Pavle Strugar doborovoljno se predao Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu, pred kojim je optužen za kršenje zakona i običaja rata na području Dubrovnika 1991. On je bio prvi oficir bivše Jugoslovenske narodne armije koji se dobrovoljno predao ovom sudu, koji ga je osudio na osam godina zatvora.

2003 - U seriji velikih požara koji su zahvatili šume i naselja u okolini Los Anđelesa i San Dijega (južna Kalifornija), poginula su najmanje 22 čoveka, izgorelo je preko 300.000 hektara šume i oko 3.500 kuća.

2005 - Umrla je Širli Horn (Shirley) džez pevačica i dobitnica nagrade "Gremi", poznata po svojim intimnim, šapućućim vokalima i po virtuoznom sviranju na klaviru.

2007 - Umrla je britanska glumica Debora Ker (Deborah Karr) jedna od najvećih holivudskih glumica pedesetih godina. Među njenim najpoznatiji filmovima su "Odavde do večnosti", "Kralj i ja", "Quo Vadis" i "Nezaboravna ljubavna priča". Igrala je sa poznatim glumcima kao što su Bert Lankester, Jul Briner, Keri Grant.