Muzicke legende

Ana_ana · 03.11.2009

Pearl Jam

Perl Džem (en: Pearl Jam) je rok grupa poreklom iz Sijetla, SAD i važi za jedan od najpopularnijih rok sastava iz 90-tih godina prošlog veka.

Grupa je nastala u Sijetlu od ostataka grupe Mader lav bon. Posle smrti frontmena Endrua Vuda i raspada grupe 1990. godine Stoun Grosard i Džef Ejment odlučuju se da osnuju novu grupu. Angažovali su gitaristu Majka Mekridija te su uz pomoć bubnjara Meta Kamerona snimili demo verzije tri pesme. Snimak dospeva u ruke bivšeg bubnjara grupe Red hot čili pepers Džeka Ajronsa koji ga ustupa Ediju Vederu za vreme njihovog zajedničkog putovanja. Veder snima vokale za te pesme koje govore o incestu, ludilu i ubistvu, a koje će Veder kasnije opisati kao mini operu. Među obožavaocima i poštovaocima grupe te tri pesme su poznate kao "Mamasan trilogija". Preslušavši Vederov snimak momci iz grupe su bili impresionirani te pozivaju Vedera da se pridruži. Nova grupa se zvala "Muki Blejlok" a na bubnjevima je bio Dejv Kruzen. Potpisavši ugovor sa Epic Recordsom, momci iz grupe su se morali obavezati na promenu imena pošto je Muki Blejlok bio u to vreme poznati NBA-košarkaš. Na kraju se odlučuju da grupu nazovu Perl Džem. Edi Veder je tvrdio da je naziv grupe interna šala koja potiče od haluconogenog džema po kom je bila poznata njegova baka Perl. Međutim, mnogi kritičari tvrde da nije slučajno da je fraza "perl džem" neko vreme bila u upotrebi kao eufemizam za spermu.

Bubnjar grupe, Dejv Kruzen, napušta bend neposredno uoči objavljivanja prvog albuma. Zamenjen je Metom Čejmberlenom koji je pre toga svirao sa Edi Brikel i njenim Nju bohimijansima. Posle samo nekoliko svirki, od kojih je jedna snimljena i prerađena u video spot za numeru „Alive“, Čejmberlen prihvata ponudu grupe Saterdej najts lajv da im se pridruži. Pre odlaska preporučuje bubnjara Dejva Abrusiza kao svoju zamenu. Abrusiz se brzo priključuje grupi svirajući preostale promotivne koncerte za album „Ten“ i učestvujući u snimanju sledeća dva albuma grupe.

Perl Džem postaje važna karika grandž pokreta zajedno sa grupama Nirvana, Alis in čejns i Saundgarden. Jednom prilikom Kurt Kobejn, lider Nirvane, oštro je kritikovao "prekomernu komercijalnost" grupe Perl džem, ali su kasnije Kobejn i Veder postali dobri prijatelji.

"Ten", debitantski album grupe (pošto im zakonski propisi nisu dozvoljavali da nazovu bend po košarkašu Mukiju Blejloku, članovi grupe su se odlučili da album nazovu po broju koji je taj košarkaš nosio na dresu) sadrži 11 pesama od kojih su u većini obrađene mračne teme depresije, samoubistva, usamljenost i ubistva. Na albumu, objavljenom 1991, nalazila su se tri velika hita koja su grupi obezbedila brzi proboj na rok scenu – „Even Flow“, „Alive“ i „Jerremy“. Video spot za kompoziciju „Jerremy“ postao veliki hit na MTV-ju i osvaja nekoliko nagrada, uključujući i one za video spot godine i najbolji video spot rok grupe.

Prva tri albuma grupe bila su izuzetno uspešna u komercijalnom smislu, a i kritičari nisu štedeli pohvale. Drugi album grupe, „Vs.“, postao je 1993. godine najbolje prodavani album svih vremena (računajući samo prvu nedelju prodaje). U toj prvoj nedelji prodat je u 950.000 primeraka. Na njemu su se nalazili hitovi „Daughter“, „Dissident“ i „Eldery Woman Behind the Counter In A Small Town“. „Vs.“ je prvobitno bio naslovljen kao „Five Against One“, ali je neposredno pred izlazak albuma naziv promenjen u „Vs“. Treći album, „Vitalogy“, postao je 1994. godine drugi najbrže prodavani album u istoriji (računajući prvu nedelju prodaje) sa više od 877.000 prodatih primeraka. „Vitalogy“ je poznat i po tome što je vinil ploča izdata dve nedelje pre CD-verzije. Pesma „Spin The Black Circle“, omaž sedmoinčnim singlicama, osvojila je nagradu Gremi 1995.godine. Na albumu su se nalazili hitovi „Hot For You“, „Spin The Black Circle“, „Corduroy“ i „Tremor Christ“.

U sledećih nekoliko godina popularnost grupe nešto opada, delom zbog njihovog odbijanja da snimaju video spotove, a delom i zbog sudske parnice sa Ticketmasterom koja se vrlo loše odrazila na posećenost na turnejama.

Članovi

Trenutna postava

* Edi Veder - vokal
* Stoun Gosard - gitara
* Majkl Mekridi - gitara
* Džef Ejment - bas gitara
* Met Kameron - bubnjevi (od 2000.)

Bivši članovi

* Dejv Kruzen - bubnjevi
* Met Čejmberlen - bubnjevi
* Dejv Abrusiz - bubnjevi
* Džek Ajrons - bubnjevi

Studijski albumi

* Ten - 1991
* Vs - 1993
* Vitalogy - 1994
* No code - 1996
* Yield - 1998
* Binaural - 2000
* Riot Act - 2002
* Pearl Jam - 2006

[YOUTUBE]AFVlJAi3Cso[/YOUTUBE]

Ana_ana · 03.11.2009

Billy Idol

Ovaj poznati pank/rok muzičar je rođen 30. novembra 1955. u engleskoj pod imenom Vilijem Majkl Albert Brod (William Michael Albert Broad). Svoju karijeru Bili počinje 1976. u pank bendu Sijuksi end Banašis (Siouxsie & the Banshees), da bi 1977. postao gitarista grupe Čelzi (Chelsea). Ubrzo je sa još jednim članom benda napustio Čelzi i osnovao grupu Dženerejšn Iks (Generation X) u kojoj postaje pevač.

1981. grupa se raspala i Bili odlazi u Njujork kako bi započeo solo karijeru. Tamo je upoznao gitaristu iz Kvinsa - Stiv Stivensa (Steve Stevens) sa kojim počinje dugogodišnju saradnju. 1982. izdaju album pod imenom "Billy Idol" sa kog je ponikao veliki hit "White Wedding".

1984. izdaje album "Rebel Yell" koji postaje jedan od najboljih rok albuma svih vremena i Biliju donosi svetsku slavu. Pesme "Rebel Yell", "Flash for Fantasy" i "Eyes without a face" postaju svetski hitovi.

1986. je izašao "Whiplash Smile" album koji je doneo novi hit "Sweet sixteen" ali i odlazak Stiv Stivensa iz benda.

Nakon ovog albuma Bili Ajdol je živeo od stare slave i više nije mogao ništa inovativno da ponudi publici.

2002. se ponovo udružuje sa Stiv Stivensom da bi uradili DVD i Lajv album "VH1 Storytellers". 2005. u prodaju je pušten dugo očekivani album "Devil's Playground" nakon koje je usledila i svetska turneja u okviru koje je Bili Ajdol učestvovao i na Exit-u.

Diskografija

Don't Stop (EP) - 1981
Rebel Yell - 1984
Vital Idol - 1985
Idol Songs: 11 of the Best - 1988
Charmed Life - 1990
Cyberpunk - 1993
Greatest Hits - 2001
VH1's Storytellers: Billy Idol - 2002
Essential Billy Idol - 2003
Devil's Playground - 2005
Happy Holidays - 2006

[YOUTUBE]9t-iWniSAOM[/YOUTUBE]

Ana_ana · 03.11.2009

ZZ Top

Ovi likovi su vam sigurno veoma poznati. Na sam pomen njihovog imena verovatno se u vashoj glavi pochinju vrteti slike dugih brada, stetson sheshira, tamnih naochara i dugonogih lepotica koje izlaze iz budzenih oldtajmer-automobila. Zatim se javljaju asocijacije na dobar hard-rock, roshtilj i pivo...
Ipak, verovatno je vecina vas upoznata sa jako malo stvari iz ZZ Top kataloga (U najboljem sluchaju 4-5 najvecih hitova). Shto je shteta, jer ovi simpatichni Teksashani specifichnog smisla za humor imaju shtoshta da ponude. Smatraju ih za jedan od najboljih americhkih blues-rock sastava. Takodje, za njih je karakteristichno da su mozda jedini bend danas koji josh uvek svira u 100% originalnom sastavu.
Znachi, ZZ Top(poznati i kao Little Ol’ Band From Texas) chine tri choveka, i oni su:

Billy Gibons –gitara, vokal, brada. Chesto oslovljavan i kao ‘prechasni’(Reverend). Poznat je po specifichnom stilu sviranja, koji se oslanja na stari blues i boogie. Za razliku od mnogih gitarista nikad nije jurio brzinu vec je svirao odmereno, improvizatorski, sa puno osecaja(majstor je da stavi pravu notu na pravo mesto). Takodje, provalio je par zanimljivih tehnika sviranja(koje su kasnije greshkom pripisivane Eddie Van Halenu) a prepoznatljiv je i zvuk njegove gitare, jako pun, topao i masan. Prosto se topi u ushima...
Jimi Hendrix je svojevremeno izdvojio Billy Gibonsa kao svog omiljenog mladog gitaristu, a legenda kaze da mu je poklonio i jedan od svojih Fender Stratocastera(i to roze!)

Dusty Hill – Bas, vokal, brada. Deo mocne ZZ Top ritam sekcije. Billy i Dusty se chesto smenjuju za mikrofonom, mada je njihove glasove skoro nemoguce razlikovati...

Frank Beard – Bubnjevi. Uprkos prezimenu, Frank je jedini chlan benda koji se redovno brije... Tokom 80-ih vishe je bio zaposlen za ritam mashinom nego za bubnjevima(bice rechi i o tome...).

Biografija:

Skupili su se 1969. u Hjustonu, Texas. Pre toga su svi chlanovi nabili solidnu kilometrazu u lokalnim blues-rock bendovima. 1971. su snimili svoj prvenac, ‘ZZ Top’s First Album’. Na njemu se vec uochavaju stvari karakteristichne za ZZ Top – chvrsta, prljava i sirova blues rock svirka, kao i tekstovi puni seksualnih aluzija- sve u svemu dobro zezanje.
Izdvajaju se pesme ‘Bedroom Thang’ i ‘Brown Sugar’ ali ceo album valja...
Drugi album, ‘Rio Grande Mud’ izlazi 1972. Na njemu se oseca napredak, ima i mnogo vishe chvrstog zvuka. Najjachi utisak ostavlja rokachina ‘Just Got Paid’.

Album ‘Tres Hombres’, koji je izashao 1973. bio je prvi veliki uspeh za bend. Na njemu se nashao veliki hit ‘La Grange’, pricha o jednom legendarnom bordelu upakovana u prost boogie aranzman. Odlichna je i ‘Beer Drinkers And Hell Raisers’(Prepoznacete je kao Chorbinu ‘Zvezda potkrovlja i suterena’).
1975. snimaju ‘Fandango’, album koji je polu-zivi polu-studijski. Od novih stvari, na njemu su se nashli klasici ‘Tush’ i ‘Blue Jean Blues’.
Album ‘Tejas’ izashao je sledece godine. Na njemu su nastavili sa eksperimentisanjem, ubacili su i malo shpanskih elemenata(‘Asleep In A Desert’, ‘El Diablo’), produkcija i svirka su i dalje na nivou. Ipak, na njemu nije bilo vecih hitova i svi se slazu da je album malo slabiji od svojih predhodnika.
Posle ovog albuma, bend je reshio da malo pauzira i privremeno su se raspali. Billy i Dusty su negde u ovom periodu, nezavisno jedan od drugog, pocheli da pushtaju brade, shto ce kasnije posluziti kao deo njihovog novog imidza.

1979. se ponovo skupljaju i snimaju ‘Deguello’, ovog puta za novu diskografsku kucu. (Deguello je shpanjolska fraza koja znachi odrubljivanje glave. Bila je borbeni poklich meksichke vojske tokom bitke za Alamo). Album je takodje klasik, vazi za jedan od njihovih najboljih. Tekstovi su puni njihovog standardnog humora, narochito u pesmama ‘Cheap Sunglasses’, koja ima funky prizvuk, i ‘I’m Bad, I’m Nationwide’.

Negde oko 1981. usedila je drastichna promena stila. Reshili momci da se ozbiljno puste u promet, tako da su pocheli da koriste sve tada moderne produkcijske fore, efekte pa i ritam mashine(chak im to i ne treba uzeti za zlo. ZZ Top su bili mnogo veci eksperimentatori od bilo kog prosechnog blues rock benda, i pritom su uvek znali shta i kako rade). Izbacili su album ‘El Loco’, na kome se chak i osecaju i new-wave uticaji(na momente liche i na The Police(!)). Najveci hit bila je breeeeezobrazna stvar ‘Pearl Necklace’(Pretpostavljam da svi znate na shta se ovo u stvari odnosi), a dobra je i ‘Tube Snake Boogie’.

Ogroman komercijalni proboj ZZ Top su doziveli 1984., albumom ‘Eliminator’(Nazvan po Billyjevom omiljenom automobilu, budzenom crvenom Fordu iz 1933., koji im se od tad pojavljuje u mnogim spotovima).
OK, ovo je album koji je jezivo nadrndao vecinu starih ZZ Top fanova i blues-purista. Chinjenica je da su se ovim albumom ZZ Top su se definitivno prodali i bacili u MTV vode . Ali chinjenica je i da je album odlichan. Ponudio je dotad nevidjenu meshavinu blues-rocka i synth-popa. Naravno, i dalje su prisutne masivne izdistorzirane gitare, besprekorna produkcija, duhoviti tekstovi, zarazni refreni... Sve u svemu, roshtiljanje kakvo samo ZZ Top mogu da ponude.
I naravno, svi ste videli spot za ‘Gimme All Your Lovin’. A garant ste chuli i ‘Sharp Dressed Man’ tako da nema potrebe da mnogo pricham.Veliki hitovi bili su i ‘Legs’ i ‘TV Dinners’...

Za ovaj period vezana je i anegdota – kompanija ‘Gilette’ ponudila je Billyju i Dustyju 1000000$ da za obriju brade pred kamerama za potrebe reklame. Naravno, odbili su.

Naravno, poshto su uspeshno zajahali talas enormne popularnosti, nastavili su da nizu albume u slichnom fazonu(‘Afterburner’(1985) i ‘Recycler’(1990)... Momci su definitivno umeli da se zezaju na svoj rachun LOL). Sa ‘Afterburnera’ je najpoznatija stvar ‘Rough Boy’, a sa ‘Recyclera’ ‘Doubleback’(sa soundtracka za ‘Back To Future III) i ‘My Head’s in Mississippi’.
Sa prelaskom u 90-te, batalili su ritam mashine i sintisajzere i vratili se u blues-rock branshu. Nastavili su da snimaju i drze koncerte.

[YOUTUBE]0_EFdod4YDo[/YOUTUBE]

Ana_ana · 03.11.2009

R.e.m.

R.E.M.

R.E.M. su američki rock sastav, koji startuje od 1980. godine i jedan je od najdugovečnijih i najuspešnijih bendova.Grupa je izdala 14 studijskih albuma (od čega je 7 albuma bilo na broju jedan liste albuma u Velikoj Britaniji), 60 singlova i ima preko 80 000 000 prodanih albuma širom sveta.

R.E.M. je svojim zvukom uticao na mnoge savremene grupe, kao što su Coldplay, The Bambi Molesters i drugi.

R.E.M. su 1980. osnovali gitarist Peter Buck, bass gitarist Mike Mills, pevač Michael Stipe i bubnjar Bill Berry. Nakon što je Berry preživio moždani udar na koncertu 1995. godine, odlučio je da napusti grupu 1997., nakon čega Stipe, Buck i Mills odlučuju nastaviti svirati kao trio.

Diskografija

Albumi:
Chronic Town (1982.) - EP
Murmur (1983.)
Reckoning (1984.)
Fables Of The Reconstruction (1985.)
Life's Rich Pageant (1986.)
Document (1987.)
Green (1988.)
Out Of Time (1991.)
Automatic For The People (1992.)
Monster (1995.)
New Adventures In Hi-Fi (1996.)
Up (1998.)
Reveal (2001.)
Around The Sun (2004.)
Accelerate (2008.)

[YOUTUBE]eB3VTX0pxoE[/YOUTUBE]

Ana_ana · 03.11.2009

The Cranberries

The Cranberries su irski alternativni rock band koji se uzdigao do srednjostrujaške popularnosti u devedesetima. Od 2003. godine svi članovi banda upustili su se u samostalne karijere.

Počeci sastava

Noel i Mike Hogan, dvojica braće iz Limericka, osnovali su band 1990. zajedno s bubnjarom Fergalom Lawlerom. Band je ispočetka nosio ime Cranberry Saw Us kao šaljiva dosjetka na umak od brusnice (eng. cranberry sauce). U to je vrijeme pjevač u bandu bio njihov prijatelj Niall Quinn, koji je također imao ekstravagantan ukus u skladanju i imenovanju skladbi (poput "My Grandma drowned in a fountain in Lourdes", "I was always all ways" i "Throw Me Down a Big Stairs"). Kada je on napustio band, na audiciju za novu pjevačicu prijavila se prijateljica njegove djevojke Dolores O'Riordan koja je i dobila posao. Ubrzo je demonstrirala svoje pjesničke sposobnosti kada joj je band dao demo verziju melodije na kojoj su radili. Ponijela je demo verziju doma i već se idući dan vratila s gotovim stihovima. Pjesma je nazvana "Linger" i kasnije će postati jedan od njihovih najvećih hitova.

Njihova demo snimka iz kućne radinosti polučila je lokalni uspjeh, tako da je band ubrzo snimio demo ploču koja se prodavala u prodavaonicama ploča diljem Irske. Kada se svih 300 kopija rasprodalo, band je skratio ime u Cranberries i poslao novu demo ploču brojnim izdavačkim kućama u Velikoj Britaniji (ova ploča je uključivala rane verzije "Linger" i "Dreams"). Ploča je snimljena u studijima Xeric, kojima je upravljao Pearse Gilmore, koji će kasnije postati menadžer sastava. U trenutku snimanja te demo ploče svi članovi banda još su bili u kasnim adolescentskim godinama.

Demo ploča privukla je pažnju britanskih medija i britanskih izdavačkih kuća, te je uskoro uslijedio aukcijiski rat između velikih britanskih izdavačkih kompanija. Na koncu je grupa potpisala ugovor s Island Recordsom, koji surađuju s još jednim velikim irskim bandom, grupom U2. The Cranberries su otišli u studio kako bi snimili svoj prvi singl "Uncertain" pod producentskom palicom Gilmorea. Naslov prvog singla se pokazao proročanskim ("uncertain" - nesiguran na engleskom), budući da je sastav na ovom singlu zvučao poprilično loše, što je rezulitiralo lošim recenzijama u tisku, ali i zategnutim odnosima s Gilmoreom. Prije nego su dobili termin za snimanje svog debi-albuma 1992. sastav je otkrio da je Gilmore s izdavačkom kućom Island potpisao tajni ugovor o poboljšanju svojih studija. Napetosti u sastavu su toliko porasle da su se zamalo razišli. Umjesto raspada sastav je otpustio Pearsea Gilmorea, i za novog menadžera unajmili Geoffa Travisa iz Rough Trade Records, a za novog producenta su izabrali Stephena Streeta (koji je ranije radio s The Smiths).

Debi album The Cranberriesa, Everybody Else Is Doing It, So Why Can't We, ugledao je svjetlo dana u proljeće 1993., a slijedio ga je prvi singl, "Dreams". Niti album niti singl nisu privukli previše pažnje kritike i publike. Drugi singl, "Linger" je podijelio njihovu sudbinu, sve dok sastav nije krenuo na turneju, na taj način privukavši pažnju MTV-a. MTV je počeo vrtjeti njihove spotove u svom programu na dnevnoj bazi.

O'Riordan se udala za koncert menadžera sastava u sprnju 1994., a sama ceremonija je bila poprilično popraćena od strane medija. Ovaj brak, ali i video spotovi sastava u prvi su plan postavili Dolores O'Riordan. Njezin će položaj i utjecaj u sastavu nastaviti rasti nakon izlaska njihova drugog albuma No Need To Argue. Za razliku od prethodnika ovaj album je odlikovao nešto čvršći zvuk, a debitirao je na 6. poziciji američke top-liste. Na koncu je prodan u više primjeraka od prethodnika, a u samo godinu dana uspio je postati tri puta platinastim u Sjedinjenim Državama. Album je izrodio veliki rock hit "Zombie" (koji je zauzeo prvo mjesto na američkoj top-listi) te "Ode To My Family" koji je stigao do 11. pozicije na top-listi. Do današnjeg dana ovaj album se nastavio dobro prodavati. Dosegao je dijamantnu nakladu u Kanadi i Švicarskoj, a u Sjedinjenim Američkim Državama je bio sedam puta platinast (prevedeno u brojke, dosegao je nakladu od 7 milijuna primjeraka).

Druga polovica devedesetih

Tijekom "No Need To Argue" turneje, počele su kružiti glasine kako će O'Riordan napustiti sastav i započeti samostalnu karijeru. Sastav je žestoko negirao te glasine.

No unatoč tome glasine o njezinu napuštanju sastava nisu prestale sve dok nisu počeli snimati svoj treći album. Album je producirao Bruce Fairbairn, koji je ranije radio sa sastavim Aerosmith i Bon Jovi. Rezultat je bio rockerskiji album "To the Faithfull Departed". Za razliku od svojih prethodnika ovaj album nije naišao na pohvale kritike, upravo suprotno. Q Magazine ga je čak 2006. uvrstio na svoju ljestvicu "50 najgorih albuma svih vremena". Album je izdan u proljeće 1996. i ostvario relativno dobre početne pozicije na top-listama (na američkoj je debitirao na 4., a na britanskoj na 2. mjestu). No, prvi singl "Salvation" nije uspio postati velikim hitom poput pjesme "Zombie". Album je na američkom tržištu ostvario dvostruku platinastu nakladu, što je ipak u usporedni s multi-platinastom nakladom prethodnika bilo razočaravajuće. Sastav je za sljedeći singl odabrao pjesmu "Free To Decide" koja je podbacila na top-listama (u Velikoj Britaniji je ušla na top-listu na 33. mjestu, a u SAD-u se nije uspjela plasirati u Top 40). U jesen 1996. sastav je otkazao svoju europsku i australsku turneju, što je iznova potaknulo glasine da O'Riordan napušta sastav i kreće u samostalnu karijeru. Početkom 1997. za američko je tržište izdan sigl "When You're Gone" koji se uspio popeti na 22. mjesto top-liste, te je do danas ostao jedan od najvećih američkih uspjeha ovog sastava.

U travnju 1999. godine sastav je objavio svoj četvrti studijski album, "Bury The Hatchet", koji se u Velikoj Britaniji popeo na 7. mjesto top-liste, a u SAD-u na 13., gdje je kasnije ostvario zlatnu nakladu. Najveći uspjeh s ovog albuma bio je prvi singl "Promises", koji je u Britaniji bio 13., a u Americi 34. S ovog su albuma objavljeni i sljedeći singlovi: "Animal Instinct", "Just My Imagination" i "You & I", koji nisu ostvarili značajniji uspjeh. Sastav je u travnju 1999. započeo svjetsku turneju, koja je završila u srpnju 2000. Album se do sada prodao u više od 3,500,000 kopija, a najbolje naklade je ostvario u Francuskoj, Italiji, Španjolskoj i Tajvanu.

Ova ih je turneja vratila doma u Irsku, gdje su prvi put nakon četiri godine nastupili u Millstreetu, grofovija Cork.

Nakon 2000.

U listopadu 2001. objavljen je album Wake Up And Smell The Coffee. Na ovom albumu je opet surađivao njihov dugogodišnji obožavatelj Stephen Street.

Album je debitirao na 46. mjestu u Americi i 61. u Britaniji, i njihov je album s najmanje uspjeha. No, unatoč tome, pomogao je sastavu da oživi svoju karijeru u Americi. Prvi singl s ovog albuma bile je pjesma "Analyse", koji nije uspio ući ni u Top 75 u Britaniji, čime je postao jednim od njihovih najneuspješnijih singlova. U siječnju 2002. objavili su "Time Is Ticking Out", a kasnije i "This Is The Day". Nijedan od ova dva singla nije ušao na britanske top-liste. Album je sveukupno prodan u milijun i pol primjeraka u cijelom svijetu. Od veljače do listopada 2002. sastav je završio svjetsku turneju.

Naredne godine izdana je kompilacija najvećih hitova, nazvana Stars - The Best of 1992-2002, i u formi DVD-a sa spotovima.

Tri pjesme koje nisu bile singlovi, a koje su objavljene na ovom best of albumu su: "Daffodil Lament" (pjesma koja je od strane obožavatelja izglasana za najbolju ne-singl pjesmu sa svih pet albuma), te "Stars" i "New New York", prethodno neobjavljene. "New New York" je, kao što se po naslovu i moglo očekivati, reakcija na 11. rujna. Kompilacija je ostvarila 20. mjesto na britanskoj top-listi albuma. Kao singl s ovog albuma objavljena je pjesma "Stars". The Cranberries su 2002. godine osvojili nagradu za najprodavaniji međunarodni sastav u Tajvanu, za svoj album "Stars". U Tajvanu sa svim svojim albumima bili vrlo uspješni. U listopadu 2002. započeli su europsku turneju, koja je završila u prosincu iste godine. U sklopu ove turneje, The Cranberries su svirali i u zagrebačkom Domu sportova, 31. listopada, na Noć vještica. Sredinom 2003. sastav je odradio nekoliko nastupa, nekoliko kao predrupa Rolling Stonesima, a nekoliko samostalno. Na tim nastupima su odsvirali i dvije nove pjesme ("Astral Projection" i "In It Together"), koje bi se trebale naći na šestom studijskom albumu.

Članovi sastava
Dolores O'Riordan - vokal, gitare, klavijature
Noel Hogan - električne i akustične gitare
Mike Hogan - bas gitara
Fergal Lawler - bubnjevi i udaraljke

Diskografija

Uncertain EP (listopad 1991.)
Everybody Else Is Doing It, So Why Can't We? (ožujak 1993.)
No Need to Argue (rujan 1994.)
To the Faitful Departed (travanj 1996.)
Bury the Hatchet (travanj 1999.)
Wake Up and Smell the Coffee (listopad 2001.)

[YOUTUBE]HJEySrDerj0&feature=fvst[/YOUTUBE]

Ana_ana · 03.11.2009

The Clash

Kleš (en: The Clash) su bili britanski pank-rok sastav koji je postojao od 1976. do 1985. Iako su počeli kao jedan od sastava kome se može pripisati stvaranje panka, oni su tokom svoje karijere napustili čist pank zvuk istražujući svoje muzičke mogućnosti, što je za posledicu imalo prizvuk regea, rokabilija, mogli bi reći repa, pa čak i crnačke duhovne muzike. Njihova muzika uticala je na mnoge generacije i sastave.

Ime

Naziv sastava Kleš,predložio je Sajmonon pošto je stalno viđao po dnevnim novinam tu reč.
Reč Clash u engleskom znači sudar,ali ne u smislu automobilskog sudara(Crash),već u smislu bitke npr.:
sudarile su se vojske
sudar Titana

Istorijat

Kleš je nastao sredinom 1976 godine,kada se pevač i gitarista 101godišnjaka Džo Stramer,pridružio London SS-u,sastavu koji su činili Mik Džons,pevač i gitarista,Pol Sajmonon,basista, i Teri Čajms(Krajms),bubnjar.Sastav je dobio ime Kleš i počeo da svira oštriji i čvršći zvuk,koji su u to doba započeli Seks Pistolsi.Prve nastupe imali su kao predgrupa Seks Pistolsima na njihovoj čuvenoj turneji.Ti nastupi su im doneli njihov prvi ugovor sa CBS(CBS) početkom 1977,da bi istog proleća objavili svoj prvi,samonazvani,album u Ujedinjenom Kraljevstvu.Zahvaljujući singlovima Beli Nered(White Riot) i Potpuna Kontrola(Complete Control) album dospeva na 12. mesto top liste najprodavanijih albuma.Bez obzira na uspeh albuma na Ostrvu,američki ogranaka CBS ga je smatrao neisplativim i odlučio je da ga ne objavi.U Americi je prodato preko 100 000 uvezenih kopija,da bi tek 1979 godine,album zavnično bio objavljen u Americi.

Početkom 1977 sastav napušta Teri Krajms,a u grupu,za potrebe turneje dolazi Toper Hidon,koji je ranije svirao u London SS-u.Naredne godine objavljuju drugi album,prvi za američko tržište,pod imenom Dajte im dovoljno konopca(Give 'Em Enough Rope),ali on stiže tek na 128. mesto u Americi iako je debitovao na 2. u Kraljevstvu.Tokom 1979 godine kreću na svoju američku turneju,kao podršku svom drugom i reizdanju prvog albuma za američko tržište.

Krajem 1979 godine objavljuju novi album pod imenom London Zove(London Calling).Taj album je predstavljao prekretnicu u njihovoj karijeri,jer su se napokon odvažili da sviraju ono što se njima sviđa bez obzira na to šta drugi misle o tome.Rezultat toga bio je London Zove,dupli album koji je obilovao raznoraznim muzičkim pravcima od rokabilija(Skroz Novi Kadilak-Brand New Cadillac),preko ska muzike(Rudi ne može ne uspeti-Rudie Can't Fail) do regea(Brikstonski Pištolji-Guns of Brixton).Sastav je insistirao da se album iako je dupli prodaje po ceni običnog,dok su razliku u ceni sami pokrivali.London Zove,po mnogim izborima,spada u najboljih 5 rok albuma svih vremena,tako da nimalo ne iznenađuje veliki uspeh koji je ovaj album imao kod publike širom sveta kada je objavljen.Nakon velike turneje sastav se povlači u Njujork gde počinje rad na svom novom albumu.

Ogroman uspeh albuma London Zove,članovi sastava su protumačili kao zeleno svetlo za sviranje onoga što im se dopadne.Posledica ovoga bio je naredni album SANDINISTA!,objavljen decembra 1980 godine.Ovaj trostruki,koji se opet prodavao po ceni običnog,album doneo je još veći broj raznih muzičkih pravaca počevši od dab verzija raznih pesama do crnačke duhovne muzike(Zvuk Grešnih-The Sound of the Sinners) i toperove ćerke koja uz pratnju dečijeg klavira peva Mogućnosti za Karijeru(Career Opportunities),pesmu sa njihovog prvog albuma.Album je dosta solidno prošao kod publike,ali se od strane kritičara smatra za početak kraja.Poznata je karikatura dvoje pankera koji,nakon preslušavanja SANDINISTE!,zbunjeno drže ploču u rukama uz komentar:,,Možda se grupa zove SANDINSTA!,a album Kleš?"

Naredni album Borbeni Rok(Combat Rock) objavljuju 1982 godine.Ovaj album se smatra najgorim primerom prodaje nekog sastava i poznata je izreka da bi svaki veliki sastav trebalo pobiti pre nego što naprave svoj Borbeni Rok.Album je doneo pesme poput Da li da ostanem ili da idem(Should I Stay Or Should I Go) i Rok u Kazbi(Rock the Casbah),po kojima je Kleš najpoznatiji kod širokog dela publike,najviše zahvaljujući činjenici da su u to doba bili veliki radijski hitovi i da su se redovno vrteli na ranom MTV-iju.Međutim album nije tako dobro prihvaćen kod njihovih obožavalaca i često su praćeni zvižducima napuštali binu tokom turneje koja je pratila album.

Nakon propasti koju je doneo Borbeni Rok,iz sastava je otpušten Toper Hidon,zbog problema sa drogom.Septembra 1983 Džo Stramer(mada se smatra da je to delo menadžera Bernija Rodsa) izbacuje Mika Džonsa iz sastava,što za mnoge predstavlja kraj Kleša.Umesto Mika dolaze Nik Šepard i Vins Vajt i sastav kreće na turneju tokom 1984 godine,koja prethodi novom albumu.Na turneji,pod nazivom Van Kontrole(Out of Control)uz stare numere izvođene su i nove stvari koje je publika dosta dobro prihvatila.Međutim kada je album Ne Seri(Cut the Crap)napokon ugledao svetlost dana 1985,usledio je šok.Pesme koje su izvodili tokom turneje ili su bile skroz izmenjene ili se uopšte nisu našle na njemu.Smatra se da je krivac za to menadžer Berni Rods,jer je bio glavni tokom njegovog snimanja,usled Stramerove odsutnosti zbog porodičnih problema.Početkom 1986 Kleš je i zvanično prestao da postoji.

Iako je bilo najava da će se Kleš ponovo okupiti tokom 1995 godine,to se nije dogodilo.Živi članovi sastava sa Stramerovom udovicom okupili su se prilikom primanja Kleša u rokenrol hal slavnih.

Političko opredeljenje

Članovi sastava su kako u javnim nastupima, tako i u tekstovima pesama iskazivali svoje levičarsko opredeljenje, jak osećaj za socijalnu pravdu kao i protivljenje neonacizmu koji je u to vreme počeo uzimati maha.

Samostalni radovi
Mik Džons je osnovao sastav Big Audio Dajnamajt (B.A.D.-Big Audio Dynamite) čiji je prvi singl izašao neposredno pre Ne Seri albuma.
Pol Simonon je osnovao Havana 3 A.M. (Havana 3 A.M.).
Džo Stramer je sarađivao sa mnogim sastavima,a imao je i sopstvene projekte sa Meskalerosima (Mescaleros).

Članovi
Klasična postava

Iako je Džo Stramer bio pevač, na albumima su pevali i svi ostali članovi sastava, pogotovo Mik Džons.
Džo Stramer - vokal, ritmična gitara (1976 - 1985)
Mik Džouns - vokal, pozadinski vokal, vodeća gitara (1976 - 1983)
Pol Sajmonon - vokal, pozadinski vokal, bas gitara (1976 - 1985)
Toper Hidon - vokal, bubnjevi (1977 - 1982)

Ostali članovi
Teri Čajms - bubnjevi (1976-1977)(1982)
Kit Levin - vodeća gitara (1976)
Nik Šepard - gitara (1984-1985)
Vins Vajt - gitara (1984-1985)
Pit Hauard - bubnjevi (1983-1985)
Rob Harper - bubnjevi (1977)
Pablo LaBritanja - bubnjevi (1976)

Diskografija

Studijski albumi
The Clash - (8. april 1977) #12 UK, #126 US
Give 'Em Enough Rope - (10. novembar 1978) #2 UK, #128 US
London Calling - (14. decembar 1979) #9 UK, #27 US
Sandinista! - (12. decembar 1980) #19 UK, #24 US
Combat Rock - (14. maj 1982) #2 UK, #7 US
Cut the Crap - (4. novembar 1985) #16 UK, #88 US

Kompilacije
Black Market Clash, 1980 (compilation of b-sides), CBS Records CD release: Epic Records
The Story of the Clash, Volume 1, 1988 (compilation, greatest hits collection), CBS Records CD release: Epic Records #7 UK, #142 US
Clash on Broadway, 1991 (3 disc box set containing several unreleased tracks and alternate versions), CBS Records CD release: Epic Records
The Singles, 1991 (singles compilation), CBS Records CD release: Epic Records
Super Black Market Clash, 1994 (compilation of b-sides and rarities), CBS Records CD release: Epic Records, #74 UK
From Here to Eternity: Live, 1999 (live recordings from 1978 - 1982), Epic Records #13 UK, #193 US
The Essential Clash, 2003 (compilation, "essential" recordings), Epic/Legacy #18 UK, #99 US
London Calling: 25th Anniversary Legacy Edition, 2004 (expanded with rehearsal tapes and making of the album DVD), Epic/Legacy #26 UK

[YOUTUBE]0Ag8J2NMYmc[/YOUTUBE]

Ana_ana · 03.11.2009

Seks Pistols

Pistolsi su prvi britanski pank bend,nastao 1975. u Londonu.

Clanovi:
Dzon Lidon,Glen Metlok,Stiv Dzons,Pol Kuk i bivsi clan Sid Visos,koji je bio zamena za Metloka.

1973. u Londonu je postojao butik "S.E.X.",cija je vlasnica bila ekscentricna Vivijen Vestvud. Pocetkom 70ih to je bilo jedno od malobrojnih mesta gde su se okupljali neobicni mladi ljudi,medju njima Stiv Dzons i Pol Kuk,koji su trazili clanove za svoj bend.
Drugi vlasnik butika Malkolm Meklaren,koji ce posle postati menadzer Pistolsa,spojio ih je sa studentom umetnosti,koji je radio u butiku,Glenom Metlokom.
Bendu je falio pevac i kako je Stiv Dzons pricao,jedini uslov za buduceg pevaca bio je da ima kratku kosu. Oni su mrzeli to sto je duga kosa tada bila potpuno normalna,zbog cinjenice da je duga kosa bila simbol proslosti,hipika ,borbe protiv rata ljubavlju...itd... Oni su bili mladi,bez buducnosti,siromasni i bilo im je dosta toga.
Uglavnom,Stiv Dzons i Pol Kuk su naleteli na ulici na 19-ogodisnjeg Dzona Lidona. Imao je zutu majicu Pink Floyda preko koje je napisao "I hate" i kratku kosu-bio je primljen u bend koji su nazvali Sex Pistols,po butiku Vivijen Vestvud.
Malkolm Meklaren im je savetovao da se koncentrisu na muziku i izgled MC5-a,Njujork Dolsa,Igija Popa i Ricarda Hela,koji su u Americi postavili temelje stilu muzike i zivota,koji ce posle Pistolsa biti nazvan pank.
Dzon Lidon je ubrzo dobio nadimak Roten (prevedeno sa eng.-pokvaren),zbog svojih zuba,koje nikad nije prao.
1975. Roten,kao pevac,Metlok na bas gitari,Dzons na gitari i Pol na bubnjevima poceli su sa svojim prvim nastupima.
Dok su svirali,bili su toliko tehnicki losi (za standarde tadasnjih "virtuoza"),da su izazivali zanimanje.
Svirajuci i karikirajuci klasicne rok pesme,bili su poznati kao "najodvratnija grupa svih vremena",na osnovu cega im je diskografska kuca E.M.I. ponudila ugovor za snimanje ploce.
Nakon toga Pistolsi su svojim ponasanjem poceli da bude entuzijazam i inspiraciju za mlade ljude,kojima je postajalo jasno da nisu sami,da postoji jos 'drugacijih' i da bi oni mozda mogli nesto da promene zajedno.
1976. snimaju "Anarchy in the UK" (Roten je pricao kako je rec 'anarchy' sasvim slucajno dospela u tu pesmu- trazio je nesto sto ce se rimovati sa 'antichrist'),a EMI raskida ugovor sa njima zbog pritiska dokone javnosti.
Za kucu A&M snimaju singl "God save the queen",kao ironicnu odu britanskoj kraljici. Posle toga,Pistolsi su bili otvoreno omrazeni od vlade,drustva i cele okoline.
Na ulicama Londona,ljudi su prvi put vidjali pankere u rucno pravljenoj odeci,zelene,roze i plave kose, i bili su zgrozeni. Javnost je okrivljavala Pistolse za "propast mladih generacija",nazivali su ih demonima,kriminalcima,beskucnicima itd. a clanovi benda (pogotovo Roten) vise puta su bili fizicki napadani.
Tih dana Rotten je upoznao Dzona Ricija,kojem daje nadimak Sid Visos,po svom hrcku i ubedjuje ga da upadne u bend. Metloku se to uopste nije svidjalo i napusta bend.
Malkolm Meklaren je odjednom postao ambiciozan i pokusavao je da eksploatise Seks Pistols na sve moguce nacine. Sid Visos je bio jos neiskusan i nesiguran,sto se tice bas gitare,ali i ponasanja na sceni,pa ga je Meklaren (zbog zelje za vecim skandalima tj. publicitetom i popularnosti) podsticao na drogiranje,povracanje u javnosti,samopovredjivanje itd.
Krajem 1977. Pistolsi su konacno zavrsili njihov prvi i jedini album "Never mind the bollocks,here's Sex Pistols".
'Bollocks' na nekom matorom engleskom znaci svestenici,a u zargonu je znacilo genitalije (hm..bolje reci jaja),tako da su napravili neku nepristojnu igru reci,zbog koje su bili zavrsili i na sudu.
Na njihovom albumu su se nasle pesme 'EMI' (u kojoj su govorili o licemernosti svoje bivse izdavacke kuce), 'Bodies' (o abortusu),'Pretty vacant' (verzija pesme Ricarda Hela- "Blank generation",koja govori o praznini mladih,generaciji koja 'je buducnost,a nema buducnost')... U temama koje su rusile tabue i skidale maske sa licemernog i dvolicnos drustva,mladi su poceli da se prepoznaju i nastaje pravi pank pokret,koji ljudi vise nisu mogli da ignorisu.
1978. Pistolsi krecu na turneju po Americi (opet po nagovoru Meklarena),iako su odnosi medju clanovima bili napeti- Sid Visos je imao probleme sa drogom i devijkom Nensi,Stiv i Pol su hteli da se zabavljaju i je*u,a ne da sviraju muziku,a Roten je pricao u prazno.
U San Francisku su umesto koncerta odsvirali samo pesmu Igija Popa 'No fun' (uz Rotenovu opasku "Dobicete samo jednu pesmu,ja sam jedno lenjo kopile") i bili najureni od strane razocaranih americkih pankera.
Ubrzo posle toga bend se raspao.
Roten je posle bio u "Public image limited",bendu koji nije bio buntovan i problematican,ali je muzika prenosila Rotenove ideje (kojih je itekako imao).
Sid Visos je umro od predoziranja heroinom 1979.dok je cekao sudjenje za ubistvo svoje devojke Nensi Spandzin.
2006. trebalo je se odrzi ceremonijal za ulazak Pistolsa u Rokenrol kucu slavnih,ali Pistolsi su odbili da dodju i nazvali Hol of fejm pisackom,smecem i raznim drugim nazivima.
Roten je posle svih tih godina ostao razocaran celim pank pokretom,koji se pretvorio u modu i trend,bez ikakve dubine.
Rotenove reci ,koje su za mene simbol panka, "Napravili smo tada nesto veliko i revolucionarno,ali ljudi su poceli samo da nas imitiraju. To nije bila poenta,svako je trebao da nadje svoj izraz. Pankeri su sve unistili." mogle bi najbolje da opisu pocetak i kraj panka.

[YOUTUBE]tHV3a3ZaEqg&feature=related[/YOUTUBE]

Ana_ana · 03.11.2009

The Rolling Stones

Rolingstounsi (The Rolling Stones) su jedna od najstarijih i najpopularniji rok grupa u istoriji savramene muzike. Osnovani su u engleskoj 1962. i zajedno sa Bitlsima (The Beatles), grupom Hu (The Who) činili su pionire rokenrola na ostrvu. Dok su Bitlsi bili "dobri momci", Rolingstounsi su uvek negovali imidž "loših". Prvu postavu benda činili su Mik Džeger (Mick Jagger), Kit Ričards (Keith Richards), Brajan Džouns (Brian Jones), Jan Stjuart (Ian Stewart), Bil Vajman (Bill Wyman) i Čarli Vots (Charlie Watts). Karijeru su počeli kao ritam i bluz bend, da bi tokom 40 i više godina postojanja postali pravi rok bend, sa ponekim fank, disko, pop, pa čak hard rok albumima.

1969. novi član benda je postao Mik Tejlor (Mick Taylor), koji je zamenio Brajan Džounsa. Nekoliko meseci kasnije Džouns je preminuo u svojoj 27. godini.

1974. grupa je umesto Tejlora dovela gitaristu benda Fejsis (Faces) - Roni Vuda (Ronnie Wood) koji zajedno sa gitaristom Ričardsom, pevačem Džegerom i bubnjarem Votsom, čini današnju postavu benda za koji se zbog svoje reputacije može smatrati institucijom i najvećim rokenrol bendom na svetu.

Najveći hitovi su im: "I can't get no satisfaction", "Paint it, Black", "Angie", "Brown Sugar", "Start Me Up", "Gimme Shelter", "Honky Tonk Woman", "It's Only Rock & Roll (But I Like It)", "Jumpin' Jack Flash", "Miss You", "Ruby Tuesday", "Sympathy for the Devil", "Wild Horses"...

Diskografija:

The Rolling Stones discography - Wikipedia, the free encyclopedia

[YOUTUBE]5FDBBzp7bdg[/YOUTUBE]

Ana_ana · 03.11.2009

The Smiths

Kada govorimo o alternativnom roku, ne možemo a da ne pomenemo legendarne Smitse koji su bili, a po nekima i ostali, jedan od najboljih bendova ovog pravca na britanskoj teritoriji.

Sve je počelo (sada davne) '82, u Mančesteru, kada je Džoni Mer (John Maher), gitarista, krenuo u potragu za tekstopiscem i predložio Morisiju (Stephen Patrick Morrissey) da osnuju bend. Kako je Morisi prihvatio ponudu, duo je do septembra '82. prerastao u kvartet, primivši u bend Endija Rurka (bas gitara) i Majka Džojsa (bubnjevi).
Ovako oformljenom, bendu je trebalo naći odgovarajuće ime. Članovi benda razmišljali su se između nekoliko opcija: Smiths Family, Smithdom i The Smiths. Za ovu poslednju su se odlučili, da bi, kako kažu, kontrirali muzičarima koji su svoje bendove oslovljavali pompeznim imenima (npr. Orchestral Manoeuvres in the Dark) i jer je to "...najobičnije ime koje će pokazati lica običnih ljudi svetu", reći će Morisi u jednom intervjuu iz 1984.
Prvi javni nastup Smitsa odigrao se krajem '82, nakon čega su se izuzetno retko pojavljivali u javnosti. Tek nakon izdavanja svog prvog singla, Hand in glove (1983) i, od strane kritike, nešto bolje ocenjenih This Charming Man i What Difference Does It Make?, Smitsi su počeli da stiču popularnost, a sam Morisi razvio je i neku vrstu kulta, na prvom mestu zbog svojih neobičnih tekstova. Njegovi tekstovi na prvi pogled bili su pomalo depresivni, prožeti dozom jetkog humora. Zapravo, Morisi je pisao o realnim, svakodnevnim pojavama: od socijalnog aspekta života, preko očaja, usamljenosti i osećaja odbačenosti do kvaliteta muzičke scene u Engleskoj tog vremena.
Osim karakterističnih tekstova, bend je imao i karakterističan stajling.
Kako je osamdesetih godina bilo popularno oblačiti se egzotično (poput članova Duran Duran-a, na primer), Smitsi su još jednom rešili da budu potpuna suprotnost mejnstrimu. Oblačili su se u takozvanom back-to-basics fazonu i nosili najčešće farmerice i proste majice.
1984 donela je, tada već mnogobrojnim obožavaocima Smitsa, prvi, istoimeni album ovog benda. Na albumu "The Smiths" nisu se našli popularni singlovi William, It Was Really Nothing i How Soon Is Now? (neupućenima poznatiji kao špica za seriju "Čari"), izdati iste godine. Ove hitove bend će uvrstiti u kompilaciju pod nazivom "Hatful of Hollow" koju će izdati krajem '84.
Međutim, kako to obično biva kod muzičara opijenih uspehom, već od '85. bend kreću da prate razne neprijatne situacije. Džoni Mer počinje nekontrolisano da pije, a na površinu izlazi i heroinska zavisnost Endija Rurka, zbog koje je na kratko bio i izbačen iz benda. Takođe, odnos Mera i Morisija postaje sve zategnutiji, pre svega jer je Morisiju strašno smetala Merova konstantna saradnja sa drugim muzičarima, a sam Mer žalio se na Morisijevu muzičku nefeksibilnost.
Do konačnog raspada benda došlo je u avgustu 1987, i pored uspeha koji su postigli albumi "Meat Is Murder" (1985), "The Queen Is Dead" (1986) i "Strangeways, Here We Come" (1987).

Posle raspada Smitsa, članovi benda kreću u solo karijere. Nepotrebno je naglašavati da je najuspešniju imao upravo Morisi, koji nastupa i dan danas, a naša publika mogla ga je videti i čuti na Exitu 2006. godine.

Studijski albumi:

The Smiths (1984),
Meat Is Murder (1985)
The Queen Is Dead (1986)
Strangeways, Here We Come (1987)

Kompilacije i live albumi:

Hatful of Hollow (1984)
The World Won't Listen (1987)
Louder Than Bombs (1987)
Rank (1988)
Best I (1992)
Best II (1992)
Singles (1995)
The Very Best of The Smiths (2001)

Najpoznatiji singlovi:

"Hand in Glove" (1983)
"This Charming Man" (1983)
"What Difference Does It Make?" (1984)
"Heaven Knows I'm Miserable Now" (1984)
"William, It Was Really Nothing" (1984)
"How Soon Is Now?" (1985)
"There Is a Light That Never Goes Out" (1992)

[YOUTUBE]9AlH2oYedfk[/YOUTUBE]

Ana_ana · 03.11.2009

Aerosmith

Aerosmit (Aerosmith) je jedna od najpoznatijih svetskih rokenrol grupa. Bend je osnovan 1971. i činili su ga pevač Stiven Tajler (Steven Tayler), gitarista Džo Peri (Joe Perry), ritam gitarista Bred Vitford (Brad Whitford), basista Tom Hamilton, i bubnjar Džoi Krejmer (Joey Kramer). Grupa je radila lokalne svirke i time pridobila svoju prvu publiku, a 1972. su potpisali ugovor sa "Columbia records" producentskom kućom i izdali svoj debi album – „Aerosmith“ na kome se našao jedan od njihovih najvećih hitova – „Dream on“.

Posle uspešne turneje usledilo je izdavanje drugog albuma pod imenom „Get your wings“ (1974. godina). 1975. izlazi album „Toys in the attick“ sa kojim dobijaju status internacionalnih zvezda i mnogi ih porede sa Led Cepelinom (Led Zeppelin) i Roling Stounsima (The Rolling Stones). Sa albuma su proistekli hitovi „Walk this way“, „Sweet emotion“, „Toys in the Attic“... Ovaj album je zajedno sa njegovim sledbenikom „Rocks“ uvršten u listu najboljih 500 albuma svih vremena po izboru časopisa „Rolling Stone“. Ta dva albuma su znatno uticala na bendove poput Gans end rouzisa (Guns n'roses), Metalike (Metallica) i Motli Krua (Motley Crue).

1977. Aerosmit izdaje „Draw the line“ koji nije uspeo da ponovi uspehe svojih prethodnika. Album je propraćen turnejom na kojoj su se ispoljili znaci narkomanije Stiven Tajlera i Džo Perija, zbog čega dobijaju nadimak "Toxic Twins" (u prevodu sa eng. „otrovni blizanci“).

1979. je usledio album „Night in the Ruts“ nakon čijeg izlaska počinje propadanje benda - najpre Peri odlazi iz benda zbog problema sa Stivenom, a onda 1981. i Bred Vitford napušta ekipu. Grupi se pridružuje Rik Dufej (Rick Dufay) sa kojim izdaju album „Rock in a hard place“ koji je doživeo komercijalni neuspeh.

1984. u bend se vraćaju Peri i Vitford i grupa kreće na turneju „Back in the Saddle“ (povratak u sedlo).

1985. izašao je novi studijski album – „Done with Mirrors“ koji nije doživeo očekivani uspeh, ali je zato usledilo udruživanje sa hip-hop grupom Ran Di-Em-Si (Run DMC) sa kojom su uradili pesmu „Walk this way“ i time dobili na popularnosti. Naredne godine Stiven Tajler i kompanija su otišli na lečenje od narkomanije, tako da bend nije izdavao ništa u međuvremenu.

1987. su se vratili u igru i izdali „Permanent Vacation“ na kojem se nalazio hit „Angel“.

1989. su izdali još bolji album – „Pump“ koji je obilovao hitovima poput "Janie's Got a Gun", "What it Takes", "Love in an Elevator"...

1993. su izdali „Get a Grip“ koji debituje na top listama na poziciij broj 1, prodaje se širom sveta i sa njega su proistekli hitovi „Cryin'“, „Crazy“, „Amazing“...

1998. rade pesmu za film Armagedon koja postaje jedna od njihovih najlepših balada, ime joj je „I don't want to miss a thing“.

Novi milenijum, grupa je započela nastupom na finalu američkog fudbala, tzv. „Super Bowl“.

2001. izdaju album „Just Push Play“, i postaju "ukućani" rokenrol kuće slavnih.

2004. se vraćaju bluz korenima sa albumom „Honkin' on a Bobo“.

2007. godine bend kreće, posle skoro decenije, na evropsku turneju, a novembra bend pičinje sa snimanjem novog materijala.

2008. Tajlor odlazi na rehabilitaciju, a po njegovom povratku očekuje se novi studijski album. Tokom godine izašla je verzija „Guitar Hero“ video igre posvećene njima („Guitar Hero: Aerosmith“).

Diskografija

Aerosmith (1973)
Get Your Wings (1974)
Toys in the Attic (1975)
Rocks (1976)
Draw the Line (1977)
Night in the Ruts (1979)
Rock in a hard place (1982)
Permanent Vacation (1987)
Pump (1989)
Get a Grip (1993)
Nine Lives (1997)
Just Push Play (2001)
Honkin' on Bobo (2004)

[YOUTUBE]PFaBKg5iEwU[/YOUTUBE]