Muzicke legende

Član
Učlanjen(a)
07.05.2009
Poruka
139
Dakle, svako moze da napise nesto o svojim omiljenim pevacima koji su bili legende . I ostace tako upamceni - Legende zive vecno.

Michael Jackson - kralj pop muzike
R.i.p Michael
http://www.youtube.com/watch?v...
_________________
Michael, nikada te necemo zaboraviti .<3
If you wanna make the world a better place, take a look at yourself, and then make a change.
2pac Njegova smrt je najveci udar na rep ikad, a njegovi fanovi ostali su uskraceni za mnogo novih pesama kakve je samo 2pac imao.

Evo spota o njegovoj smrti, koji meni uvek potera suze na oci.

http://www.youtube.com/watch?v...
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
09.07.2009
Poruka
2.903
Jimi Hendrix

Jimi Hendrix
[YOUTUBE]5hSW67ySCio[/YOUTUBE]Mini Biography

Jimi Hendrix was born in Seattle, Washington, on November 27, 1942. His mother named him John Allen Hendrix and raised him alone while his father, Al Hendrix, was off fighting in World War II. When his mother became sick from alcoholism, Hendrix was sent to live with relatives in Berkeley, California. When his father returned from Europe in 1945 he took back Hendrix, divorced his wife, and renamed him James Marshall Hendrix. When Jimi was 13 his father taught him to play an acoustic guitar. In 1959 Jimi dropped out of high school and enlisted in the U.S. Army, but soon became disenchanted with military service. After he broke his ankle during a training parachute jump, he was honorably discharged. He then went to work as a sideman on the rhythm-and-blues circuit, honing his craft but making little or no money. Jimi got restless being a sideman and moved to New York City hoping to get a break in the music business. Through his friend Curtis Knight, Jimi discovered the music scene in Greenwich Village, which left indelible impressions on him. It was here that he began taking drugs, among them marijuana, pep pills and cocaine. In 1966, while Jimi was performing with his own band called James & the Blue Flames at Cafe Wha?, John Hammond Jr. approached Jimi about the Flames playing backup for him at Cafe Au Go Go. Jimi agreed and during the show's finale, Hammond let Jimi cut loose on Bo Diddley's "I'm the Man." Linda Keith, girlfriend of The Rolling Stones guitarist Keith Richards, was one of Jimi's biggest fans and it was she who told friend Chase Chandler, a band manager, about Jimi. When Chandler heard Jimi play, he asked him to come to London to form his own band, and while there Chandler made the simple change in Jimi's name by formally dropping James and replacing it with Jimi. Having settled in England with a new band called the Jimi Hendrix Experience, which consisted of Jimi as guitarist and lead singer, bass player Noel Redding and drummer Mitch Mitchell, Jimi took the country by storm with the release of his first single "Hey, Joe." In the summer of 1967 Jimi performed back in the USA at the Monterey Pop Festival, a mix-up backstage forced Jimi to follow The Who onstage, where after a superb performance Jimi tore up the house by trashing his guitar in a wild frenzy. Afterwards, Jimi's career skyrocketed with the release of the Experience's first two albums, "Are You Experienced?" and "Axis: Bold as Love," which catapulted him to the top of the charts. However, tensions, possibly connected with Jimi's drug use and the constant presence of hangers-on in the studio and elsewhere, began to fracture some of his relationships, including Chas Chandler, who quit as manager in February 1968. In September 1968 the Experience released their most successful album, "Electric Ladyland." However, in early 1969 bassist Redding left the Experience and was replaced by Billy Cox, an old army buddy who Jimi had jammed with. Jimi began experimenting with different musicians. For the Woodstock music festival Jimi put together an outfit called the Gypsies, Sun and Rainbows, with Mitchell and Cox as well as a second guitarist and two percussionists. Their one and only performance in August 1969 at Woodstock took place near Bethel, New York, where Hendrix and his band were to be the closing headline act. Because of the delay getting there and the logistical problems, Jimi performed on the morning of the fourth and final day. Only 25,000 people of the original 400,000 stayed to watch Jimi and his band as the closing music number, where Jimi's searing rendering of "The Star-Spangled Banner" became the anthem for counterculture. After Woodstock, Jimi formed a new band with Cox on bass and Buddy Miles on drums with the May 1970 release of the album "The Band of Gypsys." Jimi's last album, "Cry of Love", featured Cox on bass and former Experience drummer Mitchell on drums. However, Jimi's drug problem finally caught up with him. On the night of September 17, 1970, while living in London, Jimi took some sleeping pills, which were prescribed for his live-in girlfriend Monika Danneman. Sometime after midnight, Jimi threw up from an apparent allergic reaction to the pills and then passed out. Danneman, thinking him to be all right, went out to get cigarettes for them. When she returned, she found him lying where he collapsed, having inhaled his own vomit, and and she couldn't wake him. Danneman called an ambulance, which took him to a nearby hospital, but Jimi Hendrix was pronounced dead a short while later without regaining consciousness. He was 27 years old. Jimi Hendrix's life was short, but his impact on the rock guitar is still being heard which set the course for a new era of rock music.
jimi_hendrix_biography.jpg
 
Član
Učlanjen(a)
09.07.2009
Poruka
2.903
Smak

SMAK
smak-enciklopedija-06.jpg

Grupa Smak je ime dobila po dramskom kolažu koji se u vreme kada je grupa nastala izvodio u Kragujevcu.

Slobodan Kominac Koma bio je pevač u prvoj postavi Smaka i jedan od njenih osnivača. Pre Smaka je svirao gitaru i pevao u kragujevačkim grupama Džentri i Senke. Sa izvesnim muzičkim obrazovanjem, Kominac je imao iskustva u komponovanju. U prvo vreme, on je bio šef grupe Smak određujući repertoar za igranke. Grupu napušta u dva navrata, da bi definitivno otišao iz Smaka u leto 1973. godine.

Drugi originalni član grupe jeste Miša Nikolić. On je bio orguljaš u prvoj postavi Smaka. U Kragujevac je dolazio svakog vikenda iz Beograda u kom je studirao Muzičku akademiju. Grupu je napustio u leto 1972. godine.

1971—1981

Prvu stabilnu postavu iz 1974. su činili: Radomir Mihajlović Točak (gitara), Slobodan Stojanović Kepa (bubnjevi), Zoran Milanović (bas gitara), Boris Aranđelović (vokal) i Laza Ristovski (klavijature).

Aprila 1973. godine Smak sa domaćinom Gitarijade u Požarevcu - grupom Dijamanti deli prvo mesto, da bi u leto iste godine pobedili na festivali POP muzike u banatskom selu Sanad. U oktobru, nakon čitave serije promenjenih pevača, u grupu dolazi Boris Aranđelović. On prolazi na audiciji i to tako što je svojim visokim tenorom dobro otpevao pesmu Child in Time engleske grupe Dip perpl.

Marta 1974. Smak objavljuje prvi singl. 10. novembra 1974. imaju svoj prvi nastup u Beogradu i to na rođendanu emisije Veče uz radio. U Domu Sindikata nastupaju zajedno sa sarajevskim Bijelim Dugmetom, beogradskom Pop mašinom i drugim grupama. Nekoliko dana kasnije, na samostalnom koncertu u sali Heroja na Filološkom fakultetu imaju više nego uspešan nastup. Tada prvi put sa njima nastupa mladi orguljaš iz Kraljeva Lazar Ristovski, koji postaje redovan član Smaka januara 1975.

Krajem januara 1975. Smak nastupa sa mađarskom grupom Omega u beogradskom Domu Sindikata, da bi u februaru iste godine nastupili na rok večeri u Opatiji, i nakon toga u Zagrebu na smotri najboljih ju-gitarista "Kongres rok majstora", gde Točak na čuđenje mnogih nije izabran među četvoricu najboljih, i to samo zato što nije bio ekskluzivac zagrebačkog "Jugotona".

Aprila 1975. događa se nešto do tada nesvakidašnje na jugoslovenskom diskografskom tržištu! Izlaze dva ista singla u različitim izdavačkim kućama. I zagrebački SUZY, a i RTV Ljubljana su imale ugovore sa Smakom, te su požurile da objave singl sa tada apsolutnim muzičkim hitom, instrumentalnom kompozicijom pod nazivom Ulazak u harem. U maju, Smak kreće na turneju sa Bijelim dugmetom i istočnonemačkom rok grupom Phadys na svirke po Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Krajem maja Smak nastuma na festivalu BOOM u Zagrebu, a ubrzo nakon toga pristupaju snimanju debi albuma koji je nazvan prosto "Smak. Na njemu se našlo pet kompozicija.

Bili su predgrupa Dip perplu na njihovom koncertu u Beogradu 1975. Nakon hit singla i odličnog koncerta sa Dip perplom, izdali su prvi album koji je nazvan prosto "Smak", a koji je bio jedan od najprodavanijih albuma u bivšoj Jugoslaviji.

Početkom 1976. su objavili mini-ploču "Satelit" na kojoj se nalazila istoimena hit pesma i jedan od najboljih instrumentala grupe "Biska 2", bluz pesma "Šumadijski bluz" i "Put od balona - Biska 20", koju su često koristili za svoj instrumentalan deo koncerta. U ovom periodu su snimili kratak film Smak u Njujorku, na kojem je snimljena njihova mala turneja po SADu, kao deo promocije ploče "Satelit". Točak je objavio svoj prvi solo album "R. M. Točak", koji je postao najprodavaniji album u Jugoslaviji 1976. Sledeći njihov singl "Ljudi nije fer/El Dumo" je objavljen krajem 1976.

Tokom 1977. i 1978, Ristovski je bio član Bijelog dugmeta, a menjali su ga Miki Petkovski za ploču "Crna dama" (jedna od najprodavanijih albuma u Jugoslaviji), a zatim Tibor Levai, sa kojim su snimili ploču "Stranice našeg vremena" 1978. i engleske verzije ovih albuma "Black Lady" i "The Pages of Our Time", dok je u periodu od 1979. do 1981. Dado Topić (bivši član Tajma i Korni grupe) sarađivao sa Smakom kao producent i povremeni gostujući vokal na singlu "Na Balkanu" pre raspada grupe krajem 1981.

Godine 1978 Miki Petkovski odlazi u JNA, i više se ne vraća u Smak. Objavio je solo album na kome su učestvovali članovi grupe Smak, Leb i Sol, Lazar Ristovski, Gordana Ivandić i perkusionista Dejvid Mos. Novi klavijaturista Smaka postaji Subotičanin Tibor Levai. U to vreme, Točku postaju problem njegovi tekstovi kojima ostatak grupe nije zadovoljan, pa u veoma i nategnutoj lošoj atmosferi u jesen 1978. godine snimaju album Stranice našeg vremena koji pomalo podseća na progresivnu fazu Korni grupe. Posle izlaska ploče grupu napušta Tibor Levai, da bi iz Smaka krajem 1978. otišao i Točak. Kao povod za razlaz u domaćoj štampi se navodilo insistiranje R. M. Točka na njegovim tekstovima, kao i da na engleskoj verziji albuma nađu tekstovi Dejvida Mosa sa šim se ostali članovi grupe nisu složili. Smak u to vreme ima nekoliko nastupa sa Dadom Topićem i klavijaturistom Krisom Nikolsom (ex TIME), a u kombinaciju ulazi i gitarista Srđan Miodragović (Mirni ljudi).

Početkom 1979. u grupu se vraća Točak i sa sobom dovodi Lazu Ristovskog koji je razočaran lošom prodajom ploče koju je snimio sa bubnjarem Ipetom Ivandićem, kao i lošim stanjem u Bijelom Dugmetu. U to vreme, Smak sporazumno raskida ugovor sa nemačkom firmom "Bellaphon".

Početkom 1980. Smak priprema ploču Rok cirkus na kojoj je trebalo da se ostvari kompromisno viđenje svih članova. U produkciji Dade Topića napravili su hard rok orijentisano muzičko delo sa očiglednim komercijalnim pretenzijama. U to vreme panka i novog talasa, Smak je delovao potpuno anahrono, i oni juna 1981. odlučuju da prestanu sa radom. Na Kalemegdanu u Rokoteci drže oproštajni koncert pred oko 6.000 vernih fanova, i na istome izvode deo materijala sa tek snimljenog albuma Zašto ne volim sneg. Ova ploča u početku zamišljena kao Točkov solo projekat, na kraju je na insistiranje PGP RTB objavljena pod imenom Smak. Zato na njoj ne peva Boris Aranđelović, nego se umesto njega pojavljuju Dado Topić i beogradski pevač Živanović-Hoze. Album je atmosferom koju nosi prilično turoban i mračan jer ga je Točak posvetio svom preminulom bratu.

Ponovna okupljanja

Originalna postava se opet okupila [[1981]. i sa Dadom Topićem i Živanovićem-Hozeom kao pevačima su snimili album "Zašto ne volim sneg", gde he naslovna numera bila posvećena Točkovom preminulom bratu. Album je ttrebao biti objavljen kao drugi Točkov solo projekt, ali su izdavači (PGP RTB) smatrali da će se bolje prodavati ako bude izdat pod imenom grupe Smak. Nakon toga su se (opet) razišli, a Laza Ristovski je ponovo prešao u Bijelo dugme. Vratili su se 1986. sa novim klavijaturistom Milanom Đurđevićem i snimili su ploču "Smak 86", ali su se nakon toga ponovo razišli.

Četvrti povratak Smaka se odigrao 1992, opet sa Lazom Ristovskim kao punopravnim članom, kada su uglanom svirali koncerte po Srbiji i izdali koncertni album "OdLIVEno". (na albumu gostuje i najbolji srpski usni harmonikaš Pera Džo). 1992. i 1993. Točak je promovisao svoj drugi solo album i saundtrek za film Vizantijsko plavo iz 1993, za koji je osvojio nagradu Kristalna prizma za najbolji saundtrek.

Konačno, 1994. Smak se ponovo pojavio, ali ovaj put su sa Točkom i Kepom svirali mladi muzičari: Dejan Stojanović Kepa (drugi bubnjar), Dejan Najdanović Najda (vokal), Vlada Samardžić (bas) i Milan Milosavljević Mikica (gitara). Smak je sa ovom postavom objavio album "Bioskop Foks". Četiri godine kasnije Vlada Samardžić je napustio Smak i otišao na muzički koledž Berkli, SAD. Zamenio ga je Slobodan Marković Sale sa kojim su snimili albume "Live without audience" 1998, "Egregor" 1999, "Live 3. mart 2000. Kragujevac Klub "La Cinema"" 2000.

Uticaj

Smak je bio, pre svega, poštovan zbog Točkove gitarske virtuoznosti po uzoru na Džimija Hendriksa i Džimija Pejdža i zbog zanimljive i snažne, mada ne uvek i uspešne, fuzije hard roka, džeza, progresivnog roka, džez roka sa snažnom bluz osnovom, sa Aranđelovićevim vokalnim falsetom koji je češće korišćen kao instrument nego za pevanje. "Ulazak u harem", instrumental inspirisan folkom, proslavio je Radomira Mihailovića Točka kao jednog od gitarskih heroja i legende muzičke scene bivše Jugoslavije tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka, dok su albumi "Crna dama" iz 1977. i "Stranice našeg vremena" iz 1978. bile vrlo cenjene od strane obožavalaca progresivnog roka i čak su bili izdani za englesko tržište. Njihovo okupljanje, od druge polovine osamdesetih naovamo, promenilo je pravac grupe u manje inspirativni hard rok, napustivši bilo kakve elemente progresivnog roka, ali nakon povratka 1994, Smak se vratio fuziji hard roka i džeza sa elementima progresivnog roka. Kao poređenje se mogu iskoristiti sličnosti u stilu sa izvođačima kao što su Led cepelin, Dip perpl, Tejst, Dubi braters, Karlos Santana i Leb i sol.

Članovi

Od 1971. godine kada je sastav imao svoj prvi nastup pa do 1992. godine članovi su bili:
Radomir Mihajlović Točak (gitarista)
Boris Aranđelović (vokalni solista)
Slobodan Stojanović Kepa (bubnjar)
Zoran Milanović (basista)
Laza Ristovski (klavijaturista)
Miodrag Miki Petkovski (kavijaturista)
Lola Andrijić (česti gost, basista)
Dejvid Mos (česti gost, bubnjar)

Od 1994. godine u Smaku se menja postava zbog delimičnog ili potpunog povlačenja pojedinih članova. Novi članovi su:
Dejan Stojanović Kepa (bubnjar)
Milan Milosavljević Mikica (basista)
Dejan Najdanović Najda (vokalni solista)
Vlada Samardžić (basista)
Slobodan Marković Sale (basista)

Na mnogim neizdatim pesmama gostuje Točkov i Kepin prijatelj Lola Andrejić koji je 1974. svirao nekoliko koncerta sa Smakom umesto Zorana Milanovića. Dejvid Mos, bubnjar gostovao je na snimanju albuma Stranice našeg vremena. Točak, Lola i Dejvid su '80 godina svirali pod nazivom R. M. Točak bend ili R. M. Točak Trio (poznate pesme: Because, Public Session (sa koncerta u Skoplju), Zagreb Intro (sa koncerta u Zagrebu)). Pera Džo, usni harmonikaš je gostovao na koncertima tokom '92 i '93 godine.

Diskografija

Albumi
Smak (RTV Ljubljana, 1975.)
Crna dama (PGP RTB 1977.)
Stranice našeg vremena (PGP RTB 1978.)
Black Lady (Bellaphon 1978.)
Dub in the Middle (Bellaphon 1978.)
Rok cirkus (PGP RTB 1980.)
Zašto ne volim sneg (PGP RTB 1981.)
Smak 86. (PGP RTB 1986.)
Bioskop Foks (Vans / Komuna / PGP RTS 1995.)
Egregor (PGP RTS 1999.)

Singlovi
Živim ja / Biska 16 (PGP RTB 1974.)
Ulazak u harem / Sto ptica (Suzy 1975.)
Ulazak u harem / Epitaf (RTV LJ 1975.)
Ljudi nije fer / El dumo (RTV LJ 1976.)
Satelit / Šumadijski bluz / Čoveče ti si mlad / Slikar sa Pikadilija (RTV LJ 1976. maksi singl)
Crna dama / Plava pesma (PGP RTB 1977.)
ALO / Daire (PGP RTB 1977.)
Nevidljive terazije / Hitopadeza (PGP RTB 1978.)
Na Balkanu / Gore Dole (PGP RTB 1979.)
Rok cirkus / Hirošima (PGP RTB 1980.)
 
Član
Učlanjen(a)
09.07.2009
Poruka
2.903
Time & Dado Topic

Time & Dado Topic
Članovi grupe:
Dado Topić
Ratko Divjak
Vedran Božić



108_2.jpg


Bivši članovi grupe TIME
Mario Mavrin
Tihomir Pop Asanović
Brane Lambert Zivkovic
Christopher Nicolls


Diskografija
1972 - Time (CD reizdanje iz 1990. godine sadrži bonus pjesme "Makedonija" i "Da li znaš da te volim").
1975 - Time II
1976 - Život u čizmama sa visokom petom
1976 - Randevu s glazbom (koncert uživo iz Novog Sada)
1996 - Time & Dado Topić (kompilacija)


[YOUTUBE]bvc_pNX6y8E[/YOUTUBE]
SOLO ALBUMI
"Apsolutno sve" (2004.)
"Call it love" (Montana 1993. mini CD)
"Slađana i Dado" (PGP RTB, 1989. kompilacija)
"Šaputanje na jastuku" (PGP RTB, 2120410, 1980.)
"Neosedlani" (PGP RTB, 5352/53, 1979. dupli)


SINGLOVI
"Princeza" (PGP RTB, 1984. maksi singl)
"Vodilja" (PGP RTB, 1983. mini LP)
"Poželi nešto" / "Superstar" (PGP RTB, 1976.)
"Kad smo ja i moj miš bili bokseri" / "Dok ja i moj miš sviramo jazz" (PGP RTB 1976.)
"Tin i Tina" / "Dok sjedim ovako u tvojoj blizini" (PGP RTB 1976.)
"Kad jednom otkrijem čovjeka u sebi" / "Da li znaš da te volim" (PGP RTB 1975.)
"Makedonija" / "Reci, ciganko, što mi u dlanu piše" (Jugoton, 1973.)
"Život moj" / "Pjesma br.3" (Jugoton, 1973.)
[YOUTUBE]vqeRzXma41Y[/YOUTUBE]
 
Član
Učlanjen(a)
09.07.2009
Poruka
2.903
Paco de Lucia

Paco de Lucia
800px-Paco_de_Lucía_4.jpg



Paco de Lucía, born Francisco Sánchez Gómez (in Algeciras, Cádiz on December 21, 1947), is a Spanish composer and guitarist. Recognized as a virtuoso flamenco guitarist all over the world, he is a leading proponent of the Modern Flamenco style, and is one of the very few flamenco guitarists who have also successfully crossed over into other genres of music. He enjoys, and has been a successful musician in, many styles such as classical, jazz and world music. He is the winner of the 2004 Prince of Asturias Awards in Arts, and is the uncle of Spanish pop singer Malú.
Biography

Paco de Lucia was born Francisco Sánchez Gómez in Algeciras, a city in the province of Cádiz, at the southernmost tip of Spain directly in front of the Rock of Gibraltar. The youngest of the five children of flamenco guitarist Antonio Sánchez, and brother of flamenco singer Pepe de Lucía and flamenco guitarist Ramón de Algeciras, he adopted the stage name Paco de Lucía in honor of his Portuguese mother, Lucía Gomes. In Algeciras, and generally in Andalusia, it is a custom to name boys (especially if they have the same first name) by adding the mother's name in order to properly identify them, such as "Paco de (la) Carmen," "Paco de (la) María," and so on.

In 1958, at age 11, he made his first public appearance on Radio Algeciras, and a year later was awarded a special prize in the Jerez flamenco competition. In 1961, he toured with the flamenco troupe of dancer José Greco. In 1964, he met Madrileño guitarist Ricardo Modrego with whom he recorded three albums: Dos guitarras flamencas, Dos guitarras flamencas en stereo, and Doce canciones de Federico García Lorca para guitarra. Between 1968 and 1977, he enjoyed a fruitful collaboration with fellow New Flamenco cantaor (singer) Camarón de la Isla. The two recorded 10 albums together.

In 1979, de Lucía, John McLaughlin, and Larry Coryell formed "The Guitar Trio" and together made a brief tour of Europe and released a video recorded at London's Royal Albert Hall entitled Meeting of Spirits. Coryell was later replaced by Al Di Meola, and since 1981, the trio has recorded three albums. De Lucía's own band, the Paco de Lucía Sextet (which includes his brothers Ramón and Pepe) released the first of its three albums that same year. He has released several albums encompassing both traditional and modern flamenco styles.

L to R: Al Di Meola,John McLaughlin, and Paco de Lucía

In 1995, he recorded with Bryan Adams the hit song and video "Have You Ever Really Loved A Woman" on the soundtrack for the movie Don Juan DeMarco. Through his wide discography he has advanced the technical and musical boundaries of his instrument. The University of Cadiz recognized de Lucía's musical and cultural contributions by conferring on him the title of Doctor Honoris Causa on March 23, 2007.

Until asked to perform and interpret Joaquín Rodrigo's Concierto de Aranjuez in 1991, de Lucía was not proficient at reading musical notation. As a flamenco guitarist, he claimed in Paco de Lucía-Light and Shade: A Portrait that he gave greater emphasis to rhythmical accuracy in his interpretation of the Concierto at the expense of the perfect tone preferred by classical guitarists. Joaquín Rodrigo declared that no one had ever played his composition in such a brilliant manner.[1] Since de Lucia was not able to read music, he worked on his interpretation of the concerto with Narciso Yepes.
Discography
Dos guitarras flamencas (1965) with Ricardo Modrego
12 canciones de García Lorca para guitarra (1965) with Ricardo Modrego
Dos guitarras flamencas en América Latina (1967) with Ramón de Algeciras
La fabulosa guitarra de Paco de Lucía (1967)
Hispanoamérica (1969)
Fantasía flamenca de Paco de Lucía (1969)
Recital de guitarra (1971)
El duende flamenco de Paco de Lucía (1972)
Fuente y caudal (1973)
En vivo desde el Teatro Real (1975)
Entre dos aguas (1975) compilation
Almoraima (1976)
Interpreta a Manuel de Falla (1978)
Castro Marín (1981) with Larry Coryell and John McLaughlin
Friday Night in San Francisco (1981) with Al Di Meola and John McLaughlin
Sólo quiero caminar (1981) The Paco de Lucía Sextet
Passion, Grace and Fire (1983) with Al Di Meola and John McLaughlin
Live... One Summer Night (1984) The Paco de Lucía Sextet
Siroco (1987)
Live recordings (1987) with George Dalaras
Zyryab (1990)
Concierto de Aranjuez (1991)
Live in América (1993) The Paco de Lucía Sextet
The Guitar Trio (1996) with Al Di Meola and John McLaughlin
Luzia (1998)
Cositas buenas (2004)
Life Aquatic With Steve Zissou Soundtrack (La Nina de Puerta Oscura) (2004)
[YOUTUBE]2oyhlad64-s[/YOUTUBE]
He also has composed (or appears on) the soundtracks for: "la Sabina", "The Hit", the brit-noir thriller by Stephen Frears, "Carmen" by Carlos Saura, "Montoyas y Tarantos", "Vicky Cristina Barcelona" and "Sevillanas" (also by Carlos Saura)
 
Član
Učlanjen(a)
09.07.2009
Poruka
2.903
Azra

Azra
azra2.jpg

Januara 1977. godine za šankom Teatra TD u Zagrebu, lokalni anarhisti su ispijali lozu i pričali o politici, slaveći jer je Đoko anarhist (kome je posvećena pesma Jablan) dobio kćerku, kojoj je trebalo dati ime. Tada je Džoni izrecitovao stihove čuvene Hajneove pesme Azra, koja se u prevodu Alekse Šantića peva kao sevdalinka:
Kazuj robe, otkuda si, iz plemena kojega si?
Ja se zovem El Muharem, iz plemena starih Azra,
što za ljubav život gube i umiru kada ljube.

Tako su isto veče dobili ime Azra i Đokova ćerka i Džonijev novi bend.



Članovi benda

U prvom sastavu Azre, iz januara 1977. su bili:
Branimir Štulić – vokal i gitara
Josip Juričić – gitara
Branko Matun – bas
Paolo Svecci – bubanj


Ali, ova postava nije dugo potrajala jer članovi benda su se često menjali, odnosno Štulić ih je menjao. Kasnije je, jedno vreme, vokal u Azri je bio Jura Stublić, a Džoni je samo svirao gitaru, jer je hteo da odustane od pevanja. U početku su vežbali u jednoj baraci blizu Filozofskog fakulteta. U to vreme su izlazile omladinske novine Polet, koje su pratila alternativna rok događanja, i koja su pomogla proboju Azre u nastanku novog vala.

Prvi album su izdali u sledećoj postavi:
Džoni Štulić (glas, gitara)
Mišo Hrnjak (bas gitara, glas)
Boris Leiner (bubnjevi, glas)

Kasnije se postava menja još nekoliko puta, da bi krajem 1980-ih sastav činili:
Džoni Štulić (glas, gitara)
Jurica Pađen (gitara od 1987.)
Stiven Kip (bas gitara od 1987.)
Boris Leiner (bubnjevi, glas)
[YOUTUBE]7UBR3pI0FEk[/YOUTUBE]

Raspuštanje benda

Na vrhuncu slave, 1984. godine, Džoni je raspustio Azru (prvi ali ne i jedini put) i otišao u svet, odnosno u Holandiju. U ovom periodu je upoznao Josefinu Frudmaier, njegovu sadašnju ženu. Džoni je u Holandiji nekoliko godina radio trostruki album na engleskom jeziku „It Ain' Like In The Movies At All“ koji je relativno slabo prošao.

1987. se Štulić vratio u zemlju, zajedno sa novim basistom Stevenom Kipom, za kojeg kaže da ga je našao na ulici: "Našao sam ga na ulici, jednostavno sam ga našao. To uvjek ide tako, vidio sam ga kako svirucka i pokušao. Svirao je cijelu 1987. i 1988. godinu, sa njime sam napravio Između krajnosti i Zadovoljštinu". U naredne tri godine napravio je još četiri albuma, pre konačnog raspuštanja benda. Bubnjar Boris Leiner na pitanje o raspadu Azre kratko odgovara: „Ah, bilo je to bolno.



Diskografija


Singlovi
"Balkan" / "A šta da radim" (Suzy, 1979.)
"Džoni, budi dobar" / "Teško vrijeme" (Jugoton, 1982.) - uživo
"Nemir i strast" / "Doviđenja na vlaškom drumu" (Jugoton, 1983.)
"Klinček stoji pod oblokom" / "Flash" (Jugoton, 1984.)
"Mon ami"/ "Duboko u tebi" (Jugoton, 1984.)

EP
"Lijepe žene prolaze kroz grad" / "Poziv na ples" / "Suzi F." (Jugoton, 1980.)
"E pa što" / "Sloboda" / "Gluperde lutaju daleko" (Jugoton, 1982.)
"Sardisale Lešočkiot manastir" / "Mamica su štrukle pekli" / "I to se događa ponekad"


Albumi
"Azra" (Jugoton, 1980.)
"Sunčana strana ulice" (Jugoton, 1981) - dvostruki
"Ravno do dna" (Jugoton, 1982.) - trostruki uživo
"Filigranski pločnici" (Jugoton, 1982.) - dvostruki
"Singl ploče 1979. - 1982." (Jugoton, 1982.) - kompilacija
"Kad fazani lete" (Jugoton, 1983.)
"Krivo srastanje" (Jugoton, 1984.)
"It Ain't Like in the Movies at All" (Diskoton, 1986.) - trostruki
"Kao i jučer: singlovi 1983. - 1986." (Jugoton 1987.) - kompilacija
"Između krajnosti" (Jugoton, 1987.)
"Zadovoljština" (Jugoton, 1988.) - četvorostruki uživo
"Blasé" (Hi-Fi Centar, 1997.)
 
Član
Učlanjen(a)
09.07.2009
Poruka
2.903
Leb i sol

Leb i sol
FRONT.jpg

Origin Skopje, Macedonia
Genre(s) Rock
Jazz-rock
Ethno-jazz
Progressive rock
Years active 1978 - 1995
2006 - Present
Website Lebisol.com.mk
Members
Mičo Božikov
Bodan Arsovski
Nikola Dimuševski
Garabet Tavitjan
Former members
Vlatko Stefanovski
Kiril Džajkovski
Dragoljub Đuričić
Dimitrie Čučurovski
[YOUTUBE]5joVCKSrpSw[/YOUTUBE]

Leb i sol (Macedonian: Леб и сол) is a Macedonian rock group founded in the 1970s by Vlatko Stefanovski (guitar), Bodan Arsovski (bass guitar), Nikola Kokan Dimuševski (keyboards) and Garabet Tavitjan (drums). Tavitjan ceded the drumwork to Dragoljub Đuričić for some of the albums, while Kiril Džajkovski replaced Kokan on Kao Kakao and Putujemo. Beside being the most eminent Macedonian band, they were also one of the most important acts of the former Yugoslav Rock scene.

"Leb i sol" is a traditional greeting which literally translates to "bread and salt". It is often used as an expression of spite or determination; e.g. "I will eat bread and salt if I have to, but I will not give in!", but that has nothing to do with the band's name. More commonly, distinguished visitors to villages and communities would be offered a piece of home-baked bread and a dip of salt as a traditional welcome, which is where the name of the band really came from. Their music combined elements of rock, jazz fusion and ethnic Macedonian music. As the band matured, the jazz influences became less obvious. However, in concert, Leb i sol performances of jazzed-up and lengthy versions of traditional ethno-folk classics such as "Jovano Jovanke" or "Aber Dojde Donke", were often received with great enthusiasm and cheer.

Leb i sol were very popular in the 1970s and 1980s and, while not selling as many records as some pop and folk acts, where very well known and respected and often sold-out venues in most of the larger cities in the former Yugoslavia. The first two albums are often considered foundational, while most are diverse enough to be, at least in part, accessible to a fairly wide audience. The influence of ethnic music and folk music of Republic of Macedonia are recognizable in the use of odd meters (5/4, 7/8) and non-traditional scales (e.g. the Phrygian dominant scale). While all the musicians were fairly accomplished, Vlatko Stefanovski is frequently regarded as an exceptional guitar virtuoso.


Reunion

After spliting in 1991, the band members started successful solo careers and each of them released several solo albums. In 2006 Leb i sol gathered again for a successful reunion tour across Macedonia and the former Yugoslav countries to mark the 30th anniversary of their beginning. Later, Vlatko Stefanovski left the group. With a new line-up, in 2008, the band recorded a new studio album titled ITAKANATAKA. An international concert tour is being planned.


Discography
Leb i sol (PGP RTB, 1978)
Leb i sol 2 (PGP RTB, 1978)
Ručni rad (PGP RTB, 1979)
Beskonačno (PGP RTB, 1981)
Sledovanje (PGP RTB, 1982)
Akustična trauma -- Double Live (PGP RTB, 1982)
Kalabalak (Jugoton, 1983)
Tangenta (Jugoton, 1984)
Zvučni zid (Jugoton, 1986)
Kao kakao (Jugoton, 1987)
Putujemo (Jugoton, 1989)
Live in New York , 1990)
Anthology -- Double CD compilation , 1995)
Live in Macedonia -- CD/DVD ( 2006)
ITAKANATAKA -- CD/DVD (Hammer production,2008)
 
Član
Učlanjen(a)
09.07.2009
Poruka
2.903
Ekv

Екатарина Велика (скраћено ЕКВ) је била рок група из Београда и једна од најуспешнијих и најутицајнијих група на простору бивше Југославије.
ekv2.jpg

Срж бенда чинили су гитариста и певач Милан Младеновић, клавијатуристкиња Маргита Стефановић и басиста Бојан Печар.
Каријерa;
Почетак

Катарина II је настала 1982. године у Београду. Групу су након распада бенда Шарло Акробата формирали певач Милан Младеновић, гитариста Драгомир "Гаги" Михајловић, басиста Шваба Радомировић и бубњар Душан Дејановић. Назив потиче од имена Михајловићеве неузвраћене љубави, девојке Катарине. Током 1982. бенду се придружује клавијатуристкиња Маргита "Маги" Стефановић. Радомировић убрзо потом прелази у "Ду Ду А", а Душан Дејановић у Дисциплину кичме, те бубњеве једно време свира Бранко "Манго" Куштрин. Почетком 1983. на место бубњара долази Ивица "Вд" Вдовић, бивши бубњар Шарла акробате, а басиста постаје Бојан Печар, чиме је формирана коначна ритам секција бенда. Коначна и последња постава групе Катарина II - Младеновић, Михајловић, Стефановић, Печар и Вдовић - започиње 1983. са радом на деби албуму.


80-е


Катарина II


У пролеће 1983. године Катарина II учествује на загребачком бијеналу и добија солидне критике. Материјал за први албум снимају убрзо након тога, а на њему се као гост појављује глумац Светислав "Буле" Гонцић. Материјал је сниман у студију "Друга маца" чији је власник био Енцо Лесић кога је Младеновић познавао од рада са групом Шарло акробата. Нажалост, због лоших услова снимања материјал пропада, а група је приморана да поново сними целокупан албум. На позив колеге музичара Срђана Марјановића то су учинили следеће године у студију ZKP RTLJ у Љубљани.

Деби албум под називом Катарина II коначно излази 1984. године. Већину текстова је написао Младеновић, са изузетком текстова за "Врт" и "Платформе" које је написао Михајловић, за песму "Кад кренем ка..." за коју је текст написала Маргита Стефановић као и за песму "Треба да се чисти" чији је текст групно потписан. У већини песама група успешно повезује Младеновићев дескриптивни песнички сензибилитет са енергичним звуком новог таласа. Често сматран звучно "најчистијим" издањем бенда, албум није постигао комерцијални успех углавном због уметничког концепта коме је недостајала комерцијална пријемчивост.

Убрзо након изласка албума, бенд проживљава поновну промену састава. Као и у време Лимуновог дрвета и Шарла акробате, неслагања између Младеновића и Михајловића и даље постоје. Михајловић убрзо долази и у сукоб са законом и одлази у затвор, а након изласка му је саопштено да више није члан бенда. Како је он тврдио да има ауторска права на име Катарина II, бенд је био присиљен да одабере нови назив. Преостали чланови бирају ново име Екатарина Велика (по Катарини Великој, руској царици), касније скраћено на ЕКВ, и под тим именом раде до краја каријере.

Убрзо, због проблема са дрогом и болести, и бубњар Вдовић одлази из бенда и завршава у Ду Ду А. Његова замена је Иван "Фирчи" Феце (претходно: "Луна", "Џакарта").

Екатарина Велика


Захваљујући константним концертним наступима широм Југославије (са посебно честим концертима у Загребу, Љубљани и Београду) и емитовању спотова на телевизији, Екатарина Велика полако стиче већи број поклоника.

1985. године група издаје други албум Екатарина Велика. Албум је снимљен у загребачком студију SIM, са продуцентом Владимиром Смолецом, а на њему се као гости појављују Масимо Савић, у то време певач хрватског бенда Дориан Греј, као и Томо Ин Дер Мулен, гитариста састава Карлови Вари. Нови материјал је донео извесне промене у звуку будући да је у односу на претходни албум био приметно бржег ритма и енергичнији. Ипак, и на њему су присутне препознатљиве одлике бенда: дубоко суптилни тонови као и Младеновићеви херметични, интроспективни и метафорични текстови. Албум је својим омотом који је осмислио и дизајнирао Душан Герзић показивао и одређене уметничке амбиције, јер приказује чланове бенда осликане у маниру индијанске обредне тетоваже.

Друго издање донело је бенду прве праве хитове, песме "Очи боје меда", "Tattoo" и "Модро и зелено". 22. марта 1985. први пут свирају ван Југославије, на манифестацији "Дани културе" у Торину у Италији, и остављају позитиван утисак. Други запажени наступ остварују на концерту у Загребу који је био део такозване "Боље вас нашли" традиционалне размене бендова између Београда и Загреба. Крајем 1985. године Феце одлази на обавезно одслужење војног рока, а његова замена за бубњевима је Иван "Рака" Ранковић (претходно: "Тврдо срце и велике уши").

С' ветром уз лице


1986. године под називом С' ветром уз лице излази трећи албум бенда којим се пробијају до шире публике, и који од њих прави звезде. Продуциран од стране Младеновића, Маргите Стефановић и Драгана Чачиновића, албум је имао врло "исполиран" звук базиран на наглашеним клавијатурама и на употреби "E-mu Emulator II" 8-битног семплера. Хитови са овог албума укључивали су песме "Буди сам на улици", "Као да је било некад", "Ти си сав мој бол" и "Новац у рукама". С' ветром уз лице је уз свој комерцијални успех добио и прилично равнодушан пријем критике која се жалила да звук албума и превише подсећа на британску групу "Simple Minds".

У ово време бенд има и врло живу концертну активност, наступајући по градовима широм Југославије. На концерту одржаном 2. новембра 1986. у загребачком клубу "Kulušić" снимљен је први живи албум бенда који је издат накнадно почетком 1987. године као албум EKV 19LIVE!86. Исте године бенд се враћа са турнеје у Београд и тријумфално завршава концертну сезону серијом од шест распродатих концерата у београдском Дому омладине.

У пролеће исте године Иван Ранковић одлучује да напусти бенд да би са пријатељима из свог старог бенда "Тврдо срце и велике уши" формирао групу "Улица од месеца". Нови бубњар постаје Срђан "Жика" Тодоровић (претходно: "Радничка контрола", "Безобразно зелено", "Дисциплина кичме") који свој први концерт са групом свира у париском клубу "La Locomotive". Тодоровић у групу долази из Дисциплине кичме, која је од самог почетка важила за неку врсту ривала, прво групи Катарина II, а потом и Екатарини Великој.


Љубав




После промене састава бенд снима свој четврти студијски албум под називом Љубав који излази у другој половини 1987. године. Албум се најчешће сматра најбољим издањем бенда као и једним од најбољих рок издања на територији бивше Југославије. Ово издање крактерише више гитарски оријентисан и исполиран звук који је донела сарадња са новим продуцентом, аустралијским музичарем Теодором Јанијем (Theodore Yanni). Високо стилизован омот су заједно осмислили и дизајнирали Маргита Стефановић и уметник Вук Видор. Као хитови са албума се издвајају песме "Земља", "Поред мене", "Љубав", "7 дана" и "Људи из градова", а сматра се да већина песама показује прве трагове депресије у Младеновићевим текстовима, што се најчешће аргументује текстом нумере "Тонемо".

Бенд у овом периоду има статус концертне атракције који потврђује са два узастопна распродата концерта у београдској хали "Пионир". Почетком 1988. започињу нову турнеју на којој им се прикључују певач и гитариста београдског састава Ван Гог Звонимир Ђукић "Ђуле" и бивша певачица групе "Октобар 1864" Тања Јовићевић. У то време Феце се враћа са одслужења војног рока и поново се прикључује бенду замењујући Срђана Тодоровића. У бенду остаје свега неколико месеци, да би се затим у мају 1988. одселио у Њујорк. Након Фецеовог одласка Тодоровић се враћа у групу.


Само пар година за нас

1989. године бенд објављује Само пар година за нас, пето студијско издање. Критика сматра овај албум пуком концептуалном копијом албума Љубав. Међутим, за разлику од углавном брзо ритмичног темпа комбинованог са благо тамним звуком на албуму Љубав, Само пар година за нас има много звучно "мутније" мелодије и спорији ритам који заједно носе предосећај надолазећих политичких и социјалних трагедија који ће захватити Југославију почетком 90-их.

Неколико хитова са албума укључују песме "Круг", "Срце" и "Пар година за нас".

У новембру 2006. године песма "Пар година за нас" је изгласана за најбољу југословенску песму свих времена од стране слушалаца београдског радија Б92. Милан Младеновић је у свом интервјуу за емисију РТС ТВБ "ТВ Постер" 1992. године изјавио да је "Пар година за нас" најбоља песма коју је Екатарина Велика направила.


90-е


Дум дум



Након албума Само пар година за нас уследила је најтежа промена састава коју је група врло тешко поднела. Тодоровић је напустио бенд концентришући се на своју глумачку каријеру, а Бојан Печар се сели у Лондон. Док је одлазак Тодоровића из групе био мање-више још једна смена за бубњевима, Печаров одлазак је био велики губитак за бенд који на тај начин остаје без једног од својих кључних чланова. Младеновић и Маргита Стефановић настављају даље налазећи новог бубњара Марка Миливојевића (претходно: "У шкрипцу", "Партибрејкерс"), а као басиста у то време на концертима свира Мишко Плави. Албум Дум дум излази у пролеће 1991. године, а као басисити на албуму свирају Бата Божанић и Душан Петровић.

Албум Дум дум се сматра најмрачнијим албумом групе. Његова суморност и атмосфера трагедије одају опште стање у Југославији која се у то време, почетком 90-их лагано распада и приближава грађанском рату.

Неко нас посматра


Током 1992. године ЕКВ наступа са басистом Драгишом Ускоковићем. У мају 1993. нова постава објављује албум Неко нас посматра који, као супротност претходном албуму, карактеришу топлији и приступачнији звук и комуникативније и отвореније теме посебно препознатљиве у песмама "Заједно", "Just let me play some modern RNR music", "Јадранско море" , "Понос". Ово је такође први и једини албум бенда који садржи обрађену песму, а то је нумера "Истина машина" југословенског рок бенда "Тајм".

Због својих једноставних музичких аранжмана и текстуалних концепата, албум је сматран најслабијим ЕКВ издањем. Време је међутим променило погледе на албум и његове вредности су постале више цењене током година.

Крај

Почетком 1994. године Екатарина Велика је неактивна. Младеновић у пролеће одлази у Бразил где заједно са пријатељем и музичарем Митром Суботићем Субом и групом бразилских музичара ради на албуму "Angel's Breath". По његовом повратку у Београд бенд наставља са концертном активношћу и почиње са радом на новом албуму чији је радни назив „Поново заједно“. Рад на албуму је међутим убрзо обустављен због Младеновићевих здравствених проблема. У августу 1994. бенд свира на фестивалу у Будви што је њихов последњи концертни наступ. Следећег дана Милан Младеновић је пребачен у болницу где је откривено да има рак панкреаса.

Свега неколико месеци касније, 5. новембра 1994, Милан Младеновић је умро у Београду у 37. години. Његовом смрћу, Екатарина Велика је престала да постоји.

Бојан Печар умро је у Лондону од срчаног удара 13. октобра 1998, у 39. години.

Маргита Стефановић је умрла 18. септембра 2002. године у Београду, у 44. години живота, од сиде.

Остали чланови бенда који су преминули су Иван Вдовић (1992. године, као прва регистрована жртва сиде у тадашњој Југославији[тражи се извор]) и Душан Дејановић (умро је од сиде 16. новембра 2000.[тражи се извор] у Београду).


Утицаји

Екатарина Велика је међу најутицајнијим, ако не и најутицајнији бенд на простору бивше Југославије, а такође се сматра и једним од најважнијих бендова на југословенској рок сцени уопште. Многи бендови су током година обрађивали њихове хитове, али оно што је карактеристично је то да се имитације тема којима се Младеновић бавио као и његовог јединственог песничког стила стално појављују у музици многих нових младих бендова.

Међу бендовима за које се тврди да су под великим утицајем Екатарине Велике је бенд Ван Гог који се уздигао до статуса једног од најпопуларнијих рок бендова у Србији у другој половини 90-их, али који је такође често критикован због претеране склоности ка имитацији ЕКВ-а, нарочито када се ради о текстовима песама. Други бенд на који је Екатарина Велика значајно утицала је Block Out, који је обрадио њихову песму "Соба" (трибјут издање "Као да је било некад") и који често свира њихове песме на својим концертимa.

Чланови
Милан Младеновић - вокал, гитара (фебруар 1982 - лето 1994)
Драгомир "Гаги" Михајловић - гитара (фебруар 1982. - 1984)
Зоран "Шваба" Радомировић - бас гитара (фебруар 1982 - крај 1982)
Душан "Џинџер" Дејановић - бубњеви (фебруар 1982 - крај 1982)
Бранко "Манго" Куштрин - бубњеви (фебруар 1982 - поч. 1983)
Маргита "Маги" Стефановић - клавир, клавијатуре (крај 1982 - лето 1994)
Бојан Печар - бас гитара (поч. 1983 - поч. 1990)
Ивица "Вд" Вдовић - бубњеви (поч. 1983 - јесен 1984)
Иван "Фирчи" Феце - бубњеви (јесен 1984 - крај 1985; поч. 1988 - мај 1988)
Иван "Рака" Ранковић - бубњеви (крај 1985 - поч. 1987)
Срђан "Жика" Тодоровић - бубњеви (поч. 1987 - поч. 1988; мај 1988 - поч. 1990)
Марко Миливојевић - бубњеви (поч. 1990 - лето 1994)
Мишко Плави - бас гитара (поч. 1990 - пролеће 1991)
Душан Петровић / Бата Божанић - бас гитара (пролеће 1991 - јесен 1991)
Драгиша "Ћима" Ускоковић - бас гитара (јесен 1991 - крај 1993)
Боле Станојевић - бас гитара (лето 1994)

[YOUTUBE]iuSthfwzjPs[/YOUTUBE]

Дискографија
KATARINA II 1984

01 AUT
02 VRT
03 PLATFORME
04 RADOSTAN DAN
05 GETO
06 TREBA DA SE CISTI 1
07 JA ZNAM
08 KAD KRENEM KA
09 TREBA DA SE CISTI 2
10 JESEN



EKATARINA VELIKA 1985

01 OCI BOJE MEDA
02 ZABORAVI OVAJ GRAD
03 TATOO
04 HODAJ
05 RUKE
06 MODRO I ZELENO
07 TO SAM JA
08 OLOVNE GODINE
09 I HAVE ALWAYS LOVED YOU



S VETROM U LICE 1986

01 BUDI SAM NA ULICI
02 TI SI SAV MOJ BOL
03 KAO DA JE BILO NEKAD
04 UMORNA
05 NOVAC U RUKAMA
06 SARAJEVO
07 STVARAN SVET OKO MENE
08 SOBA
09 GRAD



EKV 19LIVE86 1987

01 AUT
02 MODRO
03 JESEN
04 STVARAN SVET
05 BUDI SAM
06 KAO DA JE BILO NEKAD
07 TI SI SAV MOJ BOL
08 TATOO
09 OCI
10 NOVAC
11 RADOSTAN DAN



LJUBAV 1987

01 ZEMLJA
02 PORED MENE
03 LJUBAV
04 7 DANA
05 VODA
06 PRVI & POSLEDNJI DAN
07 LJUDI IZ GRADOVA
08 ZID
09 TONEMO



EKV Live – 1988

1. modro i zeleno
2. to sam ja
3. sedam dana
4. tonemo
5. voda
6. oci boje meda
7. budi sam
8. ljudi iz gradova
9. pored mene
10. tatoo
11. ti si sav moj bol
12. ljubav
13. soba
14. jesen



SAMO PAR GODINA ZA NAS 1989

01 IZNAD GRADA
02 KRUG
03 SRCE
04 SINHRO
05 NISAM MISLIO NA TO
06 PAR GODINA ZA NAS
07 AMERIKA
08 ONA I ON I ON I JA
09 ONA MI JE REKLA
10 SVETILISTE



DUM DUM 1991

01 DUM DUM
02 SIGURAN
03 ODGOVOR
04 KARAVAN
05 IDEMO
06 ZABRANJUJEM
07 GLAD
08 BLEDO
09 HLADAN
10 DOLCE VITA



Kao u Snu (uzivo) 1991
1. “Odgovor”
2. “Siguran”
3. “Kao da je bilo nekad”
4. “Karavan”
5. “Dolce vita”
6. “Idemo”
7. “Glad”
8. “Oci boje meda”
9. “Zemlja”
10. “Krug”
11. “Zabranjujem”
12. “Bledo”
13. “Budi sam na ulici”
14. “Ti si sav moj bol”
15. “Ljudi iz gradova”
16. “Novac u rukama”



NEKO NAS POSMATRA 1993

01 NEKO NAS POSMATRA
02 ISTINA MASINA
03 NE
04 ZAJEDNO
05 ANESTEZIJA
06 JUST LET ME PLAY SOME MODERN (ROCK’N'ROLL MUSIC)
07 HEJ MAMA
08 BEZIMO U MRAK
09 JADRANSKO MORE
10 PONOS



EKV Revisited 2007

1. Siguran
2. Ponos
3. Bledo
4. Par godina za nas
5. Karavan
6. Sedam dana
7. Voda
8. Tonemo
9. Jadransko more
10. Anestezija
11. Smile

[YOUTUBE]Kq38TaRmGjo[/YOUTUBE]
 
Član
Učlanjen(a)
09.07.2009
Poruka
2.903
Bob Dylan

Bob Dylan
bob_dylan_12_64.jpg


Bob Dylan (born Robert Allen Zimmerman on May 24, 1941) is an American singer-songwriter, painter and poet, who has been a major influence on popular music for five decades. Much of his most celebrated work dates from the 1960s when he was, at first, an informal chronicler and then an apparently reluctant figurehead of social unrest. A number of his songs such as "Blowin' in the Wind" and "The Times They Are a-Changin'" became anthems for both the civil rights and the anti-war movements.

Dylan's early lyrics incorporated political, social and philosophical, as well as literary, influences. They defied existing pop music conventions and appealed hugely to the then burgeoning counterculture. While expanding and personalizing genres, he has explored many traditions of American song, from folk, blues and country to gospel, rock and roll and rockabilly to English, Scottish and Irish folk music, and even jazz and swing.

Dylan performs with guitar, piano and harmonica. Backed by a changing line-up of musicians, he has toured steadily since the late 1980s on what has been dubbed the Never Ending Tour. His accomplishments as a recording artist and performer have been central to his career, but his greatest contribution is generally considered to be his songwriting.

He has received numerous awards over the years: Grammy, Golden Globe and Academy Awards; he has been inducted into the Rock and Roll Hall of Fame, Nashville Songwriters Hall of Fame and Songwriters Hall of Fame. In 2008 a Bob Dylan Pathway was opened in the singer's honor in his birthplace of Duluth, Minnesota. The Pulitzer Prize jury in 2008 awarded him a special citation for what they called his profound impact on popular music and American culture, "marked by lyrical compositions of extraordinary poetic power."


His most recent album Together Through Life, his 33rd, was released on 28 April 2009. It reached number-one spot on both the Billboard 200 and the UK album charts in its first week of release.
[YOUTUBE]d-5JvACzGp8[/YOUTUBE]

Albums:
Bob Dylan 1962
The Freewheelin' Bob Dylan 1963
The Times They Are a-Changin' 1964
Another Side of Bob Dylan 1964
Bringing It All Back Home 1965
Highway 61 Revisited 1965
Blonde on Blonde 1966
John Wesley Harding 1967
Nashville Skyline 1969
Self Portrait 1970
New Morning 1970
Pat Garrett & Billy the Kid 1973
Dylan 1973
Planet Waves 1974
Blood on the Tracks 1975
The Basement Tapes 1975
Desire 1976
Street Legal 1978
Slow Train Coming 1979
Saved 1980
Shot of Love 1982
Infidels 1983
Empire Burlesque 1985
Knocked Out Loaded 1986
Down in the Groove 1988
Oh Mercy 1989
Under the Red Sky 1990
Good as I Been to You 1992
World Gone Wrong 1993
Time Out of Mind 1997
"Love and Theft" 2001
Modern Times 2006
Together Through Life

[YOUTUBE]xO0gSJGJ7Fs[/YOUTUBE]
 
Član
Učlanjen(a)
09.07.2009
Poruka
2.903
Black Sabbath

Black Sabbath
black20sabbath1970s.jpg

Black Sabbath are an English rock band, formed in Birmingham in 1968 by Ozzy Osbourne (lead vocals), Tony Iommi (guitar), Geezer Butler (bass), and Bill Ward (drums and percussion). The band has since experienced multiple lineup changes, with a total of twenty-two former members. Originally formed as a heavy blues-rock band named Earth, the band began incorporating occult- and horror-inspired lyrics with tuned-down guitars, changing their name to Black Sabbath and achieving multiple gold and platinum records in the 1970s. As one of the first and most influential heavy metal bands of all time, Black Sabbath helped define the genre with releases such as 1970s quadruple-platinum Paranoid. They were ranked by MTV as the "Greatest Metal Band" of all time, and have sold over fifteen million records in the United States alone.

Ozzy Osbourne was fired from the band in 1979, and while initially replaced by former Rainbow vocalist Ronnie James Dio, Black Sabbath would see a revolving lineup in the 1980s and 1990s that included vocalists Ian Gillan, Glenn Hughes, Ray Gillen and Tony Martin. The original lineup reunited with Osbourne in 1997 and released a live album, Reunion, which spawned the Grammy Award-winning single "Iron Man" in 2000, thirty years after the song's initial release on the album Paranoid. The early 1980s line-up featuring Iommi, Butler, Dio, and Vinny Appice reformed in 2006 under the moniker Heaven & Hell, a title taken from the 1980 Black Sabbath song and album of the same name. Heaven & Hell released their debut album The Devil You Know, on 28 April 2009.

[YOUTUBE]NZyVZFJGX5g[/YOUTUBE]
Black-Sabbath-3.jpg

Formation and early days (1968–1969)

Following the breakup of their previous band Mythology in 1968, guitarist Tony Iommi and drummer Bill Ward sought to form a heavy blues band in Aston, Birmingham. The group enlisted bassist Geezer Butler and vocalist Ozzy Osbourne, who had played together in a band called Rare Breed, Osbourne having placed an advertisement in a local music shop: "Ozzy Zig requires gig- has own PA". The new group was initially named The Polka Tulk Blues Company, after an Indian clothes emporium, and also featured slide guitarist Jimmy Phillips and saxophonist Alan "Aker" Clarke. After shortening the name to Polka Tulk, the band changed their name to Earth, and continued as a four-piece without Phillips and Clarke.

Earth played club shows in England, Denmark, and Germany; their set-list consisted of cover songs by Jimi Hendrix, Blue Cheer, and Cream, as well as lengthy improvised blues jams. In December 1968, Iommi abruptly left Earth to join Jethro Tull. Although his stint with the band would be short-lived, Iommi made an appearance with Jethro Tull on the The Rolling Stones Rock and Roll Circus TV show. Unsatisfied with the direction of Jethro Tull, Iommi returned to Earth in January 1969. "It just wasn't right, so I left", Iommi said. "At first I thought Tull were great, but I didn't much go for having a leader in the band, which was Ian Anderson's way. When I came back from Tull, I came back with a new attitude altogether. They taught me that to get on you got to work for it."

While playing shows in England in 1969, the band discovered they were being mistaken for another English group named Earth, and decided to change their name again. A movie theatre across the street from the band's rehearsal room was showing the 1963 Boris Karloff horror film Black Sabbath. While watching people line up to see the film, Butler noted that it was "strange that people spend so much money to see scary movies". Following that, he wrote the lyrics for a song called "Black Sabbath," which was inspired by the work of occult writer Dennis Wheatley,along with a vision that Butler had of a black-hooded figure standing at the foot of his bed. Making use of the musical tritone, also known as "The Devil's Interval", the song's ominous sound and dark lyrics pushed the band in a darker direction, a stark contrast to the popular music of the late 1960s, which was dominated by flower power, folk music, and hippie culture. Inspired by the new sound, the band changed their name to Black Sabbath in August 1969, and made the decision to focus on writing similar material, in an attempt to create the musical equivalent of horror films.

[YOUTUBE]udEDlOZJmCc[/YOUTUBE]
Discography
Black Sabbath (1970)
Paranoid (1970)
Master of Reality (1971)
Black Sabbath Vol. 4 (1972)
Sabbath Bloody Sabbath (1973)
Sabotage (1975)
Technical Ecstasy (1976)
Never Say Die! (1978)
Heaven and Hell (1980)
 
Top