VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Vadjenjem iy konteksta mogu da se dokazu razlicite stvari.
Ali jedino uzimanjem celog konteksta istina postaje vidljiva.
Hajde da vidimo o cemu je rec u ovom slucaju.
"Jer kad bijasmo u telu, behu slasti grehovne, koje zakon rađahu u udima našim da se smrti plod donosi.
A sad, umrevši izbavismo se od zakona koji nas držaše, da služimo Bogu u obnovljenju Duha a ne u starini slova.
Šta ćemo dakle reći? Je li zakon greh? Bože sačuvaj! Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za želju da zakon ne kaza: Ne zaželi.
A greh uze početak kroz zapovest, i načini u meni svaku želju; jer je greh bez zakona mrtav.
A ja življah nekad bez zakona; a kad dođe zapovest, onda greh ožive,
A ja umreh, i nađe se da mi zapovest bi za smrt koja beše data za život.
Jer greh uzevši početak kroz zapovest prevari me, i ubi me njome.
Tako je, dakle, zakon svet i zapovest sveta i pravedna i dobra.
Dobro li dakle bi meni smrt? Bože sačuvaj! Nego greh, da se pokaže greh dobrom čineći mi smrt, da bude greh odviše grešan zapovešću.
Jer znamo da je zakon duhovan; a ja sam telesan, prodan pod greh:
Jer ne znam šta činim, jer ne činim ono šta hoću, nego na šta mrzim ono činim.
Ako li ono činim šta neću, hvalim zakon da je dobar.
A ovo više ja ne činim nego greh koji živi u meni.
Jer znam da dobro ne živi u meni, to jest u telu mom. Jer hteti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim.
Jer dobro što hoću ne činim, nego zlo što neću ono činim.
A kad činim ono što neću, već ja to ne činim nego greh koji živi u meni.
Nalazim, dakle zakon, kad hoću dobro da činim, da me na zlo nagoni.
Jer imam radost u zakonu Božijem po unutrašnjem čoveku;
Ali vidim drugi zakon u udima svojim, koji se suproti zakonu uma mog, i zarobljava me zakonom grehovnim koji je u udima mojim.
Ja nesrećni čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove?
Zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista Gospoda našeg. Tako, dakle, ja sam umom svojim služim zakonu Božijem a telom zakonu grehovnom" ( Rimljanima 7 glava )
Dakle, kontekst ovog biblijskog teksta nikako ne govori o navodnom ukidanju zakona i oslobodjenju od poslusnosti, vec govori o osudi koju zakon donosi onome ko ga krsi, i oslobadjanju od ove osude koju zakon donosi coveku koji ga krsi.
Apostol Pavle u svim svojim govorima upucuje na dva covekova stanja u odnosu na zakon, a to je na prvom mestu stanje coveka u grehu gde zakon osudjuje takvog coveka i njegov greh koji cini, i on je pod zakonom ( kako kaze apostol Pavle ), odnosno pod osudom koju zakon donosi.
Drugo stanje je stanje coveka koji je kroz zakon spoznao da je gresan i da ga je krsio.
Takav covek ako se preda Bog - on dozivljava opravdanje i oslobodjenje od ove osude i njegova savest je potpuno mirna u odnosu na zakon.
On nije oslobodjen od odgovornosti pred zakonom pa time ni od poslusnosti, vec mu je u trenutku predanja Bogu i opravdanja data sila novorodjenja koja u njemu proizvodi poslusnost, i covek savrseno ispunjava svaku zapovest Duhom Svetim koji ga menja i vodi putem posvecenja u Hristu Isusu, i to upravo napominje i apostol Pavle - da on sluzi zakonu Bozjem i da mu se raduje.
Ali jedino uzimanjem celog konteksta istina postaje vidljiva.
Hajde da vidimo o cemu je rec u ovom slucaju.
"Jer kad bijasmo u telu, behu slasti grehovne, koje zakon rađahu u udima našim da se smrti plod donosi.
A sad, umrevši izbavismo se od zakona koji nas držaše, da služimo Bogu u obnovljenju Duha a ne u starini slova.
Šta ćemo dakle reći? Je li zakon greh? Bože sačuvaj! Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za želju da zakon ne kaza: Ne zaželi.
A greh uze početak kroz zapovest, i načini u meni svaku želju; jer je greh bez zakona mrtav.
A ja življah nekad bez zakona; a kad dođe zapovest, onda greh ožive,
A ja umreh, i nađe se da mi zapovest bi za smrt koja beše data za život.
Jer greh uzevši početak kroz zapovest prevari me, i ubi me njome.
Tako je, dakle, zakon svet i zapovest sveta i pravedna i dobra.
Dobro li dakle bi meni smrt? Bože sačuvaj! Nego greh, da se pokaže greh dobrom čineći mi smrt, da bude greh odviše grešan zapovešću.
Jer znamo da je zakon duhovan; a ja sam telesan, prodan pod greh:
Jer ne znam šta činim, jer ne činim ono šta hoću, nego na šta mrzim ono činim.
Ako li ono činim šta neću, hvalim zakon da je dobar.
A ovo više ja ne činim nego greh koji živi u meni.
Jer znam da dobro ne živi u meni, to jest u telu mom. Jer hteti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim.
Jer dobro što hoću ne činim, nego zlo što neću ono činim.
A kad činim ono što neću, već ja to ne činim nego greh koji živi u meni.
Nalazim, dakle zakon, kad hoću dobro da činim, da me na zlo nagoni.
Jer imam radost u zakonu Božijem po unutrašnjem čoveku;
Ali vidim drugi zakon u udima svojim, koji se suproti zakonu uma mog, i zarobljava me zakonom grehovnim koji je u udima mojim.
Ja nesrećni čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove?
Zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista Gospoda našeg. Tako, dakle, ja sam umom svojim služim zakonu Božijem a telom zakonu grehovnom" ( Rimljanima 7 glava )
Dakle, kontekst ovog biblijskog teksta nikako ne govori o navodnom ukidanju zakona i oslobodjenju od poslusnosti, vec govori o osudi koju zakon donosi onome ko ga krsi, i oslobadjanju od ove osude koju zakon donosi coveku koji ga krsi.
Apostol Pavle u svim svojim govorima upucuje na dva covekova stanja u odnosu na zakon, a to je na prvom mestu stanje coveka u grehu gde zakon osudjuje takvog coveka i njegov greh koji cini, i on je pod zakonom ( kako kaze apostol Pavle ), odnosno pod osudom koju zakon donosi.
Drugo stanje je stanje coveka koji je kroz zakon spoznao da je gresan i da ga je krsio.
Takav covek ako se preda Bog - on dozivljava opravdanje i oslobodjenje od ove osude i njegova savest je potpuno mirna u odnosu na zakon.
On nije oslobodjen od odgovornosti pred zakonom pa time ni od poslusnosti, vec mu je u trenutku predanja Bogu i opravdanja data sila novorodjenja koja u njemu proizvodi poslusnost, i covek savrseno ispunjava svaku zapovest Duhom Svetim koji ga menja i vodi putem posvecenja u Hristu Isusu, i to upravo napominje i apostol Pavle - da on sluzi zakonu Bozjem i da mu se raduje.