Mire, vidim da ti nije poznato biblijsko ucenje u sudu i vaskrsenju. Sud ce se obaviti tek kad mrtvi vaskrsnu. A vaskrsnuce svi pravednici i gresnici samo ne u isto vreme.
Mitarstva
Dok za neke pravoslavne teologe i pisce, mitarstva imaju simbolicnu ulogu, za druge to je Bozije otkrivenje, a neki pak ukazuju na cinjenicu da mitarstva ne smemo primiti bukvalno ili doslovno. Ko je u pravu?
Zato vas pozivam da zajedno ispitamo tvrdnju Djakona Andreja Kurajeva koji tvrdi da su mitarstva nastavak mnogobostva:
Andrej Kurajev je profesor moskovskog Sveto-Tihonskog bogoslovskog instituta, stariji nauni saradnik katedre za filozofiju i religiju Filozofskog fakulteta na Moskovskom drzavnom univerzitetu; predavac filozofskih nauka i bogoslovlje; autor mnogih knjiga i clanaka na religiozno-filozofske teme. Posle temeljitog istrazivanja o mitarstvima, evo do koga zakljucka je on dosao:
Djakon Andrej Kurajev
PO PITANJU O STATUSU I BOGOSLOVLJU “TEODORINIH MITARSTAVA”
“Mitarstva blažene Teodore” (nije poznata takava svetitelka), ulaze u sastav “Žitija Vasilija Novog” - tekst nesigurnog porekla i sadržaja. On nije dogmatski tacan, jer ne ostavlja mesta za Božiji sud. Spasitelj je rekao da je “Otac sav sud predao Sinu”, ali u toj knjižici sav sud vrše demoni. Hristu ostaje samo da uruci medalje pobednicima, slicno tome kao što pobednicima na nekom šampionatu po protokolu urucuje medalje rukovodilac sportske federacije, koji sam možda navija za drugi tim, ali koji je prinudjen tako da postupi.
Poreklo tog “Žitija” nije potpuno crkveno i moralno cisto iz razloga što Grigorije, autor “Žitija” bogohuli na svetitelja – konstantinopoljskog patrijarha Nikolaja 5. Mistika, koji je bio “ubrojan u likove svetih u grckoj i rimskoj Crkvi. U obe Crkve praznik patrijarha se slavi 15. maja, na dan njegove smrti”. (pogl. Popov N. Car Lav 6 Mudri i njegovo carevanje u crkveno-istorijskom kontekstu. M. 1892, str. 190). U “Žitiju” ime tog patrijarha Nikolaja se zlonamerno izopacuje u Agrikolaos (“seljak”) i “Etilaos” (isto, str.175). Postoji korisna knjiga Irine Gricevske “Indeksi istinskih knjiga”, koji pokazuje da se žitije Vasilija Novog sa Teodorinim mitarstvima u Rusiji XVI-XVII veka odnosi na apokrife...
U XIX veku sv. Filaret Moskovski je takodje upozoravao da “Vidjenja koja imaju svoju istinu, a koje je uvek najbolje pretvarati u opšte dogmate. Vi pravite dogmate o mitarstvima, a potom navodite izlaganje posmrtnih stanja po svetom Makariju, koji ne kaže ni reci o mitarstvima. Odatle nastaju komplikovana pitanja.” (Pisma moskovskog mitropolita Filareta pokojnom arhiepiskopu Aleksiju Tverskom. 1843-1867. M. 1883. str. 62).
U XIX veku cenzor profesor Moskovske duhovne akademije P.S. Kazanski borio se sa slicnim tekstovima: “Najcešce se izdaju price, pune najneobicnijih cuda, jednom recju, duhovni romani o mitarstvima, žitija Andreja Jurodivog, Jovana Novgorodskog, i sl. Svi ti sastavi su najvesim delom odraz nepismenosti. Koliko se samo knjižica moralo ispravljati ili zabranjivati, koje su bile usmerene širenju sujevernih pojmova u narodu. Koliko puta su mi donosili žitije Kiprijana i Justina, uporno tražeci nedostatke. Savest im nije bila mirna, iako su izbor vršili iz Ceti-Mineja. Da li klevetnici duhovne cenzure poznaju tu neumornu službu cenzure duhovnog obrazovanja naroda?” (Prepiska prof MDA P.S. Kazanksog sa A.N. Bahmetovom. Pismo od 8.2.1868// Pored Trojice u Akademiji. 1814-1915. M. 1914, str. 525)
Danas su upravo ti “duhovni romani”, (dopunjeni ves direktnim “intervjuima” sa demonima) popunili crkvene prodavnice.
Izvor romana o mitarstvima su apokrifi, koji ispituju uticaj mnogobožackog hermetizma. Upravo u njima je taj siže logican. Duša je kod gnostika i hermetista van kosmicka. Ona se formira negde u svetu bogova, nepokretnih zvezda. Zatim ta duša ulazi u telo, ali na putu preseca orbite planeta. A planete su bogovi. U zavisnosti od toga koliko je blizu ta planeta, taj bog ce biti u prostoru kretanja te duše, toliko ce biti jak i njegov pecat i njegov dar. Dar Venere, Merkura, Marsa, Jupitera ili Saturna na tu dušu. Ti kosmici pecati se kod gnostika i hermetista prihavataju kao zlo, strast, trauma. I na putu povratka, kada covek umre, a duša se vraca u svet viših bogova, ona mora da se razracuna sa planetarnim bogovima i skine sa sebe njihov pecat. Ali mi ništa nismo dužni ni demonima ni planetama...(Rudakov A.P. ostaci vizantijske kulture prema podacima gr~ke hagiografije. – SPb., 1997, str. 219).
Djakon Andrej Kurajev
Eto, kako je bvas pravoslavac Andrej Kurajev opisao poreklo Mitarstava. Sta vi mislite o tome?
