Izvor - blog: poslednja opomena - Bozji pecat i zig novog svetskog poretka
Zablude ateizma
Ateizam, kao jedan od dva osnovna i suštinski suprotstavljena odgovora na veliko pitanje porekla života i svega postojećeg, kao što ćemo videti, može postojati iz isključivo dva razloga: prvi je nespremnost da se prizna Božji autoritet i suverenost Njegove vladavine kao Stvoritelja, po Čijim propisima se moraju vladati svi stanovnici Svemira ukoliko žele da žive večnim životom, dok je drugi neznanje, koje je opravdano samo kada je reč o osobama koje su nedovoljno razumne da bi uočile očigledne dokaze ispoljavanja Božje stvaralačke sile, o čemu govori i Sveto pismo, kao pisani deo Stvoriteljevih objava čovečanstvu: “Nebesa kazuju slavu Božju i dela ruku Njegovih glasi svod nebeski” (Psalam 19,1), “jer što se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i Božanstvo da nemaju izgovora.” (Rimljanima 1,20)
Spor vere i ateizma, o kojem govore i citirani tekstovi Svetog Pisma, oduvek su povlačili i pitanje Božjeg prisustva na Zemlji, o čemu Sveti Spisi daju odgovarajući izveštaj: “...Bezakonja vaša rastaviše vas sa Bogom vašim, i gresi vaši zakloniše lice Njegovo od vas...” (Isaija 59,2). To je, po svedočanstvu Božje Reči, jedini razlog zašto je čovečanstvo lišeno prisustva Stvoritelja, o Čijem postojanju nedvosmisleno svedoče Njegova dela jer sve što postoji mora da ima uzrok - to je zakon kojeg priznaje i naučni deo sveta, koji svoje principe gradi na temelju ateizma iako je opravdanost njegovog postojanja nedokaziva, zbog čega nauka ne zaslužuje poverenje iskrenih tragača za istinom o poreklu života i svega stvorenog. Ovakav odnos velikog dela naučnog sveta, koji je svoje nedokazane teorije autoritativno nametnuo obrazovno-vaspitnim institucijama, je nepošten i zaslužuje oštre kritike jer se zloupotrebom autoriteta u velikoj meri ruši sloboda savesti i izbora jer nije učinjeno ništa ili gotovo ništa da se - što je jedini ispravan odnos - u ove ustanove uvede i Teističko učenje o nastanku živog i neživog sveta, koje, za razliku od ateizma, ima i dokaze verodostojnosti.
Kao što je rečeno, jedini razlog zašto je zvanična nauka nemoćna da objasni poreklo živog i neživog sveta jeste upornost da se odgovor nađe tamo gde se ne može naći; toga je svestan veliki broj naučnika i uopšte visoko obrazovanih ljudi, koji čine i osnovu autoritativnog dela sveta, ali budući da priznanje Božjeg postojanja povlači i pitanje poslušnosti, odnosno poštovanja Njegove volje, izražene kroz savest i Deset svetih zapovesti, ovaj oholi i grehu sklon svet je odlučio da, sve dok je to moguće, zloupotrebljava Božju milost i dobrotu, kojima duguje zahvalnost za svoje postojanje i pored istrajne pobune protiv Stvoritelja, Čiji će gnev - zbog strašnih grehova koji se čine širom Zemlje, na sada već skorom kraju vremena milosti - biti izliven u punini, kao prilikom potopa. “Jer se otkriva gnev Božji s neba na svaku bezbožnost i nepravdu ljudi koji drže istinu u nepravdi. Jer što se može doznati za Boga poznato je njima; jer što se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i Božanstvo da nemaju izgovora. Jer kad poznaše Boga, ne proslaviše Ga kao Boga niti Mu zahvališe, nego zaludeše u svojim mislima, i potamne nerazumno srce njihovo. Kad se građahu mudri poludeše, i pretvoriše slavu Večnoga Boga u obličje smrtnoga čoveka i ptica i četvoronožnih životinja i gadova.” (Rimljanima 1,18-23)
Dakle, ono što je važno znati jeste da ateisti, i po sopstvenom priznanju, nemaju dokaze za takvo ubeđenje niti, pak, imaju ikakvo prihvatljivo objašnjenje nastanka živog i neživog sveta tako da je i najprihvaćenija teorija o nastanku Svemira, poznata kao teorija o “Velikom prasku”, suštinski suprotna Zakonu uzroka i posledice jer se bavi samo posledicom, a ne i Uzrokom, što je prva u velikom nizu manjkavosti i besmislica ateističkih teorija.
Sledeća nelogičnost je nastanak reda iz nereda, jer da bi se moglo verovati u teoriju o “Velikom prasku”, potrebno je - to je očigledno - odreći se razuma i prihvatiti ideju da su ovakav red i zakonitosti, koje postoje u svim sferama, nastale iz eksplozije sabijene materije, čije poreklo se ne objašnjava. Dalje od toga, kada su u pitanju smisao i prihvatljivost ove teorije, nije potrebno ići. Nasuprot njoj, stvarnost i razum - podržani najpre Zakonom uzroka i posledice, a zatim i Pasterovim zakonom, kojim je dokazano da život ne može nastati iz nežive prirode - svedoče da iza života može stajati samo Život, i iza inteligencije samo Inteligencija, Čija se veličina ogleda u svim delima Božje stvaralačke moći, od najsloženijih galaksija Univerzuma do najsitnijih čestica mikrokosmosa.
Osim bezbrojnih spomenika Božje stvaralačke moći, savest, kao objektivno i univerzalno merilo moralnih vrednosti, takođe jasno svedoči o postojanju Svemogućeg Stvoritelja jer njena svrha otkriva uzvišenost njenog porekla. Ona, dakle, potvrđuje Uzročno-posledični poredak Svemira jer kao što posledica ne može postojati bez uzroka, tako ni mi, kao subjekti, ne možemo postojati bez Izvora objektivnosti. Sama činjenica da postojimo ukazuje na uzročnost postojanja jer bez objektivnosti, koja nastaje suočavanjem sa Uzrokom, nema ni spoznaje sopstvenog stanja a u krajnjoj liniji ni samog postojanja. Savest je, uz to, i dokaz da će svi nepokajani grešnici, kako Sveto pismo svedoči o tome, nakon drugog vaskrsenja – vaskrsenja za nepokajnike (Otkrivenje 20,5.6), odgovarati pred Božjim Sudom jer kada postoji zakonitost (savest) koja osuđuje prestupe, postoji i Sud. “...Jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božjeg, i izići će koji su činili dobro u vaskrsenje života, a koji su činili zlo u vaskrsenje Suda.” (Jovan 5,28.29) “Jer nam se svima valja javiti na Sudu Hristovu, da svako primi platu za ono što je za života u telu činio, dobro ili zlo.” “Onima dakle koji su trpljenjem dela dobroga tražili slavu i čast i neraspadljivost - život večni; a onima koji se uz prkos suprote istini a pokoravaju se nepravdi - nemilost i gnev.” (2. Korinćanima 5,10; Rimljanima 2. 7 - 8 )
Još jedan pokazatelj neodrživosti ateizma jesu njegovi plodovi, među kojima se posebno ističe bezakonje, jer on ne nudi osnovu bez koje nijedan sistem ne može da opstane a to je nepromenljiv i jasno definisan zakon (u ovom slučaju - Moralni), sa neophodnim potvrdama njegove objektivne vrednosti, kao što svi prirodni sistemi funkcionišu po tačno određenim i nepromenljivim zakonitostima. To je, dakle, jasan znak da je ateizam razorna ideologija, koja, kao takva, ne donosi dobro ljudskoj zajednici već je vodi u globalnu propast, kao što je sve očiglednije. Naime, jasno je da je za opstanak svake zajednice potreban univerzalan Zakon, kojem bi se pokoravali svi njeni članovi, u kom slučaju ima izgleda za večnu budućnost dok u suprotnom potpada pod razornu moć greha jer gde nema jedinstva, nema ni napretka i, samim tim, ni opstanka. Zato nas Bog, u ovim - poslednjim danima ovozemaljske istorije, poziva da sa dužnom zahvalnošću odgovorimo na poziv Milosti jer greh ne može postojati večno, kako i sami vidimo. Prihvatimo, stoga, poslušnost Stvoritelju, tako što ćemo se iskreno pokajati za sve svoje grehe u ime Isusa Hrista, našeg Divnog Spasitelja, i molimo Ga da nam podari snagu za život u skladu sa Njegovim svetim Zakonom, izraženom kroz Deset svetih Zapovesti. “Pogledajte u Mene”, poručuje nam On, “i spašćete se svi krajevi zemaljski.” (Isaija 45,22) “Jer Mi nije mila smrt onoga koji mre, govori Gospod Gospod; obratite se dakle i budite živi.” (Jezekilj 18,23.32)
--------------------------------------------------
Čovek nije Tvorac da bi mogao da bude u centru. Stvarnost svedoči da, kako se i u narodu kaže, “koliko je ljudi, toliko je i ćudi” tako da se stavljanjem čoveka u središte izaziva haos, u kojem i živimo zahvaljujući upravo ateističkim idejama. Za red, koji vlada Svemirom, potrebna je jednocentričnost, kao jedini održiv sistem, i ona je ostvarena Božjim postojanjem i delovanjem kao Stvoritelja i Zakonodavca, po Čijim zakonima funkcioniše sve što postoji - silom koja izvire iz nepresušnog Izvora Njegove svemoćne prisutnosti. Jednocentričnost je, to je logično, jedini način za uspostavljanje reda i očuvanje opstanka stvorenih bića jer je i najmanja podeljenost na uštrb suštinskih vrednosti, iskazanih zakonitostima bilo koje vrste, pogubna.
--------------------------------------------------
Tvrdite da je čovek dovoljan sebi a to je suština ateizma ili, našom rečju rečeno - bezboštva. Da čovek nije sebi dovoljan, svedoči niz dokaza predstavljenih u temi a o tome nas, u velikoj meri, uči i priroda jer vidimo da je čovek višestruko zavisan od nje, sa kojom, i pored svoje posebnosti, čini biološku celinu, što takođe otkriva veličanstvo Božje premudrosti i moći. Naime, i sami možete videti da smo zavisni od vazduha, vode, hrane i drugih elemenata, koje je Bog stvorio sa ciljem da u ispunjenju naših potreba za njima uviđamo neizmernost Njegove ljubavi. Čovečanstvo je postalo smrtno upravo zbog očigledne zablude da je samostalno.
“Nebesa kazuju Slavu Božju”
“Nebesa kazuju slavu Božju i dela ruku Njegovih glasi svod nebeski” (Psalam 19,1), “jer što se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i Božanstvo da nemaju izgovora.” (Rimljanima 1,20)
"Nebesa kazuju slavu Božju..." - Galaksija Sombrero
Ova tema, koja je sastavljena od nekoliko tekstova nastalih tokom nedavnih diskusija o jednom od najvažnijih predmeta - poreklu života, predstavlja niz argumenata da sve što postoji ima uzrok u Bogu - našem Nebeskom Ocu, Čijoj veličanstvenoj milosti, ovaj svet, koji živi u otpadu od Njegovog svetog Zakona, duguje zahvalnost za svoje postojanje i mogućnost da izađe iz ropstva grehu i smrti i postane deo Njegovog večnog Carstva, koje će, za vreme ovog naraštaja, uspostaviti Samo Veličanstvo Neba - Gospod Isus Hristos. Slede pomenuti tekstovi, koji su, uz male izmene, ostali u formi u kojoj su nastali:
Rekli ste da “nema tog ljudskog uma koji bi u detalje objasnio svaku funkciju svakog atoma i njegov kompleksni put preobražaja” i ovo je važna misao kada je reč o Uzroku svega postojećeg jer je, po verovanju mnogih ateista, čovek najumnije biće na Zemlji i uopšte u Svemiru tako da se sa punim pravom možemo upitati: da li je razumno verovati da je neživa priroda mogla da se, svejedno je kakvim i koliko dugim procesom, oblikuje i organizuje na takav način da ni najumnije biće koje nastava na njoj nije u mogućnosti da je sagleda?
Dalje - kao što je poznato - postoje samo dva osnovna verovanja o nastanku sveta: po prvom, Božanstvo je, kao Stvoritelj, Uzrok svemu dok pobornici drugog tvrde da je sve nastalo samo ili postoji oduvek, što se, u odnosu na prvu mogućnost - da je Uzrok svega Stvoritelj, može svrstati zajedno.
Kada je u pitanju drugo verovanje, stvarnost svedoči da su teorije o samonastajanju ili večnom postojanju Svemira neprihvatljive; u tome se slaže najveći, ili bar veći deo naučnog sveta. Naime, teorija o večnom postojanju materije ne može da opstane jer sve što postoji mora da ima uzrok i kada ovu činjenicu prihvatamo, ostaju, uslovno rečeno, samo dve mogućnosti: prva je da postoji večan lanac uzroka koji proističu jedan iz drugog (jer se uvek može pitati ko je stvorio prethodnog), što je dovelo do pojave materije i živog sveta, a druga je da postoji Večno - Samopostojeće Biće, Koje je Uzrok svemu, što je jedina stvarna mogućnost jer je večan niz uzroka koji proističu jedan iz drugog suviše složena i nelogična pojava koja opet podrazumeva večnost tako da je neuporedivo prirodnije, kada se večnost već dokazuje kao postojeća, prihvatiti činjenicu da postoji Večni Stvoritelj, Koji je Uzrok svemu. Nešto od toga mora biti istina jer drugih mogućnosti nema, a razum govori koja je mogućnost prihvatljiva.
Sam redosled uzroka i posledica, koji je uvek jednosmeran (od uzroka ka posledici), takođe svedoči da sve ima početak u Jednom i Jedinom Uzroku - Stvoritelju, jer kada bi uzročno-posledični lanac u prošlosti bio večan (dakle - bez početka), on nikada ne bi dostigao naše vreme. Prema tome, sve što ima kraj - a mi smo, danas, na kraju (sutra još ne postoji) - mora da ima i početak dok sve što ima početak može da traje večno jer se kreće prirodnim (i jedinim) smerom vremenskog toka. To su činjenice koje takođe otkrivaju Božje postojanje i delovanje kao Stvoritelja i Svedržitelja.
--------------------------------------------------
Složenost konstrukcije živih organizama takođe svedoči da je bila potrebna neuporedivo viša inteligencija od ljudske da bi se uopšte osmislili, sa mnogim organima, od kojih svaki mora da ima određeno mesto, oblik i svojstva, da bi mu okolnosti u kojima se nalazi odgovarale i da bi, pri tome, njegov rad mogao da bude usklađen sa radom ostalih organa, omogućavajući da se unutar organizma odvijaju vrlo složeni procesi, koji se, opet, ne bi mogli odvijati da nema određene ravnoteže mnogih elemenata, čije odsustvo bi onemogućilo ne samo rad, već i sam život organizma.
Kada tome dodamo činjenicu da nijedna razumna osoba ne može verovati da jedan automobil ili čak i najjednostavnija mašina (čije su konstrukcije i svojstva daleko ispod konstrukcija i svojstava ljudskog i životinjskog organizma) može nastati slučajnim procesima nežive prirode, onda već imamo i više nego dovoljno dokaza da Uzrok svemu može biti samo Bog, kao što je i pisano: “Jer što se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i Božanstvo da nemaju izgovora.” (Rimljanima 1,20)
--------------------------------------------------
Na osnovu onoga što ste sada kazali, zaključujem da možete verovati da bi se, na primer, jedan automobil, koji je neuporedivo manje složen od živog organizma, mogao konstruisati slučajnim procesima, koji bi izvajali njegove delove po tačno određenim dimenzijama i zatim ih sklopili u radnu celinu. Ne želim da Vas uvredim ali začuđujuće je da neko može verovati u to a šta tek reći za nastanak života, zatim, za činjenicu da živa bića imaju odgovarajuću hranu, koja se morala “pojaviti” u pravom vremenu - da i sama evoluira pravovremeno, budući da su i biljke živi organizmi, i da bude lepog izgleda, što se posebno zapaža u proleće, kada su pijace prepune raznovrsnih plodova različitih oblika, boja i ukusa, sa sastavom koji je tako uravnotežen da odgovara potrebama ljudskog organizma.
Šta reći za činjenicu da je vazduh neophodan svim živim organizmima, sa određenim procentom kiseonika i drugih elemenata kako bi ih bilo dovoljno za određen broj udisaja ograničenih pluća organizama koji su različite veličine i plućnih kapaciteta, a da pri tome mora biti i proziran, kako bi se kroz njega moglo i gledati?
Šta reći o lepoti, kada se, po hipotezi o evoluciji, njeno postojanje suproti jednoj od osnovnih ideja da tokom procesa evolucije svaki slab organizam dobija oblik koji treba da bude neprivlačan prirodnim neprijateljima (otkud svest o tome?), dok vidimo da u prirodi ima puno lepih životinja, leptira, insekata, cveća - koje, očigledno, služi isključivo da bi ugodilo ljudskom oku?
Značajan je i podatak da je udaljenost Zemlje od Sunca takođe tačno određena, jer bi samo malo odstupanje od njene putanje oko Sunca donelo uslove u kojima se ne može živeti, kao i činjenica da se i Mesec kreće na udaljenosti koja omogućava da i noću imamo videlo.
Sve u svemu, Božja dela su i dalje čudesna - i pored nesavršenstva nastalog nakon pada u greh, kao posledice izbora koji i danas stoji pred svima, jer vreme milosti još traje. Neka je hvala našem Stvoritelju i Spasitelju zato što još imamo mogućnost da učinimo pravi.
