Да су Срби одиста од искони живили преко Хималајских планина по дан: тако званом Тибету и у
тако званој Китајској империји, и са овима час потискивани даље Сибиру, час опет покоравани и
преливани у Китајце, имамо и сувише како историчких дата, тако и остатака трагова о истоме. Борбе
ове Срба са Китајцима ови су нам последњи у неколико описали називајући их, по свом обичају разним
именима и немогући изговорити писме р но увек као л а и м и т.д.називају их час Сјамбима, Селбима и
т.д. урачунају их час у Монголе и остала племена, а час опет ове у Србе доказујући: да се једни у друге
сливају и т.д.
Још у најстарија времена, европске ђеографисте знаду за земљу Seres — Serbea — и народ тог
имена, коме незнајући правог значаја — као што је поготову свуда и данас — доводе га час од
финикијске речи Ssaerbahh која, веле, значи удаљену страну, а час опет од римске речи serum свила,
која постаје од речице ser и која значи ништа мање ни више до свилену бубу и т.д, Разуме се само по
себи, да оваково тумачење и нагађање невреди ништа, као и финикијска реч, која значи далеко, удаљено
и т.д. тим пре, као да за финикице, Африка, Балтијско море чак у Европи и т.д. нису ствари joш даље, а
нарочито дан: Јапан и острви океански, а по некима чак и Америка и т.д.
Сами Финикињани ту су земљу називали Saerbah одкуда је и оволиких уметака h и s хтејући
самим тим означити Србе и Србију. Ствар је у овоме: што тадањи стари народи о тој Србији и Србима
нису ништа друго знали, до ово; да се простире од Хималаја до Сибира и Скитије или средње Азије. Од
14 племена, неки напомињу само неке људоједе и т.д. од којих смо на једном месту нека поменули: од
градова Jsredon, Serica и Sera - Serba. — Ho у колико нам није ништа остављено о Србима у толико нам
понешто надокнађавају китајске паметарнице и њихова знања о својој данашњој земљи.
Китајци ни најмање не крију ово: да су се на неколико тисућа година пре Христа доселили у дан:
Китај, које са острва, које из друге топлије земље преко мора, — Африке — а које из прибрежних
земаља; да су у данашњем Китају застали сасвим друге народе другог типa и језика; да су ове које
изтребили и прогнали а које опет (прелили у свој собствени народ и т.д. као што и дан данашњи чине
са свима азијским народностима, које дођу у већији па и мањији додир с њима, а да су у самој ствари
Китајци и у овоме дошли до највећег савршенства, о томе нема сумње.
Тако исто, да су нађени ту староседиоци одиста били типа белог т.ј. српског као што нам сведоче
дан: тако звани Усуни, Сафири и Сербири — Срби или као што иx joш другчије зову Мухамеданци
Ћафири и т.д. о томе нема никакве сумње нити то одричу Китајци, који се још и данас хвале своим
црним монголско-етиопскпм типом и т.д. и да је тај народ говорио и другим језиком непојмљивим за
старе Китајце, такође нема сумње, као и да је се звао млогим разним племенским и пределним
именима, која Китајци, пo свом обичају, предеваху у чудновата и обична стварна, т.ј. давајући им друга
имена подобна налазећим се око њих стварима и животињама и т.д. такође нема никакве сумње.
Тако исто: да су Китајци, иако су предевали српским племенима имена, — опет некако сачували
оно првобитно Сјаб, Сјабри Сјамбри, Селби, Семби т.ј. Срби и т.д.чак и до 300 год. после Христа, већ
преливеним у туђу не само зато да би овима показали да нису један народ са Србима и т.д. те да би оне
силније и веће бројем могли, по свом обичају, лакше прогутати, у своју народност прелити и т.д. такође
нема никакве сумње.
Напоследку да су се Срби вечно борили са своим угњетаоцима и насилницима Китајцима,
Монголима и Манџурима час преливајући се, државно по сили и политици у ове, час бегајући од њих у
удаљеније земље, а кад их Китајци разширивши своје границе и тамо налажаху онда се опет борише с
њима бегаше преливаше се у њих и т.д. такође нема ни о томе никакве сумње. Ово нам последње још
сведочи и историја народа Тангута, који су се око 2282. год. пре Христа преселили, или управо избегли,
из Китаја у Хухунору, а кад Китајци и овде дођоше око 444 год. пре Христа дакле после 1838.год. од
њих онда који могоше побегоше чак на запад, а који немогоше покорише се и доцније слише у Китајце
и т.д.—вид. ист.Тиб. и Хунор Јоахин. ст. 1.т.I.
Али пре него што би напоменули ово: да Кинези држе, да од постанка њихове државе има већ
више од 30.000 година; да им учени европци ову старину признају само на 3082 год. пре Христа; да су
њихови велики императори Фо-хи, Јао и Хун већ били тако државно развијени: да су просецали
планине, скопавали брегове брда па чак и целе планине, проводили канале, оцеђивали баруштине и т.д.
зa кoje ce xoћe од дивљака и етиопско-монголског скитача— више наличећег на звера и мајмуна, но
човека — па до тог савршества више но десетинама тисућа година и напоследку; да им се утврђују већ
и династички владоредови од Ина, који владаше на 2205 год. пре Христа.
Пре свега тога, као што рекосмо, ваља да кажемо jош нешто, што је необходно нужно, да знамо
читајући кинеске, тако да их назовемо, пропагандо државне паметарнице, земљописе, статистике и т.д.
Ово је тим важније и нуждније, што и сами Китајци признају и тврде: да ваља сваком народу извртати
име, језик и т.д. једном речју све и сва, пa га сливати у синове Богдихана у поднебесној и јединој на
свету Империји, caмо да би га тиме усрећили!!?? То што хоћемо и морамо да кажемо, јесте духовни
остатак видимих предмета, који се уздижу и узвишавају и који затрпавају тамом и мраком можда већ
изтрулиле челичне, огромне и јуначке, али глупе, костуре српске у њиховим јадним и жалостним
гробовима и гробницама, као јединим знацима и остатцима о некадашњем тамошњем свом живовању.
Ма колико да је се упињала сва најрафиниранија, највештија, најузвишенија државна и укупна
мудрост прастарих Етиопо — Монгола, Китајаца, помогнута свима на свету најподлијим и
најнечовечнијим средствама, само својственим монголо-турско-етиопским племенима и осталим
њиховим рођацима — опет није била у стању утаманити и изкоренити, те видиме духовне знаке
некадашњег живљења српског у свим овим некадашњим прастарим својим, а сада туђим земљама.
То неучинише и њихови рођаци Германци ни ближији Бугари, Маџари и остали па ни удаљенији
потомци Елини и Римљани и остали. Тако дакле остадоше сва средства и сви начини узадудни, те ма у
овим чистим српским именима градова, села, вароши, река, језера. планина, места, развалина и т.д.
налазимо јасне и праве доказе некадашњег живовања српског, у бившој овој некада његовој а сада туђој
земљи и држави.
Тако да почнемо од Тибета: Нано— хе р: кад јој се одузме ово кинезско хе, које у идућим именима
где га буде нећемо ни писати, онда излази чиста наша Нана, мати и т. д. Чен, Божан, Милован, Бан,
Чујан, Људин, Чедо, Данаши, Брама, Лујан, Досјела пл. Јарлин р. Макјен, Сила, Јарак, Милам или
Милан, пл: Мањка, Корчука, Лишан гр., Лаертан, Сареб - Салеб - Алогонти, Мили, Драгор, Јадигол,
Коњчак гр: Пољача р: Керун, Шибан, Аца пл., Добјела пл., Лука р: Банму, Малин, Зобана, Куна,
Банчана пл., Банча, Сарбилин, Бачун, Божан гр., Бачур, Ланан р., Цича р., Баго пл., Сабије, Самба или
Сарба, Срби, Маро, Сила пл., Лагун, Јанда, Сјамбра или Србица пл., Омча р. Ривуча, Рупељ, Јујбјела
пл., Сочујла, Моба, Бједа, Чун, Богун, Чаја р., Ванка, Каки, Идар пл., Чуила, Теватан, Самча р. Додан
пл., Додан, гр. Конча р. Даноски јам: Бујча р. Манадин, Шар пл. Лацо јез: Сјеган, Камча р. Себандо или
Србандо гр. Тан, Бушила пл: Чакља пл. Барилан, Тарчун гр. Бучиндо, Мутич језеро, Mутић p. Укча,
Рудник, р.Чулакан Цјан пл. Рјечен, Бигун, Кона, Женчила, Лумари, Кјемидатан, Шума, Тјемо, Конанча
р. Немда или Неда, Чадо, Колеба, Чулакан, пл. Ценила село и р: Бјегутан, Класа гр. Самје, Чедан, Јара
гр. Тонкар гр. Бјелбун, Сера, или Серба, Неданвар, Камбача, Белам гр. Тала, Жунча р: Немча р:
Нагорчун, Контен, Зорјан, Омилин, Хонтен—иjy, Молин гр. Тарден, Сањарни гр. Јара. Чанбуча р.
Племе, Горкинца, Нелама, Литан, а Хласу главни град зове прост народ Леса, Симача, Дујој, Бабуши,
Ридак, Драгојан, племе Холо потомци старих Цана, Тир, Данаши, Гора, Луч пл. Гора, Батан, Сисун,
Даља, Гуша, Водуни, Дати, Богун, Чадо, Сербандо, Борилан, Банбара, Осучани, Мечогуни, Куси,
Бенама, Леј, Жељун, Момин, Секарчун, Самака, Чунгор, Сажун, Ниш. Чуво, Цуванлун, Лађина, Жеја,
Пинша, Лају, Часун, Мога, Сеча, Сека, Дуљин, Јала, Чедан, Нимучин, Лева. Пелун, Неман, Ладичудо,
Баја, Храгор Хор, Кука, Чајки, Сирахабу, Бајин, Ходода, Дубумри , Секча, Шака, Рало, Ингора, Мучи,
Сирака, Чоногора, Цумље, Балуна, Шибанора, Думиња, Сурбоје народ, Сечар, Гуча, Облаја, Серби,
Гусјо, од госа господин, Несјарба толмач, Тогуцјела пл: Јагарла, Сјенба, Ладин — Сјерба пл. Личу,
Бечу, Момин, р: Лечу р. Сечу р. Дугајла, пл. Добула, Дангуба, Богун, Бади и Надо пл. Сјабандо, или
Србандо обл. Србјандо, Чила и Бутила пл: Бидала пл. Батича р. Кокча, Деча, Дечан, Санча и Закуча
реке, Будила пл. река Србидун, Сункала, Гола, Цјела, Гогала, Керуша, Живакиња пл. Бача, р. Тунла пл.
Сенби р. Лоба р. Недан, Сенба или Серба, Ларба, Јава, Сечен, Бодуни, Римуча, Чуба, Самје, Речан.
Речје, Дичан, народи Сенбо, Cјекаp, Часат, Сјабри или Цјабри, Цјабарци ред Ламиста, Андин, Анга, Ба
обл: Бачу окр. Багуан р. Бајши, Баја, Баосјан, Баохан, Ван срез. Вудин, Видин, Булан, Вујан, Гучан, об.
Дамомин , Даљига р: Дасја ср: Дидо, Дичен ср. Ича. Ини. Кућа обл. и вар. Лумин, Лича пут, Ломан гр.
Лашуј, р. Лугошан пл, Луга долина, Малишар ср. Мигун ср. Мобан, Нин, Ноћан, ср: Ниш, Синвеј,
Самча, Силишан, Цичин, Синхо гр: Сунцо-ху долина, Сјабјан, Чан некадашња престолница Китаја,
Чеси пре Христа народ и држава сада где је Турфан, Чича, Шишин гр. Јечан гр. Јасан ср. и град Јанче.
Јанша, Jакшa. Башуј река , Бајан р. Биље p. Бинча p. наша Винча, Морава — Бинче гp. Бишe, Бошан пл.
Богај, Бунај гр. Бугур гр. Лутај Сланско, гр. Ванди гp.Војан гp.Вувеj об. Вулахангр.Веј Граоран гр.
Гочан, Гичен или Драгичен гр. Гичен об. Гујан гр. у об. Уратској. Гујци обл. Хума стара држава, Дај
обл. Дачен гр. — Драчен — Драч — Далај гр. Тола р. Жан и Maн об. Kopиja гр. Куча обл. и гр. Лаха р.
Лишан пл. Лојан гр. Лукчан, Људмин, Лишан или Саварба тог пл. Леке, Лелин об. и гр. Лејша р:
Лучеин, Лукчак. Љамцин гр. Мочуан р. Majшан пл, Мијушан пл: Минша, Меница, Мудри г. Муха гр:
Нами р. Науп, Нинчен, Нинхан гр. Ночуан р. Памир пл. Пишан, Пишинај, Помир пл. Пулу, Сербик,
Сијан гр. Сила, Синчен. Сињчен, Сија, Солин, Стражар, Сурбјеса, Сушен гр. ст. цар: Сушен Сјевушуј
р. Серлик гр. Сјанбишан пл. Таман, Темнић, пл. Торбогатај, Терам, Јека р. Јалуга, Камичак, Букашан р.
Јан-шан обл. Јан град. Ухуан пл. Ум окр. и гр. Хама или Халмил обл. и гр. Хангај пл. Инша пл: Ниша
гр. Отан.Синчен, гр. Хила гp. Сјачу обл. и пл.. Сјаши пл. Целичен гр: Хума гр. Циљан пл:Чуди,
Цвиљен, Чеши народ такозвани предњи и стражњи, обоји су пропали и слили се са Китајцима, Чаду об.
гр. Чичен гр: Чила обл. Шара пл. Јесил, кул: јез, Шара р. Субурхан или Бунка, Хара р. Боро р. Дулоша
пл. Могајта пл. Норин р. Серба и Тола р. Богдо пл. Сибоски, Шибета, Хорбата пл. Јан р. Бодалин пл.
Гирин град, Одола, р. Сиван, Бедуна, Усура и Клисура р. Ниман р.Сирха-Сирба, Шобарта - Сабарти —
Гвозден, Пећ пл. и река.Пећа.Татан јез. Микања р. Нинка гр. Сагистан, Дукан р. Чуо р, Шикања, Ечин
гр. Роват пл. Китенен, Китици пл.Хајдар Муња пл. Ажар-нор јез. Санташ и Лепепац р. Лепша p. Текша
р. Хомгор пл. Jaр или Jaрa об. и гр., Чуј рек. Убса, Громба, р. Тиса или Teca Maлга или Магла пл. Taмиp
р. Косогор јез. Селби или Серби Милан, пл. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
