Ljubivoje Ršumović

[Marko 75]

IMA JEDNO MESTO

Ima jedno mesto
iza sedam mora
gde ceo svet spava
Spavati se mora

Ima u tom mestu
gospodjica prava
koja nikad nikad
ne zeli da spava

Ima jedno selo
iza sedam gora
gde sva deca jedu
jer jesti se mora

Ima u tom selu
jedno roze cvece
jedan junak mamin
koji jesti nece

Ja predlazem za njih dvoje
da se nadju da se spoje

Ne treba ih prutom biti
vec ih treba ozeniti

Pa neka se cvecka
sa suprugom necka

 

[death row]

Glava mi je u torbi

Glava mi je u torbi
apetit u menzi
uživam u čorbi
to sa tim uvezi

Mleko je piće
što jača mišiće

Mnogo volim slan
kiselo i ljuto
mlado pohovano
gorepomenuto

Jedite testo
i mnogo i često

Na šporetu šerpa
paprike se lome
lepa šargarepa
međutim dabome

Jedite puter
dok vozite skuter

Zubi mi ne trnu
volim kafu belu
pio bih i crnu
tako u načelu

 

[GEMMA]

U JEDNOM DANU

U jednom danu
hilljadu i četiri stotine minuta
Ljudi se mogu rastati
Hiljadu i četiri stotine puta
Ali samo jedan
Rastanak će da boli
kada odlazi
osoba koja se voli

U jednom danu
osadeset šest hiljada sekundi
Čovek može ispratiti
Osamdeset šest hiljada ljudi
Samo jedan lik
Ne nestaje bez traga
Osoba koja je draga

U jednom danu
Dvadeset četiri duga sata
Dvadeset četiri gosta
Možete skinuti s vrata
Samo jednog
Uvek natrag zovete
Kada odlazi
Vaše rođeno dete

Svakog dana
Ma koliko bio dugačak
Čovek u srcu čuva
Jedan potajni zračak
Da će i sam
Biti negde daleko
Kada odlazi
Onaj najdraži neko

 

[ceca69]

PONAŠAM SE POPUT PAŠE

Ponašam se poput paše
Svi se samo mene plaše
Dosta mi je ove slave
Priznanja će da me smlave

To miš reče ispred mačke
Pa pobeže naglavačke
Dosta mi je veličine
I svega što hrabri čine

Hoću malo da se bojim
Da osetim da postojim
Reče mačka ispred kera
Pa pobeže u dva smera

Šta mi treba da se prsim
Drugima račune mrsim
Hoću straha da me drma
Da se tresem iza grma

To pas reče ispred lava
Pa odmagli ko mećava

Pogledajte ovo lice
To je lice kukavice
Poručite svima našim
Rešio sam da se plašim

To lav reče ispred lovca
Sav pokunjen kao ovca

 

[Honey5]

VUK I OVCA


Čini mi se vekovima
Vuk sa ovcom nešto ima

Kad je vidi kako pase
Vuk naprosto ne zna za se

Ovca kad mu vidi oči
Ni da bekne ni da skoči

Ovca ne sme da se brani
Vuk se njenim strahom hrani

Ne razumem te odnose
Ni zašto se ne podnose

 

[crvendac_011]

Ljubivoje Ršumović: Pišem roman Zauvari u kojem vreme ide nazad

Ljubivoje Ršumović: Pišem roman Zauvari u kojem vreme ide nazad

Datum: 17.04.2011 20:00
Autor: Aleksandra Rajković
Izvor: Glas Srpske

Moja nova knjiga "Kuća sa okućnicom" pojaviće se u izdanju "Srpske književne zadruge", u njihovoj plavoj ediciji. Knjiga bi trebalo da se nađe pred čitaocima za jedan mesec.



Najavio je ovo srpski književnik Ljubivoje Ršumović, autor brojnih knjiga za najmlađe čitaoce, majstor stiha za djecu.
- Pisanje mi je uvek bilo samo zadovoljstvo. Nijednog trenutka nisam zažalio što sam trošio vreme dok sam pisao. Važno je samo da čovek zna da živi, a ono što proživi sa zadovoljstvom vrlo lako može da pretoči u literarnu građu - kaže Ršumović.

* GLAS: Na koji način i zahvaljujući čemu poezija opstaje u ovom vremenu brzih medija?
RŠUMOVIĆ: Isidora Sekulić je davno rekla da je cilj svakog jezika poezija. Dok je srpskog jezika, dotle će biti i poezije kao nasušne potrebe. Festivali poezije su jedna vrsta druženja i lepe saradnje pesničke reči. Naravno, to vremenom prerasta i u drugu vrstu saradnje, ali opet je najlepša kulturna saradnja.

* GLAS: Jeste li zadovoljni odjekom koji je Vaša knjiga "Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke" napravila kod starije i mlađe publike?
RŠUMOVIĆ: Moje knjige se uglavnom dobro prodaju i čitane su. Prethodna knjiga, "Sunčanje na mesečini", popularna je među čitaocima, pa se već štampa četvrto izdanje. Iako su "Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke"objavljene pre šest meseci, štampa se drugo izdanje.

* GLAS: Šta je to novo čime ćete uskoro obradovati čitaoce? RŠUMOVIĆ: Završavam jedan roman za decu koji će objaviti Izdavačka kuća "Laguna" i zove se "Zauvari". To je zanimljiva priča o odrastanju i govori o tome kako odrastao čovek može da se "pretvori" u dvanaestogodišnje dete. Malo sam naopačke postavio stvari, vreme koje ide nazad. To će i za teoretičare književnosti biti zanimljiva tema.

* GLAS: Generacije mališana odrastale su uz Vašu televizijsku emisiju "Fore i fazoni". Kakve Vas uspomene vežu za to?
RŠUMOVIĆ: Predlagao sam sa ekrana deci: "Ako vam je dosadno ovo što gledate, slobodno imate to dugme za isključenje, pritisnite ga i idite na poljanu, igrajte se!" Naravno, mojim direktorima se to nije dopalo. To je, u stvari, bio pravi način da se gledaoci pripitome. Priznanje da postoji više mogućnosti za zabavu obavezuje me da budem toliko dobar da deca to ne urade.

"Zvrčke iz Grčke"
"Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke"je knjiga za sve ljubitelje mudrih priča i lepršavih riječi. Namijenjena je onim čitaocima koji su mladi da bi čuli za Tritona, Orfeja ili Sfingu, ali žele da to saznaju. Odraslima je ova knjiga zanimljiva jer će grčke mitove i legende upoznati na još jedan, drugačiji način.

 

[sendi]

Planiranje prošlosti: Muc o ljudima

Planiranje prošlosti: Muc o ljudima

Ljubivoje RŠUMOVIĆ

Jezik je ogledalo naroda, pa i sinonim za narod, a narod su ljudi, a ljudi su i ovakvi i onakvi. Svi se rađaju ovakvi: dobri, nevini, lepi, a vremenom neki postanu onakvi: rđavi, krivi, ružni



OD reči ljudi izvedene su, u našem jeziku, mnoge lepe reči: ljudan, ljudevan, uljudan, ljudevnost, ljudevanje, ljudina, ljudesina, ljudurina, ljudeskara, ali i neke, negativne po značenju: ljudište, ljudoder, ljudomor, ljudožder, ljudoguban... Jezik je ogledalo naroda, pa i sinonim za narod, a narod su ljudi, a ljudi su i ovakvi i onakvi. Svi se rađaju ovakvi: dobri, nevini, lepi, a vremenom neki postanu onakvi: rđavi, krivi, ružni! Šta ih to porđavi, iskrivi i proružnja? Opet ljudi: rđavo društvo, mangupi, okolnosti? More da bidne, ali ne mora da znači, rekli bi seljani sa Zlatibora. Svakodnevno se uveravamo da jedan od dozvoljenih opijata, vlast, često učini čoveka kvarljivom robom. Postavljen da rukovodi komunalnim preduzećem, čovek pribavi sebi desetine stanova i poslovnog prostora. Postavljen da naplaćuje putarinu, od koje se popravljaju kolovozi i grade novi putevi, čovek smisli ujdurmu da „pola pije, pola Šarcu daje“. Postavljen da bude ministar („sluga narodu“ - Vujaklijin leksikon, str. 578), čovek postaje bič božji, koji premešta brda i doline, fabrike i centrale, prodaje i kupuje tuđu (najčešće narodnu) imovinu... A svi su oni, pre postavljenja, bili „dobri“, „odgovorni“, to im je, navodno, bila preporuka za baš to radno mesto. Opet, ne mora da znači, jer ni narod nije sisao vesla, zna da je presudna bila pripadnost određenoj partiji.

Ipak, ovo mucanje o ljudima bilo bi siromašno ako bismo govorili samo o vlasnicima vlasti. Ljudi se lako pokvare i od zavisti, ljubomore, tuđe nepravde, pa čak i od preterane dobrote. Toga ima svuda, ali čini se, najviše među umetnicima, inače trudbenicima koji rade na istom poslu: oplemenjavanju ljudskih odnosa i, ponekad turobne, svakodnevice. Nedavno se pojavio u javnosti jedan takav slučaj, koji je okončan duhovitom porukom opanjkanog kolege opanjkavaču: „Ako ne prestaneš da širiš laži o meni, ja ću početi da širim istinu o tebi!“ Ovo treba shvatiti kao diplomatski uljudan način da se sukob reši.
Što se tiče „preterane dobrote“, dovoljno je da pomenemo jednu italijansku poslovicu: „Tanto buon che val niente!“ („Toliko dobar da nije ni za šta!“ ili što bi naš narod rekao: „Dobar i lud braća rođena!“).

 

[sendi]

Ljubivoje Ršumović: Zagrc o sitnicama

Ljubivoje Ršumović: Zagrc o sitnicama


Ne bi trebalo polemisati sa pesnikom Miljenkom Žuborskim koji kaže: „Budućnost je žrtva prošlosti“, međutim, ta visprena doskočica nije kompletna



Ne bi trebalo polemisati sa pesnikom Miljenkom Žuborskim koji kaže: „Budućnost je žrtva prošlosti“, međutim, ta visprena doskočica nije kompletna. Mora se ispravno završiti: „Ali, mnogo češće je prošlost žrtva budućnosti!“
Upravo prisustvujemo jednom poništavanju dosadašnjosti, pod medicinskom dijagnozom „recidiv prošlosti“. Sugeriše se da je sve što je formirano u prošlosti, i što je radilo pola veka i duže na polzu naroda srpskog, (Kulturno prosvetna zajednica Srbije, recimo!), bolesno i nazadno. Recidiv. U smislu: dogodilo se, ne povratilo se!

Sve se obrnulo naglavce: srušene su sve stare vlasti, došla nova, i sve u Srbiji počinje sa Jovo-nanovo. Višestranačje se pretvorilo u narodnu poslovicu o mnogo babica! Jevtino kupljen primitivizam sa zapada hara javnim medijima. Nasilje se uselilo u kuće. Daje se dvadeset miliona za dolazak Madone, a nema ni dinara za Vukovu nagradu! Plaća se milion dolara siledžiji koji je pretukao kolegu u Americi, a Narodni muzej u Beogradu ne radi petnaest godina. Vuk i Narodni muzej su recidiv prošlosti, a siledžije su na ceni! Svakodnevno se preispituje ko je vlasnik Srbije? Nisu više Srbi vlasnici, nego Tajkuni, varvarska nacija, određena da uništi Srbiju. Vlast se batrga da uhvati šargarepu koju joj nudi lukava Evropa. Posao stoji. Važno je uhlebiti stranačkog jurišnika, a posao će se obavljati sam. Pa se dogodi da stranka koja, pre šest-sedam godina, uzme vlast u Užicu, za upravnika Narodnog muzeja postavi ekonomistu industrijskog smera! Nema se kadrova, a na tako važno mesto ne sme doći istoričar umetnosti ili etnolog iz suprotnog tabora, koji se zaista bavi prošlošću ove zemlje, već ekonomista industrijskog smera koji se bavi budućnošću stranke.
Ko kaže da se sada ne treba baviti takvim sitnicama, greši. Životi običnih ljudi su satkani i zavise od sitnica. Ljudske sitnice čine narod. Narodne sitnice čine istoriju nacije. Važno je šta ljudi misle, a važnije od toga je da ispravno misle, svesni važnosti toga kako misle! O dometima tih sitnica imao je i Tesla šta da kaže: „Energija samo jedne misli može odrediti kretanje cele vasione“ („Organ višeg reda“). Da li Teslu treba smatrati šizofrenikom, ili se malo zamisliti nad njegovim rečima? U svakom slučaju, ne treba smetnuti s uma: kad se razlabave sitnice, kad se izmaknu, onda krupnice neminovno ostaju bez oslonca i padaju!


Novosti

 

[Mr.Worldwide]

Ljubivoje Ršumović: Šta piju krave

[h=2]Ljubivoje Ršumović: Šta piju krave[/h]

Novosti



Sa filosofskom tvrdnjom da „postoji samo jedna istina“ drastično se kosi tvrdnja vodoinstalatera Sava Joksimovića da je „svaki čovek istina za sebe“

Sa filosofskom tvrdnjom da „postoji samo jedna istina“ drastično se kosi tvrdnja vodoinstalatera Sava Joksimovića da je „svaki čovek istina za sebe“. Da li filosofi zagovaraju jednoumlje, ili Savo propagira anarhiju, to su pitanja koja bi trebalo na brzinu raščistiti. Naši seljaci ne moraju da pitaju pravnike, znaju i sami da postoji mnogo nepravdi na svetu, valjda onoliko koliko i pravdi. Ako se zainteresujemo čime to mogu da dokažu, lukavo će nam odgovoriti pitanjem: - Da li ima više uzbrdica ili nizbrdica na svetu? Znamo da je svaka uzbrdica istovremeno i nizbrdica, zavisi odakle je gledamo, pa se moramo složiti sa njima, ako, pesnički slobodno, pravdu shvatimo kao uzbrdicu, a nepravdu kao nizbrdicu! U tom slučaju, istina bi bila ona tačka u kojoj se uzbrdica i nizbrdica dele na dve ravnopravne polovine.


A ta tačka je jedna! Međutim, i ovo uprošćeno tumačenje će nam svaki bogoslov srušiti tvrdnjom da je „istina u Bogu“, a Bog je jedan i jedinstven, i ne može se nikako smatrati tačkom. Sad će i Savo da se umeša: - Ako je istina u Bogu, a svaki čovek je slika božija na zemlji, onda je, ipak, svaki čovek istina, koju nikakvo naknadno saznanje ne može da izmeni i koriguje, znači - apsolutna istina! I opet smo na početku. U enciklopedijama piše: „Istina je vrednost koja se realizuje u procesu svakodnevnog i naučnog saznavanja.“ Čuli smo Savovo svakodnevno, a i filosofsko naučno saznavanje, pa da čujemo i francuskog pesnika Alena Boskea: „Moja duboka istina je u mojim rečima: trebalo bi da kažem da ja, sićušna istina od mesa, imam ogromno mesto u jeziku. Ono što jesam, nepotrebno je onome što pišem.

Pesma izmišlja svog pesnika!“ Alen Boske je imao moć da gleda kroz vreme, bio je bliži procesu svakodnevnog, pesničkog, nego procesu filosofskog naučnog saznavanja. Istinom se ljudi bave odvajkada, pesnici pogotovo. Najstariji helenski liričar, Arhiloh iz Para, koji je živeo u sedmom veku pre nove ere, ima ova dva zagonetna stiha: „Lisica zna mnoge istine, ali jež zna jednu veliku istinu.“ Lukava lisica ima mnogo načina da se domogne ukusne ježetine, ali jež ima jedan, ali spasavajući: da se sklupča u bodljikavu loptu i sačuva život. Ide Nova godina, ispričajte deci, a možda i odraslima, priču o Deda Mrazu, koji ima belu bradu, i sanke koje vuku beli irvasi, preko belog snežnog prekrivača, a onda im brzo postavite pitanje. - A šta piju krave? Svi će vam odgovoriti: - Mleko! Nasmejaće se svojoj brzopletosti, ali u toj njihovoj bezazlenoj laži ostaće i trunka istine: mleko jeste belo!

 

[sendi]

Ljubivoje Ršumović: Nije - nego

Ljubivoje Ršumović: Nije - nego


Novosti



Uzrečicu “nije nego” upotrebljavamo kad hoćemo da osporimo nečiju neopravdanu, preteranu tvrdnju ili postupak, a u značenju: “svašta”, “koješta!”


Ljubivoje Ršumović

KOLOKVIJALNU uzrečicu “nije nego” upotrebljavamo kad hoćemo da osporimo nečiju neopravdanu, preteranu tvrdnju ili postupak, a u značenju: “svašta”, “koješta!”. Sastoji se od trećeg lica jednine odričnog prezenta od glagola “jesam” i veznika “nego”. Ako dodamo jedno “e” na početku, ima primesu inata: “e, nije nego!” A kad nećemo da se inatimo, nego da pokažemo da smo jezički čistunci, onda stavimo jednu crticu između te dve reči, i onda to znači: “nije tako - nego je ovako”! Često u razgovoru, na ulici, pa i na radiju i televiziji, čujemo da neko kaže: “to ne pije vodu!”, u smislu: to je pogrešno i loše, to neće moći tako. Voda je životvorna supstanca, pa je nejasno zašto neko, ili nešto, ne bi pilo vodu? Pravilno je reći: “to ne drži vodu!”, kao aluziju na onu narodnu: “drži bure vodu dok majstori odu!” što se upravo odnosi na loše urađen posao.

Takođe, pogrešno se upotrebljava rečenica: “upala mu kašika u med!”, kad se neko okoristi, srećno postigne neki uspeh. Kašika, obavezno drvena, i treba da upadne u med da bismo se osladili, i to nije nikakvo čudo. Čudo je kad nekome “upadne sekira u med”. Možemo pretpostaviti da je izreka “upala mu sekira u med” nastala u vreme kad su se pčele rojile po šumi, u bukovim dupljama, i kad se do meda moralo dolaziti cepanjem drveta, koje se obavljalo sekirom. “Korni grupa” je svojevremeno imala popularnu pesmu “Trla baba lan da joj prođe dan”, koristeći tu narodnu uzrečicu kao argument da je baba dokoličila, da je “trlila” lan da bi nekako ispunila slobodno vreme. Više se lan, konoplja, ne seje, ali trljenje konoplje trlicom nekad je bio težak i koristan posao, nikako dokoličarski. Narod je to znao, i ova izreka je izvorno glasila sasvim drugačije: “trla baba dlan, da joj prođe dan!” Reč “trla”, sa dugouzlaznim “r”, znači “trljala”, a cela rečenica zaista hoće da kaže da je baba dokoličila trljajući dlan, a ne radeći ništa.

Ipak, najbesmislenija je ona izreka o “poslednjoj” rupi na svirali, koja hoće da nas ubedi da je nešto ili neko veoma beznačajan nekome, da mu je van pameti i pažnje. Oni koji se razumeju u tradicionalne instrumente, znaju da svirala ima osam rupa, i da je svaka rupa, pa i ona poslednja, podjednako važna za svirku. A beznačajna i nevažna je “deveta” rupa na svirali, jer je nema, jer je nepotrebna. Da li su ove pogreške posledica lošeg obrazovanja u školi, teško je reći. “Obrazovanje - to je ono što ostane nakon što čovek zaboravi sve što je naučio u školi”, kaže Ajnštajn. E, nije nego, rekao bi naš narod, pa dodao, šeretski: Čovek se uči dok mu je učitelj živ!