Neviđeno: Pas preplivao na drugu obalu nadošle Save da dođe do svojih vlasnika! (FOTO)
Subota, 24 Maj 2014 Autor: zivotinje.rs
„Kada je voda počela da potapa Zabrežje, te večeri dever je pustio svog lovačkog psa, došao kod nas i pustio našu Donu. Samo da ne ostane vezana, pa šta joj Bog da... Pre neki dan on je došao ovde u Boljevce i ja mu kažem da je Dona ovde, a on mi ne veruje. Istina, teško je poverovati da je moja Dona, ko će ga znati kako, sama došla iz Zabrežja u Boljevce, a kamoli da je prešla Savu... Velika je verovatnoća da je čak i preplivala reku!“ – započinje priču Divna Ćebzan Ilić čiji je pas došao u Boljevce, u potrazi za vlasnicima koji su evakuisani iz poplavljenog Zabrežja.
Dona, sedmogodišnja mešanka staforda nikada
nije izašla iz Zabrežja, sela pored Obrenovca, odakle su njeni vlasnici Divna Ćebzan Ilić i njena ćerka Tanja.
Majka i ćerka su prve noći, kada je voda ušla u Obrenovac pobegle iz kuće i helikopterom prevezene prvo za Barič, pa autobusom do prihvatilišta u Železniku. Odatle ih odvoze na Bežanijsku kosu, nakon čega odlaze u selo Boljevci, kod rođaka. Logički posmatrano, pas
nikako nije mogao da ih prati!
U dvorištu, u boksu ostala je Dona, porodični pas, a Divnin dever dobio je zaduženje da je hrani i pusti ako voda počne da plavi.
-Rekle smo mu da je odveže, pa nek se sama spasi, jer nam nisu dali da je unesemo u helikopter. On je to učinio i rekao nam da je od tada nije više video. Ćerkin dečko je ostao u Zabrežju i on takođe kaže da je tamo nema...
Samo nekoliko dana kasnije majka i ćerka su krenule da prošetaju po selu, i sele na autobusko stajalište da malo odmore. Umorne i tužne ugledale su
prizor koji će ih pratiti celog života...
-Prišla nam je Dona! Ja kažem ćerki, Tanja, ovo je naša Dona, a ona mi kaže - Šta ti je ženo, Dona je u Zabrežju! Ma, znam joj ja ono njeno klempavo, polomljeno uvo, sigurno je ona! Nije čipovana, ali nema sumnje, to je moja Dona! Kako sam je pozvala, ona je prišla i počela da se mazi... Nismo verovale svojim očima! – priča gospođa Divna.
-Ne znamo kako je došla, ali se ipak najviše pitamo zašto je baš u Boljevce došla?
Da pojasnimo,
sela Zabrežje i Boljevac, nalaze se sa različitih obala reke Save, kao što je to prikazano na mapi.
-Postoji mogućnost da je dever nju pustio i da ona nije htela da ide tamo gde je poplavljeno, nego je krenula ka obali. Moguće je da je ušla u vodu, Sava je brza, i u nekom trenutku Dona je doplivala do Boljevaca. Možda je Sava nešto nosila, pa se Dona na to popela. Takođe, može biti da je neko čamcem dovezao ovde, ali kako baš u Boljevce da je ostavi kad niko nije znao da smo ovde? Kojim se čudom ona izvukla baš ovde, niko ne zna... Sinoć joj pipam šapice, a ona trza, pa mislim da je bole od plivanja... – priča gospođa Divna sa nevericom i ne prestaje da mazi svoju mezimicu.
Rođak, kod koga su majka i ćerka smeštene, objasnio je za naš portal da je Divnina kuća, od mosta koji povezuje levu i desnu obalu Save, udaljen
čak 5 kilometara, a da je most od mesta na kome se Dona pojavila ispred vlasnica udaljen
7 kilometara. Ravno je
nemogućem da je toliki put umela da prevali sama!
Još je neverovatnije da je pas koji
nikada nije puštan sa povodnika tokom šetnje i njie lutao, uspeo sam da pređe veliku razdaljinu...
-
Sve vreme pričamo o tome šta li nam je sa Donom, ali niko nije očekivao da će ona sama da nas nađe! Uznemirena je, moraću mnogo da je mazim da se oporavi... - kaže ćerka Tanja.
Inače, kada je euforija prošla pojavio se problem
smeštaja psa. Na svu sreću u Boljevcima postoji Pansion za pse
“Šapa-inn”, u kome radi profesor sa Veterinarskog fakulteta
Vojislav Ilić koga smo sinoć posetili.
Ovaj dobar čovek je Divni i njenoj ćerki ponudio
besplatan smeštaj, hranu i veterinarsku negu u pansionu za Donu dok se one ne snađu.
Naš portal mu je ponudio pomoć, ali saosećajni profesor je to
odbio.
-Dona je ovde u boksu, puštamo je napolje, dobro jede, zdrava je, što je najvažnije. Mi imamo 7 pasa i dovoljno vremena da se svakom posvetimo. Mi sa Donom ovde nemamo problema. Ništa nam ne treba, a kad zafali, snaći ćemo se. Samo vi obezbedite sebe, a do tada će vam pas biti na sigurnom. - tešio je profesor gospođu Divnu.
-Moguće je da je Dona prešla Savu. Moguće je da je neko i dovezao, ali kako baš na vas da “nabode” to ne znam... Stvarno neobična priča! - čudio se dobroćudni profesor.
Niko ne zna kako je Dona stigla
čak iz Zabrežja, preko nadošle Save u Boljevce, ali ono što sve raduje je da je opet sa najdražima.
Inače, Dona je pas koji je pre samo 6 meseci preživeo veliku traumu.
Moj pokojni muž i ona bili su nerazdvojni. On je pored njene kućice napravio sebi radionicu i zajedno su provodili svaki dan. On je pre 6 meseci umro i ona je od tada počela da tuguje. Svi je mi gledamo i pazimo, ali joj on opet nedostaje... Njih dvoje su se baš voleli! - kaže drhtavim glasom gospođa Divna i dodaje – Njega više nema, a onda smo joj odjednom i svi mi nestali, ko zna kako je sve to podnela.
