Lekovito bilje

[crvendac_011]

Bela imela za srce, plodnost, dobar san

Lekovita priroda: Zimzeleni grm pomaže kod brojnih tegoba. Reguliše krvni pritisak i puls, sprečava sklerozu krvnih sudova i oštećenje srca. Jača i hrani nervni sistem, smiruje, ublažava grčeve...

Zimzeleni grm bela imela (Viscum album) udobno parazitira na granama listopadnog drveća, jelama, borovima, voćkama. Iako može da se razvija i samostalno, radije sisaljkama iz drveta domaćina crpi hranljive sokove. Ipak, smatra se izuzetno lekovitom biljkom, o čemu svedoče nordijske i keltske legende, u kojima su joj pripisana "božanska svojstva" jer podstiče libido, plodnost i ljubav. Starim narodima je bila univerzalni lek, cenili su je Hipokrat i poznati fitoterapeuti Rudolf Štajner i Sebastijan Knajp.

Cveta početkom proleća, a plodovi sazrevaju mesecima kasnije, zimi ili početkom sledeće godine u vidu prozirne, beličaste bobice, obavijene čvrstom opnom sa jednom do tri svetlozelene semenke. Plod je otrovan, a drška i list su lekoviti i u tu svrhu beru se i suše od marta do kraja aprila ili od početka oktobra do kraja decembra. Ostalih meseci biljka nema lekovito dejstvo. Bobice se koriste samo za spoljnu upotrebu, ne smeju da se jedu jer su otrovne.

Iako zvanična medicina belu imelu smatra škodljivom, u tradicionalnoj ima izuzetno široku primenu. Koristi se u vidu čaja, tinkture, praha, od bobica se pravi mast, spravljaju se i čajne obloge i tople kupke od listova i bobica. Poznata je kao sredstvo za smirenje nervnog sistema, ublažava grčeve i poboljšava san. Izgrađuje, hrani i jača centralni nervni sistem. Kod žena ublažava reproduktivne probleme, pomaže kod neplodnosti, reguliše menstruaciju i eliminiše bolove, kao i simptome menopauze. Ublažava sve vrste unutrašnjih krvarenja i bolova.

Narodni lekari je, uz glog, smatraju najboljim prirodnim sredstvom za kardiovaskularne i srčane tegobe. Sadrži elemente koji normalizuju krvni pritisak, sprečava sklerozu krvnih sudova i oštećenje srca, reguliše puls. Snažno podstiče metabolizam, pojačava rad organa za varenje i sprečava zatvor. Pomaže kod dijabetesa i normalizuje lučenje žuči.

Jača imunitet, a kod erektilne disfunkcije poboljšava libido. Mnoge studije dokazuju da viskotoksini iz imele rastvaraju opnu malignih ćelija i tako ih razaraju. Sastojci lektini deluju kao citostatici i zaustavljaju rast tumorskih ćelija. Utvrđeno je i to da imela olakšava bolove i smanjuje neželjene posledice izazvane hemoterapijom.

Preparate od ove biljke ne bi trebalo da koriste trudnice i dojilje, a ne smeju ni da se uzimaju zajedno sa lekovima za srce. Takođe, ne koristi se imela sa hrasta, jer je otrovna, a ona se prepoznaje po žutim bobicama.

TINKTURA, ČAJ EKSTRAKT

Čaj - Do vrha punu kašičicu listova i grančica imele sipajte u šolju i prelijte sa 2 dl vode, pa ostavite da prenoći. Ujutru čaj malo zagrejati, procedite i pijte.

Vodeni ekstrakt - Pomešajte kašičicu praha imele sa 2 dl vode. Ostavite da odstoji 4 sata, a zatim procedite. Pije se po 1 dl ujutru i uveče. Prah se dobija tako što se suvi listovi samelju ili istucaju u avanu dok ne postanu kao prašak, koji se čuva u hermetički zatvorenoj posudi.

Tinktura - Usitnite 200 g listova imele, prelijte sa 1 l rakije, ostavite da odstoji tri nedelje i procedite. Uzimajte jednu kašičicu tinkture sa 2 dl tečnosti po izboru, dva do tri puta na dan.

(Novosti)

 

[crvendac_011]

VRKUTA - VIRAK - Alchemilla vulgaris

Drugi nazivi: gospin plašt, virak.
Latinski naziv: Alchemilla vulgaris .
Eng - Lady's Mantle

Opis biljke: Sam narodni naziv govori da je velika pomoc ženama - skoro da se ne može nabrojati za šta je sve lekovita.Ipak treba istaci najvažnije: vrkuta leci pojacani sekret, bolne menstruacije, koje i reguliše, a pospešuje i olakšava porodjaj. Pomaže kako u klimaktericnim, tako i u pubertetskim smetnjama (za ove zadnje pije se caj od vrkute i hajducke trave, u razmeri 1:1).Nesmeju je uzimati oni koji boluju na zuc ili imaju gastro probleme.

Stanište: raste divlje, po kamenitim i neplodnim
mestima, a uzgaja se i u vrtovima.

Lekoviti deo biljke: za lek se pre cvatnje skupljaju listovi i mlade grancice

Lekovito delovanje: Ona skuplja i zateže tkivo, potpomaže izbacivanje vode iz organizma, jaca srcani mišic, leci upale, cireve, cak i ako su zapušteni. Kod slabunjave dece - i odraslih -deluje protiv mišicne slabosti i slabosti udova.Vrkuta jaca i na taj nacin što deluje protiv malokrvnosti. Kod žena koje se teško poradjaju leci slabost materice, a zaštita je i od pobacaja. Bilo bi poželjno da svaka buduca majka od treceg meseca trudnoce pije caj od ove biljke. Kad se pomeša sa hocu-necu travom (Capsella bursa-pastoris) vrkuta predstavlja univerzalan lek protiv svih ženskih bolesti, cak i protiv ispadanja materice. U tim slucajevima pije se caj od sveže ubrane vrkute, i to cetiri puta na dan, ali gutljaj po gutljaj. U isto vreme treba masirati te delove tinkturom od pomenute hocu-necu trave (Capsella bursa-pastoris). Utrljavanje se vrši odozdo na gore. Dobro je da se terapija dopuni kupkom od hajducke trave, koja se pravi od 100 gr ove biljke i upražnjava 3 puta nedeljno. (Ista kupka se može koristiti dva puta).

Poznavaoci kazu da "Dve trecine ginekoloških operacija bilo bi nepotrebno ako bi na vreme i to u dužem periodu pacijentkinje uzimale gospin plašt, ona leci sve bolesti donjeg dela tela, upale, gnojnice, cireve i prelome. Svaka žena bi posle porodjaja trebalo da pije caj od gospinog plašta.Spolja, smrvljena i kao oblog, ova biljka leci rane, ubode i posekotine... ojacava decu kojoj su, iako se dobro hrane, slabi mišici". Vrkuta je odlicna i kao sredstvo protiv ugojenosti, dovoljna je kolicina od 2-3 šolje na dan, i vitka linija je obezbedjena.

Caj: 1 cajna kašicica vrkute prelije se šoljom kljucale vode i ostavi da odstoji 5-10 minuta. Pije se uvek u gutljajima. doza je 2 šolje na dan, a posle porodjaja se pije puno caja prvih 8-10 dana.


(Herbateka)

 

[RSDeki]

100 gr laneno seme
100 gr sirova golica
100 gr sirovi suncokret
100 gr susam
sve sastojke samleti u blenderu a zatim dodati
100 gr kokosovog brasna
50 gr cimeta
sve dobro promesati i cuvati u staklenoj tegli
svako jutro pre dorucka (na prazan stomak)
natopiti 4 kafene kasike u casu vode , nemasnog jogurta ili domaceg kefira

pomaze u regulisanju holesterola,secera u krvi i krvnog pritiska

 

[RSDeki]

Izvor:travarisrbije.com
Pirevina
Drugi nazivi: Pirika, pir, pirak, pirnika, pirovina, puzava pirika, rubetka, pasja pšenica, zubača
Latinski naziv: Agropyrum repens

Opis biljke. Pirevina je trajna zeljasta biljka. Stabljika je uspravna. Listovi su tanki, uski, pljosnati, dugački, pod prstima grubi. Cvetovi su udruženi u guste klasove. Rizom je vrlo razvijen. Biljka se uglavnom razmnožava rizomom i tako veoma brzo zakorovljuje polja. Cveta celog leta.

Stanište. Raste svugde, po njivama, vinogradima, uz žvice, puteve.

Upotrebljivi delovi biljke. Podanak i koren.

Hemijski sastav. Sadrži ugljovodonike, soli jabučne kiseline, mineralne soli, belančevinaste materije, sluzi, saponine, trigliceride, eterično ulje, karotin, askorbinsku kiselinu.

Lekovito delovanje. Rizom pirevine izvanredno je sredstvo za čišćenje i jačanje krvi i živaca. Isto tako, veoma je dobar u lečenju reumatizma i gihta, kod vodene bolesti, bolesti bešike, zadržavanja mokraće, kod stvaranja kamenaca u mokraćnim organima, kod bolesti žuči, jetre, slezine, žutice, katara želuca i creva. Koristi se kod bolesti pluća, a dužom i redovnom čajnom kurom od podanka pirevine može se uspešno lečiti i tuberkuloza pluća. Ne treba je predugo uzimati jer je bubrezi ne podnose dugo.

Način upotrebe. Koristi se isceđeni sok iz svežeg korena, čaj, kao oblog. Ako se u litru vode stavi 3 kašike sitno iseckanog, i u avanu dobro istucanog korena od pirike, poklopi i polako kuva dok se pola ne ukuva, i ako se taj čaj pije triput dnevno (po jednu šoljicu) 6-8 nedelja, onda ćemo krv osloboditi od svake nečistoće. Petnaest grama podanka pirevine kuvati 10 minuta u poklopljenoj posudi, ostaviti 4 sata, procediti. Piti po 1 kašiku 3-4 puta na dan. Četiri kašike suvih podanaka natapati 12 sati u čaši hladne vode (koja je prethodno provrela), procediti. Ostatak podanka natapati 1 sat u jednoj čaši vrele vode, procediti. Pomešati i piti svakodnevno po pola čaše 2-4 puta na dan 3-4 nedelje za kožne bolesti. Sveže pripremljen sok pirevine piti 3-4 meseca po pola do jedne čašice na dan, 3-4 puta, 20-40 minuta pre jela.

 

[RSDeki]

Izvor:travarisrbije.com
Slez beli
Drugi nazivi: Bili sliz, dobri slez, đil, linja, pitomi šljez, šljez, šljezovina, veliki sliz
Latinski naziv: Althaea officinalis

Opis biljke: beli slez trajna je biljka s mesnatim, jakim i razgranatim korenom bele boje. Iz korena izbijaju najpre zeleni i okruglasti listovi, a zatim nekoliko stabljika što dosežu visinu do 2 metra. Listovi na stabljici bili su prilicno veliki, naborani, trokrpasti i debeli i s obe strane obrasli pustenim dlakama. Listovi su srebrnastosive ili sivo-zelene boje.Cvate od juna do kraja avgusta.

Stanište: raste na nasipima, uz reke, na vlažnim livadama i, na poplavljenim podrucjima. Uzgaja se i u vrtovima.
Lekoviti deo biljke: Lekoviti delovi su: koren, koji se kopa u prolece ili ujesen, nakon cvatnje. Cvetovi se sabiru za vreme cvatnje, a listovi u jesen ( ne u prolece!), nakon cvatnje. Koren se opere, oguli se vanjski sloj, uzdužno prereže, i naglo osuši. Kada je skoro sasvim suv, razreže se na sitne kockice i mora biti sasvim beo. Ako je namocen u vodu i iz njega isplivaju belkasti crvici , onda sve treba baciti. Od cele biljke koren je najlekovitiji.

Lekovito delovanje: u starom veku koren belog sleza bio je veoma cenjen. Caj od belog sleza povoljno deluje kod kašlja, bronhitisa i plucnog katara. Preporucuje se kao lek kod bronhalne astme i pocetne tuberkuloze pluca, kod katara u mokracnom mehuru, bolnog mokrenja ili teškoga zadržavanja mokrace. Koristan je, takodje, u lecenju bolesti celog probavnog trakta, a posebno upale debelog creva (colitisa), proleva, srdobolje, povracanja s prolivom kod dojencadi i dr. Pomešan s drugim lekovitim biljkama koristi se u lecenju drugih bolestiDanas se još retko upotrebljava caj od belog sleza. On je uglavnom samo dodatak cajevima protiv kašlja, a njegovo delovanje povecava sluz koja cini zaštitni sloj. Za beli slez je karakteristicno da deluje smirujuce pri akutnim upalama želucane sluznice, u mešavini sa kamilicom. Dobar je i pri hronicnom kataru ždrela kada suva sluznica uzrokuje cesto kašljucanje. Delotvoran je i kod upornog hronicnog katara kod pusaca.
Beli slez se mnogo koristi u konditorskoj industriji za izradu slatkisa
najcesce za izradu tkz. salon bombona koji se koriste za kicenje bozicnjih jelki

Macerat
uzmu se 1-2 velike kasike sitno izrezanog korena i moce se u 2-4 dl hladne vode 2-3 sata, uz cešce muckanje. Na taj nacin se ekstrahira samo sluz. Koren se ne sme ni kuvati ni pariti , jer tada izlazi skrob, tekucnost postaje gušca, mutna i lako se i brzo kvari. Osim toga, smanjuje se lekovito delovanje. Sluz je blago sredstvo protiv upala sluznica mokracnih, polnih, disajnih i organa za varenje. Koristi se i za klistiranje.
Čaj:
se priprema od lišca. Jedna velika kasika lišca ( usitnjenoga) prelije se s 2-3 dl kljucale vode i poklopljeno pusti da se hladi 10 minuta, procedi se i pije u gutljajima tokom dana.
Protiv upale grla:
3 velike kasike mešavine od 50 grama narezanog korena sleza, 30 grama korena sladica ( Glycyrrhiza glabra), 10 g korena ljubicice ( Viola odorata), i 40 grama lista podbela ( Tussilago farfara), kuva se 10-15 minuta, procedi i ponovo kuva uz dodatak 3 velike kasike meda.
Piju se 2-3 šoljice dnevno.
Takodje, gornja mešavina se može popariti sa 1/2litre kljucale vode i pusti da stoji 3 sata, te se nakon toga vremena procedi. Pije se u toku dana umesto vode. Deci se daje isti caj, ali uz dodatak 50 grama kamilice. Taj se caj koristi protiv bolesti disajnih organa, promuklosti, te katara organa za varenje.
Protiv cira na želucu i dvanaestercu dodaje se toj mešavini i hrastova kora ( Cortex quercus), ili steža (Pottentilla tormentilla). Taj caj jaca starije i nemocne.
Maloj deci daje se 4 - 5 puta dnevno po jedna velika kasika .

Za lecenje bolesnih bubrega, žutice prouzrokovane zacepljenjem jetre, ili zacepljenja žucnog mehura, bolesti slezene, upale gušterace, zanemarenih hemoroida, bolesti materice, belog pranja i kod venericnih bolesti pomaže
10 g suvog korena ( ili 5 g svežeg), kuvati 25 minuta u 2,5 dl mešavine od ½ vode i ½ vina i dodati 1 veliku kasiku meda. Piju se dnevno po 2 šoljice – svaki sat po kasika.

Ublazavanje kaslja i olaksavanje iskasljavanja:
1 velika kasika mešavine od 50 grama korena belog sleza komoraca, i lista podbela popari sa 2 dl kljucale vode, ostavi da stoji 2 sata, procedi i pije toplo po 1 velika kasika svakih 10-15 minuta. Na jednu šoljicu caja može se dodati 1 kafena kasika sirupa od malina. Mešavini se može dodati i list trpuca.
Za bolesti grla:
0,5 l crnog vina , 0,5 kg šecera, 0,5 kg iseckanog limuna sa korom, 3 supene kasike slezovog korena. Šecer se rastopi i doda vino, limun i slez, kuva se dok se ne smanji na polovinu. Ne cedi se, nego se u toku dana pojede dobivena masa. Terapija traje 3 dana.
Za lecenje upale mokracnih puteva: 50 grama korena sleza i isto toliko lista breze, kadulje i preslice. Od te kolicine ( mešavine) uzme se 4 kasike i popari sa ½ litre vruce vode i nakon 2-3 sata pije se 4 puta dnevno po caša.

 

[RSDeki]

Izvor:travarisrbije.com
Dan i noć
Drugi nazivi: Maćuhica, maćuha,božji cvit, viola, gospina ljubica, dikino oko, kokošja ljubica, modra iskrica, poljska ljubica
Latinski naziv: Viola tricolor

Opis biljke. Dan i noć je sitna jednogodišnja zeljasta biljka, visoka do 40cm. Stabljika je uglasta, prosta ili razgranata. Listovi su širi nego duži, po obodu zupčasti, donji su srcoliki, a gornji duguljasti. Cvetovi su pojedinačni, na dugim peteljkama, trobojni (ljubičasti, žuti i beli). Cveta od proleća do leta.

Stanište. Raste po napuštenim planinskim njivama (do 1.800 m nadmorske visine), po usevima, suvim i kamenitim mestima. Kod nas raste mnogo podvrsta, varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljava samo divlja, poljska podvrsta, čiji su cvetovi sitni, 8-14 mm dugački, žuti, belo žućkasti sa jačim ili slabijim ljubičastim prelivom. Upotrebljava se čitava nadzemna biljka za vreme cvetanja.

Hemijski sastav. Sadrži flavonoide (rutin, violantin, izokvercetin, astragalin...), eterično ulje (najviše metiletar salicilne kiseline), s aponine, vitamin C, karotenoide, kumarine, sluzi, tanine, mineralne materije.

Primena. Za lečenje raznih kožnih bolesti (ekcema), svraba, reumatizma, gihta, žutice, hroničnog bronhitisa, histerije, običnog i velikog kašlja, za jače izlučivanje mokraće i protiv upale mokraćne bešike.

Način upotrebe. Čaj se pravi od dve kašikice biljke sa vrelom ili hladnom vodom. Treba da odstoji 8-10 sati i pije se 2-3 šolje na dan. Ovaj čaj se koristi i za pranje i za obloge.Zbog neprijatnog ukusa može se zasladiti sirupom od malina, ribizla, višanja ili limuna.

 

[RSDeki]

Izvor:travarisrbije.com
Plućnjak
Drugi nazivi: Džigeričnjak, lisac, lišac, medunica, medunika, kudrovac, plućnik, trava od guje, žigeričnjak.
Latinski naziv: Pulmonaria officinalis

Opis biljke. Plućnjak je višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 20 cm. Stabljika je uspravna i obrasla oštrim dlakama. Prizemni listovi su sa drškom, jajastog su oblika i zašiljeni, po obodu celi. Gornji listovi su sedeći i znatno manji od prizemnih. Po listovima se nalaze beličaste ili svetlozelene pege. Cvetovi se nalaze na vrhu stabljika, levkastog su oblika. U početku cvetanja su ružičaste boje, a što su stariji boja prelazi u plavo-ljubičastu. Cveta vrlo rano u proleće (mart-april).

Stanište. Raste svuda po šumama, živicama, među grmljem, posebno u vlažnim i dubokim zemljištima.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skuplja cela biljka, bez korena.

Hemijski sastav. Sadrži sluzi, tanine sa dosta polifenola, malo alkaloida, karotin, vitamin C.

Lekovito delovanje. Važi kao prva pomoć kod svih plućnih bolesti. Pomaže kod katara disajnih organa, kod kašlja sa ispljuvkom, upale pluća, gripe, bronhitisa, tuberkuloze. Leči promuklost, upalu grla, ubrzava izlučivanje mokraće, leči hemoroide.

Način upotrebe. Čaj: jedna kašika biljke na 300-400 ml ključale vode ostaviti da stoji 10-15 minuta. Zatim procediti i preko dana piti nekoliko puta po jednu šoljicu. Ako se pretvori u prašak, dobar je za posipanje starih rana.

 

[RSDeki]

Izvor:travarisrbije.com
Rusomača
Drugi nazivi: Tarčužak, oću-neću, devojačka trava, poljska preslica, torbičica, pastirska torbica.
Latinski naziv: Capsella bursa pastoris

Opis biljke. Rusomača je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka. Listovi na stabljikama su vrlo sitni, duguljasti, šiljasti, po obodu celi i obuhvataju stabljiku. Prizemno lišće je krupnije, perasto je izdeljeno i gradi rozetu. Plodovi su sitne trouglasto-srcaste ljuščice, koje kad sazru pucaju na dva šava. Cveta od ranog proleća do kasne jeseni.

Stanište. Pored puta, na livadama, u parlozima, u jarku, na padinama, njivama i u povrtnjacima.

Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka.

Hemijski sastav. Sadrži amine (holin, acetilholin,tiramin), glikozide, flavonoide, tanine, organske kiseline, inozit, saponine, vitamin C, tiamin, riboflavin.

Lekovito bilje. Koristi se za zaustavljanje krvarenja iz sluznica probavnog sistema, kod jakog menstrualnog krvarenja, kao diuretik sa blagim antiseptičkim delovanjem, kod akutne upale mokraćne bešike, kod pojave krvi u mokraći, za poboljšanje izmene materija, kod arterioskleroze i za snižavanje krvnog pritiska. Ne sme se koristiti u trudnoći i za vreme dojenja.

Način upotrebe. Pripremanje čaja: 1 puna mala kašika popari se sa četvrt litre vode i ostavi da kratko odstoji. Sedeća kupka. Parni oblog: punu pregršt rusomače, po mogućnosti sveže, staviti u sito i skuvati na vodenoj pari. Tako skuvanu rusomaču umotati u pamučnu tkaninu i upotrebiti kao oblog. Tinktura od rusomače: sveža rusomača - listovi i stabljika zajedno sa cvetovima i mahunicama - nasitno se iseče i njome rastresito napuni boca do grlića, pa se prelije rakijom od žita ili od voća, jačine 38-40% (ona mora da prekrije sve deliće rusomače) i ostavi 14 dana na suncu ili na toplom mestu.

 

[RSDeki]

Izvor:travarisrbije.com
Cikorija
Drugi nazivi: Vodopija, višnjev regrad, vodoplav, golica, gologuza, želtenica, jandrešica, andivija, kažiput, konjska trava
Latinski naziv: Cichorium intybus

Opis biljke. Vodopija je višegodišnja zeljasta biljka. Naraste i preko 1,5 m. Koren je vretenast. Prizemni listovi su okupljeni u rozetu, krupni, dugački, po obodu duboko i nejednako urezani. Listovi na stabljici su kraći, duguljasto kopljasti, manje deljeni. Stabljika je prava, veoma tvrda, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlačicama. Cvetovi su svetlo plavi, jezičasti, pojedinačni ili udruženi u cvasti. Cveta preko celog leta.
Stanište. Raste svuda kao korov, najviše pored staza i puteva, po pašnjacima i livadama, po obodima šuma. Voli suva tla. Gaji se i kao kulturna biljka.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koriste koren, cvetovi i listovi. Od druge polovine marta do kraja maja kopa se koren, a listovi i cvetovi za vreme cvetanja.

Hemijski sastav. Sadrži polisaharid inulin koji hidrolizom daje samo levulozu, fruktozu, pentozane, alkaloide, gorki glukozid intibin, belančevinaste materije, šećer, smolu, mnogo kalijuma.

Primena. Čaj od cikorije je lek za bolesti jetre, žuticu, slezinu, bubrege. Pospešuje izlučivanje mokraće. Sveži sok od listova, cvetova i korena pospešuje stvaranje i izlučivanje žuči, pročišćava krv, izbacuje suvišnu žuč. Leči hipohondriju i potištenost. Zbog inulina vrlo je korisna za dijabetičare. Deluje protiv ekcema, potkožnih čireva, protiv dečjih glista, suzbija temperaturu, otklanja otekline, pospešuje rast kose.

Način upotrebe. Sveži sok od listova, cvetova i korena pročišćava krv i izbacuje suvišnu žuč.Može se kuvati sa vinom ili sirćetom. Sok od cvetova kao oblog lek je za umorne oči. Čaj: 1 kašiku korena skuvati u 400ml vode, ostaviti da odstoji 1-2 sata, procediti, zasladiti i piti po pola čaše 3 puta na dan pola sata pre jela. Čaj: 1 kašiku biljke skuvati u 400ml vode, ostaviti da odstoji 1-2 sata, procediti, zasladiti i piti po pola čaše 2-3 puta na dan pola sata pre jela. Oblog: 20g biljke na 0,5 litara vode. Koristi se i kao kupka.

 

[RSDeki]

Izvor:travarisrbije.com
Dren
Drugi nazivi: Bila svibovina, drenak, drenić, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, žuti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak
Latinski naziv: Cornus mas

Opis biljke: Dren je listopadni grm ili nisko drvo, do 8 m visine, sa zaobljenom gustom krošnjom. Mlade grancice su zelenkastosmede i vecinom fino dlakave. Listovi su naspramni, jajasti, sa dugacko izvucenim vrhovima. Cvetovi su žuti. Javljaju se rano, pre listanja, sakupljeni u štitaste cvasti, pravilni su i cetvoroclani. Cveta u februaru i martu. Žutim cvetom okicene krošnje drena ukrase prirodu u to vreme.

Stanište: Raste svuda, a najviše po suvim, suncanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih šuma zajedno s drugim grmljem i šibljem .

Lekoviti deo biljke: Uzgaja se i u vrtovima i parkovima zbog lepih žutih cvetova i jestivih plodova, korisno je gajiti ga u blizini pcelinjaka. Najbolje uspeva na krecnjackim toplim i suvim staništima. Zadovoljava se i plitkim zemljištem

Lekovito delovanje: Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog cega se sok, pekmez, caj i drugi proizvodi spravljeni od zrelih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za lecenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog je dejstva i kora Slatko, kompot, džem i pogotovo sok od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzima. Šteta je što se kod nas drenjine malo koriste.