MALO INOVATIVNOSTI SVI SU BEZGRESNI I NAJBOLJI U SRPSKOJ MEDICINI
YouTube - Uvećanje - 30.12.2009.
Dodato posle 5 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
SVI LEKARI SU "BEZGRESNI", A PACIJENTI UMIRU ZAR NE???
YouTube - Negative Time Machine
Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
UBIJAJU BOLESNIKE NEZNANJEM I U SVETU
YouTube - The Gregory Mantell Show -- Hospital Serial Killers
Dodato posle 10 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
YouTube - Umbilical Breast augmentation from Boris Cosmetic in Los Angeles - Latina
YouTube - Colon Surgery Anastomosis Animation
YouTube - Pathogen Recognition in a Macrophage Cell
YouTube - Usavršavanje lekara u inostranstvu
YouTube - Kardioloska klinika Cvijiceva 38 - tema: Neprijatelj srca
YouTube - Usavršavanje lekara u inostranstvu - gost vesti B92 Vladimir Đukić
Dodato posle 3 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
ZA "STRUCNJAKE" KOJI NEZNAJU NISTA
TROMBOCITOPENIA TO NASI DOKTORI NEZNAJU DA LECE??
A SVI SE FOLIRAJU I LAZU!!!
YouTube - Heparin-Induced Thrombocytopenia (HIT)
YouTube - Platelet Disorders
Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
YouTube - Heparin-Induced Thrombocytopenia
Dodato posle 6 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
OBUKA ZA LEKARE NEZNALICE
O LJUDSKOM TELU
YouTube - Google Earth for the Human Body
Dodato posle 19 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
YouTube - Plasmid Exchange in Vancomycin-Resistant MRSA
POSTO SRPSKI LEKARI NE PRIZNAJU SEPSU MORAM OVO DA PRIKAZEM SRBIMA, OVO JE RAZLOG ZBOG CGA UMIRU NASI NAJMILIJI I SVI KRIJU
mrsa infections
YouTube - MRSA Infection Myths and Truths
YouTube - Sepsis development and progression
YouTube - Sepsis, Sepsis Syndrome, and Septic Shock
Dodato posle 2 Sati 47 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
OBUKA IZ IMUNOLOGIJE U SAVREMENOJ MEDICINI
DA NAUCE NEZNALICE I UBICE OSNOVNE STVARI KOJE NEZNAJU
UBIJAJU NASE CLANOVE PORODICE NEVEROVATNIM NEZNANJEM
YouTube - Imunitet i savremena medicina (1/7)
Dodato posle 18 Sati 28 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
PAMETNI LJUDI SU SVE ODAVNO REKLI
Turgenjev Ivan Sergejivic (1818 - 1883)
Rec sutra izmišljena je za neodlucne ljude i za decu.
Istina koja nije izrecena u pravo vreme gora je od laži.
Laž je isto tako živa kao i istina, ako ne još više.
Jeste li primetili da covek koji je neobicno rastresen u krugu svojih podredjenih nikada nije rastresen pred svojim pretpostavljenima.
Postoje tri vrste egoista: egoisti koji sami žive i daju drugima da žive; egoisti koji sami žive ali ne daju drugima da žive; i na kraju, egoisti koji niti sami žive niti drugima daju da žive.
Život kakav bio da bio, bolji je od mašte, kao što je zdravlje bolje od bolesti.
Ljubavna pisma ctaju obicno samo dve osobe. Vec trecoj osobi ona su nesnosna i smešna.
Ljubav ima svoje patnje za svako životno doba.
Nevolja brzo stari.
Suze su poput oluje; posle njih covek je uvek mirniji.
Postoje prilike u kojima je takticnost neumesna... gora od grubosti.
Ljubav je jaca od smrti i od straha pred smrcu.
Prve patnje, kao i prva ljubav, se ne ponavljaju.
Dobro po naredbi - nije dobro.
Beskorisno je coveku sa predrasudama dokazivati neopravdanost njegovih predrasuda.
Ima osmeha gorih od suza.
Neshvaceni ostaju samo oni ljudi koji ili sami ne znaju šta hoce, ili nisu vredni da budu shvaceni.
Dodato posle 6 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Lekarska greška – istina i zablude
Lekarska greška nedvosmisleno ima svoj socijalni, pravni i etički aspekt. Ona
je uvek teška kako za pojedinca tako i za društvo, međutim to je uvek samo
vrh brega koji predstavlja skup mnogobrojnih malih koraka koji obično
nagoveštavaju neki veći incident u lečenju, odnosno sistemski nedostatak u
procesu lečenja sa katastrofalnim posledicama. Međutim, neverovatno jesistemske greške reflektuju naš odnos i percepciju vrednosnog sistema. One su ugrađene u naš
zdravstveni sistem, a posledice njihove disfunkcionalnosti na populacionom nivou više su nego
tragične.
kako je naše društvo oduzelo pravo lekarima i drugom medicinskom osoblju
mogućnost na grešku. Od doktora i ostalog zdravstvenog osoblja se očekuje
najveći stepen moralnosti, požrtvovanja, stručnosti i entuzijazma. S druge strane, svedoci smo
da naše društvo skoro dve decenije živi u bedi, nemaštini, i sveopštoj eroziji morala. Kako je
moguće da se u isto vreme, u istom društvu, u istim istorijskim okolnostima, dešava takav
paradoks?
Dakle, svi smo se mi saživeli s ovim problemima i pojavama, a da i ne primećujemo koliko
smo zagazili u nepravdu i hipokriziju. Nažalost, profesionalne greške u zdravstvu oblikuju se u
haotičnom društvenom ambijentu, punom apsurda i nerealnosti. Atmosfera dnevnih afera i
skandala kreira se iz dan u dan, sve u želji da se ljudska i građanska prava zaštite od
nemoralnih i nesposobnih pojedinaca u belim mantilima. Pogrdni izrazi i stručne analize se
množe iz dana u dan, društvo je najzad rešilo da se obračuna sa javašlukom i
nemoralom u našem zdravstvu. Možemo li napokon da budemo spokojni da smo na pravom
putu?
Nema bezgrešnih
Naime, treba istaći da ni najsavremeniji zdravstveni sistemi u svetu nisu pošteđeni lekarskih i
medicinskih grešaka. Naprotiv, u SAD preventibilne medicinske greške koje se dogode u
bolnicama godišnje (2001, 2002, 2002), procenjuju se na oko 195000 (Litigation/Medical
Practice article 2004). I pored toga medicinska profesija je veoma visoko cenjena u SAD, i
dostiže svetski vrh po kvalitetu i standardu medicinskih usluga. Slično ovome, australijska
vlada je sprovela jedno istraživanje u tri bolnice (NSW) u periodu od šest meseci 2001,
objavljeno u “The Sydney Morning Herald”, i došla do rezultata da je 66 ljudi izgubilo život
iako se ova užasna statistika mogla sprečiti da se reagovalo dovoljno hitno i profesionalno
(Robotham 20010).
Dakle, više nego polemično je to da, uprkos visokom standardu zdravstva zapadnog društva,
greške lekara su i dalje predmet žustre polemike i naučnog istraživanja u pomenutim
sredinama. Za zemlje u razvoju i postkomunistička društva, nažalost, ne postoje relevantne
informacije u literaturi o odnosu i značaju sistemskih grešaka kao uzročnika lekarske greške,
međutim, postoji nesumnjivo sistemska uslovljenost lekarskih grešaka, koje se ispoljavaju kad
sistemski faktori dosegnu određen prag neophodan za ispoljavanje greške. Po prof. Mishri
(Human error in laparascopic surgery) sistemske greške u zdravstvu su stalno prisutne u
skrivenoj formi , “a greška samo čeka da se desi”.
Uopšteno govoreći, analiza uzroka greške je vrlo složena, pošto je lekarska greška često
inherentna sistemskom procesu pružanja medicinske nege, pa je posledično tome i lekarska
greška karika u lancu timskog rada koji se naziva zdravstvena usluga.
Po Weinberg-u, radi se o mnogo širem i kompleksnijem problemu nego što se na prvi pogled
misli, i doseže samu strukturalnu disfunkcionalnost i lošu komunikaciju zdravstvenog sistema.
Pokušajmo, još jedanput, da analiziramo društveni fenomen lekarske greške. Naše društvo
jednostavno je prihvatilo dvostruke standarde, kad je reč o vrednostima i položaju doktora u
našem društvu, kao nešto sasvim normalno i prirodno. Ponosni smo što je Srbija, kao jedna
mala zemlja, digla svoj glas protiv dvostrukih standarda koji se primenjuju u svetskim
međunarodnim odnosima, pa se iskreno nadamo da će postupiti isto tako kada se radi o
najvažnijem društvenom problemu, nepravdi u srpskom zdravstvu i položaju doktora u našem
društvu.
Zdravlje je, po svetskoj zdravstvenoj organizaciji, ne samo odsustvo bolesti, već je to
dinamično stanje ne samo fizičkog, već i mentalnog, spiritualnog i socijalnog blagostanja
(WHO 1998). Ovim se jasno stavlja do znanja da je zdravlje nešto najintimnije i najvažnije u
životu svakog čoveka, to je deo njegove autonomnosti i individualnih vrednosti, koje država ne
može da nameće, još manje da manipuliše, ali u isto vreme, ima i svoj društveni aspekt i
značaj. Zato je neprihvatljivo da se zdravlje tretira isključivo kroz socijalnu prizmu, što se,
nažalost, zadržalo u mnogim postkomunističkim zajednicama. Nemoguće je raspravljati o
pravima pacijenata, dužnostima i obavezama lekara bez njihovih jasno definisanih i
realizovanih građanskih prava. Po Andrewood-u očigledno je da se proces promena u
zdravstvu odvija kao refleksija procesa promena u društvu .
Kao najvažniji argument i paradoks naših dvostrukih aršina, svakako je naš odnos prema
fenomenu “veze” u zdravstvu. Naime, svako kada se razboli želi sebi najbolju negu i najboljeg
doktora. Zašto jednu legitimnu i prirodnu stvar, a to je pravo da se legalno dobije željeni
doktor, koja je imanentna čovekovom individualnom i ljudskom pravu, nasilno pretvarati u
nemoral, diskriminaciju i kriminal? Dakle, traženje doktorske veze, na način kojim smo to
navikli da radimo, ne samo da je gruba diskriminacija prema onima koji to ne mogu da priušte,
već i razmena interesa, čiji je krajnji ishod, veoma često korupcija. Prema istraživanju
Svetske banke (2007), Srbija je četvrta zemlja u svetu prema stepenu korupcije u zdravstvu.
Ovo je potvrđeno u izveštaju “Diskriminacija i korupcija – sistemske greške srpskog
zdravstva" (prof. Huberta i Najman). Oni su u tom izveštaju jasno istakli da monopol državnog
zdravstva stvara nesputanu korupciju.
Nesavestan i nestručan postupak – malpraksa
Medicinska greška kao individualni čin, pravno gledano, ako se izuzme grubo nesavesno
lečenje, više je apstrakcija nego pravni pojam, pošto je teško locirati i kontekstualno definisati
krivicu i odgovornost prekršioca. Ovde, verovatno leži suštinska konfuzija koja egzistira već
duže vreme u mnogim društvima uključujući i naše.
Naime, s pravnog aspekta, lekarska greška uglavnom implicira kršenje dužnosti lekara, bilo u
smislu standarda dužne pažnje u odnosu na lekarsku struku, ili saobraćanja prema pacijentu.
Nažalost, standard dužne pažnje nije fiksni pojam i često zavisi od kontekstualnih okolnosti i
standardizacije u zdravstvu i medicinskoj praksi.
Statut i kodeks Lekarske komore Srbije u članu 48. postavlja jasnu razliku između nesavesnog
i nestručnog ishoda lečenja s jedne strane, i neželjenog ishoda lečenja s druge strane. Ovo je
ujedno ugaoni kamen na kome se zasniva eventualna lekarska odgovornost za ishod lečenja.
Pod pojmom savesnosti podrazumeva se svestranost i potpunost u odnosu lekara i pacijenata u
toku lečenja (Lekarska komora). Dakle, lekar ne može da odgovara za nepovoljne efekte
lečenja pacijenta ako je svoju praksu vršio s dužnom pažnjom i u okviru standarda svoje
profesije. Znači, pored medicinsko-naučnog definisanja i objašnjenja profesionalne greške,
postoji i pravni aspekt koji taj isti problem tretira kao protivpravnu radnju, u smislu krivične
odgovornosti lekara, ili pokretanja protivpravne odštete.
Međutim, da bi se odredila stvarna granica stručne greške, i njihove prihvatljivosti i
dopuštenosti u pravnom smislu, one moraju da se analiziraju kontekstualno, uzimajući u obzir
sistemske propuste i disfunkcionalnost svakog zdravstva u kojima se ta greška desila. Ova
činjenica veoma relativizuje pojam “standard lečenja”, kojeg je lako definisati teoretski i dati
mu ogoljeno pravno tumačenje, međutim, u praktičnom smislu ne može se primeniti kao
meritorni standard, već takođe, zahteva kontekstualno određenje za dati slučaj. Ovu
tvrdnju nedvosmisleno potvrđuje svetska literatura kao što je Vebsterov medicinski rečnik,
nemačka sudska praksa itd.
Treba imati u vidu da svaka bolest ili operacija imaju svoj relativno stalni procenat
nepovoljnog ishoda lečenja, koji ne zavise čak i od najoptimalnijih standarda medicinske
profesije. Ovaj procenat može da se poveća, u zavisnosti od kontekstualnih dešavanja, ali ne i
obrnuto. Razlog za ovo leži u nesavršenosti kako medicine, tako i ljudskog bića.
Kada je, i da li je lekarska greška, zaista, individualna odgovornost
U lekarskoj praksi gotovo da nema lekara koji nije napravio grešku. Individualna performansa
doktora je predmet svakodnevnog kontekstualnog dešavanja, i lako je uočiti da su dužna pažnja
i standardi vrlo promenljive veličine koje se teško mogu konkretizovati tj. evaluirati u
konkretnom slučaju. Još teže je njihovo pravno tumačenje u smislu krivične odgovornosti, ili
eventualne protivpravne odštete.
Uzmimo npr. kvalitet zbrinjavanja pacijenata povređenih u saobraćajnim udesima. Za ovu
problematiku, izuzetno sofisticiranu medicinsku praksu (ATLS-Advanced Trauma Life Support
procedura), potrebno je imati edukovanu široku bazu doktora na teritoriji cele Srbije, obučenih
i edukovanih za tretiranje traumatskih pacijenata. Srbija je jedina od retkih država na Balkanu
koja nema dati protokol-ATLS. Zatim, sve veće opšte bolnice trebalo bi da imaju
dvadesetčetvoročasovnu CT skener službu, kao i ostalu opremu za adekvatno tretiranje
traumatskih i svih urgentnih pacijenata. Takva služba, je raritet u Srbiji uprkos brojnim
kupljenim CT aparatima.
Najiskusniji doktor biće u zoni visokog rizika i stresa kada se radi o traumatskim pacijentima
ako nedostaju pomenuti bazični standardi lečenja. Da li možemo da zamislimo, sada, manje
iskusne doktore u ovakvim situacijama, u manjim bolnicama u Srbiji, ostavljeni da se bore sa
sopstvenim stresom i najkompleksnijim medicinskim problemima, gde je prvi sat u tretmanu, a
katkada i minuti, odlučujući za sudbinu pacijenta. Pridodajmo ovome faktore umora,
neispavanosti, društvenog nezadovoljstva i frustracije, neorganizovanosti i slabe akademske
interpersonalne i sveopšte komunikacije. Da li je to individualna ili sistemska greška ?
Da li je lekarska savest isključivo pitanje ličnog morala doktora? U svakodnevnoj praksi
malpraksa se uglavnom odnosi na nesavesno lečenje. Nesavesno lečenje, kao posledica grube
nepažnje, a takvih situacija je malo, bez sumnje, prouzrokuju ozbiljno pogoršanje zdravstvenog
stanja. One bi trebalo, svakako, da su predmet krivične ili etičke odgovornosti. Međutim, u
kontekstu mnogobrojnih sistemskih, socijalnih i društvenih faktora, njihova evaluacija je često
vrlo nezahvalna. pa je logično da lekarska savest, koja podrazumeva svestranost i potpunost u
odnosu lekara i pacijenata u toku lečenja, najmanje zavisi od njegove lične moralnosti. Dakle,
lekar ne može da odgovara za nepovoljne efekte lečenja pacijenta ako je svoju praksu vršio s
dužnom pažnjom i u okviru standarda svoje profesije.
Kontekstualni faktori
Dužna pažnja doktora, profesionalni standardi i stručna osposobljenost, već smo videli, jesu
kontekstualni pojmovi, i posledično tome zavise od mnogih drugih sistemskih faktora,
odnosno, opšteg društveno-socijalnog ambijenta kao što su: sistemska komunikacija, standardi
lečenja, osposobljenost lekara na različite intelektualne i fizičke napore i stres, tehnološku
opremljenost, organizaciju posla itd. Shodno tome, doktorova nezavisnost i samostalnost su za
mnoge doktore samo stilska figura koja lepo zvuči.
Nije li doktor žrtva jednog nerešenog sistemskog konflikta, koji umesto da počne da se rešava,
dobija dimenzije društvenog spektakla?
Slavin, kao i mnogi autori, ističe činjenicu da čak u kompleksnim i visoko tehnološkim
zdravstvenim sistemima greške treba prihvatiti kao prirodni fenomen. Dr Weingart, direktor
centra za bezbednost pacijenta pri Dana-Farber institutu za maligne bolesti, napominje da su
sistemski uzrokovane greške realnost zdravstvenog sistema, i ako nismo u stanju da slobodno
raspravljamo o njima, nećemo nikad izvući pouke iz njih. U tom smislu, zajednička komisija
za akreditaciju zdravstvenih ustanova u SAD, ističe da je sistemska medicinska greška u suštini
globalni informacioni problem.
Dakle, čak i u visoko standardizovanim zemljama, rešenja u cilju smanjenja lekarskih grešaka
fokusirana su na populacionom nivou u smislu standardizacije rešenja, kao što su: protokol
praćenja grešaka, kako u bolnicama tako i šire, analiziranje i kultura referisanja lekarskih
grešaka, ali koja će biti lišena politike skidanja skalpa doktorima.
U osnovu ove tvrdnje je prosta činjenica da otvoren i civilizovan razgovor o greškama u
procesu lečenja kreira povoljni društveni ambijent koji omogućava radikalnu analizu uzroka
medicinske greške. Suprotno, greške o kojima se ćuti i koje se prikrivaju samo doprinose
ponavljanju istih grešaka i kreiranju nepovoljnog društvenog ambijenta. To može da proizvede
pozitivnu povratnu spregu u već nezreloj komunikaciji u društvu i zdravstvu, odnosno, haos.
Najupečatljiviji primer ovog haosa je tvrdnja, tj. nedavna kampanja na našoj televiziji o
misterioznom nestanku (krađi) organa, optužujuća po hiruršku ekipu jedne eminentne bolnice
za kardiovaskularne bolesti.
Da bi se ovakve ružne i neprihvatljive društvene pojave izbegle, 2005. godine (u to vreme)
senator Barak Obama predložio je osnivanje nacionalne agenciju za prijavljivanje lekarskih
grešaka, kao i program kompenzacije pacijenata kroz pregovore i nagodbe između doktora i
pacijenta. Predlagač se nada da bi se ovime smanjio broj zakonskih tužbi i stišale bi se
društvene tenzije koje lekarske greške, potpomognute medijama, proizvode.
Sistemski problemi u srpskom zdravstvu – malpraksa državnog zdravstva
Koje su prednosti i mane našeg u odnosu na zapadno zdravstvo? Klinička praksa kod nas je
bazirana na tradicionalnoj medicini koja vodi poreklo iz Francuske na zalasku XIX veka. Ona
je strogo objektivna i paternalistička i kao takva zamišljena je da korespondira tehničkim
aspektima ljudske bolesti, dijagnozi bolesti i lečenju, više nego što se bavila značenjem bolesti,
tj. pacijentovim unutrašnjim svetom koju ta bolest kreira.
Međutim, još važniji aspekt ovakve kliničke prakse je veoma zastarela organizacija
zdravstvene službe koja ne odgovara sadašnjem vremenu visoke tehnologije i informacije.
Posledica ove nekompetentne organizacije zdravstvene službe, odnosno upletenost sistemskih
grešaka i ozbiljnih nedostataka savremenih standarda u nekim domenima procesa lečenja
pacijenata, kreirao je ambijent koji je više nego skroman, što je, verovatno, posledica
nepostojanja efikasnih mehanizma zaštite prava, doktora u profesionalnom smislu i pacijenata,
kako etički tako i zakonski. Osim toga, po Lo-u standardi stručnosti podrazumevaju da lekari
imaju višestruke obaveze i odgovornosti prema porodici, i sebi samima. Svaki lekar ima
moralnu obavezu u pridržavanju sopstvenih vrednosti, razvijanju sopstvenih talenata i
očuvanju sopstvenog zdravlja.
Ovi nedostaci našeg zdravstva suštinski utiču na dalji proces kontinuirane edukacije, pogotovo
kod mladih doktora koji im je nužan povoljan klinički ambijent za sticanje neophodnog
iskustva i znanja, i to baš u prvim godinama posle završenih studija medicine. Po Mc
Whinney-u medicina je uvek refleksija vrednosnog sistema društva kome služi.
