- Učlanjen(a)
- 26.09.2009
- Poruka
- 7.369
Ketil Andre Omot, najtrofejniji skijaš Olimpijskih igara
Beta/APSa osam medalja Norvežanin Ćetil Andre Omot je najtrofejniji takmičar u alpskom skijanju na Olimpijskim igrama u istoriji. Tih osam medalja je osvojio u spustu, superveleslalomu, veleslalomu i kombinaciji, samo ne u slalomu. Ali, to je nadoknadio titulom svetskog šampiona, kojih je osvojio pet, po jednu u slalomu i veleslalomu, a tri u kombinaciji. Uz to je ostvario i 21 pobedu u Svetskom kupu, bar po jednu u svakoj od disciplina.
Dok je odrastao u Oslu Omotu je idol bio Ingemar Stenmark, čiji je rekord od 86 pobeda u Svetskom kupu još uvek na snazi. Zahvaljujući ocu, koji je bio instruktor skijanja, Omot je već sa sedam godina stao na skije, a iz anonimnosti je izašao početkom devedesetih godina prošlog veka, a već 1992. godine u Albetvilu je osvojio svoje prvo zlato.
Debi na Olimpijskim igrama Omot je završio sa dve medalje, zlatom u superveleslalomu i bronzom u veleslalomu, a potom je u narednoj sezoni osvojio male Kristalne globuse u veleslalomu i superveleslalomu. Na narednim igrama, u Lilehameru je osvojio srebra u spustu i kombinaciji i bronzu u superveleslalomu, a iste sezone je osvojio i Svetski kup.
Usledili su dobri rezultati na Svetskim prvenstvima i Svetskom kupu, u kojem je osvojio još pet malih Globusa u kombinaciji i jedan u slalomu, i posle osam godina bez medalje na Olimpijskim igrama došao je Solt Lejk Siti 2002. godine. Omot je tada trijumfovao i u superveleslalomu i spustu, ali tu nije bio kraj.
Iako je godinu dana kasnije ozbiljno povredio zglob, a potom i propustio celu sezonu 2003/04 nije odustao i vratio se na stazu. Do povlačenja 2007. godine je ostvario samo jednu pobedu – na Igrama u Torinu 2006. godine gde je osvojio najsjajnije odličje u superveleslalomu. Omot je tako postao jedini skijaš sa četiri titule olimpijskog šampiona, a ujedno i na najbolji način zaokružio jednu od najneverovatnijih karijera u istoriji alpskog skijanja.
Dok je odrastao u Oslu Omotu je idol bio Ingemar Stenmark, čiji je rekord od 86 pobeda u Svetskom kupu još uvek na snazi. Zahvaljujući ocu, koji je bio instruktor skijanja, Omot je već sa sedam godina stao na skije, a iz anonimnosti je izašao početkom devedesetih godina prošlog veka, a već 1992. godine u Albetvilu je osvojio svoje prvo zlato.
Debi na Olimpijskim igrama Omot je završio sa dve medalje, zlatom u superveleslalomu i bronzom u veleslalomu, a potom je u narednoj sezoni osvojio male Kristalne globuse u veleslalomu i superveleslalomu. Na narednim igrama, u Lilehameru je osvojio srebra u spustu i kombinaciji i bronzu u superveleslalomu, a iste sezone je osvojio i Svetski kup.
Usledili su dobri rezultati na Svetskim prvenstvima i Svetskom kupu, u kojem je osvojio još pet malih Globusa u kombinaciji i jedan u slalomu, i posle osam godina bez medalje na Olimpijskim igrama došao je Solt Lejk Siti 2002. godine. Omot je tada trijumfovao i u superveleslalomu i spustu, ali tu nije bio kraj.
Iako je godinu dana kasnije ozbiljno povredio zglob, a potom i propustio celu sezonu 2003/04 nije odustao i vratio se na stazu. Do povlačenja 2007. godine je ostvario samo jednu pobedu – na Igrama u Torinu 2006. godine gde je osvojio najsjajnije odličje u superveleslalomu. Omot je tako postao jedini skijaš sa četiri titule olimpijskog šampiona, a ujedno i na najbolji način zaokružio jednu od najneverovatnijih karijera u istoriji alpskog skijanja.
