Legende ZOI

[Mihajlo]

Legende ZOI-Toni Zajler, skijao je kao anđeo

Toni Zajler, skijao je kao anđeo

Anton Engelbert Zajler, znan kao Toni, rođen 17. novembra 1935, jedan je od najboljih alpskih skijaša u istoriji sporta.

'Blic iz Kica' kako su ga novinari nazvali po specifičnom, munjevitom startu i mestu rođenja, Kicbilu, živeo je od 1935. do 2009. godine, a tokom uspešne karijere osvojio je tri olimpijska zlata i sedam titula prvaka sveta.

Ruku na srce, u Kortini d Ampeco je 1956. godine, u skladu sa tadašnjim pravilima, dobio četiri titule šampiona sveta na račun tri olimpijske medalje i, logično, najboljeg vremena u kombinaciji a u austrijskom Bad Gaštajnu dve godine kasnije osvojio 'samo' srebro u slalomu.

Senzacionalna karijera Tonija Zajlera još je interesantnija ako se zna da je 1953. počeo da se takmiči, odlučio je da se povuče 1959. godine, sa 24, jedanaest medalja i tri zvanja sportiste godine u Austriji.

Počeo je sa 12 godina, sa 20 uspeo da pobedi na legendarnom Lauberhornu u Vengenu, Karl Šranc, kasniji olimpijski pobednik je opisao Zajlerovo umeće na stazi rečima "skijao je kao anđeo".



Od 1957. godine počeo je i da glumi, gluma ga je odvukla od skijanja pa je do početka sedamdesetih uspeo da se pojaivi u velikom broju filmova, snimanih uglavnom na Alpima i, sasvim očekivano, najčešće u ulozi skijaša.

Otvorio je i hotel i školu skijanja u Kicbilu, u toj školi obučio Franca Klamera, još jednog kasnijeg olimpijskog pobednika, jedno vreme bio i direktor austrijskog ski-tima.

Najbolji sportista veka u Austriji i nosilac Olimpijskog ordena MOK odlučio je 2004. godine da se kandiduje za gradonačelnika Kicbila. Odustao je kada je čuo da je to "ozbiljan osmočasovni posao".

Razboleo se u januaru 2008. i preminuo u Insbruku 24. avgusta 2009. godine.

 

[Mihajlo]

Legende ZOI-Simon Aman, dvostruko iznenađenje u Solt Lejk Sitiju

Simon Aman, dvostruko iznenađenje u Solt Lejk Sitiju

BetaPre Zimskih Olimpijskih igara u Solt Lejk Sitiju Švajcarac Simon Aman je bio relativno nepoznat skakač, a onda se u samo jednom trenutku sve promenilo.

Aman je na Igrama debitovao u Naganu 1998. godine, gde je takmičenje završio kao 35. na normalnoj skakaonici i 39. na velikoj. Potom su ga pratili padovi i teške povrede, i bez ijedne pobede u Svetskom kupu došao je u u Solt Lejk Siti.

Na 19. Zimskim Olimpijskim igrama niko nije računao na njega što je on iskoristio i zbrisao sve rivale i osvojio oba zlata u individualnim skokovima. Tako je postao tek drugi skakač kome je pošlo za rukom da osvoji dva zlata na istim Igrama posle Harija Nikanena četiri godine ranije. Zahvaljujući fantastičnim rezultatima u Solt Lejk Sitiju takođe je zaradio i nadimak “leteći Hari Poter”, ali i postao velika zvezda u domovini.

“Drhtim, ne mogu da nađem reči”, rekao je Aman u Solt Lejk Sitiju pre osam godina, “Bio sam veoma nervozan i posle uzletanja sam dugo leteo. Osećao sam da je moj skok dobar, ali ne mogu da verujem da sam olimpijski šampion”.



Rezultati koje je ostvario u Solt Lejk Sitiju su sigurno najbolji u Amanovoj karijeri, a Švajcarac je od tada uspeo samo da osvoji titulu svetskog šampiona 2007. godine u Saporou i zabeleži 12 pobeda u Svetskom kupu, ali ne i da osvoji Kristalni globus. Na Igrama u Torinu Aman nije uspeo ni približno da ponovi rezultate od četiri godine ranije i takmičenje je završio kao 38. na normalnoj skakaonici, i 15. na velikoj.

Igre u Vankuveru će biti četvrte za Amana i na njih gotovo izvesno dolazi kao vodeći u generalnom plasmanu Svetskog kupa, ali ne i kao glavni favorit. Taj epitet pripada mladom Austrijancu Gregoru Šlirencaueru.

 

[Mihajlo]

Legende ZOI-Herman Majer, dostojan nadimka ‘Herminator’

Herman Majer, dostojan nadimka ‘Herminator’

BetaOvogodišnje Igre u Vankuveru i takmičenje u alpskom skijanju obeležiće odsustvo Hermana Majera, jednog od najboljih skijaša u istoriji. Austrijanac je pre nekoliko meseci objavio da se povlači, a i pre toga je stajao uz rame legendama kao što su Žan-Klod Kili, Franc Klamer, Alberto Tomba i Ingemar Stenmark.

Iako je tek u 23. godini uspeo da izbori mesto u austrijskom nacionalnom timu to ga nije sprečilo da od tada bude nazaustavljiv. U Svetskom kupu je ostvario 54 pobede, a više trijumfa od njega ima samo Stenmark, čak 86.

Na Olimpijskim igrama debitovao je u Naganu 1998. godine i već na prvoj trci, u spustu, imao je težak pad pre kojeg je leteo više od 100 metara i probio dve zaštitne ograde. Iz tog udesa uspeo je da izađe bez ozbiljnih povreda i vrati se na stazu već tri dana kasnije i osvojio zlatnu medalju u superveleslalomu. Ipak, tu nije bio kraj fantastičnim rezultatima Majera u Naganu jer je tri dana posle toga osvojio zlato i u veleslalomu.

Iste godine Majer je trijumfovao i u Svetskom kupu, a potom i 2000. i 2001. godine i važio je za velikog favorita pred Olimpijske igre u Solt Lejk Sitiju. Nažalost, u avgustu 2001. godine imao je tešku saobraćajnu nesreću kada se vraćao kući sa treninga i ona je pretila da okonča njegovu karijeru. Doktori su hteli da mu amputiraju stopalo, ali je Majer to odbio i podvrgao se rekonstruktivnoj operaciji.



Zbog ozbiljnosti povreda morao je da propusti Igre u Solt Lejk Sitiju, a iako su mnogi verovali da je njegova karijera završena, on je dokazao da je dostojan svog nadimka ‘Herminator’ i vratio se na stazu u januaru 2003. godine u švajcarskom Adelbodenu. Samo dve nedelje kasnije šokirao je sve neverovatnom pobedom u superveleslalomu održanom u austrijskom Kicbilu, a naredne godine je osvojio i svoj četvrti veliki Kristalni globus.

Povratak na Olimpijske igre usledio je u Torinu gde je nastavio niz osvajanja medalja, srebrne u superveleslalomu i bronzane u veleslalomu. Kasnije se ispostavilo da su to bile njegove poslednje Igre, i sigurno je da će svim ljubiteljima alpskog skijanja nedostajati u Vankuveru.

 

[Mihajlo]

Legende ZOI -Žan-Klod Kili, najbolji uprkos kontroverzi

Žan-Klod Kili, najbolji uprkos kontroverzi

Sa jednom velikim Kristalim globusom u svom vlasništvu, ujedno prvim u istoriji, Francuz Žan-Klod Kili je 1968. godine bio na dobrom putu da osvoji i drugi, ali je pre toga morao da uzme učešće na Olimpijskim igrama u Grenoblu.


Pred svojim navijačima na desetim Igrama tada 24-godišnjui Kili je trijumfovao u sve tri discipline, koje su tada održane, slalomu, veleslalomu i spustu. Tada je postao tek drugi skijaš kome je to pošlo za rukom, prvom posle Austrijanca Tonija Zajlera, koji je to učinio osam godina ranije, a od tada nijedan skijaš nije uspeo da trijumfuje na više od dve trke na jednim Igrama.

Ipak, do tri zlata u Grenobl Kili nije došao tako lako, jer je bilo i kontroverzi. U slalomu Norvežanin Hakon Mjoen i Karl Šranc iz Austrije su imali bolja vremena od Kilija, ali su diskvalifikovani jer nisu prošli kroz sve kapije.

Takođe, Kilijeva pobeda je došla uprkos kampanji predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta Ejverija Brandidža, koji je optužio organizatore i skijaše da ugrožavaju ceo ‘amaterski status’ takmičenja. Kili je posebno bio kritikovan jer je dozvolio da se logoi kompanija vide na njegovom kombinezonu i opremi na slikama posle trka, u zamenu za novac.



Uprkos svim dešavanjima u Grenoblu, gde je Brandidž odbio da se pojavi na ceremoniji dodele medalja, Kili je doprineo da francuski nacionalni tim ostvari najbolji rezultat u istoriji Zimskih Olimpijskih igara sa ukupno devet osvojenih medalja (četiri zlatne, tri srebrne i dve bronzane).

Zahvaljujući trostrukom slavlju u Grenoblu Kili je postao jedan od najpoznatijih skijaša svoje generacije, a uz to je i zacementirao svoje mesto u istoriji Zimskih Olimpijskih igara.

 

[Mihajlo]

Legende ZOI-Tara Lipinski, neponovljivi bljesak tinejdžerke

Tara Lipinski, neponovljivi bljesak tinejdžerke

Neki sportisti rođeni 1982. godine mogli bi na ovim Olimpijksim igrama da steknu iskustvo dragoceno za pokušaj osvajanja medalje na sledećim.

Jedna devojka rođena baš tada već dugo je među legendama zimskih Igara a ne takmiči se već osam godina.

Tara Kristen Lipinski, američka klizačica, pobedila je u Naganu 1998. godine i osvojila zlatnu medalju u umetničkom klizanju postavivši važeći rekord – imala je 15 godina i osam meseci kada je stala na najviši stepenik pobedničkog postolja.


Priča o nastupu u Naganu ima ‘filmski’ deo. Na Svetskom prvenstvu 1997. godine u Lozani oduzela je prvi rekord Sonji Heni, postala, sa nepunih 15 godina, šampionka. I pored toga što je bila najbolja na svetu morala je na američke kvalifikacija. Tamo nije bila sigurna, posle obaveznog dela programa završila je kao četvrta, najbolja u kategoriji onih koje se nisu plasirale u olimpijski tim. Uspela je da drugog dana dođe do drugog mesta i uloge ‘favoritkinje iz senke’.

Veći izgledi za zlato davali su se Mišel Kvan, ova je klizala sjajno ali je Tara bila bolja. Sa nepunih 16 postala je olimpijska pobednica.



Onda sledi spektakularan zaokret u karijeri, mesec dana posle toga objavljuje da se povlači sa Svetskog prvenstva zbog problema sa zubima. Mlečni zubi su otišli a olimpijska šampionka zaradila mononukleozu.

Još jedan mesec je prošao a usledio je šok, dva meseca pred 16. rođendan odlučila je da ode u profesionalne zabavljače u okviru turneje “Zvezde na ledu” objasnivši odluku željom da “više vremena provodi sa porodicom”.

U avgustu 1998. godine povredila je bedreni mišić, usledile su nove povrede i kraj karijere, u jesen 2002. poslednji put je klizala. Napunila je tada 20 godina.

“I dalje sam mislila da će sve biti u redu. Padala sam i ranije i bila sigurna da ću padati i dalje,” opisuje neočekivani kraj.

Tara Lipinski, najmlađa olimpijska pobednica, danas je poluuspešna glumica, voditeljka i sa Šakilom O’Nilom i Denzelom Vošingtonom vodi jednu humanitarnu organizaciju.

 

[Mihajlo]

Legende ZOI-Bob Jamajke, od puškarta do olimpijskih zvezda

Bob Jamajke, od puškarta do olimpijskih zvezda

Takmičenja u bobu u Vankuveru neće biti slabija nego na prethodnim Olimpijskim igrama ali će istinskim zaljubljenicima u ovaj sport a još više onima koji samo površno prate ZOI ndostajati četverac Jamajke.

Marvin Dikson, Hanuka Valas i Džoel Aleksander su se trudili ali u Vankuveru ih neće biti pa neće imati priliku da dostignu slavu Devona Herisa, Dadlija Stouka, Majkla Vajta i Semjuela Klejtona.

Legenda kaže da su Amerikanci Džordž B. Fič i Vilijam Maloni poslom bili na Jamajki, videvši lokalnu zabavu 'puškart' (nešto što liči na suvozemni bob) smislili su da bi bob Jamajke mogao da bude ozbiljna atrakcija.


S obzirom na to da su brze noge prvi uslov i da su sprinteri potencijalni članovi bob posade, prve ponude upućene su nekima od njih ali je na krjau spas bila vojska.

Posada je formirana, Hauard Siler stigao je iz Njujorka da ih priprema i posada Jamajke pojavila se na Igrama u Kalgariju.

Nisu na kraju imali rezultat, nisu uspeli da završe sve četiri trke a posle pada su peške stigli do cilja gde su ih dočekali aplauzima.



Uspeli su da se pojave i na Igrama u Albervilu, bili slabi ali su u Lilehameru blistali. Osvojili su 14. mesto, ostavivši iza sebe timove Sjedinjneinh Država, Italije, Rusije i Francuske.

Propustili su Solt Lejk Siti, Torino i Vankuver, od originalne postave više se niko ne bavi ovim sportom ali je bob četvorosed Jamajke jedan od fenomena koji su neophodni Olimpijskim igrama.

Dok se ne plasiraju na neke sledeće Igre ostaje film 'Kul ranings' i podsećanje na prvi bob iz tropskih krajeva ikada viđen na nekom takmičenju.

 

[Mihajlo]

Legende ZOI-Torvil i Din, niko nije tako igrao uz Bolero

Torvil i Din, niko nije tako igrao uz Bolero

Džejn Torvil i Kristofer Din su pobednici olimpijskog turnira u Sarajevu 1984. godine. Iako nekadašnji prvaci Velike Britanije, Evrope i sveta imaju samo to zlato i jednu bronzanu medalju iz Lilehamera, deset godina kasnije, spadaju u kategoriju legendi.

Džejn iz Notingema i Kristofer iz okoline grada blistali su kao pioniri i juniori, posle je usledio kratak zastoj u karijerama, a onda su ih stručnjaci spojili u par.


U stvari, prvo je Torvilova počela da trenira na školskom ledu, a onad je, tri godine kasnije, Din dobio klizaljke za Božić i počeo da kliza.

Džejn Torvil je na Igrama u Lejk Plesidu bila peta, klizala je u paru sa izvesnim Majklom Hačinsonom a Din je radio kao policajac. Odlučio je da napusti posao i posveti se treningu sa Džejn.

Od te 1980. godine do Igara u Sarajevu su pobedili na tri šampionata sveta a na Olimpijskim igrama upseli ono što nijednom paru nije ni pre ni posle njih.

Igrali su uz Ravelov Bolero i od svih sudija dobili maksimalnu ocenu, 6.0.



Odmah posle Igara otišli su u profesionalce, publici najdraži nastupi bili su uz ‘Lud posle svih ovih godiina’ Pola Sajmona, a posle deset godina u svetu profesionalizma vratili su se u konkurenciju amatera, u Lilehameru osvojili bronzane medalje i uskoro se povukli.

Danas Din živi sa porodicom u Kolorado Springsu, u Sjedinjnim Državama, Džejn Torvil sa svojom u britanskom Sariju.

 

[Mihajlo]

Legende ZOI-Sonja Heni, decenija potpune dominacije

Sonja Heni, decenija potpune dominacije

Sonja Heni, trostruka olimpijska šampionka (1928, 1932, 1936), desetostruka prvakinja sveta (1927-1936), šest puta u nizu najbolja u Evropi (1931-1936), prema mišljenju svih stručnjaka najbolja je klizačica svih vremena.

Na kraju svoje druge karijere bila je među najbolje plaćenim glumicama Holivuda.


Rođena je u najvećem gradu Norveške, Oslu, tada Kristijaniji, kao kći prvaka sveta u biciklizmu. Rano je pokazala talenat kao skijašica, bila je jedna od najboljih teniserki u svom uzrastu, bavila se aktivno plivanjem i konjičkim sportom.

Onda je odlučila da se posveti umetničkom klizanju, napustila školu, njeni roditelji angažovali su najveće stručnjake tog doba i rusku balerinu Tamaru Karsavinu.

Akcija pretvaranja za sport talentovane devojčice u veliku zvezdu je počela. Već sa devet godina pobedila je na Prvenstvu Norveške, sa jedanaest učestvovala na Olimpijskim igrama ali je nastup prekidala da bi otišla do ograde i pitala trenera za savet...

Četiri godine kasnije posao je bio obavljen, postala je, u tom trenutku najmlađa olimpijska šampionka, i vladala, u pravom smislu te reči, umetničkim klizanjem do 1936. godine.



Bila je prva klizačica koja je obukla mini suknju, prva koja je uvela koreografiju u nastup.

Osetila je kada je dosta. Posle Igara 1936. godine i pored toga što je pobedila mlađe i perspektivne rivalke shvatila je da je vreme da se preseli. Otišla je u Holivud i počela da se bavi glumom.

Uspeh koji je postigla u filmskoj industriji nije tema ove priče, a kontraverze o njenom navodnom druženju sa Hitlerom i njegovim saradnicima, kao i nastupi u ratnoj Nemačkoj bacili su senku na veliku sportsku karijeru.

Bez dileme, bila je najbolja.

 

[Mihajlo]

Legende ZOI-Gerorg Hakl, pronalazač koji je leteo niz led

Georg Hakl, pronalazač koji je leteo niz led

Georg Hakl je jedan od najboljih, ako ne i najbolji takmičar u sankanju svih vremena. Na pet Olimpijskih igara osvajao je medalje, počeo je i završio srebrom u Kalgariju 1988. i Solt Lejk Sitiju 2002, 'u međuvremnu bio najbolji u Albervilu, Lilehameru i Naganu.

Prvi je čovek u istoriji zimskih Igara koji je medalje osvajao na pet događaja u nizu i prvi i do sada jedini koji je to uradio u istoj disciplini.

Odrastao je u Bavarskim Alpima, u mestu koje se zove Bertesgarden i zovu ga 'raj za zimske sportove'.


Kao klinac je bio uspešan ali je tek sa 21 godinom osvojio prvu medalju, u Kalgariju i već tada postao poznat po inovacijama.

Iz takmčenja u takmičenje, iz sezone u sezonu, uspevao je da popravi i unapredi predmet koji mu je omogućavao da se niz led spušta ležeći brzinom od stotinjak kilometara na sat.

"Uradio je nešto tipično, postavio rekord i spakovao opremu u kesu. Krio je svoju tajnu kao ozbiljan šef kuhinje recept za svoj najcenjeniji sos," napisao je novinar 'USA Today' posle jedne od Haklovih pobeda.

"To što učestvujem u napretku sporta me raduje. Da uzmete sanke od pre deset godina i pokušate, bićete pola sekunde sporiji," objasnio je svoj rad nemački sportista.

Učestvovao je u napretku, razvijao nove, brže sanke ali i pobeđivao. Još kako, bio je svetski šampion u dve discipline, singlu i miksu, deset puta, ima 22 medalje sa šampionata sveta, 11 sa evropskih prvenstava.

Sa olimpijskim medaljama skor na velikim takmičenjima od 1988. do 2005. godine je potpuno fascinantan, 38 medalja, polovina od tog broja zlatnih.



Da, pored toga osvojio je dva puta Svetski kup, a pet puta bio svetski prvak u spuštanju vokom, spravom koja podseća na najpoznatiji kineski tiganj.

Sada se ne takmiči, povukao se posle Torina 2006, definitivno. Ili mo\da i nije, možda smišlja na kakvoj spravi bi mogao brže da se spusti niz stazu...

 

[Mihajlo]

Legende ZOI-Hokejaši SAD iz 1980, najveće čudo na ledu

Hokejaši SAD iz 1980, najveće čudo na ledu
Jedan od epizoda 'Pingvina sa Madagaskara' zove se kao i najveće iznenađenje u istoriji olimpijskih turnira u hokeju na ledu.

Te 1980. godine svi su znali da Amerikanci neće doći u Moskvu na Letnje olimpijske igre ali su Sovjeti odlučili da se pojave u Lejk Plesidu i pokažu na zimskom Igrama da su bolji od najvećih rivala, rivala u svakom smislu.

I uspeli su, skoro, osvojili su više medalja, više zlatnih medalja, češće se peli na pobednička postolja, slušali himnu svoje države.

Ili i nisu uspeli?


Hokejaški tim SSSR stigao je sa medaljama iz 1964, 1968, 1972. i 1976, formalno sastavljen od amatera bio je najprofesionalnija ekipa Evrope, sa većinom oficira Crvene armije u postavi, sa nekoliko legendarnih igrača, Mihajlovim, Tretjakom, Harlamovim i mladim, kasnije najpoznatijim svetskim igračima, Fetisovim, Krutovim i Makarovim.

Godinu dana ranije pobedili su Ol Star tim NHL rezultatom 6:0.

U NHL ligi i dalje su najbolji igrači bili Kanađani a u ekipi koja je SAD predstavljala na domaćem ledu u Lejk Plesidu bili su perspektivni igrači sa univerziteta i koledža, kasniji profesionalci.

Kroz grupu su Sovjeti prošli bez izgubljenog boda, 'preneli' dva, Amerikanci su stigli sa Šveđanima sa kojima su igrali nerešeno u grupi.

Ostlao je da se odigraju dva kola, računica je bila jasna. Pobedi li u prvom, 22. februara 1980. godine tim SSSR, gotovo je sa snovima Amerikanaca. Bude li nerešeno, skoro sigurno zlato odlazi za Moskvu. Ostala je jedna mogućnost.

Počelo je očekivano, Krutov je doneo vođstvo gostima, Šnajder uspeo da izjednači. Makarov za 2:1, Mark Džonson za 2:2.

Onda je Tihonov, legendarni trener Sovjeta, na početku drugog perioda igre, zamenio Tretjaka, ništa manje legendarnog golmana. Svi su bili u šoku ali je iskusniji i, prema mišljnju većine, bolji tim poveo sa 3:2. Gol je postigao Malcev. Tim SSSR imao je 39 udaraca na gol, Amerikanci 16.

Došla je i poslednja trećina, Džonson je izjednačio a čudan šut Irjuziona završio je u golu Miškina za konačnih 4:3.



Dalje je sve bilo očekivano. Amerikanci su pobedili i Fince i osvojili zlatne medalje, Sovjetski Savez završio sa srebrom, 'Sports Ilustrejtid' objavio prvi put naslovnu stranu bez teksta, legende o strašnim kaznama za sovjetske hokejaše jedno vreme zabavljale zapadni svet.

Snimljen je, naravno, i film, sa Karlom Maldenom i Stivom Gutenbergom.

Utakmica SAD - SSSR igrana 1980. u Lejk Plesidu bila je, bez šale, Čudo Na Ledu.