- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.024
НОВИ ПОГЛЕД НА ПРАВИЛНУ ИСХРАНУ
И шкембићи су здрави
Највећи проблем модерне исхране није шећер, како то већина верује, већ пшеница, тврди нутрициониста Анита Шупе и поручује: Избаците брашно из јеловника а вратите свињску маст, путер, сланину и јаја
Месо није штетна намирница, и не би га требало избегавати, показују нова истраживања
Чварци, јаја и сланина, домаћа маст и путер пожељни су у људској исхрани, поручује нутрициониста Анита Шупе, ауторка популарног блога и истоименог бестселера под називом „Истине и лажи о храни”, која чини све да се стане на пут манипулисању људском исхраном. Диплому нутриционисте стекла је у Шведској, на Универзитету у Гетеборгу.
– Моје знање, осим оног формалног школског, утемељено је и на самосталном истраживању стручне литературе о утицају исхране на здравље. Досађивала сам пријатељицама с тезама попут „масноћа није штетна”, па су ме пре четири године наговориле да почнем да пишем блог, потом је на ред дошла књига – истиче Анита, која с породицом живи у Шибенику.
На почетку промоције књиге, коју је недавно приредила у Београду, пред салом препуном знатижељне публике у „Миксер хаусу”, ова енергична дама витког стаса у неколико речи је образложила свој став:
– Холестерол не доводи до инфаркта, а нужна је компонента здравих телесних ћелија. Засићене масноће не би требало избегавати јер су важне за вид, кожу, слузокожу, кости, нормалан рад срца и психичку равнотежу. Житарице су зло, док јаја, месо, свињска маст, маслац, сир и павлака нису, а млеко би требало мустиод крава које пасу. Добро, можда кап-две пастеризованог неће шкодити у кафи. Не ваља бити роб сопствених уверења, ако вам се пије кафа с млеком, попијте је – поручила је на почетку излагања, додавши да јој је требало доста времена да прихвати нову теорију о исхрани.
– Како сад, на пример, одједном житарице нису здраве? После много проучавања и разговора са стручним људима, пошто сам лично изменила исхрану и доживела велике позитивне промене, прихватила сам истину, признаје нутрициониста, појашњавајући приступ исхрани познат као ЛЦХФ.
Та скраћеница настаје од енглеског „LowCarbHighFat”, или мање угљених хидрата (шећера и скроба) а више природних здравих масти, али представља много више од пуког смањивања угљених хидрата у исхрани. ЛЦХФ је заправо покрет враћања традиционалној, изворној исхрани и одбацивање рафинисаних и генетски модификованих намирница које нису ни постојале до пре 50 или 100 година.
– Значи и шкембићи су здрави? – приметио је неко у публици.
– И шкембићи и џигерица, кокошји желуци, бубрези, мозак... Изнутрице су врло здраве, а јефтине. Све су то људи одувек јели, то је храна која је нутритивно најпотребнија. Храну треба припремати на свињској масти или маслиновом уљу, као некад. Типичан ЛЦХФ оброк значи да се једе месо или риба као и обично, али се скробни део (тестенине, кромпир, пиринач) замењују поврћем, које се може припремити на многе укусне начине: печењем, пржењем, динстањем, кувањем, гриловањем... Међу намирницама које не само да нам нису потребне већ нам могу и нашкодити нашли су се шећер,житарице, маргарин и рафинисана уља.
– Највећи проблем модерне исхране није шећер, како то већина верује, већ пшеница – категорична је Анита. – Та житарица потпуно се разликује од старе сорте пшенице коју су људи некада користили и од које су још и наше баке пекле хлеб. Нове сорте пшенице су лабораторијски производ, генетски модификован из комерцијалних разлога. Наше тело је савршена мала фабрика фино подешених и међусобно зависних биохемијских процеса, којима су за рад неопходни одређени састојци из хране коју је створила природа кад је стварала људско тело. Зато наше тело не може да свари генетски мењану и на друге начине прерађену храну. Данас се зна да је управо глутен из пшенице узрочник или окидач врло великог броја болести, посебно аутоимуногених.
Нажалост, управо пшеница, односно производи од пшеничног брашна, представљају стуб модерне исхране. Хлеб се једе уз све оброке, тестенина је уобичајена на свачијем јеловнику, деца и млади хране се по пекарама којих има на сваком ћошку. Ово је врло лоше и већ видимо последице кроз нагли пораст разних алергија, болести и дебљине.
Први рекет света Новак Ђоковић објавио је у својој књизи сведочанство колико се мучио с астмом, вишком килограма и сталним умором, док није променио начин исхране тако што је избацио хлеб и шећере.
– Шећер уништава здравље кроз бројне механизме, па кад се из исхране избаце шећер и пшеница долази до побољшања здравља, смањивања или чак нестанка разних болести, што је доживео и Ђоковић – додаје нутрициониста.
Кад избацимо из исхране такву нутритивно испразну, хемикалијама претрпану храну, када вратимо у јеловник традиционалне намирнице, домаћа јаја, пуномасне млечне производе и традиционалне масти, као свињску маст, путер и маслиново уље, долази до стабилизације шећера у крви, регулације хормона инсулина, лептина и грелина, што све доводи до природне регулације апетита, односно смањеног осећаја глади и спонтаног смањивања оброка. На ЛЦХФ исхрани количински се једе мање. Нема више потребе да се једе 5–6 оброка на дан, нема незаситог „уништавања” теста, пецива, кромпира и других празних калорија које убацујемо у своје тело, нити потребе за грицкањем између оброка. Тако долази и до мршављења код оних којима је то потребно, без гладовања.
Човеку највише прија храна која успева у поднебљу у којем живи јер најбоље задовољава његове нутритивне потребе. Правећи паралелу између живота у Шведској и на Балкану, Анита примећује:
– Нама је још и добро. Имамо могућност да набавимо домаћу храну, многи имају своје баште, сваки град има пијацу на којој се продају домаћи производи, јаја кокошака које трчкарају по дворишту, непрскано воће и поврће, рибу из река и мора, сиреве и павлаке од млека крава које пасу. Било би време да се и систем вредности промени јер квалитетна храна кошта, али неко то за нас мора да произведе.
-----------------------------------------------------------------------------
Све зарад славе и новца
Кад је пре тридесетак година из Америке кренула хајка на масноће, односно холестерол, процветала је и прехрамбена и фармацеутска индустрија, примећује Анита Шупе. Све је почело с научником Анселом Кизом, који је по сваку цену желео да докаже узрок срчаних болести. Његово истраживање показало је да што је у исхрани више масноће, то људи више оболевају од срчаних болести. Врло брзо се сазнало да је издвојио податке из само седам земаља, а имао их је из 22. Да је објавио све, веза између масти и обољења би се изгубила. Прехрамбена и фармацеутска индустрија су то прихватиле. Кренула је производња разних лајт производа; јаја, природне масти и месо дошли су на црну листу, почела су да се нуде рафинисана биљна уља, маргарини, замене за месо, из млечних производа се почела вадити масноћа, а додавати скроб, шећер и разне вештачке ароме. Истовремено је фармацеутска индустрија кренула с производњом статина, лекова за смањивање холестерола, на којима се данас обрће стотине милијарди долара годишње. Смањен унос масти, нова индустријска рафинирана храна, лекови за смањење холестерола и сад смо ту где смо – епидемија дебљине, срчаних болести, канцера, алергија, аутоимуних болести, хроничних упала...
-----------------------------------------------------------------------------
Палео или ЛЦХФ
Палео исхрана разликује се од ЛЦХФ по томе што избацује све што се „одскора” нашло на трпези: житарице, млеко и млечне производе (које су људи почели да једу пре око седам до десет хиљада година).
-----------------------------------------------------------------------------
Примећујемо да храна произведена на органски начин није увек и доступна.
– Не треба ићи у другу крајност и одустати од свега ако не можемо да једемо органско. Требало би почети малим корацима, прво избацити из исхране оно што је најгоре – пекарске производе од пшенице. Чак и ако само то избацимо из исхране и престанемо олако да дајемо деци новац за крофне и кроасане за ужину, већ смо направили огромну ствар. Пекарски производи и лајт намирнице су нутритивно „празне калорије”, које телу не дају оно што му треба, а пуни су шећера, скроба, вештачких рафинираних и хидрогенизираних уља и хемикалија. Шећер и скроб изазивају зависност и доводе до претеране потребе за храном и – преједања – упозорава Анита Шупе.
-----------------------------------------------------------------------------
Топ листе најбоље и најгоре хране
Лоше намирнице, по мишљењу Аните Шупе
– Маргарини свих врста
– Рафинисана биљна уља, тзв јестива уља – сојино, кукурузно, сунцокретово, репичино и слична
– Шећер и његове замене – глукозни, фруктозни сирупи (у свим индустријским производима за децу)
– Пшеница и пекарски производи од пшеничног брашна
– Соја и производи који садрже соју
– Вештачки заслађивачи (у многим производима за децу, соковима, слаткишима „без шећера” – ово је још горе од шећера)
– Појачивачи укуса у свим готовим јелима, мешавинама зачина, супама из кесице, коцкама за супу...
– Индустријске прерађевине, слаткиши, храна у тубама, кутијама, конзервама...
Листа квалитетне хране:
– Јаја, домаћа
– Риба (не из узгајалишта)
– Месо домаћих пашних или дивљих животиња, нарочито изнутрице
– Поврће и воће из локалног узгоја, органски узгој без отрова
– Домаће супе од костију (темељац)
– Ферментисана храна, као што су домаћи кефир и домаћи кисели купус
– Маслац и други пуномасни млечни производи од правог непастеризованог млека пашних животиња
– Маслиново уље и кокосово уље
-----------------------------------------------------------------------------
Шта за ручак
ЛЦХФ начин исхране је оквир унутар којег свако треба да пронађе сопствени начин у складу са својим телесним предиспозицијама, здравственим стањем, интензитетом телесне активности (тренинга) и својим циљевима. Мада су главне смернице исте за све: смањени унос шећера, скроба и рафинисане хране, а повећан унос поврћа, природних масти и праве домаће хране.
Рецимо, за ручак узети комад меса или рибе и поврће уместо прилога од кромпира, пиринча, тестенине или хлеба. Поврће може да буде кувано, печено, пржено, гриловано или динстано. Све зачинити масноћом у којој је припремано јело или прелити масноћом ако је јело „суво”. Салата уобичајена. За пиће, уместо сокова и пива, пити воду или умерену количину (1 дл) вина, препоручљиво је црно јер је здравије.
Дакле, битна разлика у односу на стандардан оброк јесте да се, према ЛЦХФ-у, скробни део којим смо пунили желудац – кромпир, хлеб, тестенина, пиринач – замењује поврћем, које представља волумен оброка, док масноћа даје ситост.
За доручак јести јаја, сланину, млечне производе, а нарочито је препоручљив домаћи кефир, изванредан природни ферментисани производ богат корисним лактобактеријама које су неопходне за здравље црева и правилно варење хране. Они који не могу без хлеба, могу га испећи сами од млевених орашастих плодова, кокосовог брашна или семенки.
-----------------------------------------------------------------------------
РЕЦЕПТИ
Јаја у паприци
Потребно је:
паприке у више боја
4 јајета
лук влашац
маст и маслиново уље за пржење
со и бибер
Паприке опрати, обрисати, па исећи на 1,5–2 центиметра дебеле колутове. У тигању загрејати мешавину масти и уља, па паприке испржити с једне стране да добију корицу. После тога у кругове од паприка опрезно спустити разбијено јаје, посолити, побиберити и на лаганој ватри пећи док се беланце не испржи. Кад је печено, посути ситно исецканим луком влашцем.
Добар јутарњи хлеб
Потребно је:
4–5 јаја
100 г ланених семенки
120 г сунцокретових семенки
50 г кокосовог брашна
125 г бадема, грубо насецканих
100 г путера (или 50 г маслаца и 50 г кокосовог уља)
2–3 кашике зобних мекиња
1 дл воде
1 кашичица морске соли
мало цимета
Путер треба да је омекшан, собне температуре. Ланене и сунцокретове семенке уситнити (да остану мало крупније) у миксеру или млину. Бадеме крупно насецкати. Умутити јаја, па додати по реду остале састојке. Преручити тесто у плех обложен папиром за печење. Влажним длановима обликовати округли хлеб. По површини векнице посути мало целих сунцокретових семенки. Ставити да се пече 45 минута у загрејаној рерни на 180 степени. Хлеб може трајати више дана, а лети, кад су велике врућине, требало би га чувати у фрижидеру. Ако се не троши много хлеба, ваља га замрзнути до употребе.
Бифтек са шампињонима
Потребно је:
750 г шампињона (крупнијих)
4 бифтека
главица зелене салате по избору
со, бибер, црни ким, сенф
Шампињоне исећи уздуж на дебље комаде (веће печурке отприлике на четири кришке). На загрејаном путеру или масти испржити прво шампињоне, да добију фину боју с обе стране, па их посути кашиком црног кима. Печурке морају остати компактне и чврсте, због чега је важно да температура масноће за пржење буде што виша (зато употребите маст јер подноси високу температуру). Бифтеке пре пржења посути бибером и сенфом с једне стране, а посолити их тек кад су печени. Испећи их с обе стране, а дужина печења зависи од тога какав се бифтек жели. Једна страна је готова кад на површину избије сукрвица. Послужити са зеленом салатом.
Чизкејк – смрзнута торта
Подлога:
1 јаје
3–4 беланца
100 г млевених бадема
1 кашика псилијум прашка (psyllium прашак – има га у продавницама здраве хране)
мало соли
стевија (на врх ножа)
пола кашичице ароме ваниле
Умутити чврст снег од беланаца. Посебно умутити јаје, додати со, стевију и ванилу. Помало додавати млевене бадеме и снег од беланаца. Масу преручити у калуп за торту обложен папиром за печење. Пећи 10–15 минута на 180 степени. Проверити чачкалицом да ли је кора готова, код чачкалица остане сува торта је печена. Оставите да се охлади.
Фил:
3–4 јајета
250 г маскарпоне сира
3 дл слатке павлаке
сок и корица лимуна
1 кашичица ароме ваниле
на врх ножа стевије у праху
Умутити чврст снег од беланаца. Одвојено умутити жуманца са стевијом и ванилом. У жуманца додати сир и измиксати. У посебној чинији умутити слатку павлаку, па додати у масу с јајима и измиксати најспоријом брзином миксера. Изрендати кору добро опраног лимуна, исцедити сок и додати у масу. На крају кашиком лагано умешати белаца. Преручити на охлађену подлогу и ставити у замрзивач на најмање пет сати. Извадити из замрзивача 15–30 минута пре послуживања. Сервирати уз јагоде или неко друго бобичасто воће и сос од чоколаде.
Сос од чоколаде
У малој посуди растопити 25 г путера, додати 0,75 дл слатке павлаке, мало стевије, велику кашику какаа и пола кашике ваниле. Кувати на пари 5–10 минута да се згусне. Послужити врућу чоколаду уз ледени колач.
Славица Берић
Oбјављено: 14.07.2014.
Извор: Политика Магазин
И шкембићи су здрави
Највећи проблем модерне исхране није шећер, како то већина верује, већ пшеница, тврди нутрициониста Анита Шупе и поручује: Избаците брашно из јеловника а вратите свињску маст, путер, сланину и јаја
Месо није штетна намирница, и не би га требало избегавати, показују нова истраживања
Чварци, јаја и сланина, домаћа маст и путер пожељни су у људској исхрани, поручује нутрициониста Анита Шупе, ауторка популарног блога и истоименог бестселера под називом „Истине и лажи о храни”, која чини све да се стане на пут манипулисању људском исхраном. Диплому нутриционисте стекла је у Шведској, на Универзитету у Гетеборгу.
– Моје знање, осим оног формалног школског, утемељено је и на самосталном истраживању стручне литературе о утицају исхране на здравље. Досађивала сам пријатељицама с тезама попут „масноћа није штетна”, па су ме пре четири године наговориле да почнем да пишем блог, потом је на ред дошла књига – истиче Анита, која с породицом живи у Шибенику.
На почетку промоције књиге, коју је недавно приредила у Београду, пред салом препуном знатижељне публике у „Миксер хаусу”, ова енергична дама витког стаса у неколико речи је образложила свој став:
– Холестерол не доводи до инфаркта, а нужна је компонента здравих телесних ћелија. Засићене масноће не би требало избегавати јер су важне за вид, кожу, слузокожу, кости, нормалан рад срца и психичку равнотежу. Житарице су зло, док јаја, месо, свињска маст, маслац, сир и павлака нису, а млеко би требало мустиод крава које пасу. Добро, можда кап-две пастеризованог неће шкодити у кафи. Не ваља бити роб сопствених уверења, ако вам се пије кафа с млеком, попијте је – поручила је на почетку излагања, додавши да јој је требало доста времена да прихвати нову теорију о исхрани.
– Како сад, на пример, одједном житарице нису здраве? После много проучавања и разговора са стручним људима, пошто сам лично изменила исхрану и доживела велике позитивне промене, прихватила сам истину, признаје нутрициониста, појашњавајући приступ исхрани познат као ЛЦХФ.
Та скраћеница настаје од енглеског „LowCarbHighFat”, или мање угљених хидрата (шећера и скроба) а више природних здравих масти, али представља много више од пуког смањивања угљених хидрата у исхрани. ЛЦХФ је заправо покрет враћања традиционалној, изворној исхрани и одбацивање рафинисаних и генетски модификованих намирница које нису ни постојале до пре 50 или 100 година.
– Значи и шкембићи су здрави? – приметио је неко у публици.
– И шкембићи и џигерица, кокошји желуци, бубрези, мозак... Изнутрице су врло здраве, а јефтине. Све су то људи одувек јели, то је храна која је нутритивно најпотребнија. Храну треба припремати на свињској масти или маслиновом уљу, као некад. Типичан ЛЦХФ оброк значи да се једе месо или риба као и обично, али се скробни део (тестенине, кромпир, пиринач) замењују поврћем, које се може припремити на многе укусне начине: печењем, пржењем, динстањем, кувањем, гриловањем... Међу намирницама које не само да нам нису потребне већ нам могу и нашкодити нашли су се шећер,житарице, маргарин и рафинисана уља.
– Највећи проблем модерне исхране није шећер, како то већина верује, већ пшеница – категорична је Анита. – Та житарица потпуно се разликује од старе сорте пшенице коју су људи некада користили и од које су још и наше баке пекле хлеб. Нове сорте пшенице су лабораторијски производ, генетски модификован из комерцијалних разлога. Наше тело је савршена мала фабрика фино подешених и међусобно зависних биохемијских процеса, којима су за рад неопходни одређени састојци из хране коју је створила природа кад је стварала људско тело. Зато наше тело не може да свари генетски мењану и на друге начине прерађену храну. Данас се зна да је управо глутен из пшенице узрочник или окидач врло великог броја болести, посебно аутоимуногених.
Нажалост, управо пшеница, односно производи од пшеничног брашна, представљају стуб модерне исхране. Хлеб се једе уз све оброке, тестенина је уобичајена на свачијем јеловнику, деца и млади хране се по пекарама којих има на сваком ћошку. Ово је врло лоше и већ видимо последице кроз нагли пораст разних алергија, болести и дебљине.
Први рекет света Новак Ђоковић објавио је у својој књизи сведочанство колико се мучио с астмом, вишком килограма и сталним умором, док није променио начин исхране тако што је избацио хлеб и шећере.
– Шећер уништава здравље кроз бројне механизме, па кад се из исхране избаце шећер и пшеница долази до побољшања здравља, смањивања или чак нестанка разних болести, што је доживео и Ђоковић – додаје нутрициониста.
Кад избацимо из исхране такву нутритивно испразну, хемикалијама претрпану храну, када вратимо у јеловник традиционалне намирнице, домаћа јаја, пуномасне млечне производе и традиционалне масти, као свињску маст, путер и маслиново уље, долази до стабилизације шећера у крви, регулације хормона инсулина, лептина и грелина, што све доводи до природне регулације апетита, односно смањеног осећаја глади и спонтаног смањивања оброка. На ЛЦХФ исхрани количински се једе мање. Нема више потребе да се једе 5–6 оброка на дан, нема незаситог „уништавања” теста, пецива, кромпира и других празних калорија које убацујемо у своје тело, нити потребе за грицкањем између оброка. Тако долази и до мршављења код оних којима је то потребно, без гладовања.
Човеку највише прија храна која успева у поднебљу у којем живи јер најбоље задовољава његове нутритивне потребе. Правећи паралелу између живота у Шведској и на Балкану, Анита примећује:
– Нама је још и добро. Имамо могућност да набавимо домаћу храну, многи имају своје баште, сваки град има пијацу на којој се продају домаћи производи, јаја кокошака које трчкарају по дворишту, непрскано воће и поврће, рибу из река и мора, сиреве и павлаке од млека крава које пасу. Било би време да се и систем вредности промени јер квалитетна храна кошта, али неко то за нас мора да произведе.
-----------------------------------------------------------------------------
Све зарад славе и новца
Кад је пре тридесетак година из Америке кренула хајка на масноће, односно холестерол, процветала је и прехрамбена и фармацеутска индустрија, примећује Анита Шупе. Све је почело с научником Анселом Кизом, који је по сваку цену желео да докаже узрок срчаних болести. Његово истраживање показало је да што је у исхрани више масноће, то људи више оболевају од срчаних болести. Врло брзо се сазнало да је издвојио податке из само седам земаља, а имао их је из 22. Да је објавио све, веза између масти и обољења би се изгубила. Прехрамбена и фармацеутска индустрија су то прихватиле. Кренула је производња разних лајт производа; јаја, природне масти и месо дошли су на црну листу, почела су да се нуде рафинисана биљна уља, маргарини, замене за месо, из млечних производа се почела вадити масноћа, а додавати скроб, шећер и разне вештачке ароме. Истовремено је фармацеутска индустрија кренула с производњом статина, лекова за смањивање холестерола, на којима се данас обрће стотине милијарди долара годишње. Смањен унос масти, нова индустријска рафинирана храна, лекови за смањење холестерола и сад смо ту где смо – епидемија дебљине, срчаних болести, канцера, алергија, аутоимуних болести, хроничних упала...
-----------------------------------------------------------------------------
Палео или ЛЦХФ
Палео исхрана разликује се од ЛЦХФ по томе што избацује све што се „одскора” нашло на трпези: житарице, млеко и млечне производе (које су људи почели да једу пре око седам до десет хиљада година).
-----------------------------------------------------------------------------
Примећујемо да храна произведена на органски начин није увек и доступна.
– Не треба ићи у другу крајност и одустати од свега ако не можемо да једемо органско. Требало би почети малим корацима, прво избацити из исхране оно што је најгоре – пекарске производе од пшенице. Чак и ако само то избацимо из исхране и престанемо олако да дајемо деци новац за крофне и кроасане за ужину, већ смо направили огромну ствар. Пекарски производи и лајт намирнице су нутритивно „празне калорије”, које телу не дају оно што му треба, а пуни су шећера, скроба, вештачких рафинираних и хидрогенизираних уља и хемикалија. Шећер и скроб изазивају зависност и доводе до претеране потребе за храном и – преједања – упозорава Анита Шупе.
-----------------------------------------------------------------------------
Топ листе најбоље и најгоре хране
Лоше намирнице, по мишљењу Аните Шупе
– Маргарини свих врста
– Рафинисана биљна уља, тзв јестива уља – сојино, кукурузно, сунцокретово, репичино и слична
– Шећер и његове замене – глукозни, фруктозни сирупи (у свим индустријским производима за децу)
– Пшеница и пекарски производи од пшеничног брашна
– Соја и производи који садрже соју
– Вештачки заслађивачи (у многим производима за децу, соковима, слаткишима „без шећера” – ово је још горе од шећера)
– Појачивачи укуса у свим готовим јелима, мешавинама зачина, супама из кесице, коцкама за супу...
– Индустријске прерађевине, слаткиши, храна у тубама, кутијама, конзервама...
Листа квалитетне хране:
– Јаја, домаћа
– Риба (не из узгајалишта)
– Месо домаћих пашних или дивљих животиња, нарочито изнутрице
– Поврће и воће из локалног узгоја, органски узгој без отрова
– Домаће супе од костију (темељац)
– Ферментисана храна, као што су домаћи кефир и домаћи кисели купус
– Маслац и други пуномасни млечни производи од правог непастеризованог млека пашних животиња
– Маслиново уље и кокосово уље
-----------------------------------------------------------------------------
Шта за ручак
ЛЦХФ начин исхране је оквир унутар којег свако треба да пронађе сопствени начин у складу са својим телесним предиспозицијама, здравственим стањем, интензитетом телесне активности (тренинга) и својим циљевима. Мада су главне смернице исте за све: смањени унос шећера, скроба и рафинисане хране, а повећан унос поврћа, природних масти и праве домаће хране.
Рецимо, за ручак узети комад меса или рибе и поврће уместо прилога од кромпира, пиринча, тестенине или хлеба. Поврће може да буде кувано, печено, пржено, гриловано или динстано. Све зачинити масноћом у којој је припремано јело или прелити масноћом ако је јело „суво”. Салата уобичајена. За пиће, уместо сокова и пива, пити воду или умерену количину (1 дл) вина, препоручљиво је црно јер је здравије.
Дакле, битна разлика у односу на стандардан оброк јесте да се, према ЛЦХФ-у, скробни део којим смо пунили желудац – кромпир, хлеб, тестенина, пиринач – замењује поврћем, које представља волумен оброка, док масноћа даје ситост.
За доручак јести јаја, сланину, млечне производе, а нарочито је препоручљив домаћи кефир, изванредан природни ферментисани производ богат корисним лактобактеријама које су неопходне за здравље црева и правилно варење хране. Они који не могу без хлеба, могу га испећи сами од млевених орашастих плодова, кокосовог брашна или семенки.
-----------------------------------------------------------------------------
РЕЦЕПТИ
Јаја у паприци
Потребно је:
паприке у више боја
4 јајета
лук влашац
маст и маслиново уље за пржење
со и бибер
Паприке опрати, обрисати, па исећи на 1,5–2 центиметра дебеле колутове. У тигању загрејати мешавину масти и уља, па паприке испржити с једне стране да добију корицу. После тога у кругове од паприка опрезно спустити разбијено јаје, посолити, побиберити и на лаганој ватри пећи док се беланце не испржи. Кад је печено, посути ситно исецканим луком влашцем.
Добар јутарњи хлеб
Потребно је:
4–5 јаја
100 г ланених семенки
120 г сунцокретових семенки
50 г кокосовог брашна
125 г бадема, грубо насецканих
100 г путера (или 50 г маслаца и 50 г кокосовог уља)
2–3 кашике зобних мекиња
1 дл воде
1 кашичица морске соли
мало цимета
Путер треба да је омекшан, собне температуре. Ланене и сунцокретове семенке уситнити (да остану мало крупније) у миксеру или млину. Бадеме крупно насецкати. Умутити јаја, па додати по реду остале састојке. Преручити тесто у плех обложен папиром за печење. Влажним длановима обликовати округли хлеб. По површини векнице посути мало целих сунцокретових семенки. Ставити да се пече 45 минута у загрејаној рерни на 180 степени. Хлеб може трајати више дана, а лети, кад су велике врућине, требало би га чувати у фрижидеру. Ако се не троши много хлеба, ваља га замрзнути до употребе.
Бифтек са шампињонима
Потребно је:
750 г шампињона (крупнијих)
4 бифтека
главица зелене салате по избору
со, бибер, црни ким, сенф
Шампињоне исећи уздуж на дебље комаде (веће печурке отприлике на четири кришке). На загрејаном путеру или масти испржити прво шампињоне, да добију фину боју с обе стране, па их посути кашиком црног кима. Печурке морају остати компактне и чврсте, због чега је важно да температура масноће за пржење буде што виша (зато употребите маст јер подноси високу температуру). Бифтеке пре пржења посути бибером и сенфом с једне стране, а посолити их тек кад су печени. Испећи их с обе стране, а дужина печења зависи од тога какав се бифтек жели. Једна страна је готова кад на површину избије сукрвица. Послужити са зеленом салатом.
Чизкејк – смрзнута торта
Подлога:
1 јаје
3–4 беланца
100 г млевених бадема
1 кашика псилијум прашка (psyllium прашак – има га у продавницама здраве хране)
мало соли
стевија (на врх ножа)
пола кашичице ароме ваниле
Умутити чврст снег од беланаца. Посебно умутити јаје, додати со, стевију и ванилу. Помало додавати млевене бадеме и снег од беланаца. Масу преручити у калуп за торту обложен папиром за печење. Пећи 10–15 минута на 180 степени. Проверити чачкалицом да ли је кора готова, код чачкалица остане сува торта је печена. Оставите да се охлади.
Фил:
3–4 јајета
250 г маскарпоне сира
3 дл слатке павлаке
сок и корица лимуна
1 кашичица ароме ваниле
на врх ножа стевије у праху
Умутити чврст снег од беланаца. Одвојено умутити жуманца са стевијом и ванилом. У жуманца додати сир и измиксати. У посебној чинији умутити слатку павлаку, па додати у масу с јајима и измиксати најспоријом брзином миксера. Изрендати кору добро опраног лимуна, исцедити сок и додати у масу. На крају кашиком лагано умешати белаца. Преручити на охлађену подлогу и ставити у замрзивач на најмање пет сати. Извадити из замрзивача 15–30 минута пре послуживања. Сервирати уз јагоде или неко друго бобичасто воће и сос од чоколаде.
Сос од чоколаде
У малој посуди растопити 25 г путера, додати 0,75 дл слатке павлаке, мало стевије, велику кашику какаа и пола кашике ваниле. Кувати на пари 5–10 минута да се згусне. Послужити врућу чоколаду уз ледени колач.
Славица Берић
Oбјављено: 14.07.2014.
Извор: Политика Магазин
