Šta je novo?

Ko su ziloti, pravoslavni fundamentalisti

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.906
Ko su ziloti, pravoslavni fundamentalisti

Njihova parola je „Pravoslavlje ili smrt”, ne priznaju SPC koja ih smatra raskolnicima.

kaludjerice-foto-XXXXX.jpg


Novostjeničko sestrinstvo sa ocem Akakijem (Foto blog SIPC)

„Kakvi su to ’istiniti hrišćani’ u Esfigmenu, može svako od poklonika Svete gore i sv. Hilandara da vidi kad naiđe pokraj Esfigmena i kaže tim ’zilotima’ jedno ljudsko: Kali mera! – a oni vas pogledaju ’kao krme sekiru’”, piše u svojoj knjizi o zilotima u Srbiji umirovljeni vladika zahumsko-hercegovački Atanasije. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi zilote nazivaju raskolnicima, jereticima, ratobornim i isključivim. Ziloti, što na grčkom znači „revnitelji“, gotovo istim rečima opisuju SPC koju nazivaju „državna crkva“. Sveštenik Stefan Nikolić objašnjava da monaštvo i vernici „revnitelji“ u Srbiji ne priznaju SPC.
– S njima smo prekinuli svako crkveno opštenje, ali to nikako ne znači da smo s njima prekinuli ljudske ili čak prijateljske odnose. U liku današnje zvanične ekumenističke SPC ne prepoznajemo onu predratnu srpsku crkvu kojom su načalstvovali poslednji srpski kanonski patrijarsi: Dimitrije, Varnava i Gavrilo – kaže otac Stefan.
Ziloti se, kako naglašavaju, bore za čistotu pravoslavne vere. Sve pravoslavne pomesne crkve, osim njihovih koje nazivaju „istinskim pravoslavnim crkvama“, po njihovom mišljenju su početkom 20. veka poklekle pred iskušenjima: napadima komunističkih vlasti, promenom crkvenog kalendara, ekumenizmom i „crkvenim modernizmom“.
Za sagovornika „Politike” iz Srpske pravoslavne crkve, koji nije želeo da bude imenovan, zilotizam i „istinsko pravoslavlje“ je više društveni fenomen, pre borba protiv savremenog sveta, modernizma i globalizma i strah od njihovog uticaja, nego pitanje religije i njene odbrane.
– Razlika u učenju između SPC i njih gotovo da i nema. Oni, na primer, pogrešno tumače da je ispravno samo krštenje pogružavanjem, potapanjem krštavanoga u vodu, a ne priznaju krštenje oblivanjem, koje se češće primenjuje u SPC, ali koje je isto tako kanonsko i drevno, kao i krštenje potapanjem u vodu. Za SPC, kao i za druge pravoslavne crkve, oni su raskolnici i mi s njima nemamo nikakvih kontakata, ali ne zbog nas, nego zbog njih, jer oni odbijaju da se vrate u okrilje Crkve. Svako ko ne prihvata ustrojstvo crkve je u raskolu, pa tako i oni. U narodu imaju mali uticaj – navodi naš sagovornik.
Seme zilotskog pokreta u Srbiji posejano je iz svetogorskog manastira Esfigmena, koji se, inače, nalazi u susedstvu Hilandara. Esfigmenski monasi odvojili su se od Vaseljenske patrijaršije sedamdesetih godina prošlog veka, kada je nekoliko pravoslavnih pomesnih crkava prešlo na gregorijanski kalendar. „Revniteljima“ su se pridružila trojica srpskih monaha 1995. godine, u vreme kada su svetogorski ziloti protestovali zbog odlaska vaseljenskog patrijarha Vartolomeja u Rim, u posetu papi. Jedan od ove trojice srpskih monaha, otac Akakije, 1996. godine vratio se u Srbiju i na Fruškoj gori, u blizini manastira Nova Ravanica, osnovao prvu monašku porodicu. Danas postoji i ženski manastir, na Kučajskim planinama, nekoliko parohija s paraklisima i nekoliko stotina vernika. Svoju crkvu nazivaju Srpska istinski pravoslavna crkva (SIPC) i ona je, kako objašnjava otac Stefan, pod privremenim okriljem Grčke istinski pravoslavne crkve.
Na ulazu u gotovo sve zilotske manastire istaknuta je crna zastava s krstom i natpisom „Pravoslavlje ili smrt“. Otac Stefan kaže da su takvu zastavu koristili pravoslavni ustanici u vreme turske vladavine i da je ona simbolizovala spremnost ustanika da za slobodu daju život. Slično značenje ima i zastava koja se vijori u zilotskim manastirima, a prvi su je istakli esfigmenski monasi sedamdesetih godina prošlog veka, kada su se odvojili od Vaseljenske patrijaršije, zbog čega su se našli pod policijskom opsadom. Uz takvu parolu i odbijanje bilo kakvih kontakata s drugim crkvama i verskim zajednicama ne čudi što mnogi zilote nazivaju fundamentalističkim i ratobornim strujama u pravoslavlju.
– Takav naziv je neosnovan jer nema nijednog slučaja gde su istinski pravoslavni hrišćani u svojoj borbi za pravoslavnu veru upotrebili silu. Takođe, naš građanski, svetovni ili ljudski odnos prema čoveku bilo koje vere je tolerantan i prijateljski ali kao što to nalaže naša pravoslavna vera i sveti kanoni pravoslavne crkve mi ne možemo da imamo bilo kakvo crkveno – molitveno opštenje sa onima koji su nepravoslavni – tvrdi otac Stefan.
----------------------------------------------
Kako se sestrinstvo manastira Stjenik odvojilo od SPC
Jedini ženski zilotski manastir, Novi Stjenik, nalazi se nedaleko od Bora, u Kučajskim planinama, na lokaciji Mikoljski kamen, a osnovalo ga je sestrinstvo manastira Stjenik iz Žičke eparhije. U oktobru 2003. godine igumanija manastira, Efrosinija, sestrinstvo i iskušenice poslale su pismo nadležnom arhijereju, vladici Hrizostomu, ali i svim drugim eparhijama SPC. „Obaveštavamo episkopat, sveštenstvo i monaštvo u jurisdikciji Srpske pravoslavne crkve da naš manastir Stjenik (celokupno sestrinstvo) prekida svako molitveno opštenje s vama“, napisale su monahinje. Ubrzo su, uz pomoć policije, izbačene iz manastira, neko vreme provode na planini Jelici i u privatnim kućama, dok na nepristupačnom terenu Kučajskih planina nije podignut njihov manastir.

Jelena Beoković
[objavljeno: 01/05/2010]
Izvor: Politika

 
Član
Učlanjen(a)
11.01.2010
Poruka
603
Hvala Bogu, te Bog "ne prebiva u tvorevinam ljudskim" niti su mu mila ljudska mudrovanja.A sto je jos vaznije, On gleda na srce i nase pomisli i ne moze se prevariti. Tako da svaki onaj koji misli da svoju veru treba da dokazuje recima i busanjem u grudi, a najvise time sto ce drugome da osporava njegov hod za Bogom, dok sebi dozvoljava da se ponasa sadukejski ili farisejski, a ne delima ljubavi - ostace nepoznat Hristu.
 
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
Još nekoliko tekstova:

Ziloti protiv crkvene globalizacije


U skromnom manastiru zilota u Vrdniku kažu da se bore za izvorno pravoslavlje i da nisu otpadnici
Sremska-Mitrovica---Vrdnik-.jpg
Dosledan: monah David (Foto J. Slatinac)

Vrdnik – U Fruškoj gori, iznad Vrdnika, jedna skromna vikendica 1966. godine postala je monaška kelija zilota, kao metoh svetovaznesenskog manastira Esfigmen sa Svete gore. Za sebe kažu da se bore za izvorno pravoslavlje, da nisu otpadnici, već istinski pravoslavci, da su protiv crkvene globalizacije, da ne priznaju zvaničnu, kako kažu, državnu Srpsku pravoslavnu crkvu, te da su u čvrstoj vezi sa Grčkom pravoslavnom starokalendarskom crkvom, na čijem je čelu arhiepiskop Hrizostom atinski. Grade manastir, vlastitim snagama i prilozima, pomaže im i Svetogorska pravoslavna misija.
Danas je u ovom skromnom manastiru zilota u Vrdniku, udaljenom samo kilometar od manastira Ravanica, šest monaha i jedan iskušenik, kod Bora je ženski zilotski manastir, ima ih na Avali kod Beograda, u Pirkovcu kod Lopara u Republici Srpskoj... Reč je o mladim ljudima koji su se „odmetnuli” od zvanične crkve, jer je ona, kako smatraju, izgubila obeležja istinske pravoslavne crkve, onog trenutka, a bilo je to pre pedeset godina, kada se u crkveni život umešala državna politika.
– Osnivač vrdničkog manastira je otac Akakije, kome su se pridružili iskušenici, postajući i sami monasi, pa se naše bratstvo stalno uvećava – kaže nam nastojnik iguman Nektarije.
Monah David nam kaže da se ziloti još od 13. veka zalažu za strogo poštovanje svih verskih principa, da je na ovim prostorima pokret zilota nastao još u sedmom veku, kada su se pravoslavni vernici borili protiv ikonoborstva, koje je još tada zavladalo na dvorovima i u crkvi. Inače, reč zilot, u prevodu sa grčkog znači revnostan, dosledan, nepokolebljiv.
Vrdnički ziloti kažu da žive mirno, ne žele sukobe, kažu da su prekinuli sve kontakte sa SPC, zbog njenog aktivnog učešća u ekumenskom pokretu, koji, smatraju, šteti pravoslavlju, jer ne veruju da je moguće jedinstvo svih svetskih religija.
Za SPC kažu da je u veoma teškoj situaciji, da je nepodnošljivo ponašanje sveštenika koji naplaćuju svete tajne krštenja i venčanja, da je sa pravoslavljem nespojivo da su naše vladike masoni i rotarijanci, pa se pitaju: ko su onda raskolnici – ziloti koji se bore za izvorno pravoslavlje, ili oni koji ne shvataju da je ekumenstvo samo drugi izraz za religijsku globalizaciju.
– Naše zalaganje je borba za izvorno pravoslavlje, za povratak SPC pravoslavnim kanonima, za ispovedanje pravoslavne vere i rečju i delom, a ne samo rečju, kako to danas čini „državna crkva” – naglašava za naš list nastojnik manastira iguman Nektarije.
Politika
KO SU ZILOTI ?

Da li 2013. godine SPC menja svoj kalendar ?

Zadnju deceniju se o Zilotima ili Zelotima više govori I piše nego u poslednjih pola veka. Ime označava kod pravoslavnih naroda pripadnike (muškarce ili žene) malobrojnog reda sveštenika koji najortodoksnije shvataju i propovedaju Pravoslavnu veru. Njihovo postojanje u Srbiji je tek pre nešto više od decenije oficijelno priznala SPC u jednom upozorenju svetoga Sinoda. Prema onom što je poznato, Ziloti su sa protekom vremena (kaže se da postoji milenijumski kontinuitet njihovog delovanja) u sve većem raskolu sa učenjima skoro svih pravoslavnih crkava (dok ostale hrišćanske religije ne priznaju) smatrajući da su se sve udaljile od izvornih učenja Hrista, kao i SPC kojoj zameraju da je potpuno zanemarila učenja Svetog Save.



Postoje tvrdnje da su Ziloti tokom slovenske i srpske istorije sačuvali vekovima potpunu tajnovitost svoga reda i učenja. U jednoj izjavi poznati beogradski teološki analitičar kaže se da su oni bili i ostali “Sveti ratnici” koji su „krstom i mačem“ branili Pravoslavlje i podseća na istorijske podatke , da su u poznatim bitkama sa Turcima učestvovali i “neki sveštenici“, kao naprimer u Kosovskoj bitki, Maričkoj, nekim i drugim. Pojedini grčki istoričari religije govore o tome da su Ziloti po svome učenju i odanosti Hrišćanstvu zaista bili i ostali najbliži učenju Hrista i njegovih drugova, docnije učenika i napokon 12 Apostola. Tako se zna da je najmanje 4 od 12 budućih Apostola 43 godine N.e. pristupilo Hristu iz redova tadašnje jevrejske „Narodne stranke“, koji su u narodu zvani “Zeloti” i koji su za razliku od drugih članova bilo kojih religijskih grupa otvoreno nosili oružje, napadali Rimljane i branili jevrejski i ostali narod od terora Rima, ali i lokalnih tirana. Istovremeno oni su bili vatreni misionari Hristovog učenja i veoma vešti ratnici. Nije isključeno, ne samo s obzirom na postojanje velikog broja pravoslavnih vernika i pravoslavnog hrama u starom i današnjem Jerusalimu, da je to bilo mesto gde je rodjena i (sa)čuvana tajna Zelota ili Zilota, kako ih danas zovu.
Dve hiljade godina tradicije
Njihovo je postojanje i tajnovito delovanje danas registrovano u Srbiji, Rusiji i u Grčkoj na Svetoj Gori i nige više u svetu. Prema Kumranskim zapisima od 66. do 70. godine Nove ere izbio je u Galileji veliki sukob izmedju Rimljana i Jevreja, kao i medju samim Jevrejima. U tome ratu Zeloti su se brojno i vojno toliko dobro organizovali da su sredinom novembra 67. godine pod vodjstvom Jovana od Gisala zauzeli Jerusalem, pobivši sve Rimljane, ali i sve Jevreje koji su sa Rimljanima sklopili mir ili paktovali sa njima. Pola godine kasnije razbijeni od nadmoćnije rimske vojske povlačeći se, Zeloti sakrivaju ispod Jerusalemskog hrama ogromno blago, zapise i tajna dokumenta koja su im decenijama ranije poverena na čuvanje. Rimljani u dve godine istrebljuju i poslednju organizovanu grupu Zelota ratnika , a pred rimskom vojskom preostali Jevreji njih oko pet hiljada, nakon pada gradova Jerihon i Kumran vrše kolektivno ritualno samoubistvo skačući sa zidina utvrdjenja Masade niz liticu od nekoliko stotina metara u smrt. Od tada Zeloti zvanično nestaju sa istorijske scene sve do prošlog veka.
Srpski monasi - Ziloti u Kosovskoj bitki
Uz navedeno dosta zanimljivih podataka o srpskim “monasima – ratnicima” koji bi gotovo izvesno mogli biti iz reda Zilota, tokom istorije srpskog naroda pod Turcima, daje srpski pisac Živorad Lazić u svom istorijskom romanu “Vitez smrti”. Iako sve hrišćanske religije zabranjuju sveštenicima ulogu ratnika i nasilje, u Katoličkoj crkvi postoji nasledje svešteničkih redova koji u kontinuitetu kroz istoriju nisu prezali da se za zaštitu svoga učenja, ali i zbog drugih ciljeva bore “ i krstom i mačem”. Tako je poznato da su medju Jezuitima najradikalnijim zastupnicima Katoličke crkve još u srednjem veku postojali tajni redovi za koje se tvrdi da u istoriji ne samo da nisu izbegavali nasilje, već su bili predvodnici nasilja, posebno u novotkrivenim svetovima – docnije kolonijama velikih sila, pre svega Španije i Portugalije. Primera za ovo ima i tokom II. Svetskog rata na prostorima bivše Jugoslavije, gde je medju sveštenstvom Katoličke crkve postojalo dosta Jezuita i poseban „red Križara“ u NDH, koji su vršili nasilno pokrštavanje Srba-pravoslavaca u katoličku veru, a tokom i krajem rata počinili mnoge zločine. Postoje dokumentovane tvrdnje o delovanjima tajnih svešteničkih redova veoma radikalnih stavova i danas u katoličkoj, ruskoj, grčkoj a i srpskoj Pravoslavnoj crkvi i konačno medju najrazličitijim fanatičnim muslimanskim religijskim frakcijama. Sasvim je izvesno kako neki istraživači pravoslavne tradicije tvrde, da su samo “Ziloti” ne samo zadržali autentičan naziv nekadašnjih Hristovih učenika , za koje mnogi jevrejski dokumenti potvrdjuju da su isprva bili neka vrsta Hristove oružane telesne garde, već i da su sačuvali stroge dogme iz vremena utemeljenja Hristovog učenja koje oni čuvaju neizmenjene i posle raskola i hrišćanskih podela u 13. i 14. veku.



chavezandpope.jpg

Ugo Čavez - prkosi Americi, Papi ljubi ruku ?



U najpoznatijoj britanskoj enciklopediji Hadčinson stoji : „ Ziloti su verski i politički pokret koji je najviši domet dostigao u Vizantiji, kao "tvrdo" krilo vizantijskog Pravoslavlja, nastao iz sekte koja se zvala „Zeloti“ koju su sačinjavali ekstremni jevrejski nacionalisti, koji su se borili protiv rimske okupacije i koji su bili stalno prisutni u društvu samog Isusa Hrista. Monasi - Ziloti su najdosledniji u hrišćanskoj pravoslavnoj veri i najstroži prema sebi“, stoji u ovoj uglednoj britanskoj i svetskoj enciklopediji.





fidelkastroipapavojtila.jpg

Nepomirljivi borac protiv Amerike i Zapada, Fidel Kastro kod Pape Pavla




Iako se o tome u srpskim medijima nije ništa govorilo ni pisalo u julu 1993. godine, osam monahinja manastira Stjenik kod Čačka je izbačeno iz tog manastira po nalogu episkopa Hrizostoma uz pomoć policije, jer su navodno pristupile tajnom i nepriznatom redu Zilota, da bi potom izbačene monahinje utočište bukvalno našle u šumi, gde su živele više od mesec dana. Monahinja Efrosimija namesnica novog manastira na planini Jelici kazala je da su monahinje tada otkazale poslušnost SPC, jer se ne slažu sa odlukama Sinoda koji je u julu te godine u Trondhajmu u Nemačkoj, tajnim potpisivanjem Ekumenske povelje postiglo dogovor po kojem bi Veliki hrišćanski sabor posle 12 vekova, trebalo da bude održan 2013. godine u Nišu, da bi se Rimokatolička, Anglikanska, Staro-katolička, Protestantska i Pravoslavna crkva ponovo ujedinile pod vodjstvom Vatikana i rimskim Papom kao jedinim poglavarom svih hrišćanskih religija.​
Otpor prema ovim naporima Vatikana daje i deo drugih pravoslavnih crkava, koji smatra da je pristajanje Pravoslavne crkve na ovakav oblik zajedništva i ustrojstva hrišćanskih crkava pod patronatom Vatikana i Pape, poguban ne samo za autohtone pravoslavne verske zajednice, već i za iskonsko hrišćanstvo uopšte. Zato je odluka bivšeg sestrinstva iz Stjenika da pristupe „Crkvi istinskih pravoslavnih vernika , ravnitelja vere – Zilotima“, nosila mnogo dublje implikacije nego što se to i danas može zaključiti. Monahinje iz manastira Stjenik nisu usamljen primer i što je još značajnije, njihovo mišljenje dele danas i odredjeni krugovi u samom vrhu Srpske pravoslavne crkve, kao i najveći deo vernika. SPC je dvadesetog oktobra 2003. godine u Beogradu organizovala predavanje čija je tema bila „Problematika sekte Zilota“, a besedu je držao vladika Atanasije Jevtić. Kada je monah Danilo, poznati Svetogorski Zilot, vladiki Jevtiću postavio pitanje u vezi pomenutih tajnih odluka Sinoda u Trondhajmu i drugih „iskakanja“ Sinoda SPC iz temelja službe i Pravoslavne vere, mešanja u politiku i politike u crkvu nastao je veliki metež u sali i Vladika Atanasije je napustio govornicu. Tada je Svetogorac Danilo održao jedan govor o potrebi zaštite (srpskog) Pravoslavlja, posle kojeg je dobio buran aplauz, da bi organizator potom uz pomoć policije prekinuo predavanje. Tom prilikom se među prisutnim vernicima i sveštenicima moglo čuti da se u pravoj hrišćanskoj veri ne smeju praviti kompromisi, jer je to bogohuljenje , zaobilaženje kan ona iskonskog Pravoslavlja zarad ovozemaljskih interesa.
Postoje indicije da je nekadašnji iguman manastira Vitovnica, Blaženo počivši otac Tadej - vidoviti starac sa neobičnim i čudesnim moćima, bio pred kraj života pristupio Zilotima. Još tokom svoga boravka u Vitovnici otac Tadej je zadavao "glavobolje" tamošnjem vladiki i SPC, svojim vrlo tvrdim stavom prema bilo kakvim kanonskim "unapredjenima" i osavremenjivanju službe, a posebno ponašanju vernika. Ako se može vršiti poredjenje on je bio slika i prilika upokojenog Blaženopočivšeg patrijarha Pavla,mali rastom ne teži od pedesetak kilograma , ali sa fantastičnom energijom sa mesta igumana Tadej je premešten na nepoznato mesto da bi se potom obreo na Fruškoj gori u nekoj privatnoj kući. Za vreme života se nagoveštavalo da će biti visoko rangiran medju deset kandidata za sveca SPC, ali je po smrti samo odobreno da se sahrani u manastiru Vitovnica kod Požarevca gde je proveo tridesepet godina službe.

Drugi danas poznati Zilot u Srbiji je Jeromonah Akakije koji je bio takodje podvižnik na Svetoj Gori, a već više godina predvodi bratstvo Zilota na Fruškoj Gori u muškom manastiru „Svetih Metodija i Kirila“, koji se nalazi nedaleko od Vrdnika u preuredjenoj privatnoj kući, koju su srpski Ziloti dobili na poklon. Ispod Avale se od 1997. nalazi ženski manastir Zilota pod imenom manastir „Svete trojice“. Sledbenici ove najradikalnije struje Pravoslavlja tvrde da apsolutno ravniteljski (revnosno) ispovedaju istinsku Pravoslavnu veru i dosledno se drže svih kanona „Svetih otaca“ za razliku od kako kažu, zvaničnih pomesnih Pravoslavnih crkava. Svoju versku zajednicu nazivaju “ Katakombnom crkvom” ( u hebrejskim dokumentima se takodje koristi ovaj naziv), jer su nekada njihova prebivališta bila katakombe u Jerusalimu i drugim tada velikim gradovima i religijskim centrima. Ziloti nisu nigde nisu registrovani, jer po njihovim rečima, "to nije neophodno za ispovedanje istinskog Pravoslavlja". O njima je počelo da se piše u srpskim medijima, tek tokom 2004. godine posle dešavanja u Grčkoj - na Svetoj Gori , kada su grčki vojni specijalci po odluci Carigradske patrijaršije i grčkog Patrijarha, tražili od policije da nasilno izbaci više od stotinu monaha iz manastira Esfigmen – inače vekovnog duhovnog središta Zilota. Grčki specijalci su ih na silu izvlačili iz kelija - malih pećina na nekoliko stotina metara visokim stenama, vezivali i spuštali u patrolne čamce odvozeći ih na obalu. Povod sukoba Zilota sa duhovnim poglavarom grčke Pravoslavne crkve, koji je i doveo do tog dramatičnog isterivanja 117 monaha iz manastira Esfigmen je njihov protest zbog neuobičajenog pričešća koje je Vaseljenski Carigradski Patrijarh Vartolomej 2004. godine izvršio, kada je pričestio grupu muslimana i katolika, što je po mišljenju Zilota najveća moguća jeres. Hiljadu godina stara monaška Svetogorska pravoslavna zajednica, se inače poslednjih godina se nalazi pod stalnim pritiskom zagovornika ekumenizma i zagovornika ujedinjenja Katoličanstva i Pravoslavlja, kao i svih ostalih religija, pod kojim se velom, smatraju Ziloti, sprema konačno uništenje Pravoslavlja kao izvorne hrišćanske religije.
Srpski Ziloti u svim svojim bogomoljama imaju crnu zastavu sa lobanjom i ukrštenim kostima sa natpisom "Pravoslavlje ili smrt". To ne znači nikakav fundamentalizam za šta ih optužuju kako Zilot otac Akakije objašnjava : “ To znači da se istinskog hrišćanskog pravoslavlja nećemo odreći - ni po cenu smrti kao ni hiljade Zilota u vekovima pre nas.
I daj Bože da se udostojimo da stradamo mučenički za istinsku Hristovu veru", kaže otac Akakakije. Danas u Srbiji postojanje Zilota više nije tajna. Osim pomenutih manastrira koji to nisu u pravom smislu te reči, u sred Kučajskih planina nekadašnje sestrinstvo proterano iz manastrira Stjenik kod Čačka, ukupno 12 monahinja (sada 15) uz pomoć vernika podiglo je svojim rukama daleko od civilizacije na takozvanom “Mikuljskom kamenu” 2003. godine konak Zilota. Igumanija Efrosimija je rekla da su se ovde opredelile da dodju tražeći mesto koje je najusamljenije u Srbiji : „ da možemo da živimo monaški, znači da se posvetimo životu za koji smo se opredelili, a da nikom ne smetamo i da nikog ne iritiramo. Sve što se izgradilo napravljeno je uz post, molitvu bez ijedne zapaljene cigarete i bez alkohola, kao što je drugde slučaj”, prekoreva usput igumanija . Najviše pomoći za izgradnju konaka poslali su monasi Ziloti iz manastira Esfigmen sa Svete Gore.
Kralj Aleksandar bio za pomirenje sa Katoličkom crkvom
Prema rečima Igumanije Efrosimije , ovo sestrinstvo, Zilote danas smatra jedinim istinitim crkvenim Pravoslavcima u Srbiji i svetu. Igumanija Efrosimija (koja je u gradjanstvu završila tri fakulteta) kaže da javnost u Srbiji još uvek ne zna da je potpisan sporazum sa Rimokatoličkom crkvom, a jedan od osnovnih uslova da udjemo u EU, jeste uvodjenje novog kalendara u SPC i dolazak Pape u Srbiju, dok je sve drugo nevažno.
Taj pokušaj je bio i za vreme vladavine Kralja Aleksandra I. koji zamalo nije i uspeo 1928. godine pošto je Kralj sa time bio saglasan, ali su podpisivanje odložile demonstracije vernika i sveštenstva na čelu sa Patrijarhom Varnavom, sa krvavim ishodima u Beogradu, tri mrtva i više stotina povredjenih u sukobu sa žandarmima (Konkordatske demonstracije), a potom ubistvo kralja Aleksandra u Marseju. Nedugo zatim patrijarh Varnava je otrovan arsenikom , što je nepobitno utvrdjeno autopsijom.

patriarhspcvarnavacopy.jpg
Patrijarh Varnava - otrovan sedam dana posle odbijanja pomirenja sa Vatikanom

Jedan od najvećih istorijskih “grehova” Srbije i ranije Jugoslavije je činjenica, da nijedan Papa nikada nije stupio na pravoslavnu srpsku zemlju iako su mnogi to obećavali, te nije za čudjenje što je Papa Pavle II. podržao bombardovanje Jugoslavije. „Trebalo bi svakako da bombardujete Srbe” rekao je Papa Jovan Pavle Drugi. Ove njegove reči bile su upućene predsedniku Klintonu tokom javnog pojavljivanja u Denveru pred napad na Jugoslaviju !
Srpska pravoslavna crkva je pristala na “pomirenje” i podčinjavanje Papi i ja imam dokument gde je predstavnik Sinoda sve to potpisao, tvrdi igumanija Evrosimija .
Danas se na globalnom planu dešava izdaja Pravoslavne vere kakva nije bila u poslednjih deset vekova . "Pravoslavlje ili smrt" nije samo naš moto, to je spasenje duše, a to je zapravo naš cilj života – kazala je tada najmladja novopridošla iz sestrinstva Zilota sa Kučajskih planina, monahinja Isahija.

http://www.akademediasrbija.com
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
06.02.2010
Poruka
164
Jedna stvar mi nije jasna...
Po cemu se razlikuju sestre iz Stjenika od ostalih monahinja iz eparhije?
Jel njihov manastir sad u nekoj eparhiji?
I zasto su one silom isterane iz manastira i ko se sad nalazi u tom manastiru gde su nekad bile ove sestre?
 
Član
Učlanjen(a)
07.11.2009
Poruka
34
Čitam ove tekstove i na neke izjave ne mogu a da se ne nasmejem!:) Pa reko` vidim nema zilota na forumu, pa da se oglasim i dodam koju...;)
Kaže: "Ziloti tajno društvo, red monaha-ratnika, korene vuku još iz doba pre Hrista, apostoli ziloti koji su bili "telohranitelji" Hristu?!" :girl_haha: Pa dobro, sve to zvuči vrlo misitiĆno (što bi rek`o Bosanac;)), ali je daleko od istine....što je ipak relevantnije.:)
Zaista je postojalo to društvo Zelota u staroj Judeji koji su predstavljali otpor nekadašnjem Rimu, ali ti zeloti i ovi današnji ziloti nemaju ama baš nikakve veze. Posebno ona izjava da ziloti danas svoju Crkvu nazivaju katakombnom jer su u drevnim vremenima ti zeloti u Judeji živeli po katakombama je ----pa, opet, smešna...:dntknw:
Više bi se moglo povezati da su današnji ziloti slični onima u Vizantiji, ali treba na pravi način rastumačiti onda i reč zilot, koja na grčkom znači: "onaj koji revnuje, koji je revnitelj za veru..." i najviše taj naziv dolazi zapravo od Hristovog apostola Simona zilota iz Kane Galilejske kome je Gospod prisustvovao na svadbi i tu sačinio svoje prvo čudo pretvaranja vode u vino, kao simbola preobraženja staroga u novoga čoveka. Kada je video ovo čudo, Simon je ostavio sve i pošao za Hristom i zato je prozvan revnosnim (zilotom), mada postoje nagađanja da je on takođe pripadao judejskom redu Zelota, iako to nije potvrđeno. U Vizantiji, zilotima se nazivaju monasi i vernici koji se bore protiv raznoraznih jeresi i iskrivljavanja vere koja je potresala Crkvu Vizantijskog perioda, pa tako su neki od najpoznatijih zilota bili sv. Teodor Studit (čiji je manastir bio glavna odstupnica u vreme ikonoboračkih jeresi, a manastir poznat i po tome što je naš sveti despot Stefan dečanski pet godina proveo u tom manastiru kada je bio proteran u Carigrad iz Srbije u neku vrstu zatočeništva..), zatim, među zilotima se može pronaći i ime sv.Marka efeskog, sv. Maksima ispovednika i još mnogih drugih svetitelja koji su stradali za veru i Hrista ne bi li očuvali nepromenjenu i čistu veru Pravoslavnu.
Takođe sam pročitala negde u komentarima na ovaj novinski članak u Politici, kako su navodno ktitori manastira Esfigmen sa svete Gore bili upravo ta drevna sekta Zelota iz Judeje!!!?? I kako su oni neka vrsta mističnog bratstva koja se bori za Hristovo učenje...Pa, ako bi se sabralo 1+1, moglo bi vrlo lako da se prostom računicom zaključi da je ova tvrdnja najobičnija izmišljotina. Judejskim Zelotima se gubi trag već u prvom veku nakon pada Jerusalima, ali na neki volšeban način oni "iskrsavaju" (da ne kažem vaskrsavaju), iz nepoznatog pravca i podižu zadužbinu manastira Esfigmen u 12. ili 13. veku???? :???:wacko2
Pravi zadužbinari i ktitori ovoga manastira su, verovali ili ne, despot Đurađ Branković, koji je poznat po svom utvrđenju gde je predsedavao gradom Smederevom, kao i ktitor kralj Milutin! Originalna povelja despota Đurađa sa njegovim pečatom napisana na staroslovenskom se i danas čuva u manastiru Esfigmen...Eto, još jednog (tj. dvojice!) mistično-tajnih zilota među starim srpskim vladarima i našim kraljevima...:acute:

Možda je simbolično slučajno, a možda i nije (;)) što se baš u Smederevu razvila jedna od najjačih zajednica Istinski Pravoslavnih u Srbiji sa paraklisom sv. kralja Milutina i parohom o. Atanasijem (Krstićem).smile3
Takođe, vezano za man. Esfigmen je i staro proročanstvo jednog od igumana ovoga manastira, sv. Grigorija Palame, koji je još u 13-om veku prorekao da će u zadnjim vremenima doći progon na se one koji žele da istinito ispovedaju veru i Hrista i da će od svih manastira na Svetoj Gori, jedino manastir Esfigmen ostati u Istini. Kada njih budu proterali, Gospod će dopustiti da se desi strašan zemljotres koji će potopiti Svetu Goru, a neposredno pre toga, ikona Majke Božije Vratarnice iz Ivirona (ikona Portaitisa), će napustiti Svetu Goru i to će biti svima znak da ako žele da se sačuvaju od smrti beže sa Atona...
Ziloti kažu za svoju Crkvu da je katakombna (iako nije još uvek, taj se naziv koristi figurativno), iz samo jednog razloga: zato što je porede sa Crkvom koja je kroz istoriju Hrišćanstva bila više puta gonjena, kao na primer u prvim vekovima hrišćanstva, do 3. veka kad je Milanskim ediktom prestao progon hrišćana, ili na primer u vreme Oktobarske Revolucije u Rusiji i kasnije tiranije komunizma i staljinizma, kada se Ruska Crkva skrivala po katakombama ako je želela da ispoveda istinitu veru, a da ne sarađuje sa režimom Staljina. No, to je druga priča...Crkva Istinitih Pravoslavnih Hrišćana nije katakombna, ona ima svoje sedište u Atini, preciznije Megari, i njen arhiepiskop je njegovo preosveštenstvo g.g.Hrizostom Kjusis, sa 14 episkopa i nekih 100.000 vernika samo u Grčkoj i nekoliko hiljada vernika po svetu. Ona je potpuno legalna Pravoslavna Crkva u Grčkoj, koja je druga iza novoklanedarske po broju vernika. Takođe je ova Crkva (tzv. Florinskog Sinoda) najmnogoljudnija od svih crkava starokanedaraca i Istinitih Hrišćana na teritoriji USA, a pod omoforom njegovog preosveštenstva mitr.g.g. Pavla Astorijskog. Toliko o "tajnosti" društva i "mističnosti" pokreta zilota. yes3
U Grčkoj, vernici koji pripadaju Istinitim hrišćanima sebe ne zovu zilotima, jer je to u stvari projavljivanje gordosti kada se tumači van konteksta običnog označavanja, upravo iz razloga što bi to bilo kao kada bi sami za sebe rekli:"ja sam revnitelj"...ili još bolje: "ja sam Napoleon!":roll:wacko2 U Grčkoj, svi staroklendarci samo oce svetogorce, među njima najviše esfigmence nazivaju zilotima, jer su oni progonjeni i stadaju za veru, dok se ostali vernici međusobno raspoznaju kao starokalendarci...
U Srbiji, izraz "ziloti" Istinitim Hrišćanima pripisuje zapravo sama SPC, jer saznaju da o. Akakije kojima mati Efrosinija sa sestrinstvom prilazi, dolazi iz Esfigmena...Otud i naziv "ziloti" za sve one koji priđu Istinitim Hrišćanima u Srbiji napuštajući SPC i jeres ekumenizma. Zapravo, pošto se oficijelna Srpska Crkva i dalje drži staroga kalendara ( i on u Srbiji i neće biti promenjen, jer je za Srbiju smišljen drugi plan unijaćenja), neprikladno je srpske zilote nazivati starokalendarcima...
U Srbiji, zilotima se nazivaju oni koji su iz želje da ispovedaju istinitu hrišćansku veru napustili oficijelnu Srpsku Crkvu i našli utočište pod omoforom Grčkih Istinitih Pravoslavnih Hrišćana.(gore navedenog Sinoda, mada su mali broj njih, pripadnici drugih Sinoda unutar frakcija stroklandaraca u Grčkoj...Zašto je i kako je došlo kod njih do podela to je druga i duga priča...), Tako su i sestre man. Stjenik (sada Novistjenik na KUčajskim planinama), napustile SPC i obratile se tada jm. Akakiju koji je kao klirik pripadao tzv. Florinskom Sinodu Istinitih Hrišćana Grčke, (GOH), u kojem je takođe i svetogorski manastir Esfigmen, i gde je nakada bio i sam o. Akakije.
Još jedna mala ispravka tiče se datuma izlaska sestara iz Stjenika, jer to nije bila 1993. (m. Efrosinija se zamonašila tek 2000.godine) već 2003. godina. A nakon isterivanja, sestre NISU bile u šumi, već su bile na imanju jednog vernika na planini Jelici, nekih godinu dana, kao i u manastiru "Svete Trojice" na Avali, koji je prošle godine zatvoren zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, te više ne postoji na tom mestu...Sada su sestre kako je gore u tekstu već navedeno na Kučajskim planinama, tačnije ispod Mikuljskog kamena, gde je podignut manastir: konak i crkva brvnara. Sesrinstvo se izdržava od priloga vernika iz Srbije i iz inostranstva (posebno) od vernika Grčkih i američkih parohija koje su u našem Sinodu...Mada pomažu i ostale crkve koje su istupile iz ofcijelnog ekumenski orjentisanog pravoslavlja, kao što su HOCNA, VROCA i ROCA, Tihonovski Sinod i drugi...
Za odgovor Milošu mimiju:
Nakon isterivanja iz manastira Stjenik, vladika Hrizostom je u manastir doveo muško monaštvo i manastir je i dalje muški...
Toliko o tome....:)
 
Član
Učlanjen(a)
04.05.2010
Poruka
115
zaborav

Lepo je sestro sto si napisala.Ali nisi pomenula oca Akakija koji pripada istoj Crkvi kao i otac Atanasije.Ali u svakom slucaju napisala si lep tekst.
 
Učlanjen(a)
03.05.2010
Poruka
25
Malo preteruju Akakijevci. Mislim da Gospod ne uzima blagogat po automatizmu. Treba se boriti proziv ekumenizma ali ostati u SPC, tako štititi i crkvu i sebe od duhovnog lutanja. Pokazalo se da su se oni koji su napustili pomesne crkve ubrzo zazjedinili u više frakcija.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
11.01.2010
Poruka
603
Malo preteruju Akakijevci. Mislim da Gospod ne uzima blagogat po automatizmu. Treba se boriti proziv ekumenizma ali ostati u SPC, tako štititi i crkvu i sebe od duhovnog lutanja. Pokazalo se da su se oni koji su napustili pomesne crkve ubrzo zazjedinili u više frakcija.

Gospod ništa ne uzima po automatizmu, na našu sreću...jer da uzima, niko ne bi bio spašen.
Da bi se borili protiv ekumenizma pre svega treba upoznati temelje svoje vere i suštinu ekumenizma, šta se time želi postići, ali i ne mudrovati mnogo, jer kao što ne smemo biti ravnodušni prema svojoj veri, ne smemo ni zaboravljati "da naš rat nije protiv ljudi, vec duhova podnebesja". Onaj koji se u svojoj "veri" toliko zanese da krene u rat protiv ljudi gubi i rat i Boga i ljude. I džaba mu posle da vapi:"Gospode, Gospode, zar u tvoje ime ne prorokovasmo" itd, kaže Sveto Pismo, Gospod će im reći:"Idite od mene, nikada vas nisam upoznao".
Čuvajmo se mi mudrovanja i gledajmo da spasemo sebe, svoju dušu, da živimo po volji Božijoj, a pametnjakovići neka pametuju i neka se prepucavaju... makar kako uvijali svoj egoizam, želju za vlašću, za moći, prezir prema drugim ljudima... u tzv."opravdane" razloge svojih međusobnih ratovanja.
 
Član
Učlanjen(a)
30.01.2010
Poruka
30
Razmišljam o tome šta smem da kažem a da ne uvredim bilo koga.Svesni smo blago rečeno promena,bar ljudi koji redovno posećuju crkvu...Neka nam je Bog u pomoći i što kaže sestra Kalista "čuvajmo se mudrovanja" .
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Top