Спроводе своје намере и то интензивно у последњих 150 година највише. Средином 19. века се рађају многи прикривени сатанистичкки покрети и учења захваљујући масонерији, многе секте које видимо и данас, а препознатљиве су по специфичној врсти деловања и учења, а утицај масонерије се веома добро види у науци (дуго припремана и данас убетонирана теорија еволуције), али и у култури и трендовима.
Када смо код културе, један од највећих утицаја је култ грофа Дракуле (вампиризам, немртви, утваре итд.). Он је за масоне изузетно битан јер кроз њега усађују сатанистички поглед на живот, смрт, Бога (кога презиру) и саму вредност живота. Један од оних који је најзаслужнији је писац "Грофа Дракуле" и њега ћу сада споменути.
Утицај литерарног рада овог масона и творца кога могу упоредити једино са окултистичким писцем "Харија Потера", нико не може да оспори. Да видимо шта сами масони говоре о њему и колико има утицаја на културу тај култ који илуминати одржавају преко филмова и медија уопште.
[FONT=Verdana, Arial, Helvetica, Sans]
November 8, 1847 - April 20, 1912 [TABLE]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Abraham Stoker was born near Dublin, Ireland, graduating from Trinity College with honours in mathematics. In 1872, Stoker published his first melodrama, The Crystal Cup, a dream fantasy. While working as a clerk in Dublin Castle he wrote Duties of Clerks of Petty Sessions in Ireland, although it was not published until 1879. [TABLE]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
In December 1878, Henry Irving, who had taken control of London’s Lyceum Theatre, approached Stoker to become his business manager. Stoker resigned his civil service position and married Florence Balcombe before moving to London. In the 1880s and 1890s, the Lyceum and the Stokers, Irving and his co-star, Ellen Terry, were at the centre of London’s social and cultural life. [TABLE]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Several tours of America lead to his writing A Glimpse of America. Stoker published a collection of allegorical fairy tales, Under the Sunset, before studying for the bar and being invited to the Inner Temple in 1890, the same year his first romantic novel, The Snake’s Pass, was published. Stoker is best remembered for Dracula, The Undead. Published in 1897 to mixed reviews, it is now considered a classic of gothic literature. [TABLE]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Stoker is reputed to have been a member of the Golden Dawn and the Societas Rosicruciana in Anglia, and to have been initiated into a masonic lodge in Dublin. The Grand Lodge of Ireland has no record of his membership and the SRIA—whose "Golden Book", their record of initiations, only goes back to 1912—has no record of him either. [TABLE]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
While much comment is made of masonic themes in Dracula, specific quotes are hard to find. In chapter 2 the Count says to Jonathan Harker, "Welcome to my house! Enter freely and of your own will!" A familiar expression to freemasons, it is by no means exclusively masonic. In The Lair of the White Worm there is a more masonic turn of phrase: "We two are, I take it, tiled. So that there come no wrong or harm to anyone else in the enlargement of the bounds of our confidence!" [/FONT] [TABLE]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[FONT=Verdana, Arial, Helvetica, Sans]
Non-mason
[/FONT] [FONT=Verdana, Arial, Helvetica, Sans]
Grand Lodge of Ireland records, Dublin; SRIA Golden Book, London. Note: his brother, Sir William Stoker, was a freemason under the Grand Lodge of Ireland. Portrait: Reminiscences of Henry Irving, Bram Stoker. London : Heinemann, 1906. [/FONT] [TABLE]
[TR]
[TD]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD="width: 10"][/TD]
[TD="width: 670"]
8. новембар 1847 - 20. април 1912
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Абрахам Стокер је рођен близу Даблину, у Ирској, где је дипломирао из Тринити колеџу са почастима из математике. Године 1872, Стокер објавио свој први мелодраму, Кристал куп, сан фантазија. Док је радио као службеник у Дублин Цастле је написао дужности Цлеркс ситног седнице у Ирској, иако то није објављен све до 1879.
У децембру 1878, Хенри Ирвинг, који је преузео контролу над лондонском позоришту Лицеја, пришао Стокера да постане његов пословни менаџер. Стокер је поднео оставку службенички положај и оженио Флоранс Балцомбе пре преласка у Лондон. У 1880-их и 1890-их, Лицеја и ложење, Ирвинг и његов ко-звезда, Елен Тери, били у центру друштвеног и културног живота у Лондону.
Неколико туре Америке довести до његовог писања увид Америке. Стокер је објавио збирку алегоријских бајки, Под Сунсет, пре студирања за шанком и буде позвана на унутрашњем храму 1890, исте године његов први роман романтично, змија је Пасс, је објављен. Стокер је најбоље памти по Дракуле, зомбија. Објављено у 1897 на мешовите критике, сада се сматра класик готик књижевности.
Стокер је наводно био члан Златне Зоре и Социетас Розенкројцерског у Англиа, и да је покренут у
масонске ложе у Даблину.Велика ложа Ирске нема евиденцију о свом чланству и СРИА-чија "Златну књигу", њихов рекорд иницијација, само иде назад у 1912-има или нема досије о њему.
Иако је много коментара је направљен од масонских тема у Дракуле, специфични наводи су тешко пронаћи. У поглављу 2 гроф каже Џонатан Харкер, "Добродошли у моју кућу! Унесите слободно и сопственог воље!"Познато да израз масона, то никако није искључиво масонски. У скровишту Беле Ворм је више масонски ред реченицом: "Ми смо две, претпостављам, поплочан Тако да је дошао ниједан погрешан или штету било кога у проширењу граница нашег поверења."
Превод је лош захваљујући Гуглу, тако да се неко може потрудити да боље преведе јер ја тренутно не могу, можда касније. Углавном, поента је јасна и доказана. Одатле су многе науке и философије изашле, што можемо срести подједнако код старијих генерација и млађих. Користе се исти термини и богохулна ругања и подсмевања животу, његовој вредности, самом Творцу живота и његовој Истини која је записана у Библији. Сатанистички ритуали као што је пијење крви и остале гадости, у људском мозгу том техником испирања мозга и давањем лажне наде у вечни живот, а да Бог ту не мора да постоји, већ само је довољан неки ритуал, магијска формула, метаморфоза и остале гадости.
Имамо чак и серије о крвопијама које кроз тинејџерску популацију веома успешно инплементирају овај сатанистички поглед на живот. Млади маштају као романсу да некоме зарију зубе у врат, да кидају живо месо као полу животиње или немртви (зомбији) и др. Само је мало потребно да човек застане и види колико је то болесно, али смишљено и веома добро презентовано даје сасвим добру илузију и изокренуте вредности. Кључ је одбацивање Бога и вечног живота тако што се Њему окрећемо, већ се нуде алтернативе које се лако виде у многим културолошки битним остварењима и покретима.