Temelj probudjenja i reforme jeste ''poruka Laodikejskoj crkvi2 koja je opravdanje verom u pravom smislu te reci, i ja nisam upucivao na neki drugi temelj, i bilo kakvu drugu poruku, vec sam ukazivao na metode na koje ce Bog raditi na ovom probudjenju i reformi.
U svemu drugom, u nauci, u ciljevima, ja se slazem sa Adventizmom.
Postavio bih samo jednu analizu, koja opisuje razloge i gledista koje crkva i pojedinci iznose, kao razlog za neprihvatanja dela Bozjeg.
RAZLOZI NEVERSTVA, KAO IZGOVORI ZA NE PRIHVATANJE BOZJEG DELA PROBUDJENJA I REFORME
Draga braćo i sestre.
U pogledu neverstva koje je danas u velikoj meri prisutno unutar Božje crkve u odnosu na delo probuđenja i reforme koje je Bog pokrenuo u svom narodu, želim da ukažem na nekoliko razloga koji se iznose od strane crkve i pojedinaca u prilog ovom neverstvu u odnosu na pomenuto delo, koji u pravom smislu te reči predstavljaju izgovore za njegovo ne prihvatanje, i zanemarivanje poziva koji su upućeni Božjem narodu..
Napominjem, da su svi ovi razlozi međusobno suprotstavljeni, i u suprotnosti sa onim što biblija i Duh proroštva govore o Božjem delu probuđenja i reforme crkve, koji treba da se dogode u poslednjem vremenu.
Prvi od ovih razloga ili izgovora koji se iznose, je taj - da su probuđenje i reforma crkve potrebni, ali da će oni doći kroz organizacionu strukturu, odnosno - rukovodstvo crkve, Generalnu konferenciju, propovednike.. itd, i da ih prema tome treba očekivati iz redova same organizacije.
Ovo je suprotno onome što biblija i Duh proroštva govore o načinima na koji će Bog raditi na ovom velikom delu, i tome - kome je ovaj poziv na probuđenje i reformu prvenstveno upućen.
Ako pogledamo samu poruku na kojoj se temelji probuđenje i reforma - a to je poruka Laodikejskoj crkvi iz otkrivenja Jovanovog 3 poglavlja, možemo videti da se Bog obraća "Anđelu Laodikejske crkve"
Biblija u knjizi proroka Malahije 2. 7 otkriva identitet ovog Anđela, odnosno - ovih sedmorice anđela kojima su upućene poruke sedam crkava iz otkrivenja:
"Jer usne sveštenikove treba da čuvaju znanje i zakon da se traži iz njegovijeh usta, jer je anđeo Gospoda nad vojskama" ( Malahija 2. 7 )
To znači da je Laodikejska poruka, odnosno - poziv na probuđenje i reformu, prvenstveno upučen sveštenstvu, ili crkvenom rukovodstvu Božje crkve, koje treba da se ujedini sa onima koje je Bog pozvao na ovo veliko delo - na probuđenju i reformi Božjeg naroda..
O ovome govori i Duh proroštva u delu "Evanđeoski radnici na 13 i 14 strani.
Govoreći o tekstu iz otkrivenja 1. 10 gde apostol Jovan vidi Isusa u Svetinji nad Svetinjama, koji u svojoj ruci drži sedam zvezda, koje predstavljaju anđele sedam crkava - Duh proroštva kaže:
"Sedam zvezda simbolično predstavljaju Božje sluge propovednike, o kojima se onaj koji je prvi i poslednji ( Hristos ) posebno stara, i koje posebno štiti.
Pozitivni uticaji koji u crkvi treba uveliko da se osećaju - vezani su za ove Božje sluge propovednike, predstavnike Hristove ljubavi.
Zvezde na nebu su pod Božjom upravom, on im daje svetlost, on ih vodi i usmerava njihovo kretanje, kada on to ne bi činio - one bise pretvorile u pale zvezde"
Sa druge strane, u odnosu na identitet onih koje će Bog pozvati u službu za veliko delo probuđenja i reforme - Duh proroštva naglašava "da će Bog unutar crkve u poslednjem vremenu podići jedan reformni pokret, i preko običnih ljudi uputiti crkvi poziv zasnovan na savetu Vernog i Istinitog Svedoka Isusa Hrista Laodikejskoj crkvi, ali - da će ovo delo i oni oji su pozvani na rad u njemu - biti odbačeni od strane crkvenog rukovodstva, i da će oni koji ga budu odbacili - ustati da se protiv njih bore, što će dovesti do rešetanja u Božjem narodu.
Za razliku od toga, oni koji budu prihvatili ovaj savet - sprovešće ga u delo, i uzdići zastavu vere još više i ispovedati čistu istinu, primiti pozni dažd, i biti zapečaćeni pečatom Božjim, i spremni dočekati vreme kraja, i Hristov dolazak u slavi.
Sledeći razlog koji se iznosi kao argument za neverstvo prema Božjem delu je - pogrešno tumačenje pojmova "probuđenja i reforme" odnosno - njihovo stavljanje u pogrešan istorijski kontekst, pa time i negiranje istih, gde se poruka Laodikejskoj crkvi, i citati Duha proroštva koji govore o ovoj poruci, i potrebi probuđenja i reforme - ograničavaju na ono vreme početka Adventnog pokreta, na period 1844 - 1890 godine.
U kontekstu biblijskih proročanstava o kraju sveta i Hristovom drugom dolasku - Laodikejska poruka je upućena crkvi poslednjeg vremena, odnosno poslednjoj generaciji Hrišćana koja će živeti pred sam kraj ljudske istorije, i Hristovog drugog dolaska.
Istina - Duh proroštva upućuje na potrebu probuđenja i reforme u ono vreme - kada je Božji narod trebao da obavi misiju objave jevanđelja koja mu je bila poverena, a Hristos da dođe 1890 godine, ali - pošto je Božji narod onoga vremena izneverio, i Hristos iz tog razloga nije došao u određenom vremenu, Ellen White napominje - da će iz tog razloga narod Božji simbolično morati da luta u pustinji ovoga sveta, kao Izrailjski narod 40 godina u pustinji.
U ovom kontekstu - Laodikejska poruka se nakon tog perioda odnosi na vreme kada će Bog konačno završiti delo na zemlji, a to je upravo današnje vreme, u kome je Bog podigao reformni pokret za probuđenje i reformu crkve, u kome će Bog delovati van svakih ljudskih očekivanja - kako i napominje Duh proroštva, i u kome će sam Bog delovati na spasenju svog naroda, i ovog sveta.
Treći razlog za neverstvo se može okarakterisati kao "subjektivno procenjivanje ličnosti" po principu - ko je taj ko određenu vest iznosi, kakav je njegov status u crkvenoj zajednici, u društvu, njegov nivo obrazovanja, itd...
Ako koji od ovih atributa nisu zadovoljavajući - nivo neverstva je u toliko veći kod onih koji uzimaju ovaj argument za ne prihvatanje Božjeg dela.
Duh proroštva napominje - da će Bog upravo u poslednje vreme kao svoja oruđa za rad u njegovom delu - podići obične ljude, kao pastire i ribare u Hristovom vremenu, a da će zaobići one za koje smo mi smatrali da će ih Bog podići"
Četvrti razlog koji se iznosi je taj - da nikakvo probuđenje i reforma crkve nisu potrebni, pa iz tog razloga - delo ne može biti od Boga, već od sotone, i da crkva treba samo da nastavi da aktivno obavlja misiju objave jevanđelja na koju je pozvana, bez obzira da li su oni koji tu misiju obavljaju lično obraćeni ili ne.
Ovo je potpuno pogrešan put, jer u kontekstu biblije i Duha proroštva - jedino istinski obraćen čovek može da bude kanal istine - preko koga Bog može da deluje na spasenju drugih, a i to predstavlja licemerstvo najgore vrste, jer Duh proroštva napominje: "teško onima koji propovedaju istinu, a nisu se njom posvetili"
U kontekstu vremena u kome danas živimo - a to je vreme kraja i Hristovog drugog dolaska, globalno probuđenje i reforma crkve u celini - je nešto najhitnije što treba da se dogodi, da bi Bog mogao da upotrebi svoj narod u poslednjem delu objave jevanđelja ovom svetu, i pripremio ga za završne događaje, i Hristov skori dolazak u slavi.
U suprotnom - Bog će sam završiti delo, sa nama ili bez nas.