Član
- Učlanjen(a)
- 24.01.2010
- Poruka
- 112
Tripo,
U tekstu Isaija 54,5, tacno je da je zivot teritorije izraela bio vezan za odnos sa Jehovom, koji je u tom odnosu onaj koji vodi glavnu rec (muz), i tacno je da je on bio i stvoritelj (tvorac) i izbavitelj i proslavitelj (svetac) Izraela, kad god je medju njima postojala politicka saglasnost, odnosno kada god je funkicionisao zavetni odnos. Vec je manja verovatnoca da je koriscen termin Bog, i pre ce biti da je koriscen termin Gospod. Ali sve jedno, kada je rec o njemu. Medjutim treba imati u vidu da je tekst iz doba kulture politeizma i da on nije jedini bog na svetu (ako vec koristimo takav termin), kao i da u nekim verzijama stoji "bog svoj zemlji zvace se".
Inace razlog zasto svojevremeni prevodioci nisu znali da li se vec zove ili ce se tek zvati lezi u tome sto nisu imali informaciju o drustveno politickom stanju njegove vojne nadmoci (gospodar nad vojskama) u odnosu na sav poznati im svet (svu zemlju) u momentu Isaijinih reci.
I ponovicu: - Jehova nije akter dogadjaja opisanih u novom zavetu -.
A stari zavet je stvar odnosa ugovornih strana od kojih je jedna "On" a druga Izrael.
Tema teksta je bila mogucnost za ponovno prosirenje teritorija Izraela sa kojima je povremeno bio u oskudici, a naravoucenije je bilo u recima Isaija 54,7: Zamalo ostavih te...
Infamous ima prilicno dobra "osecanja" za probleme u koji zapadaju biblijska tumacenja. Ali je tu rec o problematici koja imaju tumacenja a ne o problemima koje stvara biblija.
Naime veza izmedju Jehove staroga zaveta i Isusovoga novoga zaveta ipak postoji. Onaj prvi je Gospod (gospodar) narodima (te i gospodar mnogim znanjima) a ovaj drugi je samo Gospod (gospodar) znanjima. Znatno skromnijim od onim kojima je raspolagala Jehovina kultura, ali sustinski istim. To je veza izmedju njih. Zato su price o oba ova sasvim razlicita drustvena perioda sastavljena jedno iza drugog kao nastavak onoga sto su sve kulture opisale kao pad znajna pocevsi od zlatnoga doba u kome su bogovi hodali zemljom pa do poslednjega doba kada su u ljudskim drustvima preostali samo obicni ljudi. Gde Adam vise nije imao od koga ni dobiti ni ukrasti znanje.
Inace u bibliji nije bila rec o "ovcama" nego o terminu "pastir" je etimoloski bio ekvivalentan terminu "naj koji cuva, stiti, pazi, vodi racuna o nekome ili necemu". Samo sto u svetu laika to su na zalost jedino pastiri zivotinjskih stada.
U tekstu Isaija 54,5, tacno je da je zivot teritorije izraela bio vezan za odnos sa Jehovom, koji je u tom odnosu onaj koji vodi glavnu rec (muz), i tacno je da je on bio i stvoritelj (tvorac) i izbavitelj i proslavitelj (svetac) Izraela, kad god je medju njima postojala politicka saglasnost, odnosno kada god je funkicionisao zavetni odnos. Vec je manja verovatnoca da je koriscen termin Bog, i pre ce biti da je koriscen termin Gospod. Ali sve jedno, kada je rec o njemu. Medjutim treba imati u vidu da je tekst iz doba kulture politeizma i da on nije jedini bog na svetu (ako vec koristimo takav termin), kao i da u nekim verzijama stoji "bog svoj zemlji zvace se".
Inace razlog zasto svojevremeni prevodioci nisu znali da li se vec zove ili ce se tek zvati lezi u tome sto nisu imali informaciju o drustveno politickom stanju njegove vojne nadmoci (gospodar nad vojskama) u odnosu na sav poznati im svet (svu zemlju) u momentu Isaijinih reci.
I ponovicu: - Jehova nije akter dogadjaja opisanih u novom zavetu -.
A stari zavet je stvar odnosa ugovornih strana od kojih je jedna "On" a druga Izrael.
Tema teksta je bila mogucnost za ponovno prosirenje teritorija Izraela sa kojima je povremeno bio u oskudici, a naravoucenije je bilo u recima Isaija 54,7: Zamalo ostavih te...
Infamous ima prilicno dobra "osecanja" za probleme u koji zapadaju biblijska tumacenja. Ali je tu rec o problematici koja imaju tumacenja a ne o problemima koje stvara biblija.
Naime veza izmedju Jehove staroga zaveta i Isusovoga novoga zaveta ipak postoji. Onaj prvi je Gospod (gospodar) narodima (te i gospodar mnogim znanjima) a ovaj drugi je samo Gospod (gospodar) znanjima. Znatno skromnijim od onim kojima je raspolagala Jehovina kultura, ali sustinski istim. To je veza izmedju njih. Zato su price o oba ova sasvim razlicita drustvena perioda sastavljena jedno iza drugog kao nastavak onoga sto su sve kulture opisale kao pad znajna pocevsi od zlatnoga doba u kome su bogovi hodali zemljom pa do poslednjega doba kada su u ljudskim drustvima preostali samo obicni ljudi. Gde Adam vise nije imao od koga ni dobiti ni ukrasti znanje.
Inace u bibliji nije bila rec o "ovcama" nego o terminu "pastir" je etimoloski bio ekvivalentan terminu "naj koji cuva, stiti, pazi, vodi racuna o nekome ili necemu". Samo sto u svetu laika to su na zalost jedino pastiri zivotinjskih stada.