Adrijane,
meni ovo deluje kao da ti razgovaras sam sa sobom. Uzgred, ovo nije crkva.
Ne kazem ti to da bih te uvredio, nego zato sto govoris kao da se nalazis u zatvorenom ideoloskom podrucju
sa zakljucanim uverenjem pre nego sto se procita bilo sta bilo u njoj bilo van nje.
Samo se cuje: Amin, i gotovo.
Izvini ali moram se obratiti Infamousu...
Infamous,
U biblijskim tekstovima su vrlo retko naknadno ubacani delovi. To se cinilo mogli bi smo reci uglavnom u dva slucaja. Jedan je kada se u recenici ponovo objasnjava ono sto je ispred citirano, a drugi je kada se popunjava sadrzaj dogadjaja. Kao sto je bilo u slucaju potrebe objasnjavanja rodjenja Isusovog. I taj deo u stvari ima u sebi neke elemente podloge iz stvarnih dogadjaja, ali potpuno pogresno interpretirane. Dakle kada se odmaknemo na bezbedno odstojanje od tog ubacenog objasnjenja pocetka njegovog zivota, postaje jasno da je novi zavet prica vezana za dogadjaje nesto pre sudjenja i za samo sudjenje. Ono sto je tu sigurno to je da se u vezi njega u Bibliji pominju dva "imenovanja". Jedno je Isus, a drugo je Hrist.
Buduci da tekst kaze "Isus prozvani Hrist" jasno je da je termin Isus za njega vezivan ranije nego termin Hrist.
Naravno da su korisceni i drugi termini. To tammuz dolazi otuda sto je jedno od znacenja ovoga imena "pravi sin" odnosno "stvarni naslednik". Ali su u Bibliji opstali samo oni kojbili najbitniji.
Na zalost po ovu nasu temu, licno ime nije opstalo jer je ono bilo nebitno. Jer sto bi Sokrat rekao postoje imena koja daju zene (licna imena) i imena koja daju muskarci (drustvena tituliranja).
Ono prvo "Isus" je od egipatskoga izraza za lice koje deo zivota provodi cutajuci. U stvari sticajem okolnosti upravo u tome periodu on je stekao drustveni renome, a termin Hrist mu je pripao kada je savladao osnove procesa koji obezbedjuju funkcionisanje zivota na planeti Zemlji. Ako sada pogledamo na stvari mozemo videti da je prvi termin od najvecega znacaja za istorijat njegovog zivota (karijeru koja je tada otpocela) a drugi termin je od najvecega znacaja za objasnjenje najbitnijega znanja kojim je raspolagao.
Termin tammuz pak nam ne bi mogao pomoci ni u jednom ni u drugom slucaju.
Caka je u tome da je rec o coveku koji je znanje kupio po celom tada poznatom svetu, ali je normalno da su najvece riznice bar pisanih informacija bile u Egiptu. Sto je imalo i opstelingvistickoga uticaja na okolinu.
Jedna od najvecih gresaka kasnijih istrazivaca je obracanje paznje na hebrejski. Hebrejski jezik je bio lokalan i bezznacajan. Do utiska o njegovoj velikoj ulozi doslo je sticajem okolnosti da na levantu pisane informacije najduze traju u oblasti mrtvoga mora. Pa posto su rukopisi o dogadjajima na levantu dolazili odatle mislilo se i jos uvek se misli da je on bio jezik dogadjanja. A hebrejski skoro da i nema blage veze sa dogadjajima.
