"Kad je bežao iz svog ocinskog doma, pošto je zgrešio prevarivši Isava, Jakova je tištalo osecanje krivice. Usamljenog i progonjenog od svega što mu je život cinilo vrednim, njega su više od svega mucili misao i strah da ga je njegov greh odvojio od Boga, da ga je Nebo odbacilo. Obuzet žalošcu, legao je na golu zemlju da se odmori, okružen samotnim bregovima i zvezdanim nebou iznad sebe. Dok je spavao, cudna je svetlost prodrla u njegov san; i gle,sa poljane na kojoj je ležao nejasni obrisi beskrajnih lestava kao da su se uzdizali sve do samih vrata Neba, punih andela koji su se penju i silaze, dok iz slavnih visina odjekuje božanski glas objavljujuci vest utehe i nade. Tako je Jakov upoznao Onog koji ce zadovoljiti potrebe i cežnje njegove duše - Spasitelja. Ispunjen radošcu i zahvalnošcu, gledao je pokazani put kojim on, grešnik, može da obnovi zajednicu sa Bogom. Zagonetne lestve iz njegovog sna predstavljale su Isusa, jedinog posrednika izmedu Boga i coveka. Bio je to isti simbol na koji se Hristos pozvao u razgovoru sa Natanilom, kad je rekao: „Videcete nebo otvoreno i andele Božje gde se penju i silaze k Sinu covecijemu.” (Jovan 1,51)
Odmetnuvši se, covek se odvojio od Boga; Zemlja je bila odsecen a od Neba. Preko provalije koja ih je razdvajala nije se moglo uspostaviti zajedništvo. Ali preko Hrista Zemlja je ponovo povezana sa Nebom. Svojim zaslugama Hristos je premostio provaliju koju je napravio greh, tako da andeoski pomocnici mogu da održavaju vezu sa ljudima. Hristos je povezao grešnog coveka, slabog i bespomocnog, sa Izvorom beskrajne sile." Put Hristu II
