Kaktusi

[Nostradamus]

Agave obscura (Tamnocvetna agava)

1.-13C

2.Severni Meksiko

3.Grm, 0,3-0,5m

4.Isto

Sreće se u centralnom severnom Meksiku i sporadično u severoistočnom i centralnom Meksiku, na kamenitim planinskim padinama. Listovi zeleni, vrlo blago uvijeni, dosta ravnomerno se sužavaju ka vrhu, sa belo-crvenim do crvenim (pri vrhu) marginalnim bodljama, srednje gusto raspoređenim i mrkocrvenom vršnom bodljom. Cvetovi tamnocrveni (ime!), sitni, na cvetnoj dršci visine 4-5m. Još uvek dosta retka u kultivaciji, mada je u zadnje vreme jako tražena.

 

[Nostradamus]

Agave palmeri (Palmerova agava)

1.-18C

2.Arizona

3.Grm, 0,5-1m

4.Isto

Raste prvenstveno u jugoistočnoj Arizoni, jugozapadnom Novom Meksiku i u centralnom severnom Meksiku, kako na kamenitim planinskim padinama, tako i na obodima hrastovih šuma, na visini 1000-2200m. Listovi zeleni sa kakrakterističnim sivo-plavim horizontalnim "zonama", jako uvijeni, sa srednje gusto raspoređenim kraćim bodljama mrkosive boje i braon vršnom bodljom. Cvetovi bledožuto-zeleni na dršci visine 4-5m. Zanimljivo je da, za razliku od ostalih zimootpornih agava koje cvetaju od proleća do jeseni, ova vrsta počinje sa cvetanjem u kasnu zimu, preko proleća do ranog leta. Takođe, za uspešan razvoj traži nešto jače humusno zemljište od ostalih.

Agave parviflora (Sitnocvetna agava)

1.-12C

2.Arizona, severni Meksiko

3.Grm, 0,15-0,25m

4.Isto

Sreće se na planinskim liticama u jugoistočnoj Arizoni (Locus classicus - planina Santa Kruz ), kao i u centralnom severnom Meksiku (Sonora). Listovi tamnozeleni, uski, blago uvijeni, sa bodljama transformisanim u izuvijane konce. Vršna bodlja kratka, svetlobraon do tamnobraon boje. Cvetovi bledožuti, vrlo mali (najmanji cvetovi u okviru roda, oko 2cm dugi), na dršci visine 1-1,5m. Vrsta idealna za alpinetume sa zaštitom.

 

[Nostradamus]

Agave scabra (Gruba agava)

1.-18C

2.Severni Meksiko

3.Grm, 1-1,5m

4.Isto

Raste u centralnom severnom i severoistočnom Meksiku, kao i u jugozapadnom Teksasu, na izrazito kamenitim terenima, na visinama 1200-2000m. Listovi sivo-zeleni,uvijeni, sa gusto raspoređenim mrkim bodljama, na naličju dosta hrapavi i grubi (ime!). Cvetovi žuti, na dršci visine 4-7m. Po izgledu dosta podseća na A.americana. Može da izdrži i nešto niže temperature od navedene, ali je u svakom slučaju potrebna sadnja na izrazito vodopropustljivom, najbolje šljunkovitom tlu.

 

[Nostradamus]

Agave utahensis (Juta agava)

1.-18-25C

2.Zapad i jugozapad SAD

3.Grm, 0,2-0,6m

4.Sunce, polusenka

Postoji više podvrsta, koje su sve dosta otporne (u navedenom rasponu). A.utahensis ssp.utahensis (na slici gore) se sreće u jugozapadnoj Juti, jugoistočnoj Nevadi i severozapadnoj Arizoni, na kamenitim padinama i travnatim zaravnima, na visini 1100-1700m. Listovi svetlozeleni, jako uvijeni, sa ređe raspoređenim bodljama sive boje i vršnom svetlobraon boje, u visinu do 0,5m. Cvetovi žuti, na dršci visine 2-4m. Otporna do -23C. A.utahensis ssp.kaibabensis je endem Arizone i raste na Kaibab zaravni u najsevernijem delu te države, kao i na okolnim kamentim padinama i obodima četinarskih šuma, na visinama 700-2400m. Listovi plavo-zeleni, uvijeni, sa ređe raspoređanim bodljama sive boje i svetlobraon vršnom bodljom, u visinu do 0,6m. Cvetovi žuti, na dršci visine 3,5-5m. Ova podvrsta vrlo retko stvara izdanke iz korena. Otporna do oko -20C. A.utahensis ssp.eborispina se sreće od jugozapadne Jute, preko južne Nevade, sve do istočne Kalifornije, na kamentitim padinama i na obodima četinarskih šuma, na visini 900-1500m. Listovi zeleni do plavo-zeleni, uvijeni sa ređe raspoređenim bodljama bele boje, a vrlo duga (u odnosu na sam list) vršna bodlja je bele ili jako svetlobraon boje, često vrlo krta, gotovo kao papir. U visinu do 0,3m. Cvetovi žuti, na dršci 1,5-2m. Otporna do oko -20C. A.utahensis ssp.nevadensis se sreće od centralne preko južne Nevade, do istočne Kalifornije, na kamentim padinama, dubokim kanjonima i obodima četinarskih šuma, na visinama 700-2000m. Listovi sivo-plavo-zeleni, uvijeni, sa srednje gusto raspoređenim belim bodljama i svetlobraon vršnom bodljom. U visinu do 0,25m. Cvetovi žuti, na dršci visine 1-1,5m. Otporna do -25C.

 

[Nostradamus]

Agave victoriae-reginae (Agava kraljice Viktorije)

1.-12C

2.Severni Meksiko

3.Grm, 0,15-0,2m

4.Sunce

Potiče iz severnog Meksika (Čihuahua), gde raste u velikim grupama na kamenitim planinskim padinama i po kanjonima na visini 800-1500m. Listovi ravni do blago zakrivljeni (mlađi), tamnozeleni, bez marginalnih bodlji i sa tamnobraon vršnom bodljom. Na naličju (delimično nešto slbije na licu) jako izraženi beli otisci starijih listova koji se kod nekih biljaka vremenom gube. Cvetovi žuto-zeleni do krem, kod nekih formi sa crvenkastim flekama, na dršci visine 2-4m. Postoji više formi od kojih su neki varijegatni, a posebno je interesantna forma Compacta (na slici gore desno), sa jako zbijenom rozetom čiji listovi stvaraju savršenu simetriju.

Preuzeto sa sajta SUPTROPIA

 

[Nostradamus]

Zimootporni kaktusi


Jedna od najpoznatijih i najprostranjenijih zimootpornih opuntia je opuntia humifusa,moze izdrzati temperature do minus 25 stepeni.Cveta svake godine i pored tih temperatura i svako prolece nastavi da raste.Iako preko zime izgleda kao da je propala i izmrzla jer se sva smezuri ona vrlo brzo povrati svoj oblik pri lepsem vremenu.

 

[Nostradamus]

Jos jedna opuntia koja moze izdrzati temperature od cak minus 32 je opuntia macrorhiza koju imam i ja,mada mi je ove godine prvi put ostao jedan pelcer napolju i eno ga i sada stoji ne promenjen,nije se cak ni smezurio.Nisam je ranije posadio napolje jer nisam verovao da moze da opstane napolju zimi,i ovaj pelcer je slucajno posadjen da raste tokom leta pa da ga vratim u saksiju na jesen,medjutim saznao sam za to da neke opuntie a i drugi kaktusi mogu prezimljavati napolju.
Evo slika sa neta

Evo slika moje opuntie macrorhize u saksiji

Evo vrlo korisnog sajta gde su prikazane najmanje temperature koje mogu da podnesu neki kaktusi,naravno neki ove minimalne temperature mogu podneti samo na suvom mestu a ne u basti gde je cele zime vlazno cactustn1

 

[Nostradamus]

Aloe aristata

Evo i jedna aloja koja moze podneti temperature od minus 10 stepeni,ali se desavalo da prezimi i u nasim uslovima napolju.Za prezimljavanje je pozeljno da ne bude u kontaktu sa kisom i snegom jer ce istruliti zbog preterane vlage.Minimalne temperature ne znace da ce ona na tim temperaturama smrznuti sto se pokazalo kod ove biljke,vec trea obezbediti optimalne uslove za prezimljavanje pa ce se i njena otpornost na zimu povecati.

 

[Nostradamus]

Opuntia fragilis

Jos jedna opuntia koja moze prezimeti u nasim uslovima bez ikakve zastite.Opuntia fragilis moze isdrzati temerature od minus 25 stepeni ali i nize.Vrlo brzo se siri i ukrasnog je zbunastog izgleda i kada nema cvet.

 

[Nostradamus]

Echinopsis silvestrii je kaktus vrlo niskog rasta,dostize visinu od svega 10 cm.Obilno cveta od kraja proleca do sredine leta.Mnogo ce lepse izgledati ako se posadi u plitku a siroku saksiju jer mu korenov sistem nije posebno razvijen a biljka raste u sirinu.Cvetovi su crvene boje,velicine oraha i traju dva do tri dana.

Nije mu potrebno dosta vode mada mu preterano zalivanje nece smetati.Potrebno mu je dosta direktnog sunca da bi se pravilno razvijao i cvetao.Razmnozava se deljenjem maticne biljke ili skidanjem pelcera,koji se veoma lako primaju.Pelceri ce,u zavisnosti od pvelicine,mozda cvetati i sledece godine uz adekvatne uslove.Zanimljivo je to da ovaj kaktus moze da izdrzi temperature od minus 12,bar sam tako nasao na jednom sajtu,ali nisam proverio.

U jesen se polako smanjuje zalivanje i kaktus se priprema za zimovanje.Tokom zimovanja biljci je potrebna temperatura od 5 do 10 stepeni.Nikako ga ne stavljati u prostoriju gde je temperatura preko 15 stepeni jer ce doci do deformacije kaktusa i ruznog izgleda,a cvetanje ce izostati.Tokom zimskog mirovanja zalivati ga jednom mesecno,mada se ne mora ni zalivati do proleca.Najcesca napast tokom zime su vunaste vasi,njih tretirate insekticidima(odlicno se pokazao TONUS) ili alkoholom.U prolece,kada temperature krenu da rasu i kada prestanu mrazevi kaktus izbaciti napolje i krenuti sa zalivanjem.

Zemlju koju korisitm sam pravim,to je mesavina bastenkse zemlje(smonice) i stajskog djubriva,u odnosu 1:1.Iako mnogi koriste pesak,ja ga ne koristim,meni se,stavise,pokazalo da pesak samo smeta kaktusima i sukulentima i da zbog njega manje napreduju.

Autor: Jovanovic Jovan