Kaktusi

[Nostradamus]

[PDF]Weberbauerocereus

U čast istraživaču peruanskih Anda Augustu Weberbaueru, 1942. godine poznati nemački kaktusar Curt Backenberg dodelio je ovom cereoidnom rodu naziv Weberbauerocereus. Predstavnici ovog roda rastu dosta intenzivno pri čemu formiraju grmolika ili drvolika tela. Narastu vitkim rastom i do 6 m, no ne bojte se, ove dimenzije ne odnose se na biljke posađene u saksije. S grananjem počinju nakon što dosegnu visinu oko jednog metra. Stabljika je uspravna, prekrivena bodljama različite boje i dužine od vrste do vrste. Kod starijih biljaka, stabljika se može zakriviti i poviti pod težinom prema tlu. Odrasle biljke cvetaju tokom letnjih noći velikim, levkastim cvetom koji se formira pri vrhu stabljike. Plod je sitan i prekriven dlačicama. Desetak vrsti ovog roda naseljava peruanske planine.

Weberbauerocereus johnsonii

Ovo je jedan od naljepših predstavnika ovog roda. Plitko izbrazdano telo prekriveno je kratkim i gustim bodljama koje zlaćanim bodljama pozlaćuju vitku stabljiku. S godinama stabljika se razgranava, a bodlje polako tamne. Dugi levkasti cvet bele je ili roza boje. Plod je zelena bobica obrasla dlačicama. Pri uzgoju zahteva mnogo sunca te kao mnogi stuboliki kaktusi poveće saksije.

Weberbauerocereus johnsonii

Weberbauerocereus longicomus[/PDF]

 

[Nostradamus]

Weberbauerocereus

U čast istraživaču peruanskih Anda Augustu Weberbaueru, 1942. godine poznati nemački kaktusar Curt Backenberg dodelio je ovom cereoidnom rodu naziv Weberbauerocereus. Predstavnici ovog roda rastu dosta intenzivno pri čemu formiraju grmolika ili drvolika tela. Narastu vitkim rastom i do 6 m, no ne bojte se, ove dimenzije ne odnose se na biljke posađene u saksije. S grananjem počinju nakon što dosegnu visinu oko jednog metra. Stabljika je uspravna, prekrivena bodljama različite boje i dužine od vrste do vrste. Kod starijih biljaka, stabljika se može zakriviti i poviti pod težinom prema tlu. Odrasle biljke cvetaju tokom letnjih noći velikim, levkastim cvetom koji se formira pri vrhu stabljike. Plod je sitan i prekriven dlačicama. Desetak vrsti ovog roda naseljava peruanske planine.

Weberbauerocereus johnsonii

Ovo je jedan od naljepših predstavnika ovog roda. Plitko izbrazdano telo prekriveno je kratkim i gustim bodljama koje zlaćanim bodljama pozlaćuju vitku stabljiku. S godinama stabljika se razgranava, a bodlje polako tamne. Dugi levkasti cvet bele je ili roza boje. Plod je zelena bobica obrasla dlačicama. Pri uzgoju zahteva mnogo sunca te kao mnogi stuboliki kaktusi poveće saksije.

Weberbauerocereus johnsonii

Weberbauerocereus longicomus

 

[Nostradamus]

Agava

Nije osetljiva i vrlo se lako neguje u saksiji. Treba paziti na bodlje, jer su one njen ukras na lišću. Razmnožava se izdancima koji ponekad u gomoljici izbijaju iz žila. Mada se zadovoljava svakom zemljom, ipak uspeva bolje u jakoj i krečnoj zemlji pomešanoj s ilovacom i dosta peska.

Poreklom je iz Južne Amerike, ali je ima i u drugim tropskim zemljama; naročito je odomaćena u južnoj Evropi. Tako, na primer, u Dalmaciji ima čitavih brežuljaka obraslih agavom. Ova biljka je bez stabla, s vrlo debelim - mesnatim u krug poređanim lišćem. Gajena u saksiji kao sobna biljka retko cveta. Razmnožava se izdancima koji ponekad u gomoljici izbijaju iz žila.

Zimi se drži u hladnoj i svetloj prostoriji ili u podrumu, ali joj ne škodi ni toplije mesto u sobi. Leti voli otvoreno, sunčano mesto. Mada se zadovoljava svakom zemljom, ipak uspeva bolje u jakoj i krečnoj zemlji pomešanoj s ilovacom i dosta peska. Letnju sušu podnosi dobro, ali je ipak treba obilnije zalivati i cešće prihranjivati rastvorom fine strugotine od rogova, a može i kompletnim veštačkim đubrivom "biljnom hranom za cveće" (1 kafena kašičica na litar vode). Zimi je u hladnoj sobi treba retko zalivati ili nikako. Natrulo lišće treba odsecati, a posekotinu posipati prašinom od drvenog uglja.

Nije osetljiva i vrlo se lako neguje u saksiji. Treba paziti na bodlje, jer su one njen ukras na lišću.

Agava ima više interesantnih vrsta: Agava americana aureovariegata, sa žutošarenim lišćem; A. mexicana, (Meksiko) veoma lepa vrsta; A. victoria regiae - niskog kompaktnog - zbijenog rasta s mnogo gustog lišća na čijim krajevima ima crnu bodlju; Agava fillera je takođe niskog rasta i veoma lepog oblika i A. Striata, omanjeg je rasta, formirana s puno zbijenih uskih, tvrdih, po dužini prugastih listića, čije ivice nisu končane već nežno nazupčane.
[TABLE]
[TR]
[TD="class: smalltext, width: 100%, colspan: 2"]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: smalltext"]
[/TD]
[TD="class: smalltext, align: right"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

Agave americana (Američka agava)

1.-5-17C

2.Severoistočni Meksiko

3.Grm, 1-2,5m

4.Sunce

Primećujete da je minimalana temperatura data u jako velikom rasponu. To je iz razloga što će ovde biti reči o više formi i jednoj podvrsti koji se značajno razlikuju po svojoj otpornosti. Danas se ne može sa sigurnošću reći gde se nalazi prapostojbina ove vrste (samo se pretpostavlja da je to severoistočni Meksiko), ali ona u divljini raste u sušnim predelima zaleđa Meksičkog zaliva, od tropskih predela na jugu i ka severu, sve do južnog Teksasa. Listovi, u zavisnosti od varijeteta, 10-25cm široki, a u bazi rozete i preko 1,5m dugi, sa brojnim braon bodljama po marginama i jednom jakom, mrkom bodljom na vrhu. Cvetovi bledožuti, žuto-zeleni do krem-žuti, na dršci visine i preko 10m. Sok iz listova se koristi kao diuretik, laksativ i antiseptik, a takođe pomaže i u povlačenju modrica. Kada je reč o podvrstama, osnovna je A.americana ssp.americana. Ima zelene do zeleno-plave listove, dosta široke u promeru, duge i do 2,5m i koji pokazuju izvesnu tendenciju ka uvijanju. Otporna je do -10-11C. Često se može videti na jadranskoj obali, a tu i tamo i kao pobegla iz kultivacije. Postoje i forme (inače kultivari, ali nastali jako davno tako da se na mnogim mestima predstavljaju kao varijeteti) sa šarenim lišćem. To su A.americana "Variegata" sa žutim uzdužnim prugama, uglavnom nepravilno raspoređenim, na zelenom lišću; "Marginata" sa žutim ivicama listova (takođe dosta česta na Jadranu); "Mediopicta" sa žutom sredinom i zelenim ivicama listova; "Mediopicta-Alba" koja je identična prethodnoj, s tim da je sredina krem-bele boje. Sve su nešto nižeg rasta od osnovne, pokazuju veću tendenciju ka uvijanju listova i imaju manju otpornost, u rasponu -5-8C, pri čemu je nepisano pravilo da što manje hlorofila (tj. zelene boje na listovima) to manja i otpornost. Sigurno najotpornija podvrsta jeste A.americana ssp.protoamericana. Znatno je nižeg rasta (do 1m), listovi su plavo-zeleno-sivi i slabije su uvijeni. Jedan primerak ovog varijeteta je zime 04/05 u Nišu preživeo 5 noći na temperaturi od -17C (koliko se uzima i za minimum) zaštićen samo najlonom kao nezaptivenim prekrivačem, na dobro vodopropustljivom tlu i na uzdignutoj poziciji, uz izmrzavanje polovine listova. U toku leta se odlično obnovio. Cvetovi kod svih varijeteta su žute boje na cvetnoj dršci koja se jako grana i kod osnovnog varijeteta može dostići i 10m, pa čak i nešto više. Vreme cvetanja jun-septembar.

marginata variegata Mediopicta ssp.protoamericana

 

[Nostradamus]

Agave desertii ssp.simplex (Pustinjska agava)

1.-12C

2.Jugozapad SAD

3.Grm, 0,5m

4.Isto

Za ovu vrstu se najčešće navodi da joj je otpornost do -7C, ali podvrsta simplex, koja potiče iz jugozapadne Arizone i jugoistočne Kalifornije, može da izdrži navedenu temperaturu ukoliko se sadi na izrazito vodopropustljivom zemljištu, npr. na šljunku sa jednom trećinom baštenske zemlje. Nadstrešnica obavezna. Listovi zeleno-plavo-sivi, jače uvijeni sa ređe raspoređenim, dugim, belim bodljama po obodu i jakom vršnom bodljom, tamnobraon boje. Cvetovi žuti, relativno mali, na dršci visine 3-4m.

 

[Nostradamus]

Za ovu vrstu se najčešće navodi da joj je otpornost do -7C, ali podvrsta simplex, koja potiče iz jugozapadne Arizone i jugoistočne Kalifornije, može da izdrži navedenu temperaturu ukoliko se sadi na izrazito vodopropustljivom zemljištu, npr. na šljunku sa jednom trećinom baštenske zemlje. Nadstrešnica obavezna. Listovi zeleno-plavo-sivi, jače uvijeni sa ređe raspoređenim, dugim, belim bodljama po obodu i jakom vršnom bodljom, tamnobraon boje. Cvetovi žuti, relativno mali, na dršci visine 3-4m.

Agave havardiana (Havardova agava, Čisos agava)

1.-20C, verovatno i niže

2.Teksas

3.Isto

4.Sunce, polusenka

Sreće se najčešće u zapadnom Teksasu (čak se ponegde navodi i da je endemska vrsta Dejvis planine u tom delu Teksasa), mada se tu i tamo sreće i u severnom Meksiku (Čihuahaua), na visinama 1000-2000m. Listovi plavo-zeleni, blago uvijeni sa gusto raspoređenim, kraćim bodljama, po sredini znatno širi nego pri vrhu. Cvetovi zeleno-žuti sa crvenim flekama, na dršci visine 4-6m. Sigurno jedna od najotpornijih agava na niske temperature, a relativno dobro podnosi i vlagu. U Evropi se kultivira već izvestan broj godina, posebno u umerenim predelima. Postoje podaci da su pojedinačni primerci izdržali -20C, pa i nešto niže na izrazito vodopropustljivom tlu. Na prirodnom staništu se mogu ponekad videti vrlo stari primerci oko 1m visine.

 

[Nostradamus]

Agave lechuigilla (Salata agava)

1.-16C

2.Severni Meksiko

3.Isto

4.Sunce

Najčešća je u meksičkoj državi Čihuahua (posebno u istoimenoj pustinji), mada se sporadično sreće i u južnom i centralnom Novom Meksiku, kao i u zapadnom Teksasu, na visinama do 1500m. Listovi zeleni, prilično uski, jako uvijeni, često jako nagnuti u jednu stranu. Bodlje kratke i srednje gusto raspoređene. Cvetovi žuti sa crvenkastim prelivom, na dršci visine 3-5m. Traži veoma vodopropustljivo tlo. Na prirodnom staništu često pravi velike grupe.

 

[Nostradamus]

Agave lophantha (Testerasta agava)

1.-10-18C

2.Teksas

3.Grm, 0,3-0,5m

4.Isto

Potiče iz južnog Teksasa, a može se naći i u severoistočnom Meksiku. Raste na planinskim padinama i liticama, u malim grupama. Listovi uski, slabo uvijeni, gotovo ravni, svetlozeleni, sa žutozelenom sredinom. Bodlje na marginama sitne, dosta gusto raspoređene. Vršna bodlja takođe vrlo kratka. Cvetovi bledozeleno-žuti, na dršci visine oko 4m. Za otpornost se mogu naći dosta različiti podaci, ali je utvrđeno da biljke poreklom iz Teksasa, sa viših nadmorskih visina, pokazuju znatnu otpornost, do -18C.

 

[Nostradamus]

Agave montana (Planinska agava)

1.-15C

2.Severoistočni Meksiko

3.Grm, 0,5-0,7m

4.Sunce, polusenka

Tek nedavno otkrivena vrsta (pre desetak godina), ali se vrlo brzo našla u ponudi mnogih svetskih rasdnika. Sreće se u severoistočnom Meksiku, ponekad na planinskim liticama, ali češće po obodima crnogoričnih šuma, na visinama do 3500m. Listovi zeleni, sjajni, blago uvijeni, na sredini dosta širi nego pri vrhu, po kojima ostaju zanimljivi otisci bodlji i starijih listova. Same bodlje dosta duge, zakrivljene, pri bazi i sredini lista belo-crvene, a ka vrhu izrazito crvene, kakva je i vršna bodlja. Cvetovi krembeli, na dršci visine 2,5-3m, koja je tamnocrvene boje. Odlično podnosi sušu, ali je i dosta otporna na atmosferske padavine. Zanimljivo je da nikad ili vrlo retko stvara izdanke, već se najčešće razmnožava semenom.

 

[Nostradamus]

Agave neomexicana (Novi Meksiko agava, Meskal)

1.-18C, verovatno i niže

2.Novi Meksiko, Teksas

3.Grm, 0,3-0,5m

4.Sunce

Raste u istočnom Novom Meksiku (sporadično i u centralnim delovima), kao i u jugozapadnom Teksasu, na travnatim zaravnima i kamenitim padinama, u rasponu 400-2300m nadmorske visine. Listovi zeleni do blago plavo-zeleni, u srednjem delu znatno širi nego pri vrhu, blago uvijeni, sa ređe raspoređenim bordo (ponekad sivim) bodljama, dok je vršna tamnobraon. Cvetovi žuti sa crvenkastim flekama, na dršci visine 4-5m. Dosta se kultivira i u umerenim predelima, ali na izrazito vodopropustljivom tlu.