- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.990
POD LUPOM: Kako se spasti od „englezitisa”
Sori, po difoltu ne nosim kežual za svaki ivent…
Oni koji ovako govore misle da su svetski ljudi, otmeni i moderni. Stručnjaci za jezik i psiholozi, međutim, tvrde suprotno, onima koji slabo vladaju engleskim jezikom ipak je najteže
Dovoljno priručnika a malo korisnika (Foto Željko Jovanović)
Imate li i vi komšiju, prijatelja ili poznanika koji radije govori „sori”, „baj d vej”, „pliz” nego „izvini”, „uzgred”, „molim te”? Jesu li nekog vama bliskog na razgovorima za posao pitanjima rešetali „ejč-ar menadžeri” ili radnici kadrovskog? Koristi li neko trinaestogodišnje dete koje znate baš svuda slova „v”, „l”, „r”, „š”, „č” kada piše latinicom, ili su mu često miliji znaci „w”, „sh”, i „ch”? Razmišljate li da se prepustite makazama one nove frizerke što je na uglu otvorila „hair house”? Nerviraju li vas reklame za neki „Shimmer” ili „Self-Tanning Cream”?
Ako ste primetili bar jednu od ovih pojava, nema sumnje da i vašom okolinom hara napast koju bismo mogli krstiti „englezitis”. Ova boljka, čini se, često se ispoljava po načelu „da bi zvučao obrazovanije, pametnije i savremenije, gde god nađeš zgodno mesto, ti neku englesku reč posadi”. Kako se prema ovome odnose lingvisti?
Prema rečima dr Borisa Hlebeca, redovnog profesora na Katedri za anglistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, uvođenjem anglicizama rečnik se bogati pojmovno ako ranije nije postojao odgovarajući naziv, pa i kada treba ukazati na male ali važne razlike (na primer, stranci kod nas više vole pljeskavice od hamburgera). Pozajmice obično pružaju i veće mogućnosti za građenje novih reči, smatra naš sagovornik.
Prirodna je pojava da se sa uvozom tehnologije i kulture uvezu i etikete koje idu uz njih. Ne moramo da sami smišljamo nazive, a i teško bismo se oko njih dogovorili. Sa zastarevanjem preuzetih proizvoda i pojava zastareva i njihova terminologija, pa nam se trud često ne bi ni isplatio. Najčešće je pozajmica jednočlana reč, pa tako ne moramo da se služimo opisnim izrazima, kao što je najprodavaniji proizvod za razliku od kratkog bestseler ili skakanje s elastičnim konopcem umesto bandžidžamping – napominje dr Hlebec, ali istovremeno upozorava da se u svakoj upotrebi krije opasnost od zloupotrebe i preterivanja.
– U želji da i nas obasja svetlost sveta koji u našim očima izgleda mnogo napredniji od našeg, preuzimamo ono što je najlakše preuzeti – neke njegove jezičke osobine. Tako se, bez preke potrebe, umesto kontrolni punkt pojavilo čekpoint, džekpot umesto premija, hepiend je zamenilo srećan kraj, kasting audiciju, a tender konkurs – objašnjava dr Hlebec.
Nekada se rečima prišiva značenje koje u engleskom ni ne postoji, pa može da dođe do zabune. Prema njegovim rečima, umesto rasprodaja ili sniženje cena danas se kaže akcija. Proširenjem značenja ove već dovoljno iskorišćene imenice na značenje koje ne postoji ni u engleskom, i potiskivanjem domaće nedvosmislene, jezik je osiromašen, upozorava naš sagovornik.
Engleski jezik može da utiče čak i na način na koji se reči „udružuju” i formiraju rečenice – na takozvanu sintaksu. Ipak, kako kaže dr Katarina Rasulić, docent na Katedri za anglistiku beogradskog Filološkog fakulteta, sintaksa je čvrsto strukturirana i znatno manje podložna uticajima stranih jezika nego leksika.
– Uticaj engleske sintakse uočljiv je u širokoj upotrebi spojeva imenica u kojima prva određuje drugu, glavnu, naročito ako je jedna od njih anglicizam: džez festival, internet stranica, bestseler pisac. Po srodnom principu, česte su i imeničke sintagme u kojima naziv prethodi opštijem pojmu: Samsung telefoni, „Dunav” osiguranje, „lav” pivo. Takve konstrukcije tipične su za jezik medija i reklama, kao i za nazive proizvoda ili institucija, što ih čini prilično učestalim. Međutim, one ne potiskuju domaće konstrukcije, recimo pozorišni festival ili festival dokumentarnog filma – smatra dr Rasulić.
Prema njenim rečima, druga vrsta primera bili bi doslovni prevodi engleskih konstrukcija tipa što je skorije moguće, umesto što pre. Od ostalih ’sintaksičkih anglicizama’ vredi pomenuti redni broj ispred superlativa prideva (drugi najveći grad na svetu), izbor predloga u pojedinim konstrukcijama (izvinjavam se za sve što sam uradio umesto zbog svega što sam uradio)... Anglicizam je i kada se kaže ili napiše kontaktirati nekoga, umesto sa nekim.
U emisijama, člancima i na forumima neretko se koriste reči čije značenje mnogima predstavlja nerešivu zagonetku, naročito onima koji nikada nisu učili jezik kojim se služi trećina stanovnika planete. Pored „hepeninga” i „iventova”, nailazimo na kežual košulju, „autsorsing”, ili „po difoltu”...
Šta su, između ostalog, predložili članovi Jezičkog saveta „Politike” na temu kako treba pisati (Ivan Klajn, Egon Fekete, Tvrtko Prćić, Ljubiša Rajić i Gradimir Aničić)
Olga Panić-Kavgić, asistent na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, magistrirala je na temi koliko razumemo novije anglicizme. Ona smatra da i novinari, uglavnom nesvesno, stvaraju zid između sebe i onih za koje i zbog kojih pišu.
– Tako se značenje koje novinar pri uobličavanju poruke želi da prenese ne poklapa sa onim koje čitalac pri interpretiranju poruke uspe da protumači. Novinar, dakle, često ne upotrebljava jezička sredstva koja su čitaocu dostupna bez ulaganja znatnijeg napora pri interpretaciji i ne pribegava jezičkom iskazu koji odgovara sposobnostima i znanju osobe kojoj se svojim tekstom obraća. Time odaje utisak nezainteresovanosti za krajnji ishod procesa komunikacije, zanemarujući činjenicu da čitalac možda neće biti u stanju da poruku protumači na odgovarajući način – kaže mr Olga Panić-Kavgić.
A evo, kako se poznata novinarka Snežana Dakić-Mikić, koja je inače i diplomirani profesor španskog jezika i književnosti, odnosi prema navali anglicizama:
– Kao novinar i tv-voditelj oduvek sam sve svoje sagovornike upućivala da koriste reči iz srpskog jezika, čak i kada govore o stručnim stvarima, naravno, kad god postoji sinonim na našem jeziku, jer mislim da je tako lakše shvatljivo gledaocima, a tome su nas učili i na fakultetu. Za stranim rečima i izrazima posežem samo ako na srpskom ne postoji odgovarajuća reč, ili se mora opisati čitavom rečenicom. Na primer, bekstejdž nema sinonim, to je prostor iza modne piste u kome se manekeni pripremaju za izlazak na scenu. Ponekad se može reći „iza scene”, ali ne u svim padežima – objašnjava naša sagovornica. Kako ona navodi, često kaže pres-konferencija, jer je kraće od konferencije za novinare, više leži njenom stilu izražavanja, a odomaćen je izraz.
Da li modna štampa i TV baš moraju da vrve od anglicizama?
Ona kaže da je moda uvek težila elitizmu, pa je to je izvanredan teren za snobizam, taštinu i foliranje. Zato su svuda u svetu neretko i modni novinari pomalo uobraženi bez razloga, a takva su im i izdanja, kaže naša sagovornica.
– S druge strane, činjenica je da mnoge moje kolege nisu previše obrazovane i ne pate od samokritike u pogledu jezika. Mnogi časopisi se dobrim delom oslanjaju na strane izvore, jer su licencna izdanja, pa i ne beže od anglicizama. Problem leži i u tome kada su novinari istovremeno i prevodioci, a lektori se ne angažuju ili zbog štednje u budžetu ili zbog toga što su konzervativni u shvatanju jezika – ističe Snežana Dakić-Mikić.
Kako pristupiti nekritičkom preuzimanju anglicizama i rešiti taj problem?
Prema rečima dr Veljka Brborića, docenta na Katedri za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu i potpredsednika Društva za srpski jezik i književnost Srbije, nije sporno da srpski ne može bez stranih reči ili bez onih koje su to po svom poreklu, ali je teško objasniti zbog čega sve više upotrebljavamo anglicizme i tamo gde oni nisu nužni, gde nisu potrebni, već jednostavno „ruže” srpski jezik i njegov leksički fond.
– Ovo je najizraženije kod mladih, koji, bar tako izgleda, niti imaju svest o tome, niti imaju potrebu da čuvaju svoj jezik, za njih je upotreba anglicizama stvar prestiža, to je postala „moda”, kao da misle da je upotreba anglicizama stvar kulture, obrazovanja i prestiža. Očito je da se mora u školi, ali i u medijima, više voditi računa o jeziku i da se mora razvijati svest i potreba o negovanju jezika i jezičke kulture – ističe dr Brborić.
Šteta što ne možemo da zavirimo u budućnost srpskog. Bilo bi zanimljivo „banuti”, recimo, u 2710., videti koliko se rečnik našeg jezika „ugojio” usled priliva stranih reči i priupitati nekog da li je „brend” strana ili domaća reč... Verovatno će u međuvremenu postati toliko odomaćena da će retki primećivati da je nekada davno bila strana, baš kao što je to sada slučaj sa mnogim turskim rečima.
Ipak, jasno je da ne treba osuđivati umereno i razumno korišćenje stranih reči. Nijedan jezik ne može i ne treba da izbegava kontakte sa drugim jezicima. Takođe, često nam to što naš jezik ima dosta stranih reči olakšava i komunikaciju sa strancima.
--------------------------------------------------------
Izlet u istoriju
Zanimljivo je da se u dosta pouzdanom leksikografskom ostvarenju, Građi za rečnik stranih reči u predvukovskom periodu Velimira Mihajlovića, koja podrazumeva 18-19. vek, nalazi svega 25 reči poreklom iz engleskog, među kojima ima i onih koje su stigle nemačkim posredstvom, pa se mogu smatrati i germanizmima (npr. cic ili faktoraj), otkriva dr Aleksandar Milanović, profesor istorije srpskog jezika na Katedri za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu:
– Među ostalim rečima su: čip (žeton), cider (jabukovača), kutern (brza jedrilica), farmerski, aringa (haringa), jutski (koji se odnosi na jutu), kermes (zabava), mahagoni, Manžester, milord, pens (množina od peni), funta, pudinga, stok (zaliha robe u skladištu), stokfiš (bakalar), tik (tkanina)... – kaže naš sagovornik.
U smislu nekritičkog preuzimanja reči, postoje li doba u istoriji srpskog koja bi se mogla porediti sa današnjim?
– Reči iz crkvenoslovenskog nisu u pravom smislu stranog porekla. Značajan je uticaj nemačkog jezika na književni jezik u 18-19. veku, ali i uticaj francuskog jezika, koji je bio manji. Po svemu, savremeni uticaj engleskog na srpski književni jezik sasvim je izuzetan u čitavom njegovom razvoju, a posledice za sada nesagledive – navodi dr Milanović.
--------------------------------------------------------
Kad tikva postane kondir
Kako ocenjuje psiholog dr Žarko Trebješanin, profesor na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, postoji više razloga zašto se koriste engleske reči.
Između ostalog, često se to radi i iz lenjosti, kad se ljudi ne trude mnogo, pa uzimaju englesku reč. A dobar deo „uvezenica” sigurno bi mogao i da se prevede... Ipak, naš sagovornik misli da nije dobro da se tehnički termini prevode na silu.
Prema njegovim rečima, ako je naziv firme na engleskom, to valjda zvuči otmenije i lepše. I onda dolazi i do komičnih situacija sa tim firmama, pa poneka radnjica tako dobije neki bombastičan naziv.
Naš sagovornik navodi da uvek ima skorojevića koji misle da su postali jako važni ako koriste strane termine, koje često čak i ne razumeju i koriste ih pogrešno. Zbog toga verovatno sami sebi izgledaju pametniji, otmeniji ili bolji, kaže dr Trebješanin.
---------------------------------------------------------
Koja su rešenja bolja
Profesor Hlebec smatra da ružno zvuči kada se umesto ustaljenih domaćih ili odomaćenih reči uvedu strane: predator umesto grabljivica, bord umesto odbor, aplicirati za konkurisati, prijaviti se (na konkurs), survajvl ili srvajvl(borba za) preživljavanje ili opstanak, implementacija umesto sprovođenje ili realizacija. umesto
Nekad su reči pogrešno spojene: raditi naporno (kao work hard), a htelo se reći raditi vredno. Podići sankcije je smenilo ukinuti sankcije, a može se čuti i Mnogo ljudi ubijeno je u zemljotresu umesto poginulo je.
Što se tiče korisnih anglicizama, to su oni poput džogirati, džemsešn, dizajnirati, volonter (nije isto što i dobrovoljac), snob, smog... – svi oni koji upućuju na neku novinu, za koju ranije nismo imali gotov izraz u jeziku, kaže naš sagovornik.
------------------------------------------------------
Srpski sleng i anglicizmi
Nije anglicizam ni svaki srpski slengizam koji liči na odgovarajući engleski, napominje dr Boris Hlebec. Tako bukarati (obljubljivati) ima svog dvojnika u engleskom buck, ali je zabeležen još u Vukovom rečniku! Tu se radi o etimološkom paru.
Mnogo je anglicizama u govoru narkomana: esid, gras, blou, džoint, džank, gan, kaže naš sagovornik, inače autor Rečnika slenga.
– Broj anglicizama u slengu je mali jer strane reči tu zvuče bledo. Uporedite mani sa lovom, šuškama ili đengama! Kao izražajnije i emotivnije, u slengu su pogodnije reči domaćeg porekla ili odomaćene.
Tereza Bojković
[objavljeno: 28/02/2010]
Politika Magazin
Sori, po difoltu ne nosim kežual za svaki ivent…
Oni koji ovako govore misle da su svetski ljudi, otmeni i moderni. Stručnjaci za jezik i psiholozi, međutim, tvrde suprotno, onima koji slabo vladaju engleskim jezikom ipak je najteže
Dovoljno priručnika a malo korisnika (Foto Željko Jovanović)
Imate li i vi komšiju, prijatelja ili poznanika koji radije govori „sori”, „baj d vej”, „pliz” nego „izvini”, „uzgred”, „molim te”? Jesu li nekog vama bliskog na razgovorima za posao pitanjima rešetali „ejč-ar menadžeri” ili radnici kadrovskog? Koristi li neko trinaestogodišnje dete koje znate baš svuda slova „v”, „l”, „r”, „š”, „č” kada piše latinicom, ili su mu često miliji znaci „w”, „sh”, i „ch”? Razmišljate li da se prepustite makazama one nove frizerke što je na uglu otvorila „hair house”? Nerviraju li vas reklame za neki „Shimmer” ili „Self-Tanning Cream”?
Ako ste primetili bar jednu od ovih pojava, nema sumnje da i vašom okolinom hara napast koju bismo mogli krstiti „englezitis”. Ova boljka, čini se, često se ispoljava po načelu „da bi zvučao obrazovanije, pametnije i savremenije, gde god nađeš zgodno mesto, ti neku englesku reč posadi”. Kako se prema ovome odnose lingvisti?
Prema rečima dr Borisa Hlebeca, redovnog profesora na Katedri za anglistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, uvođenjem anglicizama rečnik se bogati pojmovno ako ranije nije postojao odgovarajući naziv, pa i kada treba ukazati na male ali važne razlike (na primer, stranci kod nas više vole pljeskavice od hamburgera). Pozajmice obično pružaju i veće mogućnosti za građenje novih reči, smatra naš sagovornik.
Prirodna je pojava da se sa uvozom tehnologije i kulture uvezu i etikete koje idu uz njih. Ne moramo da sami smišljamo nazive, a i teško bismo se oko njih dogovorili. Sa zastarevanjem preuzetih proizvoda i pojava zastareva i njihova terminologija, pa nam se trud često ne bi ni isplatio. Najčešće je pozajmica jednočlana reč, pa tako ne moramo da se služimo opisnim izrazima, kao što je najprodavaniji proizvod za razliku od kratkog bestseler ili skakanje s elastičnim konopcem umesto bandžidžamping – napominje dr Hlebec, ali istovremeno upozorava da se u svakoj upotrebi krije opasnost od zloupotrebe i preterivanja.
– U želji da i nas obasja svetlost sveta koji u našim očima izgleda mnogo napredniji od našeg, preuzimamo ono što je najlakše preuzeti – neke njegove jezičke osobine. Tako se, bez preke potrebe, umesto kontrolni punkt pojavilo čekpoint, džekpot umesto premija, hepiend je zamenilo srećan kraj, kasting audiciju, a tender konkurs – objašnjava dr Hlebec.
Nekada se rečima prišiva značenje koje u engleskom ni ne postoji, pa može da dođe do zabune. Prema njegovim rečima, umesto rasprodaja ili sniženje cena danas se kaže akcija. Proširenjem značenja ove već dovoljno iskorišćene imenice na značenje koje ne postoji ni u engleskom, i potiskivanjem domaće nedvosmislene, jezik je osiromašen, upozorava naš sagovornik.
Engleski jezik može da utiče čak i na način na koji se reči „udružuju” i formiraju rečenice – na takozvanu sintaksu. Ipak, kako kaže dr Katarina Rasulić, docent na Katedri za anglistiku beogradskog Filološkog fakulteta, sintaksa je čvrsto strukturirana i znatno manje podložna uticajima stranih jezika nego leksika.
– Uticaj engleske sintakse uočljiv je u širokoj upotrebi spojeva imenica u kojima prva određuje drugu, glavnu, naročito ako je jedna od njih anglicizam: džez festival, internet stranica, bestseler pisac. Po srodnom principu, česte su i imeničke sintagme u kojima naziv prethodi opštijem pojmu: Samsung telefoni, „Dunav” osiguranje, „lav” pivo. Takve konstrukcije tipične su za jezik medija i reklama, kao i za nazive proizvoda ili institucija, što ih čini prilično učestalim. Međutim, one ne potiskuju domaće konstrukcije, recimo pozorišni festival ili festival dokumentarnog filma – smatra dr Rasulić.
Prema njenim rečima, druga vrsta primera bili bi doslovni prevodi engleskih konstrukcija tipa što je skorije moguće, umesto što pre. Od ostalih ’sintaksičkih anglicizama’ vredi pomenuti redni broj ispred superlativa prideva (drugi najveći grad na svetu), izbor predloga u pojedinim konstrukcijama (izvinjavam se za sve što sam uradio umesto zbog svega što sam uradio)... Anglicizam je i kada se kaže ili napiše kontaktirati nekoga, umesto sa nekim.
U emisijama, člancima i na forumima neretko se koriste reči čije značenje mnogima predstavlja nerešivu zagonetku, naročito onima koji nikada nisu učili jezik kojim se služi trećina stanovnika planete. Pored „hepeninga” i „iventova”, nailazimo na kežual košulju, „autsorsing”, ili „po difoltu”...
Šta su, između ostalog, predložili članovi Jezičkog saveta „Politike” na temu kako treba pisati (Ivan Klajn, Egon Fekete, Tvrtko Prćić, Ljubiša Rajić i Gradimir Aničić)
Olga Panić-Kavgić, asistent na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, magistrirala je na temi koliko razumemo novije anglicizme. Ona smatra da i novinari, uglavnom nesvesno, stvaraju zid između sebe i onih za koje i zbog kojih pišu.
– Tako se značenje koje novinar pri uobličavanju poruke želi da prenese ne poklapa sa onim koje čitalac pri interpretiranju poruke uspe da protumači. Novinar, dakle, često ne upotrebljava jezička sredstva koja su čitaocu dostupna bez ulaganja znatnijeg napora pri interpretaciji i ne pribegava jezičkom iskazu koji odgovara sposobnostima i znanju osobe kojoj se svojim tekstom obraća. Time odaje utisak nezainteresovanosti za krajnji ishod procesa komunikacije, zanemarujući činjenicu da čitalac možda neće biti u stanju da poruku protumači na odgovarajući način – kaže mr Olga Panić-Kavgić.
A evo, kako se poznata novinarka Snežana Dakić-Mikić, koja je inače i diplomirani profesor španskog jezika i književnosti, odnosi prema navali anglicizama:
– Kao novinar i tv-voditelj oduvek sam sve svoje sagovornike upućivala da koriste reči iz srpskog jezika, čak i kada govore o stručnim stvarima, naravno, kad god postoji sinonim na našem jeziku, jer mislim da je tako lakše shvatljivo gledaocima, a tome su nas učili i na fakultetu. Za stranim rečima i izrazima posežem samo ako na srpskom ne postoji odgovarajuća reč, ili se mora opisati čitavom rečenicom. Na primer, bekstejdž nema sinonim, to je prostor iza modne piste u kome se manekeni pripremaju za izlazak na scenu. Ponekad se može reći „iza scene”, ali ne u svim padežima – objašnjava naša sagovornica. Kako ona navodi, često kaže pres-konferencija, jer je kraće od konferencije za novinare, više leži njenom stilu izražavanja, a odomaćen je izraz.
Da li modna štampa i TV baš moraju da vrve od anglicizama?
Ona kaže da je moda uvek težila elitizmu, pa je to je izvanredan teren za snobizam, taštinu i foliranje. Zato su svuda u svetu neretko i modni novinari pomalo uobraženi bez razloga, a takva su im i izdanja, kaže naša sagovornica.
– S druge strane, činjenica je da mnoge moje kolege nisu previše obrazovane i ne pate od samokritike u pogledu jezika. Mnogi časopisi se dobrim delom oslanjaju na strane izvore, jer su licencna izdanja, pa i ne beže od anglicizama. Problem leži i u tome kada su novinari istovremeno i prevodioci, a lektori se ne angažuju ili zbog štednje u budžetu ili zbog toga što su konzervativni u shvatanju jezika – ističe Snežana Dakić-Mikić.
Kako pristupiti nekritičkom preuzimanju anglicizama i rešiti taj problem?
Prema rečima dr Veljka Brborića, docenta na Katedri za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu i potpredsednika Društva za srpski jezik i književnost Srbije, nije sporno da srpski ne može bez stranih reči ili bez onih koje su to po svom poreklu, ali je teško objasniti zbog čega sve više upotrebljavamo anglicizme i tamo gde oni nisu nužni, gde nisu potrebni, već jednostavno „ruže” srpski jezik i njegov leksički fond.
– Ovo je najizraženije kod mladih, koji, bar tako izgleda, niti imaju svest o tome, niti imaju potrebu da čuvaju svoj jezik, za njih je upotreba anglicizama stvar prestiža, to je postala „moda”, kao da misle da je upotreba anglicizama stvar kulture, obrazovanja i prestiža. Očito je da se mora u školi, ali i u medijima, više voditi računa o jeziku i da se mora razvijati svest i potreba o negovanju jezika i jezičke kulture – ističe dr Brborić.
Šteta što ne možemo da zavirimo u budućnost srpskog. Bilo bi zanimljivo „banuti”, recimo, u 2710., videti koliko se rečnik našeg jezika „ugojio” usled priliva stranih reči i priupitati nekog da li je „brend” strana ili domaća reč... Verovatno će u međuvremenu postati toliko odomaćena da će retki primećivati da je nekada davno bila strana, baš kao što je to sada slučaj sa mnogim turskim rečima.
Ipak, jasno je da ne treba osuđivati umereno i razumno korišćenje stranih reči. Nijedan jezik ne može i ne treba da izbegava kontakte sa drugim jezicima. Takođe, često nam to što naš jezik ima dosta stranih reči olakšava i komunikaciju sa strancima.
--------------------------------------------------------
Izlet u istoriju
Zanimljivo je da se u dosta pouzdanom leksikografskom ostvarenju, Građi za rečnik stranih reči u predvukovskom periodu Velimira Mihajlovića, koja podrazumeva 18-19. vek, nalazi svega 25 reči poreklom iz engleskog, među kojima ima i onih koje su stigle nemačkim posredstvom, pa se mogu smatrati i germanizmima (npr. cic ili faktoraj), otkriva dr Aleksandar Milanović, profesor istorije srpskog jezika na Katedri za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu:
– Među ostalim rečima su: čip (žeton), cider (jabukovača), kutern (brza jedrilica), farmerski, aringa (haringa), jutski (koji se odnosi na jutu), kermes (zabava), mahagoni, Manžester, milord, pens (množina od peni), funta, pudinga, stok (zaliha robe u skladištu), stokfiš (bakalar), tik (tkanina)... – kaže naš sagovornik.
U smislu nekritičkog preuzimanja reči, postoje li doba u istoriji srpskog koja bi se mogla porediti sa današnjim?
– Reči iz crkvenoslovenskog nisu u pravom smislu stranog porekla. Značajan je uticaj nemačkog jezika na književni jezik u 18-19. veku, ali i uticaj francuskog jezika, koji je bio manji. Po svemu, savremeni uticaj engleskog na srpski književni jezik sasvim je izuzetan u čitavom njegovom razvoju, a posledice za sada nesagledive – navodi dr Milanović.
--------------------------------------------------------
Kad tikva postane kondir
Kako ocenjuje psiholog dr Žarko Trebješanin, profesor na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, postoji više razloga zašto se koriste engleske reči.
Između ostalog, često se to radi i iz lenjosti, kad se ljudi ne trude mnogo, pa uzimaju englesku reč. A dobar deo „uvezenica” sigurno bi mogao i da se prevede... Ipak, naš sagovornik misli da nije dobro da se tehnički termini prevode na silu.
Prema njegovim rečima, ako je naziv firme na engleskom, to valjda zvuči otmenije i lepše. I onda dolazi i do komičnih situacija sa tim firmama, pa poneka radnjica tako dobije neki bombastičan naziv.
Naš sagovornik navodi da uvek ima skorojevića koji misle da su postali jako važni ako koriste strane termine, koje često čak i ne razumeju i koriste ih pogrešno. Zbog toga verovatno sami sebi izgledaju pametniji, otmeniji ili bolji, kaže dr Trebješanin.
---------------------------------------------------------
Koja su rešenja bolja
Profesor Hlebec smatra da ružno zvuči kada se umesto ustaljenih domaćih ili odomaćenih reči uvedu strane: predator umesto grabljivica, bord umesto odbor, aplicirati za konkurisati, prijaviti se (na konkurs), survajvl ili srvajvl(borba za) preživljavanje ili opstanak, implementacija umesto sprovođenje ili realizacija. umesto
Nekad su reči pogrešno spojene: raditi naporno (kao work hard), a htelo se reći raditi vredno. Podići sankcije je smenilo ukinuti sankcije, a može se čuti i Mnogo ljudi ubijeno je u zemljotresu umesto poginulo je.
Što se tiče korisnih anglicizama, to su oni poput džogirati, džemsešn, dizajnirati, volonter (nije isto što i dobrovoljac), snob, smog... – svi oni koji upućuju na neku novinu, za koju ranije nismo imali gotov izraz u jeziku, kaže naš sagovornik.
------------------------------------------------------
Srpski sleng i anglicizmi
Nije anglicizam ni svaki srpski slengizam koji liči na odgovarajući engleski, napominje dr Boris Hlebec. Tako bukarati (obljubljivati) ima svog dvojnika u engleskom buck, ali je zabeležen još u Vukovom rečniku! Tu se radi o etimološkom paru.
Mnogo je anglicizama u govoru narkomana: esid, gras, blou, džoint, džank, gan, kaže naš sagovornik, inače autor Rečnika slenga.
– Broj anglicizama u slengu je mali jer strane reči tu zvuče bledo. Uporedite mani sa lovom, šuškama ili đengama! Kao izražajnije i emotivnije, u slengu su pogodnije reči domaćeg porekla ili odomaćene.
Tereza Bojković
[objavljeno: 28/02/2010]
Politika Magazin
