Ne pricajte gluposti i ne slusjate vesti iz sotoninog staba za dezinformacije.
Izgleda tako da je i sam Isus Hrist i njegovi apostoli i njihovi ucenici da su svi oni izazvali svoje progonstvo???,jel zato sto su zli?,ili sto su ljudima propovedali o Jehovi Bogu i njegovom sinu Isusu Hristu???
Ti nisi čitao u Bibliji da imaju dva stradanja. Nije svako stradanje za Boga. Hoćeš reći da je Jevreji nisu sami sebi izazvali stradanje odbacivanjem Isusa.
Niko ne opravdava zlo. Ali ni svako stradanje nije za Boga.
“Jer je ovo ugodno pred Bogom ako Boga radi podnese ko žalosti stradajući na pravdi. Jer kakva je hvala ako za krivicu muke trpite? Nego ako dobro čineći muke trpite, ovo je ugodno pred Bogom, jer ste na to i pozvani.” (1.Petrova 2,19-20)
Kao što vidimo, po Svetom pismu stradanje može da ima dva uzroka. Ono je ili posledica prokletstva zbog greha, ili je posledica vernosti Bogu. U prvom slučaju, stradanje predstavlja iskušenje u kojem naše nepokajano Ja doživljava svoj ukor i svoje poniženje, sa namerom da se ljudi preispitaju i pokaju za grehe, a u drugom slučaju, ono predstavlja priliku da pokažemo stvarnu krotost, poniznost i druge plemenite karakterne osobine Hristovog duha u nama, što pomaže širenju Jevanđelja.
RAZLIKE U UZROKU I SVRSI STRADANJA
Stradanje zbog greha nastaje zato što sam sotona polaže pravo na ljude zbog njihovih greha da ih muči i uništava. Ono što ljudi stavljaju na mesto Boga, to im u nevoljama strada (novac, porodica, nacija, verski idoli). Sotona ima nameru da iskoristi ozlojeđenost ljudi koji su nevoljama ometeni u grehu, da ih navede da padnu u greh dublje, a Bog koristi to isto stradanje sa namerom da ljudi pokrenu sebe na preispitivanje i na pokajanje za svoje grehe.
Kroz Sveto pismo Bog ih opominje na nemoć njihovih idola da ih spasu:
“Kao što posuda kojom se čovek služi postaje beskorisna kada se razbije, tako je i s njihovim bogovima koji su postavljeni u hramovima. Oči su im pune prašine što je dižu noge onih koji ulaze. ... Ako ljude pogodi rat ili nevolja, sveštenici se međusobno savetuju gde da se s njima sakriju; kako ne uvideti da to nisu bogovi kad ni sami sebe ne mogu izbaviti od rata i od nevolja? ... Ne mogu se odbraniti ni od kradljivaca ni od razbojnika, ... Bolja su i vrata u kući koja čuvaju ono što je u njoj, nego lažni bogovi.” (Pismo Jeremije proroka, Varuh 6,15-23)
Za razliku od stradanja nepravednika zbog greha, stradanje pravednika ima drugačiji uzrok, a to je pre svega ukor za grehe koji pravedni predstavljaju nepravednima svojim ispravnim životom i učenjem koje ukorava grehe mnoštva. Kajin je ubio Avelja upravo zato što je Avelj pravednim životom bio ukor za Kajinovu nečistu savest:
"Ne kao što Kain beše od nečastivog i zakla brata svog. I za koji ga uzrok zakla? Jer dela njegova behu zla, a brata mu pravedna. Ne čudite se, braćo moja, ako svet mrzi na vas." (1.Jovanova 3,12-13)
Dakle, ukor za grehe nas navodi ili da se borimo protiv svojih greha ili da se borimo protiv onoga koji nas osvedočava da treba da se borimo protiv svojih greha.
U Mudrostima Solomunovim vidimo kako nepravednik pokušava da dokaže sebi da je pravednik u suštini nepravednik, da bi tako umirio svoju sopstvenu nečistu savest:
“Postavimo zasedu pravedniku jer nam smeta i protivi se našem ponašanju, prebacuje nam prestupe protiv Zakona i napominje kako izdadosmo svoju nauku. On je ukor utelovljeni našim mislima, sama njegova pojava tišti našu dušu. Život njegov nije kao u ostalih i njegovo je ponašanje nastrano. ... Zato ga iskušajmo porugom i mukom da istražimo blagost njegovu i da prosudimo strpljivost njegovu.” (Mudrosti 2,19-21)
Isus izriče blagoslov nad svima onima koji bivaju omraženi i progonjeni Gospoda radi:
“Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i reku na vas svakojake rđave reči lažući, mene radi. Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima, jer su tako progonili proroke pre vas.” (Matej 5,11-12)
Ljudi koji žive nemoralno nisu prezreni od većine, kao što su prezreni oni koji svojim životom i svojom naukom ukoravaju grehe sveta. Zato je Isus pripremio svoje učenike na progonstvo i podsetio ih da samo lažni proroci bivaju od naroda omiljeni:
“Teško vama kad stanu svi dobro govoriti za vama jer su tako činili lažnim prorocima očevi njihovi.” (Luka 6,26) “Ako svet na vas umrzi, znajte da na mene omrznu pre vas. Kad biste bili od sveta, svet bi svoje ljubio, a kako niste od sveta, nego vas ja od sveta izbrah, zato mrzi na vas svet. Izgoniće vas iz zbornica; a doći će vreme kada će svaki koji vas ubije misliti da Bogu službu čini. I ovo će činiti, jer ne poznaše Oca ni Mene.” (Jovan 15,18-19;16,2-3) “A i svi koji pobožno hoće da žive u Isusu Hristu, biće gonjeni. A zli ljudi i varalice napredovaće na gore, varajući i varajući se.” (2.Timotiju 3,12-13)
Progonstvo i stradanje pravednika ima za cilj da otkrije božanski duh i karakter u srcima i postupcima onih koji stradaju, i da tako proslavi Boga. Svrha ispoljenog karaktera u vreme stradanja je da taj karakter trpljenja, krotosti i poniznosti navede nepravednike na pokajanje. Takođe, svrha stradanja nepravednika je i da ospori sotonine optužbe protiv vernih, kojima ih on optužuje da su verni Bogu iz loših motiva, te da će se oni odreći Boga ukoliko budu bili pod pritiskom teških nevolja. Onima koji se trude da budu verni Bogu, ali svoje slabosti nisu sasvim pobedili, nevolje pomažu da na osnovu svoje nezrele reakcije na nevolje shvate da zidaju na pesku, a ne na Steni (Hristu) i tako da preispitaju i isprave temelje svog verovanja.