Član
- Učlanjen(a)
- 28.03.2013
- Poruka
- 13.330
Tripo veruj kako zelis, ja verujem drugacije, jer drugacije pise. Lepo stoji da je propovedao mrtvima, znaci bio je svestan nakon smrti. Ali to nije tema ovde. Pa se necemo sporiti oko toga.
Jehovini svedoci!
- Začetnik teme Malecki I
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.301
Znaš dobro šta piše. Ok nećmo ovdje dalje o tome.
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Propovedao je duhovno mrtvima u vreme Noja.
Član
- Učlanjen(a)
- 28.03.2013
- Poruka
- 13.330
Da kako da ne!
Vaskrsao je, vratio se u proslost, usao u Noja, odnosno zaposeo mu telo, i onda je kroz njega propovedao!
Ja ne znam sta je s vama , zaista!
Tekst kaze da je Hristos propovedao a ne Noje! I jos pise da je "u tom stanju sisao" (izvorni tekst) , odnosno "u vaskrslom stanju"!!!
Koje fantazije vi ovde prodajete!
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Ne pise Mire u tom vaskrslom stanju, vec pise DA JE UMRO I PODIGNUT DUHOM SVETIM, KOJIM JE SISAO I PROPOVEDAO ONIMA U TAMNICI, KOJI NEKAD NE BESE POSLUSNI U NOJEVO VREME.
Dakle, Hristos je Duhom Svetim objavljivao vest o dolasku potopa.
Ne uzimas ceo kntekst tog slucaja, vec vadis samo dve tri reci, i onda prikazujes u pogresnom svetlu, a ja sam tak kontekst vec dao.
Dakle, Hristos je Duhom Svetim objavljivao vest o dolasku potopa.
Ne uzimas ceo kntekst tog slucaja, vec vadis samo dve tri reci, i onda prikazujes u pogresnom svetlu, a ja sam tak kontekst vec dao.
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.301
Pa ovo je dokaz da ti sve formalno (bez smisla) shvataš.
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.301
Izvinjavam se jer je uzastopni post, htio sam da aktuelizujem temu.
Šta je problem sa Jehovinim svedocima?
Problem je što su oni odbacili učenje pravoslavlja samo zato što su primetili da ono odstupa od Svetog pisma, a ne zato što su shvatili smisao Svetog pisma i sukobljenost duha Svetog pisma sa duhom pravoslavlja.
Tačno je da se nigde u Svetom pismu niko ne moli Mojsiju, Enohu, Ilji kao kakvom zastupniku pred Bogom, niti ima njihovih ikona zabeleženih u Pismu, itd. Ali ako pitamo Jehovinog svedoka zašto je to greh, oni neće znati da odgovore sa razumevanjem smisla na to pitanje. Oni ne shvataju da su ikone i sveci greh zato što pružaju psihološku utehu kojom čovek kod sebe ugušuje svest o potrebi za reformom sopstvenog duha i karaktera.
Oni će reći da za razliku od pravoslavnih vernika drže Božje zapovesti, a ne ljudske zapovesti, a da pri tome uopšte ne razumeju razliku u smislu tih zapovesti. Ljudske zapovesti su tako površne da njihovo usvajanje ne zahteva reformu srca. Ako držiš pravoslavne običaje, koje jedan pravoslavni vernik smatra esencijom pravoslavlja, tada možeš primetiti da za njihovo držanje uopšte nije potreba reforma motiva tvoga srca. To su zahtevi koji duhovno ne obavezuju i koje je lako telesnoj prirodi da ispunjava svojom moći samokontrole. To su razni rituali, običaji, dobra dela, praznici. No, ako hoćeš da držiš zapovesti Božje, one zahtevaju reformu srca da bi mogle da se ispune, zahtevaju da čovek osvedočen o greh srca padne pred Gospoda i zavapi za oslobodjenjem od sile greha. Takvu veću svetlost Jehovini svedoci ne pružaju pravoslavnim vernicima, već isto kao i pravoslavni propovedaju ljudske zapovesti koje imaju formu Svetog pisma.
Na primer, zabrana slavljenja rodjendana, uzimanja krvi, zabrana farbanja jaja, pa pored toga i razne bibljske zapovesti oni usvajaju slepo, bez razumevanja smisla, pa tako misle da sama ikona ako se dži u stanu, može da prizove demone (kao da sama ikona ima kakvu moć). Svi ti zahtevi ne zahtevaju reformu srca jer u čovekovom srcu zaista ne postoje motivi za farbanje jaja, uzmanja krvi, slavljenje rodjendana, već se te radnje mogu raditi i iz dobri motiva, a mogu i iz loših motiva. Posledica takvog formalizma nije ništa manje loša od posledica pravoslavlja, pa takvi vernici ne umeju da se pokaju za svoje grehe, jer ih kroz ljudske zapovesti nikada ni ne mogu postati svesni. Takav vernik i u pravoslavlju i kod Jehovinih svedoka će da se pokaje što je rekao ružnu reč svom prijatelju, ali se neće pokajati što je takav u srcu.
Naime, površni zahtevi ljudskih zapovesti navode vernike da se kaju za simptome greha u mislima, osećanjima i postupcima, a ne za same grešne pobude iz kojih čine svoje grehe, jer ih nisu postali svesni. Možda sam najekstremniji primer površnosti čuo od jednog Jehovinog svedoka koji se kajao rečima:
"Danas sam učinio 27 grehova. Hodao sam po travi iako je to bilo zabranjeno, jako sam zalupio vrata kada sam izlazio iz sobe, prešao sam na crveno svetlo ..."
Jehovin svedok napušta pravoslavlje jer formalno shvata da ono zastupa drugačiju nauku u odnosu na Pismo, ali ne razume zašto je pravoslavna nauka loša, pa mu ta površnost ne pomaže da ne bude prevaren učenjem Jehovinih svedoka koje je isto tako prepuno ljudskih zahteva kao i pravoslavlje.
Njemu zapravo godi da može sa visine da pljuje po nekoj zabludi, jer se tada oseća nadmoćnije i zato što time doživljava relaksaciju sopstvene nečiste savesti, ali on time ni sebi a ni pravoslavnima ne pomaže jer im ne otkriva smisao zašto je pravoslavlje religija koja će ljudskim zapovestima navesti vernika da vodi borbu na pogrešnom planu, planu licemerstva, i tako ga sačuvati od iskrenog pokajanja za grehe srca.
Evo primer mog razgovora sa njima:
> "Svako ko prizove Bozije ime bice spasen", a kako ce ga prizvati ili obratiti mu se ako nezna pravo ime JEHOVA .
---------------------------------------------------------------------------------------
A zašto ti veruješ u takvog Boga? Koji je smisao da se zbog uzvišenosti karaktera sveti nečije ime, a ne karakter te osobe?
Pa kada bi Sveto pismo zaista zastupalo takav formalizam (kao da je Bogu navodno važno ime), ja bih čiste savesti odbacio takvog Boga i nastavio da tražim istinu negde drugde.
Besmisleno je da je ime važnije od Njega samog i Njegovog karaktera.
Zamisli da si ti učinila za neke svoje prijatelje u njihovoj nevolji i potrebi - neko divno samopožrtvovano delo, a oni onda, umesto da izraze zahvalnost tebi, počnu da se bave tvojim imenom i da o njemu govore kako je tvoje ime krasno i divno, a ne govore o tvojoj ličnosti i tvom samopožrtvovanom postupku?
Zar to ne bi bilo uvreda za tvoju ličnost da hvale tvoje ime, a ne tebe; i da se bave tvojim imenom, umesto tvojim delom?
Isto tako je uvreda za Boga slaviti Njegovo ime, a ne Njega samog.
Poenta je što reč za ime i za karakter jedna ista reč "šem" kod semitskih jezika, pa kada se kaže da treba da slavimo Božje ime, misli se na karakter, a ne na samu formu imena.
Lako je slaviti ime, a ne Božji karakter, jer je Božji karakter suprotan našoj grešnoj prirodi, pa bi izazvao traumu onoga ko živi grešno i pokazalo bi se da je dosadan onim srcima koje u sebi nemaju prave ljubavi. Zato je grešnom ljudskom srcu lakše slaviti ime nego traumirati sebe ispravnim poznanjem Boga.
Poznanje Božjeg imena moralno i duhovno ne obavezuje, dok poznanje Boga po karakteru čoveka čini svesnim da je grešan i da mu treba reforma duha, što on prirodno ne želi.
Hajde da onda i odgovorim na tvoje pitanje:
"Kako ce ga prizvati ili obratiti mu se ako nezna pravo ime JEHOVA?"
Bog je sveprisutan i On zna naša srca, pa prema njima gleda kome se molimo, a ne prema onome što izgovorimo.
Jevreji Isusovog vremena su bili uvereni da je njihovo učenje u skladu sa Svetim pismom i da se oni mole Jehovi, međutim, Isus im odgovara: "Vaš je otac đavo." (Jovan 8,44)
Ako dolazimo Bogu iz grešnih motiva i tražimo od Njega da zadovolji našu sebičnu želju za užitkom u raju i da zadovolji našu želju za osvetom nad onima koji nam čine nepravdu, na naše molitve će sam sotona da odgovara, a ne Bog. A ako dolazimo Bogu sa sebičnošću i osvetom kao teretima koji nas skrnave, i vapimo Bogu da nas od njih osloboditi, Bog će nas čuti bez obzira da li mu se obraćamo sa Jehova, Isus ili Alah.
Zapazi da poznanje Boga nije vezano za ime, već za Božji zakon:
"I po tom razumemo da Ga poznasmo, ako zapovesti Njegove držimo. Koji govori: Poznajem Ga, a zapovesti Njegove ne drži, laža je, i u njemu istine nema. Jer je ovo ljubav Božija da zapovesti Njegove držimo." (1.Jovanova 2,3-4;5,3)
"Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! Ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji Oca mog koji je na nebesima. Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime Tvoje prorokovali, i Tvojim imenom đavole izgonili, i Tvojim imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im ja kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene koji činite BEZAKONJE." (Matej 7,21-24)
Šta je problem sa Jehovinim svedocima?
Problem je što su oni odbacili učenje pravoslavlja samo zato što su primetili da ono odstupa od Svetog pisma, a ne zato što su shvatili smisao Svetog pisma i sukobljenost duha Svetog pisma sa duhom pravoslavlja.
Tačno je da se nigde u Svetom pismu niko ne moli Mojsiju, Enohu, Ilji kao kakvom zastupniku pred Bogom, niti ima njihovih ikona zabeleženih u Pismu, itd. Ali ako pitamo Jehovinog svedoka zašto je to greh, oni neće znati da odgovore sa razumevanjem smisla na to pitanje. Oni ne shvataju da su ikone i sveci greh zato što pružaju psihološku utehu kojom čovek kod sebe ugušuje svest o potrebi za reformom sopstvenog duha i karaktera.
Oni će reći da za razliku od pravoslavnih vernika drže Božje zapovesti, a ne ljudske zapovesti, a da pri tome uopšte ne razumeju razliku u smislu tih zapovesti. Ljudske zapovesti su tako površne da njihovo usvajanje ne zahteva reformu srca. Ako držiš pravoslavne običaje, koje jedan pravoslavni vernik smatra esencijom pravoslavlja, tada možeš primetiti da za njihovo držanje uopšte nije potreba reforma motiva tvoga srca. To su zahtevi koji duhovno ne obavezuju i koje je lako telesnoj prirodi da ispunjava svojom moći samokontrole. To su razni rituali, običaji, dobra dela, praznici. No, ako hoćeš da držiš zapovesti Božje, one zahtevaju reformu srca da bi mogle da se ispune, zahtevaju da čovek osvedočen o greh srca padne pred Gospoda i zavapi za oslobodjenjem od sile greha. Takvu veću svetlost Jehovini svedoci ne pružaju pravoslavnim vernicima, već isto kao i pravoslavni propovedaju ljudske zapovesti koje imaju formu Svetog pisma.
Na primer, zabrana slavljenja rodjendana, uzimanja krvi, zabrana farbanja jaja, pa pored toga i razne bibljske zapovesti oni usvajaju slepo, bez razumevanja smisla, pa tako misle da sama ikona ako se dži u stanu, može da prizove demone (kao da sama ikona ima kakvu moć). Svi ti zahtevi ne zahtevaju reformu srca jer u čovekovom srcu zaista ne postoje motivi za farbanje jaja, uzmanja krvi, slavljenje rodjendana, već se te radnje mogu raditi i iz dobri motiva, a mogu i iz loših motiva. Posledica takvog formalizma nije ništa manje loša od posledica pravoslavlja, pa takvi vernici ne umeju da se pokaju za svoje grehe, jer ih kroz ljudske zapovesti nikada ni ne mogu postati svesni. Takav vernik i u pravoslavlju i kod Jehovinih svedoka će da se pokaje što je rekao ružnu reč svom prijatelju, ali se neće pokajati što je takav u srcu.
Naime, površni zahtevi ljudskih zapovesti navode vernike da se kaju za simptome greha u mislima, osećanjima i postupcima, a ne za same grešne pobude iz kojih čine svoje grehe, jer ih nisu postali svesni. Možda sam najekstremniji primer površnosti čuo od jednog Jehovinog svedoka koji se kajao rečima:
"Danas sam učinio 27 grehova. Hodao sam po travi iako je to bilo zabranjeno, jako sam zalupio vrata kada sam izlazio iz sobe, prešao sam na crveno svetlo ..."
Jehovin svedok napušta pravoslavlje jer formalno shvata da ono zastupa drugačiju nauku u odnosu na Pismo, ali ne razume zašto je pravoslavna nauka loša, pa mu ta površnost ne pomaže da ne bude prevaren učenjem Jehovinih svedoka koje je isto tako prepuno ljudskih zahteva kao i pravoslavlje.
Njemu zapravo godi da može sa visine da pljuje po nekoj zabludi, jer se tada oseća nadmoćnije i zato što time doživljava relaksaciju sopstvene nečiste savesti, ali on time ni sebi a ni pravoslavnima ne pomaže jer im ne otkriva smisao zašto je pravoslavlje religija koja će ljudskim zapovestima navesti vernika da vodi borbu na pogrešnom planu, planu licemerstva, i tako ga sačuvati od iskrenog pokajanja za grehe srca.
Evo primer mog razgovora sa njima:
> "Svako ko prizove Bozije ime bice spasen", a kako ce ga prizvati ili obratiti mu se ako nezna pravo ime JEHOVA .
---------------------------------------------------------------------------------------
A zašto ti veruješ u takvog Boga? Koji je smisao da se zbog uzvišenosti karaktera sveti nečije ime, a ne karakter te osobe?
Pa kada bi Sveto pismo zaista zastupalo takav formalizam (kao da je Bogu navodno važno ime), ja bih čiste savesti odbacio takvog Boga i nastavio da tražim istinu negde drugde.
Besmisleno je da je ime važnije od Njega samog i Njegovog karaktera.
Zamisli da si ti učinila za neke svoje prijatelje u njihovoj nevolji i potrebi - neko divno samopožrtvovano delo, a oni onda, umesto da izraze zahvalnost tebi, počnu da se bave tvojim imenom i da o njemu govore kako je tvoje ime krasno i divno, a ne govore o tvojoj ličnosti i tvom samopožrtvovanom postupku?
Zar to ne bi bilo uvreda za tvoju ličnost da hvale tvoje ime, a ne tebe; i da se bave tvojim imenom, umesto tvojim delom?
Isto tako je uvreda za Boga slaviti Njegovo ime, a ne Njega samog.
Poenta je što reč za ime i za karakter jedna ista reč "šem" kod semitskih jezika, pa kada se kaže da treba da slavimo Božje ime, misli se na karakter, a ne na samu formu imena.
Lako je slaviti ime, a ne Božji karakter, jer je Božji karakter suprotan našoj grešnoj prirodi, pa bi izazvao traumu onoga ko živi grešno i pokazalo bi se da je dosadan onim srcima koje u sebi nemaju prave ljubavi. Zato je grešnom ljudskom srcu lakše slaviti ime nego traumirati sebe ispravnim poznanjem Boga.
Poznanje Božjeg imena moralno i duhovno ne obavezuje, dok poznanje Boga po karakteru čoveka čini svesnim da je grešan i da mu treba reforma duha, što on prirodno ne želi.
Hajde da onda i odgovorim na tvoje pitanje:
"Kako ce ga prizvati ili obratiti mu se ako nezna pravo ime JEHOVA?"
Bog je sveprisutan i On zna naša srca, pa prema njima gleda kome se molimo, a ne prema onome što izgovorimo.
Jevreji Isusovog vremena su bili uvereni da je njihovo učenje u skladu sa Svetim pismom i da se oni mole Jehovi, međutim, Isus im odgovara: "Vaš je otac đavo." (Jovan 8,44)
Ako dolazimo Bogu iz grešnih motiva i tražimo od Njega da zadovolji našu sebičnu želju za užitkom u raju i da zadovolji našu želju za osvetom nad onima koji nam čine nepravdu, na naše molitve će sam sotona da odgovara, a ne Bog. A ako dolazimo Bogu sa sebičnošću i osvetom kao teretima koji nas skrnave, i vapimo Bogu da nas od njih osloboditi, Bog će nas čuti bez obzira da li mu se obraćamo sa Jehova, Isus ili Alah.
Zapazi da poznanje Boga nije vezano za ime, već za Božji zakon:
"I po tom razumemo da Ga poznasmo, ako zapovesti Njegove držimo. Koji govori: Poznajem Ga, a zapovesti Njegove ne drži, laža je, i u njemu istine nema. Jer je ovo ljubav Božija da zapovesti Njegove držimo." (1.Jovanova 2,3-4;5,3)
"Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! Ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji Oca mog koji je na nebesima. Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime Tvoje prorokovali, i Tvojim imenom đavole izgonili, i Tvojim imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im ja kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene koji činite BEZAKONJE." (Matej 7,21-24)
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 28.03.2013
- Poruka
- 13.330
Ne shvatam ja nista formalno, pise "u tom stanju" u izvornom tekstu, dakle "u vaskrslom stanju" je sisao!!!
Evo recimo da nije nakon vaskrsenja sisao nego pre..
Po tebi ispada da je Isus usao u Noja i zaposeo mu telo te kroz njega propovedao! Pa sta je s vama ljudi?
Ko je propovedao, Noje ili Hristos u SZ???
Pa vi "pendrecite bibliju", da isterate svoje unapred stvoreno ucenje! Dobro je Slap govorio o vama!
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Piše da je vaskrsao DUHOM SVETIM, kojim je sišao i propovedao.
Dakle, kroz Duha Svetoga, što je i obećanje njegovim učenicima "DA ĆE ON BITI PRISUTAN NA ZEMLJI DUHOM SVETIM"
Duh Sveti je njegov zamenik n zemlji, i on je prosledio Božju poruku preko Noja prepotopnom naraštaju o dolasku potopa.
Još nešto.
Ti reče da se mrtvi muče u paklu, a sad tvrdiš da je Hristos sišao u Ad.
Moraš se odlučiti, ili PAKAO, ili AD, ili BEZDAN, ili MITARSTVA, ili NIŠTA OD TOGA VEĆ MEMORIJA..
Dakle, kroz Duha Svetoga, što je i obećanje njegovim učenicima "DA ĆE ON BITI PRISUTAN NA ZEMLJI DUHOM SVETIM"
Duh Sveti je njegov zamenik n zemlji, i on je prosledio Božju poruku preko Noja prepotopnom naraštaju o dolasku potopa.
Još nešto.
Ti reče da se mrtvi muče u paklu, a sad tvrdiš da je Hristos sišao u Ad.
Moraš se odlučiti, ili PAKAO, ili AD, ili BEZDAN, ili MITARSTVA, ili NIŠTA OD TOGA VEĆ MEMORIJA..
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.301
Pa stihovi su stavljeni u kontekstu Noja a tada je propov. živim ljudima (kao i uvijek) znači da je i taj konstekst i u NZ naravno živim ljudima.
Pa Isus je Duhom Sv. propovijedao,a ne da je bukvalno sišao.
Pa Noje je govorio ono što mu je Isus preko duha rekao.