Jehovini svedoci!

[Adrian BG]

Isus je bio Zidov koji je ziveo u Palestini , on ja zapoceo sa Krscanstvom hoces li sada reci i za njega da je zapoceo lazno krscanstvo zato sto je On bio Zidov i to iz Palestine i da ne trebamo slusati jer je bio Palestinac.

Дакле, Срби са Косова и Метохије су Шиптари, по тој аналогији? Палестина је измишљена регија коју су Римљани дали вековним непријатељима Израиља Филистејима када је протериван на све четири стране света. Господ је обећао да ће га опет сабрати (Израиљ) и то се заиста остварило након скоро две хиљаде година (у задње дане). Исус није Палестинац (Филистејац), већ Јеврејин.

Палестина је виртуална држава настала од жеље непријатеља, баш као и Косово. Ако Господ каже да је та земља лично ЊЕГОВА и да је он дао одређеном народу, а и да ће тамо сабрати све остале верне из свих народа, да ће сам Господ тамо доћи и уништити све непријатеље Јерусалима огњем, онда је, ваљда, Божија реч и воља изнад воље светских сила које оснивају имагинарне интересне државе и измишљене народе, нације итд. То се данас ради испред нашег носа.

Palestina (država)
Država Palestina
دولة فلسطين
Dawlat Filasṭin

Zastava Grb
Državna himna: "Fida'i"
Glavni grad Jerusalim (zvanično)
Ramala / Gaza (faktički)
Službeni jezici arapski




-
Uspostava 15. novembar 1988.
(proglašena)
29. novembar 2012.
(priznata)
Površina
- Ukupno 6.220 km2
Stanovništvo
- Popis iz 2010 4.260.636

Palestina (zvanično Država Palestina) je delimično priznata država na Bliskom Istoku. Službeno je nastala unilateralnim usvajanjem deklaracije o nezavisnosti koju su 15. novembra 1988. u egzilu u Alžiru donele Palestinska oslobodilačka organizacija i Nacionalno veće Palestine. Međunarodno-pravni status priznat joj je u novembru 2012. nakon glasanja u Generalnoj skupštini UN, kada je Palestini dodeljen status države posmatrača u Ujedinjenim Nacijama (sa 138 glasova za, 9 protiv i 41 suzdržanih).


Geografija
Palestina se sastoji iz dve odvojene teritorijalne celine - Pojasa Gaze i Zapadne Obale. Ova dva dela Palestine razdvaja teritorija Izraela. Palestina se graniči sa Izraelom, Egiptom i Jordanom.

Istorija
Naziv Palestina potiče od naroda pod nazivom Filistejci, koji je nastanjivao ovo područje u antičko doba. Filistejci su imali nekoliko nezavisnih gradova-država, od kojih su najznačajniji bili Gaza, Ašdod i Aškelon.

Od 7. veka, Palestina je deo Arapskog kalifata, a u 11. veku je osvajaju krstaši. Nakon pobede muslimana nad krstašima u 12. veku, Palestina ulazi u sastav države Ajubida, a u 16. veku postaje deo Osmanskog carstva.

Nakon Prvog svetskog rata, Palestina postaje Britanska kolonija, da bi 1947. godine bila predložena njena podela na dve nezavisne države - jevrejsku i arapsku. Stvorena je, međutim, samo jevrejska država Izrael, koja je pored teritorija koje bi joj pripale prema planu podele, anektirala i neka područja koja su trebala da pripadnu državi Arapa (Palestinaca). Delovi Palestine koji nisu ušli u sastav Izraela (Zapadna Obala i Pojas Gaze) uključeni su tada u sastav Jordana i Egipta.

Tokom rata iz 1967. godine, Izrael osvaja Zapadnu Obalu i Pojas Gaze da bi na delu ovih teritorija bila formirana autonomna Palestinska Nacionalna Uprava 1994. godine. 2004. godine, Izrael se povlači iz Pojasa Gaze, ali zadržava kontrolu nad Zapadnom Obalom. 2007. godine kontrolu nad Pojasom Gaze preuzima palestinska organizacija Hamas, koja u Pojasu Gaze formira sopstvenu palestinsku vladu suprotstavljenu palestinskoj vladi na Zapadnoj Obali.

29. novembra 2012. godine Generalna skupština UN-a donosi odluku da prizna Palestinu kao suverenu državu.




11. А Господ рече синовима Израиљевим: Од Мисираца и Амореја и од синова Амонових и од Филистеја,
12. И од Сидоњана и од Амалика и од Амонаца, који вас мучише, нисам ли вас избављао кад вапијасте к мени?
13. Али ви остависте мене и служисте другим боговима; зато вас више нећу избављати. (Судије 10)

Још се Самсон борио са Филистејима, а испаде да је Господ Филистејац. Цео стари завет говори о томе. Мало више студирања би помогло да се бар знају историјске чињенице, ако се већ Библија не познаје.

 

[ionisator]

Дакле, Срби са Косова и Метохије су Шиптари, по тој аналогији? Палестина је измишљена регија коју су Римљани дали вековним непријатељима Израиља Филистејима када је протериван на све четири стране света. Господ је обећао да ће га опет сабрати (Израиљ) и то се заиста остварило након скоро две хиљаде година (у задње дане). Исус није Палестинац (Филистејац), већ Јеврејин.

Палестина је виртуална држава настала од жеље непријатеља, баш као и Косово. Ако Господ каже да је та земља лично ЊЕГОВА и да је он дао одређеном народу, а и да ће тамо сабрати све остале верне из свих народа, да ће сам Господ тамо доћи и уништити све непријатеље Јерусалима огњем, онда је, ваљда, Божија реч и воља изнад воље светских сила које оснивају имагинарне интересне државе и измишљене народе, нације итд. То се данас ради испред нашег носа.

Palestina (država)
Država Palestina
دولة فلسطين
Dawlat Filasṭin

Zastava Grb
Državna himna: "Fida'i"
Glavni grad Jerusalim (zvanično)
Ramala / Gaza (faktički)
Službeni jezici arapski




-
Uspostava 15. novembar 1988.
(proglašena)
29. novembar 2012.
(priznata)
Površina
- Ukupno 6.220 km2
Stanovništvo
- Popis iz 2010 4.260.636

Palestina (zvanično Država Palestina) je delimično priznata država na Bliskom Istoku. Službeno je nastala unilateralnim usvajanjem deklaracije o nezavisnosti koju su 15. novembra 1988. u egzilu u Alžiru donele Palestinska oslobodilačka organizacija i Nacionalno veće Palestine. Međunarodno-pravni status priznat joj je u novembru 2012. nakon glasanja u Generalnoj skupštini UN, kada je Palestini dodeljen status države posmatrača u Ujedinjenim Nacijama (sa 138 glasova za, 9 protiv i 41 suzdržanih).


Geografija
Palestina se sastoji iz dve odvojene teritorijalne celine - Pojasa Gaze i Zapadne Obale. Ova dva dela Palestine razdvaja teritorija Izraela. Palestina se graniči sa Izraelom, Egiptom i Jordanom.

Istorija
Naziv Palestina potiče od naroda pod nazivom Filistejci, koji je nastanjivao ovo područje u antičko doba. Filistejci su imali nekoliko nezavisnih gradova-država, od kojih su najznačajniji bili Gaza, Ašdod i Aškelon.

Od 7. veka, Palestina je deo Arapskog kalifata, a u 11. veku je osvajaju krstaši. Nakon pobede muslimana nad krstašima u 12. veku, Palestina ulazi u sastav države Ajubida, a u 16. veku postaje deo Osmanskog carstva.

Nakon Prvog svetskog rata, Palestina postaje Britanska kolonija, da bi 1947. godine bila predložena njena podela na dve nezavisne države - jevrejsku i arapsku. Stvorena je, međutim, samo jevrejska država Izrael, koja je pored teritorija koje bi joj pripale prema planu podele, anektirala i neka područja koja su trebala da pripadnu državi Arapa (Palestinaca). Delovi Palestine koji nisu ušli u sastav Izraela (Zapadna Obala i Pojas Gaze) uključeni su tada u sastav Jordana i Egipta.

Tokom rata iz 1967. godine, Izrael osvaja Zapadnu Obalu i Pojas Gaze da bi na delu ovih teritorija bila formirana autonomna Palestinska Nacionalna Uprava 1994. godine. 2004. godine, Izrael se povlači iz Pojasa Gaze, ali zadržava kontrolu nad Zapadnom Obalom. 2007. godine kontrolu nad Pojasom Gaze preuzima palestinska organizacija Hamas, koja u Pojasu Gaze formira sopstvenu palestinsku vladu suprotstavljenu palestinskoj vladi na Zapadnoj Obali.

29. novembra 2012. godine Generalna skupština UN-a donosi odluku da prizna Palestinu kao suverenu državu.




11. А Господ рече синовима Израиљевим: Од Мисираца и Амореја и од синова Амонових и од Филистеја,
12. И од Сидоњана и од Амалика и од Амонаца, који вас мучише, нисам ли вас избављао кад вапијасте к мени?
13. Али ви остависте мене и служисте другим боговима; зато вас више нећу избављати. (Судије 10)

Још се Самсон борио са Филистејима, а испаде да је Господ Филистејац. Цео стари завет говори о томе. Мало више студирања би помогло да се бар знају историјске чињенице, ако се већ Библија не познаје.

Prijatelju ne uci nikoga istoriji , vec procitaj prethodne postove pa vidi o cemu se radi , rec je bilo o vodecem telu koji je u Americi , za koje stalno kritikujete da su ameri ia da nas vode na pogresan put, dao sam odgovor da je Isus koji je kao Zidov Jevrejin i koji je ziveo u Palestinskom delu zapoceo sa Krscanstvom , i prosirio svetom dakle uopste ne igra uloga lokacija mesta , kao sto nam mnogi prebaciju da je iz Amerike .

 

[Adrian BG]

Читао сам ја претходне постове и апсолутно се слажем да је у Америци легло секташтва, окултизма и безбожништва. То не говорим само ја, већ многи искрени пастори којима није битно никакво "водеће (масонско) тело", већ само Господ и нико други.

Веома ревносно пратим шта се дешава свуда, како на "трулом западу", тако и на истоку, што знам да је далеко битније. Ви гледате и слушате само запад, поготову та масонска змијска лажљива легла. Одакле ти само помисао да било коју световну организацију поредиш са Царем над царевима? Убедили су вас да су они једини меродавни да одмеравају цео хришћански свет. Таквих "тела" има у огромном броју, што је циљно прављено да разједини хришћански свет. Да га поведе у међусобни рат и заваду. Једни друге да паганизујемо и водимо бесомучне расправе, док се хришћанство одаљава од Христоса у потпуности.

И откуд идеја тим вашим "пророцима" да је хришћанство демократија? Црква је МОНАРХИЈА. На челу је Монарх Благи, Вечни Бог, Кнез мирни. Али никако толерантни на оне који раздиру Његову Цркву. Таквих организованих групација је било одмах након апостола, чак и за време писања посланица. Лепо Павле рече да ће долазити многи вуци да одвраћају вернике са собом, исте те науке и сада живе у многим скоронасталим "телима".

Како Америка сатанизује читаве народе зарад интереса, тако и ваше организације чине на религијском пољу. Исти метод, да нас убедите како смо луди и да не знамо у шта верујемо. Па ћете онда ви по налогу ваших ментора из "водећих тела" и "скупштина" да нас просветлите правом науком. Јер сви ви веома гласно говорите да имате Христоса, а да смо Га ми изгубили. Чак су вас убедили да се крије у Бруклину, да је већ дошао. Није ми јасно како само неко може да прихвати те лажи и обмане, али ко жели да га обмањују, тај ће и бити обманут.


Предраг Р. Драгић Кијук

ХРИШЋАНСТВО БЕЗ ХРИСТА

1.

Између нововековног духовног препорода, који се догађа ологосношћу, ухристовљењем, и историјске истине о хришћанству постоје такве разлике да се разлози теоријске кохерентности (јединствено хришћанство) доследно завршавају у принципијелним разилажењима (дисперзивно хришћанство).

Овом приликом ћемо указати на основне разлике у разумевању хришћанско-догматског принципа монархичности, односно на његово религијско-психолошко својство спознаје (персоналистичко искуство) и на његово религијско-политичко својство реалитета (ауторитарно искуство). У првом случају вера поседује моћ ,,могућности спознаје без доказивања” (Булгаков) чиме се исцрпљује монархистичка теодицеја, у другом она постаје моћ институционализоване вере, чиме почиње монархистичка пракса.
Иако нису установљене две врсте хришћанства, можемо да – парафразирајући наслов једне од књига Николаја Берђајева – разликујемо хришћанство као ,,царство духа” и хришћанство као ,,царство ћесара”. То, даље, значи да хришћанску филозофију, филозофију љубави, филозофију живота – уочавамо као процес који траје у христоцентричној конзистентности, то јест верно начелима изворног, саборног, католичанског, симфонијског, свечовечанског, екуменског, хармонијског и православног свејединства. Али, хришћанска мисао се развијала, трајала (и траје) и кроз процес особене секуларизације, и кроз, искључиво, процес на нивоу номиналног припадништва, а што значи верно начелима човекоцентричне конзистентности.

Различити процеси исте религиозне идеје и јесу разлог што првотно уочавамо хришћанство као ,,царство духа”, односно Цркве, и као ,,царство ћесара”, односно државе. Ergo, употребно, политички праксеолошко, инструментализовано, прагматски државотворно и номинално хришћанство – јесте хришћанство без Христа, јесте у ствари феномен хришћантсва без Христа, што представља духовни напор човекоцентричне, а не христоцентричне персоналности.
​

Пре свега, успостављен феномен човекоцентричног хуманизма дејствовао је као двоједан деструкцијски процес:

​

1. Разграђивао је, компромитовао и периферизирао симфонијско, есхатолошко, екуменско својство хришћанске филозофије, и​

2. Утемељивао нарцисоцентрични, хомоцентрични ауторитет који – будући да је само инструментализовао хришћанство – постоји као ауторитет изопаченог хришћанства, као хришћански ауторитет без Христа.

Прецизније, користећи хришћанство као политичко средство, човекоцентрични дух је – како је то запазио Хомјаков – Цркву Христову претворио у земаљску државу. На религијском и емпиријском плану, последично, рационалистички, механицистички европоцентрични ум потискивао је ауторитет Богочовека Христа, а на психолошком и политичком плану успостављао ауторитет Човекобога. У томе је, на веома убедљив начин, и свесадржана истина успона и суновраћања другомиленијумске историје глобалне хришћанске заједнице.

 

[AApocketz]

Читао сам ја претходне постове и апсолутно се слажем да је у Америци легло секташтва, окултизма и безбожништва. То не говорим само ја, већ многи искрени пастори којима није битно никакво "водеће (масонско) тело", већ само Господ и нико други.

Веома ревносно пратим шта се дешава свуда, како на "трулом западу", тако и на истоку, што знам да је далеко битније. Ви гледате и слушате само запад, поготову та масонска змијска лажљива легла. Одакле ти само помисао да било коју световну организацију поредиш са Царем над царевима? Убедили су вас да су они једини меродавни да одмеравају цео хришћански свет. Таквих "тела" има у огромном броју, што је циљно прављено да разједини хришћански свет. Да га поведе у међусобни рат и заваду. Једни друге да паганизујемо и водимо бесомучне расправе, док се хришћанство одаљава од Христоса у потпуности.

И откуд идеја тим вашим "пророцима" да је хришћанство демократија? Црква је МОНАРХИЈА. На челу је Монарх Благи, Вечни Бог, Кнез мирни. Али никако толерантни на оне који раздиру Његову Цркву. Таквих организованих групација је било одмах након апостола, чак и за време писања посланица. Лепо Павле рече да ће долазити многи вуци да одвраћају вернике са собом, исте те науке и сада живе у многим скоронасталим "телима".

Како Америка сатанизује читаве народе зарад интереса, тако и ваше организације чине на религијском пољу. Исти метод, да нас убедите како смо луди и да не знамо у шта верујемо. Па ћете онда ви по налогу ваших ментора из "водећих тела" и "скупштина" да нас просветлите правом науком. Јер сви ви веома гласно говорите да имате Христоса, а да смо Га ми изгубили. Чак су вас убедили да се крије у Бруклину, да је већ дошао. Није ми јасно како само неко може да прихвати те лажи и обмане, али ко жели да га обмањују, тај ће и бити обманут.


Предраг Р. Драгић Кијук

ХРИШЋАНСТВО БЕЗ ХРИСТА

1.

Између нововековног духовног препорода, који се догађа ологосношћу, ухристовљењем, и историјске истине о хришћанству постоје такве разлике да се разлози теоријске кохерентности (јединствено хришћанство) доследно завршавају у принципијелним разилажењима (дисперзивно хришћанство).

Овом приликом ћемо указати на основне разлике у разумевању хришћанско-догматског принципа монархичности, односно на његово религијско-психолошко својство спознаје (персоналистичко искуство) и на његово религијско-политичко својство реалитета (ауторитарно искуство). У првом случају вера поседује моћ ,,могућности спознаје без доказивања” (Булгаков) чиме се исцрпљује монархистичка теодицеја, у другом она постаје моћ институционализоване вере, чиме почиње монархистичка пракса.
Иако нису установљене две врсте хришћанства, можемо да – парафразирајући наслов једне од књига Николаја Берђајева – разликујемо хришћанство као ,,царство духа” и хришћанство као ,,царство ћесара”. То, даље, значи да хришћанску филозофију, филозофију љубави, филозофију живота – уочавамо као процес који траје у христоцентричној конзистентности, то јест верно начелима изворног, саборног, католичанског, симфонијског, свечовечанског, екуменског, хармонијског и православног свејединства. Али, хришћанска мисао се развијала, трајала (и траје) и кроз процес особене секуларизације, и кроз, искључиво, процес на нивоу номиналног припадништва, а што значи верно начелима човекоцентричне конзистентности.

Различити процеси исте религиозне идеје и јесу разлог што првотно уочавамо хришћанство као ,,царство духа”, односно Цркве, и као ,,царство ћесара”, односно државе. Ergo, употребно, политички праксеолошко, инструментализовано, прагматски државотворно и номинално хришћанство – јесте хришћанство без Христа, јесте у ствари феномен хришћантсва без Христа, што представља духовни напор човекоцентричне, а не христоцентричне персоналности.
​

Пре свега, успостављен феномен човекоцентричног хуманизма дејствовао је као двоједан деструкцијски процес:

​

1. Разграђивао је, компромитовао и периферизирао симфонијско, есхатолошко, екуменско својство хришћанске филозофије, и​

2. Утемељивао нарцисоцентрични, хомоцентрични ауторитет који – будући да је само инструментализовао хришћанство – постоји као ауторитет изопаченог хришћанства, као хришћански ауторитет без Христа.

Прецизније, користећи хришћанство као политичко средство, човекоцентрични дух је – како је то запазио Хомјаков – Цркву Христову претворио у земаљску државу. На религијском и емпиријском плану, последично, рационалистички, механицистички европоцентрични ум потискивао је ауторитет Богочовека Христа, а на психолошком и политичком плану успостављао ауторитет Човекобога. У томе је, на веома убедљив начин, и свесадржана истина успона и суновраћања другомиленијумске историје глобалне хришћанске заједнице.

Koji su to hrišćani što su bez Hrista?

 

[Malecki I]

Ni jednoj

Isus Navin 5.13-14 ....Jesi li na našoj strani ili na strani naših neprijatelja 14. Ni na jednoj...

Verujem samo jednom pastiru koji će svoje stado potražiti lično bez posredstva današnjih pastira. Proročanstvo je zapisano u Jezekilj 34.11. ... evo me ja ću ( lično) potražiti svoje ovce i pobrinuti se za njih..

Dakle ti slušaš samoga sebe!

 

[Adrian BG]

Они који не знају (не схватају и прихватају) ко је Он, који не препознају Светлост, већ имају "мишљење" или усађено или прихваћено "веровање", никако спознају. Можеш рећи да је истинита Светлост анђео, само пророк итд.; свашта се може тврдити и веровати. Али само се од Бога и кроз Бога може препознати.

1. У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.

9. Беше Видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет.
10. На свету беше, и свет кроза Њ поста, и свет Га не позна.


6. Речју Господњом небеса се створише, и духом уста Његових сва војска њихова. (Псалам 33)


Речју су и анђели створени. Како онда може неко поредити Реч Божију са творевином? Јер анђели небески знају ко их је створио кроз Реч Своју, ко се Речју објавио и показао. Јер ко виде отеловљену Реч, тај виде Бога Оца. Не слушате, не желите то, ваш ум тешко може прихватити. Лакше вам је да понављате једно те исто докле вам се каже. Јер сте ви овде и на нашим праговима по задатку.

 

[AApocketz]

John 1

1:1 In the beginning was the Word, and the Word was with YHWH, and the Word was YHWH.

1:2 The same was in the beginning with YHWH.

1:3 All things were made by him; and without him was not any thing made that was made.

1:4 In him was life; and the life was the light of men.

1:5 And the light shineth in darkness; and the darkness comprehended it not.

1:6 There was a man sent from YHWH, whose name was John.

1:7 The same came for a witness, to bear witness of the Light, that all men through him might believe.

1:8 He was not that Light, but was sent to bear witness of that Light.

1:9 That was the true Light, which lighteth every man that cometh into the world.

1:10 He was in the world, and the world was made by him, and the world knew him not.

1:11 He came unto his own, and his own received him not.

1:12 But as many as received him, to them gave he power to become the sons of YHWH, even to them that believe on his name:

1:13 Which were born, not of blood, nor of the will of the flesh, nor of the will of man, but of YHWH.

1:14 And the Word was made flesh, and dwelt among us, (and we beheld his glory, the glory as of the only begotten of the Father,) full of grace and truth.

1:15 John bare witness of him, and cried, saying, This was he of whom I spake, He that cometh after me is preferred before me: for he was before me.

1:16 And of his fulness have all we received, and grace for grace.

1:17 For the law was given by Moses, but grace and truth came by Yahushua the Messiah.

1:18 No man hath seen the Father at any time; the only begotten Son, which was in the bosom of the Father, he hath declared him.

1:19 And this is the record of John, when the Jews sent priests and Levites from Jerusalem to ask him, Who art thou?

1:20 And he confessed, and denied not; but confessed, I am not the Messiah.

1:21 And they asked him, What then? Art thou EliYah? And he saith, I am not. Art thou that prophet? And he answered, No.

1:22 Then said they unto him, Who art thou? that we may give an answer to them that sent us. What sayest thou of thyself?

1:23 He said, I am the voice of one crying in the wilderness, Make straight the way of YHWH, as said the prophet Isaiah.

1:24 And they which were sent were of the Pharisees.

1:25 And they asked him, and said unto him, Why baptizest thou then, if thou be not the Messiah, nor EliYah, neither that prophet?

1:26 John answered them, saying, I baptize with water: but there standeth one among you, whom ye know not;

1:27 He it is, who coming after me is preferred before me, whose shoe's latchet I am not worthy to unloose.

1:28 These things were done in Bethabara beyond Jordan, where John was baptizing.

1:29 The next day John seeth Yahushua coming unto him, and saith, Behold the Lamb of YHWH, which taketh away the sin of the world.

1:30 This is he of whom I said, After me cometh a man which is preferred before me: for he was before me.

1:31 And I knew him not: but that he should be made manifest to Israel, therefore am I come baptizing with water.

1:32 And John bare record, saying, I saw the Spirit descending from heaven like a dove, and it abode upon him.

1:33 And I knew him not: but he that sent me to baptize with water, the same said unto me, Upon whom thou shalt see the Spirit descending, and remaining on him, the same is he which baptizeth with the Set-apart Spirit.

1:34 And I saw, and bare record that this is the Son of YHWH.

1:35 Again the next day after John stood, and two of his disciples;

1:36 And looking upon Yahushua as he walked, he saith, Behold the Lamb of YHWH!

1:37 And the two disciples heard him speak, and they followed Yahushua.

1:38 Then Yahushua turned, and saw them following, and saith unto them, What seek ye? They said unto him, Rabbi, (which is to say, being interpreted, Master,) where dwellest thou?

1:39 He saith unto them, Come and see. They came and saw where he dwelt, and abode with him that day: for it was about the tenth hour.

1:40 One of the two which heard John speak, and followed him, was Andrew, Simon Kepha's brother.

1:41 He first findeth his own brother Simon, and saith unto him, We have found the Messiah.

1:42 And he brought him to Yahushua. And when Yahushua beheld him, he said, Thou art Simon the son of Jona: thou shalt be called Cephas, which is by interpretation, A stone.

1:43 The day following Yahushua would go forth into Galilee, and findeth Philip, and saith unto him, Follow me.

1:44 Now Philip was of Bethsaida, the city of Andrew and Kepha.

1:45 Philip findeth Nathanael, and saith unto him, We have found him, of whom Moses in the law, and the prophets, did write, Yahushua of Nazareth, the son of Joseph.

1:46 And Nathanael said unto him, Can there any good thing come out of Nazareth? Philip saith unto him, Come and see.

1:47 Yahushua saw Nathanael coming to him, and saith of him, Behold an Israelite indeed, in whom is no guile!

1:48 Nathanael saith unto him, Whence knowest thou me? Yahushua answered and said unto him, Before that Philip called thee, when thou wast under the fig tree, I saw thee.

1:49 Nathanael answered and saith unto him, Rabbi, thou art the Son of YHWH; thou art the King of Israel.

1:50 Yahushua answered and said unto him, Because I said unto thee, I saw thee under the fig tree, believest thou? thou shalt see greater things than these.

1:51 And he saith unto him, Verily, verily, I say unto you, Hereafter ye shall see heaven open, and the angels of YHWH ascending and descending upon the Son of man.


the Word was with YHWH, and the Word was YHWH.

 

[piramida4]

John 1

1:1 In the beginning was the Word, and the Word was with YHWH, and the Word was YHWH.

1:2 The same was in the beginning with YHWH.

1:3 All things were made by him; and without him was not any thing made that was made.

1:4 In him was life; and the life was the light of men.

1:5 And the light shineth in darkness; and the darkness comprehended it not.

1:6 There was a man sent from YHWH, whose name was John.

1:7 The same came for a witness, to bear witness of the Light, that all men through him might believe.

1:8 He was not that Light, but was sent to bear witness of that Light.

1:9 That was the true Light, which lighteth every man that cometh into the world.

1:10 He was in the world, and the world was made by him, and the world knew him not.

1:11 He came unto his own, and his own received him not.

1:12 But as many as received him, to them gave he power to become the sons of YHWH, even to them that believe on his name:

1:13 Which were born, not of blood, nor of the will of the flesh, nor of the will of man, but of YHWH.

1:14 And the Word was made flesh, and dwelt among us, (and we beheld his glory, the glory as of the only begotten of the Father,) full of grace and truth.

1:15 John bare witness of him, and cried, saying, This was he of whom I spake, He that cometh after me is preferred before me: for he was before me.

1:16 And of his fulness have all we received, and grace for grace.

1:17 For the law was given by Moses, but grace and truth came by Yahushua the Messiah.

1:18 No man hath seen the Father at any time; the only begotten Son, which was in the bosom of the Father, he hath declared him.

1:19 And this is the record of John, when the Jews sent priests and Levites from Jerusalem to ask him, Who art thou?

1:20 And he confessed, and denied not; but confessed, I am not the Messiah.

1:21 And they asked him, What then? Art thou EliYah? And he saith, I am not. Art thou that prophet? And he answered, No.

1:22 Then said they unto him, Who art thou? that we may give an answer to them that sent us. What sayest thou of thyself?

1:23 He said, I am the voice of one crying in the wilderness, Make straight the way of YHWH, as said the prophet Isaiah.

1:24 And they which were sent were of the Pharisees.

1:25 And they asked him, and said unto him, Why baptizest thou then, if thou be not the Messiah, nor EliYah, neither that prophet?

1:26 John answered them, saying, I baptize with water: but there standeth one among you, whom ye know not;

1:27 He it is, who coming after me is preferred before me, whose shoe's latchet I am not worthy to unloose.

1:28 These things were done in Bethabara beyond Jordan, where John was baptizing.

1:29 The next day John seeth Yahushua coming unto him, and saith, Behold the Lamb of YHWH, which taketh away the sin of the world.

1:30 This is he of whom I said, After me cometh a man which is preferred before me: for he was before me.

1:31 And I knew him not: but that he should be made manifest to Israel, therefore am I come baptizing with water.

1:32 And John bare record, saying, I saw the Spirit descending from heaven like a dove, and it abode upon him.

1:33 And I knew him not: but he that sent me to baptize with water, the same said unto me, Upon whom thou shalt see the Spirit descending, and remaining on him, the same is he which baptizeth with the Set-apart Spirit.

1:34 And I saw, and bare record that this is the Son of YHWH.

1:35 Again the next day after John stood, and two of his disciples;

1:36 And looking upon Yahushua as he walked, he saith, Behold the Lamb of YHWH!

1:37 And the two disciples heard him speak, and they followed Yahushua.

1:38 Then Yahushua turned, and saw them following, and saith unto them, What seek ye? They said unto him, Rabbi, (which is to say, being interpreted, Master,) where dwellest thou?

1:39 He saith unto them, Come and see. They came and saw where he dwelt, and abode with him that day: for it was about the tenth hour.

1:40 One of the two which heard John speak, and followed him, was Andrew, Simon Kepha's brother.

1:41 He first findeth his own brother Simon, and saith unto him, We have found the Messiah.

1:42 And he brought him to Yahushua. And when Yahushua beheld him, he said, Thou art Simon the son of Jona: thou shalt be called Cephas, which is by interpretation, A stone.

1:43 The day following Yahushua would go forth into Galilee, and findeth Philip, and saith unto him, Follow me.

1:44 Now Philip was of Bethsaida, the city of Andrew and Kepha.

1:45 Philip findeth Nathanael, and saith unto him, We have found him, of whom Moses in the law, and the prophets, did write, Yahushua of Nazareth, the son of Joseph.

1:46 And Nathanael said unto him, Can there any good thing come out of Nazareth? Philip saith unto him, Come and see.

1:47 Yahushua saw Nathanael coming to him, and saith of him, Behold an Israelite indeed, in whom is no guile!

1:48 Nathanael saith unto him, Whence knowest thou me? Yahushua answered and said unto him, Before that Philip called thee, when thou wast under the fig tree, I saw thee.

1:49 Nathanael answered and saith unto him, Rabbi, thou art the Son of YHWH; thou art the King of Israel.

1:50 Yahushua answered and said unto him, Because I said unto thee, I saw thee under the fig tree, believest thou? thou shalt see greater things than these.

1:51 And he saith unto him, Verily, verily, I say unto you, Hereafter ye shall see heaven open, and the angels of YHWH ascending and descending upon the Son of man.


the Word was with YHWH, and the Word was YHWH.

-----------------------
Prosto bre - ko pasulj!

ALI - ako imaš prevjes preko očiju,
ako ti nije otkriveno otajstvo,
ako nisi odabran,
onda TU istinu NE VIDIŠ,
niti ćeš je vidjeti.

 

[Zaokret]

za peku
o vernom i razboritom robu koji daje hranu ostalima.kakva je to hrana?
Tacno je da verni i razboriti rob treba da odrzi hriscane budnima,ali kako ce to uciniti ako im necim ne zaokupi paznju,hranom,bilo telesnom bilo duhovnom.Kakvu to hranu daje rob svojima
Sta ti cinis da ostanes budan?kakvu hranu konzumiras?
Jasno je da verni i razboriti sluga nije "Vodja",kako bi ti zeleo da pripises Jehovinim svedocima...
Matej 24:45
45 Ko je dakle taj verni i mudri sluga kog je postavio gospodar njegov nad svojim domašnjima da im daje hranu na obrok?

 

[Malecki I]

Približava se godišnjica Isusove smrti! Mnogi ne znaju zašto je veoma važno razumeti zašto je Isus svojevoljno umro. Evo prilike da saznate istinu:

Obilježavanje smrti Isusa Krista
Srdačno vas pozivamo da zajedno s nama obilježite godišnjicu Isusove smrti. Potražite mjesto održavanja tog skupa koje je najbliže vašem domu.

Pronađi lokaciju
Srdačno ste pozvani!
Održavši posljednju večeru sa svojim učenicima, Isus im je rekao: “Činite ovo meni na spomen!” (Luka 22:19). Time ih je potaknuo da obilježavaju dan u koji je on spremno podnio veliku žrtvu za ljudski rod.

Godišnjica Isusove smrti ove će godine biti u ponedjeljak 14. travnja, nakon zalaska sunca. Jehovini svjedoci pozivaju Vas, Vašu obitelj i prijatelje da tog dana prisustvujete kratkom predavanju u kojem ćete saznati zašto je Isusova smrt važna za nas.

Obilježavanje Kristove smrti održat će se i u Vašem kraju. Ulaz je besplatan, a prilozi se ne skupljaju.

SAZNAJTE VIŠE

Zašto je Isusova smrt važna za nas?

Otkupnina – Božji najvredniji dar

Zašto proučavati Bibliju?