Član
- Učlanjen(a)
- 30.08.2012
- Poruka
- 5
Dragi Prijatelji,
Ako je neko, možda pročitao moj predhodni članak o JS, nadam se da je bilo očigledno da ja ne raspravljam o teološkim i teokratskim aspektima ove organizacije već o sociološkim i psihološkim efektima, prouzrokovanim nebiblijskim doktrinama, koje „vodeće telo“ Udruženja Kule stražare nameće svojim sledbenicima kao apsolutnu „istinu“. Čak i tada se ne bih upuštao u nepotrebne rasprave i ubeđivanja, ali smatram da je neophodno izneti neke činjenice pre svega zbog mnogih ljudi širom sveta koji su zbog ovih „istina“ propatili a da ni izvinjenje ni priznanje greške nije ponuđeno. Mogao bih puno da kažem iz ličnog iskustva kao (bivši) dugogodišnji starešina, nadglednik studije Kule stražare, Predsedavajući u skupštini u Londonu, itd. Ali ću pokušati, ukratko, da opišem problem „dvotrećinske većine“ prilikom glasanja u Vodećem telu, naravno, iza „zatvorenih vrata“. Ove činjenice su zasnovane na svedočanstvu Raymond Franz-a, (knjiga „Kriza Savesti, Borba između lojalnosti Bogu i Lojalnosti Religiji: strane 101-103 Engleski) bivšeg člana Vodećeg tela JS, koji je podneo ostavku na osnovu savesti.
Sledeći primer se bavi problemom vojne službe i alternativama. Naime, tokom drugog svetskog rata, razvijen je stav da Hrišćani ne bi trebali da učestvuju u ratovima, dakle odbijaju vojnu službu, kao i alternative, koje su tokom rata bile: pravljenje oružja, uniformi, snabdevanje jedinica sa municijom, oružjem i hranom itd. Sve je ovo bilo neprihvatljivo za svedoke i zato su mnogi bili u zatvorima. (Važno je zapamtiti da JS nisu jedina grupa koja je odbijala vojnu službu na osnovu savesti, ali o tome drugi put). Tokom posleratnih godina, U Americi, Britaniji zapadnoj Evropi itd. Alternative za vojnu službu su postale mnogo neutralnije. Na primer: rad sa invalidima, pomoć u školama i sličan, društveno koristan rad. Međutim, Jehovini Svedoci su i dalje odbijali i alternative i išli u zatvor, ili bi bili isključeni iz skupštine i tretirani kao „otpadnici“. Mnogi su, bezuspešno, tražili objašnjenje od vodećeg tela jer su osećali po savesti da mogu da prihvate alternativnu službu. Odgovora godinama nije bilo. Konačno, u Novembru 1977. godine, Betel (podružnica) iz Belgije je uputio oficielno pismo Vodećem telu, sa ovim pitanjem, o alternativama vojnoj obavezi“.
Šta se događalo iza zatvorenih vrata:
Pitanje prvi put razmatrano 28. Januara 1978, bez odluke
Pitanje ponovo razmatrano 11. Marta, 26. Septembra, 11 Oktobra, 18 Oktobra, 15 Novembra 1978, bez odluke. Neki detalji sa sastanaka 11. Oktobra i 15. Novembra:
11.10.1978 Prilikom Glasanja, 9 članova Videćeg tela je glasalo da prihvatanje alternativne službe nije prekršaj za isključivanje, 4 člana je glasalo da staro pravilo treba da ostane na snazi. Tri člana nisu bila prisutna (tada je telo imalo 16 članova), i odluka nije postignuta jer je potrebna dvotrećinska većina.
15.11.1978 Prilikom ponovnog glasanja, 10 članova je bilo za promenu pravila, 5 članova protiv, (jedan nije bio prisutan) međutim, posle kratke pauze, jedan od onih 10 (Ted Jaratsz) je promenio svoj stav i odluka nije donesena. (glasali za promenu starog pravila: John Booth, Ewart Chitty, Raymond Franz, George Gangas, Leo Greenlees, Albert Schroeder, Grant Suiter, Lyman Swingle and Dan Sydlick. Glasali za staro pravilo da ostane na snazi: Carey Barber, Fred Franz, Milton Henschel, William Jackson and Karl Klein. Ted Jaratsz uzdržan) odluka nije donesena.
Danas su alternativne službe prihvaćene od strane Jehovinih Svedoka, ali zapitajte se kojiko je ljudi tokom decenija, bespotrebno bilo u zatvoru ili nepotrebno isključeno i odbačeno od strane prijatelja i porodice. Koliko ih je možda i život izgubilo, dok su se nadobudne vođe prepucavale u svojim multi milionskim zgradama u Bruklinu u Nju Jorku...Ja lično ne mogu da prihvatim da Bog ima išta sa takvim ljudima koji nisu dovoljni hrabri ni „izvinite“ da kažu onima sa čijim su se životima igrali. Tužno, zaista veoma tužno.
Pozdrav svima i oprostite ako je ovaj post predugačak, pokušao sam da sažmem u najkraćim crtama.
Ako je neko, možda pročitao moj predhodni članak o JS, nadam se da je bilo očigledno da ja ne raspravljam o teološkim i teokratskim aspektima ove organizacije već o sociološkim i psihološkim efektima, prouzrokovanim nebiblijskim doktrinama, koje „vodeće telo“ Udruženja Kule stražare nameće svojim sledbenicima kao apsolutnu „istinu“. Čak i tada se ne bih upuštao u nepotrebne rasprave i ubeđivanja, ali smatram da je neophodno izneti neke činjenice pre svega zbog mnogih ljudi širom sveta koji su zbog ovih „istina“ propatili a da ni izvinjenje ni priznanje greške nije ponuđeno. Mogao bih puno da kažem iz ličnog iskustva kao (bivši) dugogodišnji starešina, nadglednik studije Kule stražare, Predsedavajući u skupštini u Londonu, itd. Ali ću pokušati, ukratko, da opišem problem „dvotrećinske većine“ prilikom glasanja u Vodećem telu, naravno, iza „zatvorenih vrata“. Ove činjenice su zasnovane na svedočanstvu Raymond Franz-a, (knjiga „Kriza Savesti, Borba između lojalnosti Bogu i Lojalnosti Religiji: strane 101-103 Engleski) bivšeg člana Vodećeg tela JS, koji je podneo ostavku na osnovu savesti.
Sledeći primer se bavi problemom vojne službe i alternativama. Naime, tokom drugog svetskog rata, razvijen je stav da Hrišćani ne bi trebali da učestvuju u ratovima, dakle odbijaju vojnu službu, kao i alternative, koje su tokom rata bile: pravljenje oružja, uniformi, snabdevanje jedinica sa municijom, oružjem i hranom itd. Sve je ovo bilo neprihvatljivo za svedoke i zato su mnogi bili u zatvorima. (Važno je zapamtiti da JS nisu jedina grupa koja je odbijala vojnu službu na osnovu savesti, ali o tome drugi put). Tokom posleratnih godina, U Americi, Britaniji zapadnoj Evropi itd. Alternative za vojnu službu su postale mnogo neutralnije. Na primer: rad sa invalidima, pomoć u školama i sličan, društveno koristan rad. Međutim, Jehovini Svedoci su i dalje odbijali i alternative i išli u zatvor, ili bi bili isključeni iz skupštine i tretirani kao „otpadnici“. Mnogi su, bezuspešno, tražili objašnjenje od vodećeg tela jer su osećali po savesti da mogu da prihvate alternativnu službu. Odgovora godinama nije bilo. Konačno, u Novembru 1977. godine, Betel (podružnica) iz Belgije je uputio oficielno pismo Vodećem telu, sa ovim pitanjem, o alternativama vojnoj obavezi“.
Šta se događalo iza zatvorenih vrata:
Pitanje prvi put razmatrano 28. Januara 1978, bez odluke
Pitanje ponovo razmatrano 11. Marta, 26. Septembra, 11 Oktobra, 18 Oktobra, 15 Novembra 1978, bez odluke. Neki detalji sa sastanaka 11. Oktobra i 15. Novembra:
11.10.1978 Prilikom Glasanja, 9 članova Videćeg tela je glasalo da prihvatanje alternativne službe nije prekršaj za isključivanje, 4 člana je glasalo da staro pravilo treba da ostane na snazi. Tri člana nisu bila prisutna (tada je telo imalo 16 članova), i odluka nije postignuta jer je potrebna dvotrećinska većina.
15.11.1978 Prilikom ponovnog glasanja, 10 članova je bilo za promenu pravila, 5 članova protiv, (jedan nije bio prisutan) međutim, posle kratke pauze, jedan od onih 10 (Ted Jaratsz) je promenio svoj stav i odluka nije donesena. (glasali za promenu starog pravila: John Booth, Ewart Chitty, Raymond Franz, George Gangas, Leo Greenlees, Albert Schroeder, Grant Suiter, Lyman Swingle and Dan Sydlick. Glasali za staro pravilo da ostane na snazi: Carey Barber, Fred Franz, Milton Henschel, William Jackson and Karl Klein. Ted Jaratsz uzdržan) odluka nije donesena.
Danas su alternativne službe prihvaćene od strane Jehovinih Svedoka, ali zapitajte se kojiko je ljudi tokom decenija, bespotrebno bilo u zatvoru ili nepotrebno isključeno i odbačeno od strane prijatelja i porodice. Koliko ih je možda i život izgubilo, dok su se nadobudne vođe prepucavale u svojim multi milionskim zgradama u Bruklinu u Nju Jorku...Ja lično ne mogu da prihvatim da Bog ima išta sa takvim ljudima koji nisu dovoljni hrabri ni „izvinite“ da kažu onima sa čijim su se životima igrali. Tužno, zaista veoma tužno.
Pozdrav svima i oprostite ako je ovaj post predugačak, pokušao sam da sažmem u najkraćim crtama.
Poslednja izmena:
