Nikada nisam bio fan motora. Vetar u kosi i ostalo, ima tu uzbuđenja, ali previše opasno.
1. Motori se drugačije ponašaju od automobila
Možda se nekom učini da vozači motora ne drže pravac, vrludaju i voze nepromišljeno, ali oni bolje vide uslove i prepreke na putu koje vozači auta ne mogu da primate. Naši putevi su puni rupa i neravnina koje on mora da zaobiđe.
Zato nemojte previše da im se približavate i držite sigurno rastojanje kako bi mogli da reagujete ukoliko motociklista promeni pravac kako bi zaobišao rupu na putu.
2. Veličina motora
Motori su daleko manji što sa jedne strane im omogućuje lakše snalaženje i parkiranje, ali sa druge strane su teže vidljivi.
Svaki auto ima svoje “slepe uglove” gde motorcikl može da se “sakrije”. Posebno je opasno ukoliko pokuša da prođe auto sa njegove desne strane koju vozači retko kada provere pre nego što urade neki manevar.
Veličina motora može da prevari i u proceni razdaljine, ponekad je teško reći koliko je on daleko i koliko brzo ide, a nepažljiviji vozači ih često i ne primate.
Zato treba dobro podesiti retrovizore i stranična ogledala, a ukoliko na putu ima dosta motora, okrenite glavu kako bi ste proverili iza sebe i sa strane pre nego što skrenete.
3. Signalna svetla na motorima
Žmigavci i stop svetla na motorima su manja i teže primetljivija, posebno noću i usled loših vremenskih uslova.
Dosta motociklista prilikom kočenja upotrebljavaju tz “kočenje motorom”, tako da se stop svetla neće ni upaliti. Kada su vremenski uslovi dobri a putevi suvi, njima je potrebno kraće vreme za kočenje, što može da iznenadi vozače automobila koji voze iza njih.
Zato ne treba voziti blizu motora kako bi imali vremena za reakciju (preporučuje se rastojanje od najmanje četiri sekunde).
4. Vremenski uslovi
Loši vremenski uslovi na putu više utiču na motocikliste nego na vozače automobila. Klizavi i vlažni kolovozi, prosuto ulje i gorivo, sneg, poledica, jak vetar, magla, itd., su opasniji za vozila na dva nego na četiri točka.
Manja dodirna površina sa kolovozom znači manju kontrolu prilikom skretanja i kočenja. Osim toga, loše vreme utiče i na vozače automobila tako što im ograničava vidljivost i pažnju na putu i teže (i kasnije) primećuju motocikliste.
5. Vožnja noću
Da se opet pozovemo na amaričke statistike koje kažu da se 43 posto smrtnih slučajeva motociklista dogodi između 18:00 i 3:00 ujutru. Motori se noću teško primećuju, tako da vozači automobila kada sunce zađe treba da obrate daleko veću pažnju na njih, a kada ih primate treba da drže veće rastojanje.
6. Motocikli imaju pravo na sopstvenu traku
Motocikli imaju pravo na traku isto kao i SUV ili kamioni. Namera da se sa njima podeli traka ne samo da je opasna nego je i kažnjiva po zakonu.
To što oni mogu da voze paralelno sa automobilima ili drugim motorima, ne znači da treba tako i da se radi. Motorimat reba dati prostora i voziti iza ili ispred njih, ali nikako u istoj traci.
7. Raskrsnice
Raskrsnice su posebno opasne za motore. Sudar automobila na raskrsnici obično završi sa manjom ili većom materijalnom štetom, ali za motociklistu može da bude fatalno.
41 odsto nesreća motora sa smrtnim ishodima rezultat je skretanja automobila ulevo dok se motor kretao pravo ili preticao ostala vozila. Zato bez naglog skretanja ulevo ukoliko niste dobro pogledali pored i iza vas, i propustiti prvo motociklistu kada se upali zeleno svetlo.
8. Predvidljivost u vožnji
Predvidljivost svih učesnika u saobraćaju je veoma bitna, a posebno je značajna za motocikliste. Oni teže mogu da se sklone ukoliko teži i veći auto odjednom skrene ili naglo zakoči.
Vozači automobila moraju na vreme dati svetlosni ili zvučni signal o svojim namerama, kako bi motociklisti mogli na vreme da reaguju.
Korišćen tekst sa sajta
MMS rent a car