Upravo jedinke koje izbegavaju iracionalno ponasanje imaju vecu sansu za opstanak i reprodukciju, ako se umereno hranis ili ako ne pusis imas sansu da duze zivis i da ostvaris potomstvo i da se brines o njemu.
Sto se tice prezderavanja i nije to toliko iracionalno. Veci deo ljudske istorije hrana je bila u oskudnim kolicinama i kada naletis na vecu kolicinu nije nerazumno da konzumiras koliko god si u stanju iako u tom momentu nije neophodno toliko hrane. Visak organizam deponuje i imas rezerve za kasnije. Problem je sto hrana, pogotovu ona vrsta koja se teze nalazi u prirodi poput hrane koja sadrzi dosta secera ili masti, nije toliko cesta bez planirane kultivacije. Kada bi naleteo na drvo koje ima vocne plodove ili recimo na med, konzumacija takve hrane oslobadja niz reakcija u mozgu i dovodi do osecaja zadovoljstva pa zato nastavljas da konzumiras to kada god mozes, ali tada toga nije bilo u izobilju. Problem je sto danas, barem u zapadnom delu sveta imas te hrane u izobilju tako da je danas iracionalno jesti velike kolicine kaloricne hrane ali nije bilo iracionalno raditi to kada je bila oskudna. E sad, zasto to ljudi rade danas, pa zato sto je takvo ponasanje adiktivno. Isto je i za cigarete. Isto ti se aktivira centar u mozgu za zadovoljstvo i nastavljas sa adiktivnim ponasanjem. Dakle, osobina koju smo razvili u toku evolucije, da pozitivno reagujemo na stvari koje su retke u prirodi, kao slatki i generano kaloricni izvori hrane, pod novim okolnostima nam se moze obiti o glavu. Zanci , moras da se adaptiras. Jedinke koje to rade uspesnije, koje su disciplinovanije, mogu opstati duze i imati potomstvo i starati se o njemu tokom zdravog perioda zivota. Dodao bih da su cigarete i deo kulturnog mema, koji je nekad bio jako popularan ali danas gubi na tom polju, pa je za ocekivati da ce vremenom covecanstvo da otarasi te glupe navike. Iste stvari se mogu reci i za alkohol, koji za raliku od cigareta daje odredjenu kolicinu energije, iako su to kalorije sa visokim secernim indeksom.
U toku evolucije, mogucnost prepoznavanju obrazaca u prirodi i njeno poboljsanje je davalo prednost jedinkama da opstanu. Kako smo poboljsavali mentalne kapacitete, to nam je davalo priliku da pronalazimo zadovoljstvo i u drugim elemntima koji nisu nuzno vezani za opstanak. Otud i nastanak obicaja odnosno kulture u manjim zajednicama na primer plemenskim ili rodovskim. Kulturni geni, odnosno memi se sire vrlo slicno poput fizickih gena. Ideje se sire, neke su dobre, neke su lose, neke opstanu a neke ne.
E sad, iracionalno ponasanje vernika. Imas primere u bibliji da su pojedinci bili spremni da se zrtvuju za svoju veru, odnosno neki su i danas spremni da brane i racionalisu genocide i monstruozna dela glavnih protagonista biblije. Nema tu niceg moralnog, nema tu niceg plemenitog, samo je opstanak bitan. Vernik misli da ima jos jednu turu zivota, posle smrti i gleda da zadovolji potrebne uslove. Plasi se za sopstveni opstanak u imaginarnoj realnosti pa ce ciniti i najnerazumnije stvari. Posto mora da bude po volji nebeskog tate, probace da odbrani sve njegove zlocine. Kada bombas samoubica krene u akciju, misli da je to odlicn nacin da opstane vecno i da ga cekaju 72 device. Kao sto sam vec rekao, nema tu nikakvog morala i dobrote, svako gleda da sacuva svoju guzicu. Opstanak.
Eto ti jedan primer kako evolucija objasnjava i iracionalno ponasanje od koje jedinka moze da ima stetu a ne korist.