ИЗАБРАНЕ СВЕТООТАЧКЕ ПОУКЕ

[ramirez]

на данашњи дан може из списа царев завет св. н. велимировића:

"сваком срцу што љубављу гори
"са небеса стижу одговори.
"сваком бићу што бога прославља
"бог се благи милостиво јавља".

 

[seheresada]

Ko vjeruje u Isua,Isus ga interesuje i taj covek ili zena se svim silama bori da sazna sto vise o njemu.

Jednostavno ako te zanima nije ti problem procitati a jos manji problem shvatiti!!!

Ne sekiraj se lapidus što ne rzumeš..deca pvo uče slova pa tek onda čitaju..pa sve po redu..kalimerčica je sve to divno posložila prvo počni od osnovni sttvari..jer svaki minut truda će ti se isplatiti...život će ti postati i lepši i lakši...samo napred i neka ti dragi Bog da snage i volje ....

Dodato posle 1 48 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Архим. Григорије (Капсанис)
Обожење као циљ човековог живота​

Тема о циљу нашег живота веома је озбиљна, јер се односи на најважније питање за човека: из ког разлога се налазимо на земљи. Ако човек правилно постави ову тему, ако нађе свој прави циљ, тада то може да учини и у свему - у свакодневним питањима свог живота, као што су односи са другим људима, студије, занимање, брак, добијање и васпитавање деце. Ако пак, не постави правилно ову важну тему, тада ће бити неуспешан и на сваком плану свог животу. Јер какав смисао могу да имају сви планови, ако на концу људски живот нема смисла?
Већ од првог поглавља Светог Писма, свештени писац нам објављује смисао нашег живота - да Бог створи човека "по кони и по подобију" Своме. Уверавамо се дакле, у велику љубав коју има Тројични Бог према човеку. Не жели га просто као једно биће са неким врлинама, неким даровима, неким предностима у односу на осталу твар, већ га жели као бога по благодати.
Споља се човек показује напросто као једна биолошка егзистенција као што су и друга жива бића - животиње. Свакако јесте животиња, али "животиња ... по Божијем промислу обожена (zw/on ))) qeou,menon)", како карактеристично говори Св. Григорије Богослов (Реч на Богојављање, PG 36, 324, 13). Човек је једино биће које се разликује од читаве творевине, једини који може да постане бог.
"По икони" - означава д?р коју је Бог дао само људима, одвојено од свих створења Његових, тако да /човек/ представља икону Божију. Ова благодат је: разумно мишљење, савест, владање собом тј. слобода, моћ стварања, љубав и жудња према савршенству и према Богу, лична самосвест. И све друго што чини човека изнад је свих осталих створених живих бића и зато он јесте човек и личност. Што год сачињава човека јесте његов дар "по икони".
Имајући ово "по икони", човек је позван да стекне и оно "по подобију" - обожење. Творац, Бог по природи, позива човека да постане бог по благодати.
Даде дакле, Бог дарове човеку да буде "по икони" да би постигао много више, да достигне сличност (o`moi,wsi) са Богом и Саздатељем својим, да има, не спољашњу, моралну, заједницу са Њима, већ једно личносно јединство са Творцем својим.
Можда је одвећ храбро да већ сада говоримо и размишљамо, како је циљ живота нашег да постанемо богови по благодати. Ипак, ни Свето Писмо ни Оци Цркве нису то од нас утајили.
На жалост, постоји незнање (a'gnoia) људи који су изван Цркве, али и многих који су у Цркви. Зато сматрају да је циљ нашег живота, у најбољем случају, напросто једно морално побољшање - да будемо бољи људи. Међутим, према Јеванђељу, према Предању Цркве и према Светим Оцима, то нам тако није предано. Није довољно да човек само постане бољи него што јесте - моралнији, правденији, уздржанији, пажљивији. Све ово људи треба да буду, али то није главни и коначни циљ, ради којег је Саздатељ и Творац наш саздао човека. Који је тај циљ? Обожење. Да човек заједничари са Богом, и то не на један спољашњи и емоционални начин, већ онтолошки, стварно.
Тако је високо православна антропологија поставила човека. Ако упоредимо антропологије свих философских, социолошких или психолошких система са православном антропологијом, врло ћемо се лако уверити колико су сиромашни, колико не одговарају великој жудњи човека за нечим много узвишенијим и истинитијим у његовом животу.
Човеку стога "беше наређено да буде бог", створен је да постане бог. А ако не нађе пут обожењу, осећа изнутра једну празнину, осећа да нешто не иде како треба. Не радује се, чак и ако покуша да прикрије празнину другим активностима. Може да се умртви, да начини један бљештави свет, који је међутим истовремено сиромашан, мали, ограничен, и да се окружи, да се затвори унутар њега. Може да организује тако свој живот, да скоро уопште немирује, сам а собом. Може буком, тензијом, телевизијом, радијом, сталним информацијама - било чиме, да покуша, као помоћу наркотика, да заборави, да не размишља, да се не узнемирава, да се не чуди што не иде добро, да је скренуо са свог циља.
И тако, савремени напаћени човек не назали спокоја док не нађе оно друго, оно више, што заиста постоји у нашем животу, оно заиста дивно и стваралачко.
Може ли човек да се сједини са Богом? Може ли да заједничари са Њим? Може ли да постане бог по благодати?

 

[Kalimerčica]

"Krotost je neka tajanstvena sila, koju na završetku celog života dobijaju oni koji su potpuno sveti. Ova se sila daje samo onima koji su savršeni u vrlini i to pomoću blagodati, uonoliko, razumese, ukoliko su sposobni za ovo po prirodi svojoj: jer ova vrlina sadrži u sebi sve!"

Sv. Isak Sirin

 

[Kalimerčica]

Ava Antonije ispitujući dubine sudova Božijih pitaše govoreći: "Gospode kako to da neki umiru
maloljetni a neki u dubokoj starosti? I zašto da neki siromaše, a drugi se Bogate? I kako to da se
Bogate nepravedni, a siromaše pravedni?" Dođe mu glas koji govoraše: "Antonije, pazi na sebe​

samog; ovo su sudovi Božji i nije ti od koristi da ih upoznaš."

Upita neko avu Antonija govoreći:"Čega treba da se držim da bih ugodio Bogu?" I odgovorivši
starac reče:"Ono što ti zapovedim, drži: ma gdje išao imaj uvijek Boga pred očima; bilo što radio ili
govorio imaj svjedočanstvo iz Svetoga Pisma; mjesto na kom se nastaniš, ne napuštaj brzo. Ovo​

troje drži i spašćeš se."

 

[Kalimerčica]

Reče ava Antonije:"Videh sve vražije (satanine) zamke razapete po zemlji. Pa uzdahnuvši rekoh:Ko je taj koji će im izbeći? I čuh glas koji mi govoraše:S​

​

​

​

mirenoumlje."​

Reče ava Antonije:"Kovač kada kuje prvo smišlja šta treba da napravi: srp, nož, sekiru. Tako i mi: prvo treba da razmislimo koju vrlinu tražimo, da se ne bi uzalud trudili."​

Reče ava Antonije:"Ja se Boga više ne bojim, nego ga volim. Jer ljubav izgoni strah napolje."

Jednom ava Antonije primi pismo cara Konstantina da dođe u Carigrad, pa se mišljaše šta da radi. Reče avi Pavlu svome učeniku: "Treba li da idem?" A on mu reče:"Ako odeš zvaćeš se Antonije, a ako ne odeš, ava Antonije."
​

Bi oklevetan brat u opštežiću za blud, pa ustavši dođe avi Antoniju. Dođoše bratija iz opštežića da ga isprave i da ga uzmu, pa počeše da ga izobličavaju šta je to uradio. A on se branjaše kako on to nije učinio. Zadesi se ondje ava Pafnutije Kealas pa im ispriča ovu priču:"Vidjeh čoveka na obali reke zaglibljenog u blato do kolena. A došavši neki da mu dadnu ruku, gurnuše ga do vrata!". Na to će ava Antonije o avi Pafnutiju:"Gle pravog čovjeka, sposobnog da ispravi i spasi duše." Postiđeni rečju starca napraviše metaniju bratu. Pa utešeni ocima uzeše ga u opštežiće.

​

​

 

[Kalimerčica]

‎"Не напуштај вољу Божију да би испунио вољу људи". Преп. Антоније Велики
"Воли грешнике , но мрзи дела њихова". Свети Исак Сирин
‎"Морална лепота , лепота душе , срца и карактера светли и кроз најружније лице човека". Свети Владика Николај Велимировић

 

[Kalimerčica]

‎"Ако си богаташ и највише волиш да говориш о богатству и телесним уживањима, нико ти не може бити досаднији од човека духовна, који говори о Богу".
‎"Не радовати се туђем добру јесте једна од најнедостојнијих одлика огрубеле од греха душе људске. Но , радовати се туђој радости могу само деца и они који су невини као деца". Свети Владика Николај Велимировић

 

[Kalimerčica]

‎"Онај ко не зна истину , не може истински ни веровати, будући да знање по природи предходи вери. Оно што је речено у Писму, речено је не само да бисмо ми знали, него да бисмо творили". - Преподобни Исихије, Презвитер Јерусалимски

 

[terminus]

Bez uvrede,podseća me na ono:"Sve je sranje sem pišanja,a i pišanje je sranje ako pišaš uz vetar.(aka Vladika)- Između ostalog nedostaje Ti jedno slovo(možda T ? ili ...b..) -.I koje taj Vladika...sa čuvenim "mislima"?Po biografiji liči na totalnog gubitnika koji nije bio uz svoj narod kada mu je najviše trebao.Umesto toga pravio se pametan kada je sve prošlo,a posle bitke i takvi **** budalama ispadaju pametni.

 

[rollmilan]

Taman sam se ustremio da verbalno napadnem ovog terminusa , da mu malo kidam živce i u pripremama za napad odustao sam od toga . Imao sam i želju i htenje da podržim ovog našeg Sveca ali kad sam video da taj čovek ništa suvislo nije napisao, manuo sam se tog posla.
Ljudi moji, kako možete da čitate ovo "sveto" dno dna , da nije ništa napisao imao bih lepše mišljenje o njemu , ovako to njegovo "mudrovanje " nije nista drugo nego gomilanje banalnosti , jedan nesnošljivi kič.