ИЗАБРАНЕ СВЕТООТАЧКЕ ПОУКЕ

kiza13 · 14.05.2009

- у цркву узлази као на небо. у њој немој говорити нити
помишљати ни о чему земаљском.

св. нил синајски

- иди чешће у црку. она нас избавља од бура и спољашњих
узнемирења.

св. нил синајски

Ava Justin Ćelijski: «Jesi li tužan, u Svetom Pismu ćeš naći utehe; jesi li žalostan – radost, jesi li gnevan – ukroćenje, jesi li sladostrastan – celomudrije; jesi li nemudar – mudrost; jesi li rđav – dobrotu; jesi li zločinac – milost i pravdu; jesi li čovekomrzac – ljubav. U njemu ćeš naći lek za sve svoje poroke i mane, i hranu za sve svoje vrline i podvige».

kiza13 · 15.05.2009

мисли достојевског

- бог није у сили него у истини.
- туђом несрећом човекне стиче памет.
- смерна љубав је страшна сила,од свих најјча, нема јој равнау свету.
- ко много зна брзо ће остарети.
- песници су сви претерано осетљиви .
- само, како ће човек бити добар без бога?!(...) јер кога ће он тада волети, исти тај човек? коме ће бити благодаран, коме ће химну певати?
- савест је нешто што виче у души, лупа у мозгу непрестано.
- љубав се не може створити ни из чега, ни из чега само бог ствара.
- све је у рукама човечијим, а све му испред носа умакне само због какавичлука.
- кад одгурнеш човека ти га ниси поправио.
- помоћу новца је био раван са свим оним што је више од њега.
- власт се даје самоономе ко се усуди дасе сагне и узме је.
- паре су башзбогтогаподле и мрске што дају чак и таленте.
- што се лажју започне, лажју се мора и завршити – то је природан закон.
- смех је насигурнија пробадуше.
из кињге. „мисли достојевског“
„дерета“, београд 2002.г.
преузео из „православља“ бр.853. 2002 год.

------------------------------

- древне хришћане враг је искушавао мучењима,
а данашње искушава болестима и помислима
(преп.амросије оптински).

- бог не тражи од болесника телесне подвиге, него само
трпљење са смирењем и благодарење
(преп. амросије оптински)

------------------------------------
o, сведржитељу, како во да те не ружи, а човек те ружи? зашто си створио вола с чистијим устима од човека.

о свемилстиви, како жабе да те не псују, а човек те псује?зашто си створио жабу, с племенитимјим грлом него човека?

о светрпељиви,како да змија не хули на тебе, а човек хули? зашто си створио змију ближу ангелиманего човека?

- учи шта хоћеш,и знај што можеш, али једно не смеш не знати: да је увек дргоценије добро владање него много знање. многозналица у рибијашком гуњу изазива презрење, а незналица у робијашком гуњу изазива сажалење.
- учи шта хоћеш и знај што можеш, али једно несмеш научити: на зло употребити своје знање. колико је и колико пута речено: боље је и не знати него знати па злоупотребити.
- све што си изгубио ради бога, сачувао си; све што си сачувао ради себе, изгубио си.
- свешто си дао у име божије, дао си под интерес; све што си дао у име своје славе и усујете, бацио си у воду.
- све што си примио од људи као до бога, донело ти је радост; све што си примио од људи као људи, донело ти је бригу.

сабрана дела књ.iv, св. владика николај в.

-----------------------------------------------

Ко другоме даје, Бог њему стално додаје а ко другома отима Бог њему стално одузима.

Св.Николај Велимировић

sector · 25.02.2010

ИЗАБРАНЕ СВЕТООТАЧКЕ ПОУКЕ

1. Никада се нећемо одрећи тебе, вољено Православље! Никада те нећемо издати, благочешће отаца! Никада те нећемо оставити, мајко побожности! У теби смо рођени, у теби живимои у теби ћемо умрети. А ако времена то буду тражила и хиљаде пута умрећемо за тебе.

(блажени Јосиф Брјениос)

2. Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти, ,,Православна Црква и Екуменизам”,
Авва Јустин Ћелијски)

3. Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

4. Биће питани епископи и за њихов начин живота и за њихову паству. Тражиће се од њих одговор за разумне овце, које су примили од архипастира Христа. Ако се због њихове немарности изгубила нека овца, крв њена тражиће се од њих (епископа).
Слично и свештеници даће одговор за своје парохије. Исто тако сваки верник даће одговор за дом свој, за своју жену и децу и за слуге и слушкиње своје, да ли их је подизао ,,у васпитању и науци Господњој” као што поручује Апостол (Еф. 6,4)

(Преподобни Јефрем Сирин, преузето из часописа Св. Кнез Лазар бр.2,1998.г.)

5. Бог је допустио апостасију (отпадништво). Немојте покушавати да је зауставите својом немоћном руком, већ бежите од ње, заштитите се од ње. То је за вас довољно да учините. Учите се да препознајете дух времена, проучавајте га, тако да ћете кад год је то могуће моћи да избегнете његов утицај...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

6. Шта? Зар то значи да се са Отпадништвом треба помирити и ,,прикључити се”? Наравно да не! Ево шта нам је чинити: ,,Удаљи се од њега и чувај – то ти је довољно. Упознај дух времена и проучи га, да би, ако је могуће, избегао његов утицај”. У наше време важно је упамтити и у уму и срцу ову драгоцену поруку великог руског светитеља! Ето зашто је злочинство ћутати о Отпадништву, обмањивати и себе и друге да је све у реду и да се не треба узнемиравати. Без разлога. Ако и ми немамо снаге ,,да својом немоћном руком зауставимо Отпадништво”, дужност хришћанске љубави нам налаже не само да се ,,удаљимо” и да се ,,чувамо” него и наше ближње да заштитимо, да их упозоримо на оно што сами не увиђају. Овде се увек ваља сетити речи једног од највећих стубова наше Цркве – Светог Григорија Богослова: ,,ћутањем се издаје Бог”. Не смемо ћутати када је у питању дело од највеће важности, какво је дело спасења људских душа!

(Арх. Аверкије, Света Ревност, стр.23.)

7. Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

8. Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов, цитат преузет из чланка епископа Аверкија Џорданвилског ,,What should we do” чланак објављен у Orthodox, Аустралија, Јануар-Март 1990.)

9. У старом Риму постојала два сталежа: виши, привилеговани - ,,патрицији”, и нижи - ,,плебс”, ,,плебејци”. Oва подела била је пренесена и у христијанизовани Рим: духовништво - то су ти ,,патрицији”, виши привилеговани сталеж, и обични верујући хришћани - ,,плебс” , ,,плебејци”, нижи сталеж, бесправни, који обавезно само слуша, у свему се беспоговорно повинује, никада и ни у чему не смејући да се искаже.
Треба ли говорити о томе колико је таква латинска концепција противна духу истанског Православља?...
...Никада у историји наше Парвославне хришћанске Цркве обични верујући нису били бесправни и безгласни ,,плебс”, него су врло често подизали свој глас против јеретика...

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски,
,,Света Ревност” стр.131)

10. Од самог почетка преузимања мога епископства ја сам почео да примењујем обичај да ништа не предузимам само по свом нахођењу, без ваших (тј. презвитерских) савета и без сагласности верног народа” ... ,,Ни воља епископа, ни воља верника нису довољни сами по себи за делање у цркви. Црква не живи и не делује по вољи човечијој, већ по вољи Божијој. Сагласност и прихватање су означавали сведочанство целокупне Цркве да су црквене власти деловале и управљале у складу са вољом Божијом..

(Св. Кипријан Картагински)

11. Иако не поседују дар управљања ,,људи Господњи” (из 39. Апостолског правила) имају дар расуђивања и испитивања, (дар) који налаже посебан облик служења, који није поверен појединцима Цркве у њиховој свеукупној делатности. А пророци два или три нека говоре, а други нека расуђује(1.Кор.14,29). Све испитујте добро се држите.”(1.Сол.5,21)

(Из ,,Приручника за Свештенослужитеље”)

12. Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.”

(Свети Фотије, цариградски патријарх)

13. ... Што се тиче оних који због неке јереси, осуђене од Светих сабора, прекину јединство са својим председавајућим, тј. зато што он јавно проповеда јерес и откривене главе је објављује у Цркви – такве особе не само да не подлежу казни по канонима што су се оградили од јединства са такозваним епископом пре синодске одлуке, већ заслужују и достојну част међу православним. Јер нису епископа, већ лажног епископа и лажног учитеља осудили и они нису поцепали црквено јединство расколом, већ су се озбиљно и трезвено трудили да избаве цркву од шизме и раскла.

(15. правило Светог константинопољског (двократног) сабора)

14. Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.
,,Ако (ко) ни Цркву не послуша, нека ти буде као незнабожац и цариник (Мат.18,7).”
,,Као што већ рекосмо” – учи нас свети Апостол - ,,и сада опет велим: ако вам ко проповеда Еванђеље другачије него што примисте, анатема да буде!” (Гал.1,9)

(Архиепископ Аверкије, Света Ревност, стр.84.)

15. Завештавам ти тврдо, сине мој, и заклињем те да се са свим силама својим држиш Свете Источне Цркве, као мајке која те је родила... И све противнике Свете Цркве одбаци од себе, и наквог пријатељског општења немој имати са њима, јер су непријатељи Божији.

(Отачко завештање, СПБ 1893.г.)

16. Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима, тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

17. Једини непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

18. Ваља увек избегавати она друштва и људе који су заражени безверијем (јересима или другим пороцима), да се не бисмо заразили њиховом болешћу и пострадали, јер Свето Писмо каже: ,,С преподобним ћеш преподобан бити... и с непослушним ћеш се развратити”

(Свети Макарије Оптински)

19. Сваки који говори мимо онога што је установљено, макар био веродостојан, макар и постио, макар и био девственик, макар и чуда чинио, макар и пророковао, нека ти буде као вук у овчијој кожи, пошто ради на пропасти оваца.

(Свети Игњатије Богоносац)

20. Шта треба говорити? Сви Учитељи Цркве, Сви Сабори и сва Божанска Писма саветују нас да бежимо од другачије мислећих (јеретика) и да избегавамо општење са њима.

(Св. Марко Ефески)

21. Апостол Павле заповеда нам, да се клонимо од људи повређених јересју, а не да тражимо сједињење са њима говорећи: ,,Човека јеретика по првом и другом саветовању, клони се, знајући да се такав изопачио, и да греши – самога је себе осудио”.

(Свети Амвросије Оптински)

22. Бог је творац свију људи. А Бог је отац само оних људи који верују у Сина Божијега и у синовство. ,,Који се год одриче Сина, тај ни Оца нема, а ко признаје Сина, тај има и Оца”. (1. Јн. 2,23)
Сви су људи створења Божја и потенцијално синови Божији. Али истински су синови Божији ,,они који га примише и којима се даде власт да се назову синови Божји, који верују у име Његово, који се не родише од крви... него од Бога”. (Јн. 1,12-13).
Ова разлика између хришћана и не хришћана, тј. између рођених и створених мора се нарочито истицати у наше време вулгарне пропаганде да су све вере једнаке, снижујући планину у долине, а не дижући долине у висину планине.

(Свети Владика Николај Жички)

23. Ствари вере не допуштају икономију. То је исто као када би казао: ,,Одсеци себи главу, па иди куда хоћеш”.
Никада О! Човече оно што је црквено не решава се компромисима... И непостоји нешто средње између истине и лажи!

(Свети Марко Ефески)

24. Ми стојимо у борби за наше заједничко предање, за богатство здраве вере коју смо примили од Отаца.

(Свети Василије Велики, посланица 243)

25. Где су сада они који нас оптужују због наше агресивности према јеретицима?! Где су сада они који кажу, да између нас нема ништа различито, већ да разлике бивају због властољубља?! Нека послушају Св. Апостола Павла; који говори, да јеванђеље изменише они, који у најмањем уводе новотарије.

(Свети Јован Златоусти)

26. Љуби Бога онако како је Он заповедио да Га љубимо, а не онако како самообманути фантазери мисле да га љубе.

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

27. Они који су се удаљили од благочешћа и оставили отачке и правоверне догмате наше вере и зајеничког Предања Цркве, павши и скренувши у новотарије и туђе идеје као и (друге) не православне обичаје, и који кривотворише и оскврнише истину благочешћа, такви више нису нити се могу називати истинским хришћанима, већ се као неправославни и новотари одсецају и одељују од хришћанске и црквене заједнице и избацују из свештеног тора, као заражене овце и сатрулели удови, те подлежу крајњим и највећим црквеним казнама, и будући потпуно отуђени од боженске благодати са ђаволом на вечни пакао бивају осуђени.

(Сабор у Константинопољу из 1724.г. којим је председавао цариградски патријарх Јеремија Трећи, Манси г. 37, Кол. 209)

28. Памтимо, братијо, да где је лаж, ма у којем виду се јављала и ма каквом се благовидношћу прикривала, тамо нема истинске цркве. Тамо је лажи црква! Јер црква Христова је стуб и тврђава Истине.
Дакле, пазите добро како живите, не као немудри, него као премудри (Еф.5,15)!

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

29. Ево чему нас учи прво правило Светог Василија Великог. Црква је јединствена и једна и само она има сву пуноту благодатних дарова Светога Духа. Ко год и на какав год начин одступи од цркве – у јерес, у раскол, у самовољно збориште, он губи причасност благодати Божјој. Нема Хришћанства, нити Христа; нема благодати, нити Истине; нема живота, нема спасења – ничега нема без цркве, и све то јесте само у једној јединој цркви.

(Свештеномученик Иларион (Тројицки)
у свом делу ,,Нема хришћанства без цркве”)

30. ,,Ваша Светости,
Ви сте већ отишли доста далеко. Загазили сте у Рубикон.
Стрпљење хиљада побожних душа, свештенства и мирјана постепено се исцрпљује. За љубав Господњу, вратите се назад! Немојте одлучити да створити расцепе и поделе у Цркви: Ви покушавате да уједините раздвојено, а једино што ћете успети јесте да раставите уједињено и отворите пукотине на тлу које је до данас било солидно и чврсто. Уразумите се и пробудите!
Али, авај, Ви сте отишли далеко. Већ ,,се вече спушта и дан се нагао крају.” Како можете да видите зјапеће провалије у које стаза којом путујете ускоро води? Можда ће онај који је једном зауставио ,,Сунце над Гаваоном и Месец над долином Ајалонском” поновити чудо и још још једном продужити дан, појачати Своју светлост и отворити Ваше очи да можете видети, разумети и вратити се.”
(Из ,,Отвореног писма Васељенском патријарху”.(Атинагори), часописа ,,Св. Три Јерерха” објављеном у бр.1228, дец. 1965.год. Написао га је специјално за овај број један од најученијих грчких свештених лица, архимандрит Епифаније Теодоропулос)

31. Расколници могу имати веру у Свету Тријицу, имати Свето писмо, и тајне, али не спасење.

(блажени Августин)

Део Божићне посланице патријарха Павла и Св. Арх. Сабора СПЦ 1998. год.

... Зато вам, браћо и сестре, стављамо на срце и душу потребу да чувамо јединство Цркве Христове, јединство Духа свезом мира, једно тело, један Дух, један Господ, једна вера, једно крштење ( в. Еф. 4, 3-5 ). Том јединству Цркве увек се супростављао, и сада супроставља, грех у човеку – особито гордост и самољубље. Гордост изврће веру, ствара јереси и расколе. У гордоме нема ни вере, ни љубави. Чувајмо се да нас због каквих интереса пролазног света, зли људи не увуку у јерес, грех против истине, и раскол; грех против љубави и јединства Цркве и народа. Схватамо да је не само од јеретика, него и од расколника одступио Дух Свети, те не само јеретици него и расколници не могу имати спасење. Ту истину изразио је у трећем веку Св. мученик Кипријан картагински : '' Коме Црква није мати, Бог му не може бити Отац ''; а блажени Августин: '' расколници могу имати веру у Свету Тројицу, имати Свето писмо, и тајне, али не спасење ''. Спасења ван Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве нема, јер је Христос рекао да ће основати Цркву Своју, и врата пакла неће је надвладати ( в. Мт. 16, 18) ; а Свети апостол Павле, да је Црква стуб и тврђава истине ( в. Тим. 3, 15 ). Да нас новорођени Спаситељ сачува од гордости, од јереси и раскола, и свих греха, да би свагда били једно у Њему, и спасавали се у јединству са свима Православним у свету. Имајмо у виду да не просто слога, него једина света слога Србина спасава.

Izvor:http://borbazaveru.info/content/view/90/9/

kalista · 25.02.2010

БЕСЕДЕ АРХИМАНДРИТА ЈОВАНА (КРЕСТЈАНКИНА)
СЛОВО
О ДЕЛAЊУ МAЛОГ ДОБРA
БУДИ ВЕРAН У МAЛОМ

У име Оца, и Сина, и Светога Духа!

Много људи мисли дa је живети по вери и испуњaвaти вољу Божију веомa тешко. У ствaрности је то - веомa лaко.
Требa сaмо дa обрaтимо пaжњу нa ситнице, нa мaленкости и дa се стaрaмо дa не грешимо у нaјмaњим и нaјлaкшим делимa.
То је нaјпростији и нaјлaкши нaчин дa се уђе у духовни свет и приближи Богу.
Обично човек мисли дa Творaц зaхтевa од његa много великих делa, нaјекстремнијег сaмоодрицaњa, свецелог уништењa његове личности. Човек се тaко испрепaдa тим мислимa, дa почиње дa се стрaши дa се у било чему приближи Богу, крије се од Богa, кaо Aдaм после грехa, и чaк се не удубљује у реч Божију. "Свеједно је", мисли он тaдa, "ништa не могу дa урaдим зa Богa и зa душу своју, боље ми је дa будем по стрaни од духовног светa, нећу мислити о вечном животу, о Богу, него ћу живети кaко сви живе".
Приликом сaмог улaскa у религиозну облaст постоји некaквa "хипнозa великих делa": требa учинити некaкво велико дело - или никaкво. И људи не чине никaквог делa ни зa Богa ни зa душу своју. Зaдивљујуће је то дa, што је више човек посвећен ситницaмa у животу, тим мaње упрaво у ситницaмa он жели дa буде поштен, чист, верaн Богу. Међутим, кроз прaвилaн однос премa ситницaмa морa проћи свaки човек који жели дa се приближи Цaрству Божијем.
"Онaј који жели дa се приближи" - упрaво се ту и крије свa тешкоћa религиозних путевa човекa. Обично, он хоће дa уђе у Цaрство Божије зa његa сaвршено неочекивaним, мaгично чудесним нaчином, или пaк - по прaву, кроз некaкaв подвиг. Aли ни једно ни друго не предстaвљa истинито нaлaжење вишег светa.
Не одлaзи мaгички чудесно човек кa Богу, остaјући нa земљи туђ интересимa Цaрствa Божијег, не купује он блaгa Цaрствa Божијег било кaквим вaњским поступцимa својим. Поступци су неопходни рaди доброг привијaњa к човеку животa вишег, психологије небесa, воље светле, жељењa доброг, срцa прaведног и чистог, љубaви нелицемерне. Упрaво кроз мaле, свaкодневне поступке све ово се може привити и укоренити у човеку.
Незнaтни добри поступци - то је водa нa цвету човекa. Уопште није неопходно дa се нa цвет којем требa водa излије море воде. Можемо посути полa чaше, и то ће бити довољно, зa живот цветa ће то имaти велико знaчење.
Уопште није неопходно дa се човеку оглaднелом или дaвно глaдујућем дa килогрaм хлебa - довољно му је дa поједе и пaр кришки, и његов оргaнизaм ће оживети.
Живот сaм дaје зaдивљујуће примере и слике вaжности мaлих делa.
A у медицини, којa и сaмa имa послa сa мaлим и строго огрaниченим количинaмa лековa, постоји једнa целa облaст - хомеопaтскa нaукa, којa признaје сaмо сaвршено мaле величине лековa, нa основу тогa што оргaнизaм сaм изрaђује необично мaле количине зa његa вaжних мaтеријa, зaдовољaвaјући се њимa у одржaвaњу и рaзвоју човековог животa.
И хтео бих свaком човеку дa скренем посебну пaжњу нa сaсвим мaле, зa његa врло лaгaне, aли исто тaко необично неопходне ствaри.
"Зaистa, зaистa вaм говорим, који нaпоји једногa од мaлих ових сaмо чaшом воде у име ученикa, неће изгубити нaгрaду своју" (Мт. 10,42). У овој речи Господњој је изрaженa вaжност мaлог добрa. "Чaшa воде" - то није много. Пaлестинa у време Спaситељa није билa пустињa кaо дaнaс, онa је билa земљa у процвaту, нaводњaвaнa земљa, и чaшa воде је тaдa билa веомa мaлa величинa, мaдa, нaрaвно, прaктично веомa вреднa у време кaдa су људи углaвном ишли пешице. Aли Господ се не огрaничaвa овим у укaзивaњу нa мaло: чaшa хлaдне воде. Он још додaје дa ту чaшу дaју "у име ученикa". То је јaко битнa подробност. И нa њој се требa пaжљиво зaустaвити. Нaјбољa делa у животу увек су делa у име Христово, у име Господње.
"Блaгословен онaј који долaзи - у било кaквом смислу - у име Господње", у име Христa. Дух, име Христово придaју свим ствaримa и поступцимa вечну вредност, мa кaко били мaли поступци.
И простa љубaв, жртвенa, човечaнскa, нa којој лежи одсјaј љубaви Христове, чини знaчaјном и дрaгоценом свaку реч, свaки гест, свaку сузу, свaки осмех, свaки поглед човеков. И ево, Господ јaсно говори дa не чaк ни у Његово, него сaмо у име ученикa Његовог учињено мaло добро дело већ јесте великa вредност у вечности. "У име ученикa" - то је крaјњa грaницa везе сa Његовим духом, Његовим делом, Његовим животом...
Јер, јaсно је дa нaши поступци могу бити, a често и јесу, егоистични, унутрaшње користољубиви. Господ укaзује нa то, и сaветује нaм дa зовемо код себе у дом не оне који нaм могу узврaтити истим тaквим гошћењем позвaвши нaс к себи, него нaм сaветује дa позивaмо к себи људе којимa је нужнa нaшa помоћ, подршкa и укрепљење. Јер, често се дешaвa дa нaши гости буду рaсaдници тaштине, злословљa и свaке сујете. Другa ствaр је - добрa другaрскa беседa, људски рaзговор; то је блaгословено, то укрепљује душе, чини их отпорнијим и истрaјнијим у добру и истини. Aли култ неискреног светског рaзговорa - то је болест људи и сaдaшње сaмоистребљујуће цивилизaције.
У свaком рaзговору људском неизостaвно морa бити присутaн добри дух Христов, било у јaвном његовом изрaзу, било у сaкривеном. И то сaкривено присуство духa Божијег у простом и добром рaзговору људском јесте тa aтмосферa "учеништвa" о којој говори Господ. "У име ученикa" - то је онaј први степеник општењa сa другим човеком у име Сaмог Господa Исусa Христa...
Многи, не знaјући Господa и дивног дружењa у име Његово, већ имaју између себе то некористољубиво чисто дружење људско, које их приближaвa духу Христовом. И нa том првом степенику добрa, о којем је Господ рекaо кaо о дaвaњу чaше воде сaмо "у име ученикa", могу стaјaти многи. Боље је рећи - сви. Исто тaко сви могу прaвилно рaзумети те речи Христове - буквaлно - и стремити дa помогну свaком човеку. Ни једно мaгновење тaквог рaзговорa и дружењa неће бити зaборaвљено пред Богом, кaо што ни једнa мaлa птицa неће бити зaборaвљенa пред Оцем Небеским (Лк. 12,6).
Кaдa би људи били мудри, они би сви стремили мaлим и зa њих сaсвим лaгaним делимa, помоћу којих би могли зa себе добити вечно блaго. Велики спaс људи је у томе дa се они могу привити к стaблу вечног дрветa животa помоћу нaјтaнaније кaлем-грaнчице - поступкa добрa. Дивљем јaблaну уопште не требa привијaти цело стaбло питомог јaблaнa. Довољно је узети сaмо једну грaнчицу и привезaти је уз једну грaну дивљег дрветa. Тaкође, дa бисмо учинили дa тесто у тепсији нaрaсте, уопште не требa дa у његa нaспемо тепсију квaсцa. Довољно је нaсути врло мaлу количину и - сво тесто у тепсији ће дa нaрaсте. Тaко је и сa добром: нaјмaње добро може дa произведе огромно дејство. Ето због чегa не требa зaнемaривaти ситнице у добру и говорити себи: "Велико добро не могу учинити - нећу се бринути ни о кaквом добру".
Колико је чaк и нaјмaње добро корисно зa човекa, неоспорно се докaзује тиме дa је чaк и нaјмaње зло зa његa необично штетно. Упaдне нaм, рецимо, трун у око - око већ ништa не види, пa чaк и другим оком у то време бивa тешко гледaти. Мaло зло које упaдне, кaо трун, у око душе, истог тренуткa избaцује човекa из тaктa животa. Безнaчaјнa ситницa је кaдa себи или другом из окa телa или душе извaдимо трун, aли то је добро, без којег се не може живети.
Уистину, мaло добро је неопходније, оно је нaсушније у овом свету, од великог. Без великог људи живе, без мaлог неће преживети. Гине човечaнство не од недостaткa великог добрa, него од недостaткa упрaво мaлог добрa. Велико добро јесте сaмо кров, подигнут нa зидовимa од цигли мaлог добрa.
И тaко, мaло, нaјлaкше добро је остaвио нa земљи Творaц чинити човеку, узевши нa Себе све велико. Нaше мaло Творaц чини Својим великим, јер Господ нaш - Творaц, Који је из ничегa сaздaо све - тим пре из мaлог може нaчинити велико. Aли чaк се и сaмом кретaњу нa горе супротстaвљaју вaздух и земљa. Свaком, чaк и нaјмaњем и нaјлaкшем добру, супротстaвљa се инертност и учмaлост човековa. Ту учмaлост Спaситељ је описaо у својој крaткој причи: "И нико ко пије стaро вино неће хтети млaдо, јер говори: "стaро је боље" (Лк. 5,39). Свaки човек који живи нa свету привезaн је зa обичне ствaри и зa оно нa штa је нaвикaо. Aко се нaвикне човек нa зло - он гa и смaтрa својим нормaлним, природним стaњем, a добро му се чини кaо нешто неприродно, нешто од чегa се стиди, нешто што није зa његa. A aко се нaвикне нa добро, он то чини не зaто што тaко требa дa чини, него зaто што не може a дa гa не чини, кaо што човек не може дa не дише, a птицa - дa не лети.
Човек добaр умом укрепљује и дaје утеху пре свегa сaмом себи. И то уопште није егоизaм, кaко неки непрaведно тврде, не, то је истинито изрaжaвaње несебичног добрa, кaдa оно доноси вишу духовну рaдост ономе ко гa чини. Истинско добро је увек дубоко и дaје утеху ономе ко сa њим сједињује своју душу. Не можемо a дa се не рaдујемо кaдa изaђемо из мрaчног подземљa нa сунце, нa чисто зеленило и миомирис цвећa. Не сме се урлaти човеку: "Ти си егоистa, ти се нaслaђујеш својим добром!" То је јединственa неегоистичнa рaдост - рaдост добрa, рaдост Цaрствa Божијег. И у тој рaдости ће човек бити спaшен од злa, живеће код Богa вечно.
Зa човекa који није искусио делaтно добро, оно му се може учинити кaо нaпрaсно мучење које никоме није потребно... Постоји стaње лaжног мирa, из којег знa дa буде тешко изaћи човеку. Кaо што је новорођенчету тешко изaћи из утробе мaјке нa светлост, тaко бивa тешко човеку-новорођенчету изaћи из својих ситних осећaњa и мисли које су усмерене сaмо нa достизaње егоистичне користи зa себе и које не могу бити покренуте кa бризи о другом, сa њим ничим не везaном човеку.
Упрaво то убеђење, дa је стaро, познaто и нaвикнуто стaње увек боље од новог, непознaтог, присутно је код свaког непросветљеног човекa. Сaмо они који су почели дa рaсту, дa ступaју по путу жеђи и жудње зa прaвдом Христовом и духовног осиромaшењa, престaју дa жaле своју учмaлост и инертност, непокретност својих у животу сaкупљених и животом угрејaних сузa... Тешко се људи одвaјaју од оногa нa штa су се нaвикли. Тиме се они, делимично, чувaју од необуздaне дрскости и злa. Јер, зaпетљaност ногу у блaту сметa човеку дa се глaвaчке бaци у бездaн. Aли много чешће бивa дa блaто сметa човеку дa изaђе нa гору боговидењa или бaрем дa изaђе нa тврду земљу слушaњa речи Божије...
Aли кроз мaло, лaгaно, сa нaјвећом лaкоћом учињено дело човек се нaјбрже нaвикaвa нa добро и почиње му служити, нехотице, од срцa, искрено, и нa тaј нaчин све више и више улaзи у aтмосферу добрa, пуштa корење свог животa у ново тло добрa.
Корени животa људског се лaко прилaгођaвaју том тлу добрa и ускоро већ без његa не могу живети... Тaко се спaшaвa човек: од мaлог происходи велико. "Верaн у мaлом" се покaзује верaн и у великом.
Због тогa јa сaдa певaм химну не добру, него његовој безнaчaјности, његовој незнaтности. И не сaмо дa вaм не пребaцујем то што сте ви у добру зaузети сaмо ситницaмa и не носите никaквог великог сaмопожртвовaњa, него, нaпротив, јa вaс молим дa ни не мислите о неком великом сaмопожртвовaњу, и дa ни у којем случaју у добру не зaнемaрујете ситнице.
Изволите, aко зaхтеднете, пa пaдaјте у неописиву јaрост због некaквог посебног рaзлогa и случaјa, aли се не гневите због ситницa "нa брaтa својегa нaпрaсно" (Мт. 5,22).
Измислите, у неком екстремном случaју, кaкву било дa било ружну лaж, aли не говорите у свaкодневном, обичном животу неистину свом ближњем. Тричaријa је то, ситњеж, ништa, мaленкост, aли - покушaјте то дa испуните, и увидећете штa ће из тогa изaћи.
Остaвите по стрaни рaсуђивaњa: дa ли је дозвољиво или недозвољиво убијaти милионе људи - женa, деце и стaрaцa; покушaјте дa покaжете своје морaлно осећaње у тричaрији: не убијaјте личност вешег ближњег, ни једaн једини пут, ни речју, ни aлузијом, ни гестом.
Јер добро и јесте уздржaти себе од злa...
И ту, у ситницaмa, ти лaко, неприметно и удобно зa себе можеш учинити много.
Тешко је ноћу устaти нa молитву. Aли удубите се ујутру, aко не можете у кући, a оно бaрем нa путу до послa, кaдa је вaшa мисaо слободнa - удубите се у "Оче нaш", и некa се у вaшем срцу одaзову све речи ове крaтке молитве. И пред ноћ, прекрстивши се, предaјте себе, од свег срцa, у руке Небеског Оцa... То је сaсвим лaко...
И подaвaјте, подaвaјте "воду" свaкоме коме буде потребнa - подaвaјте "чaшу" нaпуњену нaјпростијим сaосећaњем сa свaким човеком којем је оно потребно. Те воде имa нa свaком корaку, имa је нa целе реке, не бојте се, неће пресушити, подaјте свaком по чaшу.
О, дивни путу "мaлих делa", теби химну певaм! Окружујте, људи, себе, опојaсaвaјте се мaлим делимa добрa - лaнцимa мaлих, простих, вaс ништa не коштaјућих добрих осећaњa, мисли, речи и делa. Остaвимо велико и тешко, оно је зa оне који то воле, a зa нaс, који још нисмо пољубили велико, Господ је милошћу Својом припремио, рaзлио свудa, кaо воду и вaздух, мaлу љубaв. Aмин.

[svetosavlje]

Kalimerčica · 27.02.2010

арханђео михаило спасава грешне

(одломак из књиге шта ће скоро бити - архимандрит тадеј и старац гаврило)

............и тако сам доспео у дом св. прохора, љубљеног ученика јеванђелисте јована богослова. после дуготрајог тражења, нађох књигу коју је прохор написао. у тој чудесној књизи ја прочитах следећу утеху јована богослова:

једном сам ишао у пратњи ангела божијег који ми је објашњавао небеске тајне о људима. и тада чујем шум, сличан шуму многих вода које падају са висине. кад са ангелом дођох ближе, видех тада огромно језеро и страшни казан пун непокајаних грешника. ја упитах мога пратиоца: "објасни ми зашто је та јама толико дубока?"угледао сам огњен лаву са великим димом, она је кључала и са хуком се подизала на триста метара у висину, и некакви црви, величине змије, гмизали су по телима грешника у том језеру-бездану. "оче јоване, пријатељу божији, мучење која сада гледаш, страшније је од сваке казне. ово језеро може да прими у себе сав свет, дубина је његова бесконачна, змије и црви који гризу тела грешника бране им да се спусте у дубину језера током триста дана, а затим им забрањују да се подигну са дна уз помоћ колца за која грешници као да су везани." и јован горко заплака због погибије грешника. "не плачи, оче јоване, пријатељу божији, не плачи."
"ускоро ћеш угледати велику радост, захваљујући архангелу божијем михаилу. велика је љубав божија пре архангелу михаилу." тада угледах у чудесној лепоти самог архистратега михаила у необичној лађи од херувима и серафима, у пратњи многих ангела и светих, великих пророка и мученика, како се приближавају огњеном језеру.
сви су они украшени неописивом лепотом. тако се архангели приближише грешницима, предатим на мучење. истог часа угаси се огањ, пламена лава престаде да се подиже, животиње се изгубише. када се све утиша архангел михаило потопи своје десно крило у језеро, изведе их на чврсту земљу. затим он поново спусти то исто десно крило по други пут и извади из језера још више душа него први пут. тада херувими и серафими падоше ничице пред њим и страдоше да га моле да и трећи пут потопи крило. он упути свој добри молитвени глас господу, принесе молбе за спасење и погрузи своје крило и трећи пут у језеро и извади на свом милосрдном крилу још веће мноштво душа. тада ангели и свети, узевши их, омише те душе водом благодети и помазаше их миром радости и поставише их редом пред лицем божијим: тога часа иза завесе господње изађе глас који рече:"заступништво архангела михаила и мајке моје, пресвете деве и свих мојих ангела изабраних, који су на земљи испуњавали вољу оца мога, уведи душе у рај блаженства, вечности и покоја."
при овом дирљивом призору свети јован се удиви састрадавању михаила архангела. анђео му рече:"знај јоване, пријатељу божији, да се чудо које си ти видео, понавља сваке године 6. септембра (19.) на дан празновања у част архангела михаила, јер га је свевидећи бог одредио за вођу небеске војске због велике победе коју је он извојевао над силама сатане.".............
"ти си видео сада јоване, како ће бити срећан онај човек који учини дело милосрђа у име архангела михаила, исто као и онај који се потруди да препише ову књигу, где се налази тај опис, и ако буде читао речи ове повести или принесе на дар цркви ово свето казивање, или ко постави свећу или упали светилник, кандило или тамјан, учини какав частан принос у име архангела михаила, тога он неће заборавити и наградиће благочестивог."
"ако неко укаже милостињу сиромашнима, према својим могућостима, а након смрти због свог греховног живота буде бачен у пакао, тада господ неће заборавити његово добро и посредством архангела михаила, спасиће га. ако неко пожели да запише ове речи, тада овај запис треба чувати у кући у чистоти и тада томе човеку у дом неће ући ни рана ни глад, ни друго што слично;ни метак, ни змија, никаква вражја сила неће моћи да науди човеку или дому његовом; ни црв, ни скакавац, никакав гмизавац неће моћи да нанесе штету врту и башти његовој. овај мали запис биће њему као оружје и штит који ће га оградити од свих невоља. никакав противник неће се приближити кроз њих, јер је сила ових речи велика и чудесна. нека вас чува господ и архистратег михаило!"
ево шта ми је испричао свети анђео божији. затим ме је одвео на гору елеонску, а онда, оставивши ме, узашао на небо. ја сам се много удивио и прославио бога и архистратега михаила.

таква је прича коју сам нашао у дому прохора, ученика јована богослова. сада чувши велико откровење јевангелисте јована богослова, ми не треба да занемарујемо наше спасење, не престајући да се трудимо у молитви, бдењу, коленопреклоњењу, и да чинимо, не слабећи у добродетељи, милостињу у име христа и у име архистратега михаила, да бисмо избегли вечне муке и нашли милост у бога. ако ти желиш да се заштитиш од свих недаћа и искушења, ако желиш да трпезу своју учиниш благословеном, тада напиши по свим угловима свога дома, како унутрашњим тако и спољашњим, име архистратега михаила, и балгодат и милост божија сићи ће на трпезу у име архистратега михаила. амин.

отац тимотеј патријарх јерусалимски

Dodato posle 22 Sati 4 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

старац пајсије (светогорац)

- из искуства знам да су људи подељени у две категорије. трећа категорија не постоји; људи припадају или једној или другој. први подсећају на муву. главна особина муве је да њу привлачи нечистоћа. када се, на пример, мува нађе у башти пуној цвећа прекрасног мириса, она га неће ни приметити и зауставиће се на некој нечистоћи коју нађе на земљи. почеће да кружи унаоколо и осетиће се сасвим лагодно у смраду. ако би мува могла да говори, а ви затражили да вам у башти покаже ружу, одговорила би: “ја уопште не знам како ружа изгледа. знам само где да нађем ђубре, тоалете и блато.” постоје људи који подсећају на муву. људи који припадају овој категорији навикли су да мисле негативно и у животу увек траже лоше стране, ниподаштавајући и одбијајући присуство добра.”

друга категорија су они што подсећају на пчелу, чија је главна особина да увек трага за нечим слатким и пријатним да би на њега слетела. када би се пчела нашла у соби препуној нечистоће, са комадићем бомбоне у углу, она би занемарила сву ону нечистоћу и слетела на бомбону. када бисте од пчеле затражили да вам покаже где се налази баштенско ђубре, одговорила би: “не знам. могу ти рећи само где да нађеш цвеће, сласт, мед и шећер.” она зна само за добре ствари у животу, док су јој оне рђаве непознате. то је друга категорија људи која има позитивне мисли и види само добру страну ствари. они се увек труде да прикрију зло како би заштитили ближње; напротив, људи прве категорије се труде да изложе зло и да га изнесу на површину.

када неко дође код мене и почне да оптужује друге људе, доведе ме у тешку ситуацију и ја му наведем овај пример. тада му кажем да одлучи којој категорији жели да припада, како би могао да нађе људе исте врсте и да се са њима дружи.”

(из књиге “сузе за свет”)

ramirez · 28.02.2010

[FONT=&quot] [/FONT][FONT=&quot] [/FONT][FONT=&quot]([/FONT][FONT=&quot] [/FONT][FONT=&quot]Премудрости Соломонове)[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Глава 1.[/FONT][FONT=&quot][/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Заволите праведност,судије земаљске[/FONT]
[FONT=&quot]размишљајте о Господу, у доброти[/FONT]
[FONT=&quot]и простоти срца тражите Га.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер Њега налазе они који Га не кушају,[/FONT]
[FONT=&quot]и објављује се онима који му нису невјерни.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер развратне помисли одвајају од Бога,[/FONT]
[FONT=&quot]Искушавана пак сила Његова изобличава безумнике.[/FONT]
[FONT=&quot]У злураду душу неће ићи Премудрост[/FONT]
[FONT=&quot]нити ће се настанити у тијело оптерећено гријехом.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер Свети Дух поуке избјећи ће превару[/FONT]
[FONT=&quot]и уклониће се од помисли неразумника[/FONT]
[FONT=&quot]и провјериће се кад наиђе неправда.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер човјекољубив је дух Премудрост[/FONT]
[FONT=&quot]али неће опростити богохулнику ријечи његових;[/FONT]
[FONT=&quot]зато што је бубрега његових свједок сам Бог[/FONT]
[FONT=&quot]и срца његова надстојник истински[/FONT]
[FONT=&quot]и језика слушатељ.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер Дух Господњи испунио је васељену,[/FONT]
[FONT=&quot]и Он који обујима све има знање ријечи.[/FONT]
[FONT=&quot]Зато нико ко говори неправду неће се сакрити[/FONT]
[FONT=&quot]нити ће га мимоићи изобличујућа правда.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер ће намисли безбожника бити испитане,[/FONT]
[FONT=&quot]а чување ријечи његових доћи ће Господу[/FONT]
[FONT=&quot]на изобличење безакоња његових.[/FONT]
[FONT=&quot]Зато што ухо ревности чује све,[/FONT]
[FONT=&quot]и дашак гунђања неће се сакрити.[/FONT]
[FONT=&quot]Стога се чуваје од гунђања некорисног[/FONT]
[FONT=&quot]и од оговарања поштедите језик,[/FONT]
[FONT=&quot]јер ни скривена ријеч отићи празна неће,[/FONT]
[FONT=&quot]уста пак лажљива убијају душу.[/FONT]
[FONT=&quot]Не тражите смрт у заблуди живота вашег[/FONT]
[FONT=&quot]и не навлачите погибао дјелима руку ваших.[/FONT]
[FONT=&quot]Зато што Бог није смрт створио[/FONT]
[FONT=&quot]нити се радује пропасти живих.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер је извео све у битије[/FONT]
[FONT=&quot]и спасоносни су постанци свијета,[/FONT]
[FONT=&quot]и нема у њима отрова пропасти[/FONT]
[FONT=&quot]нити на земљи пакленог царства.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер праведност је бесмртна[/FONT]
[FONT=&quot]( а не неправедност-узрочник смрти*) – само у словенском преводу[/FONT]
[FONT=&quot]Безбожници су је призивали и (дјелима) руку и ријечима;[/FONT]
[FONT=&quot]сматрајући је пријатељем ишчиљеше[/FONT]
[FONT=&quot]и склопише савез са њом,[/FONT]
[FONT=&quot]пошто су достојни да буду њеног удјела. [/FONT][FONT=&quot][/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT][FONT=&quot]Глава 2.[/FONT][FONT=&quot][/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Јер рекоше у себи мислећи неправилно:[/FONT]
[FONT=&quot]Кратак је и тужан живот наш,[/FONT]
[FONT=&quot]и нема лијека кад човјеку дође крај,[/FONT]
[FONT=&quot]и није познато да се било ко избавио од пакла.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер смо случајно рођени[/FONT]
[FONT=&quot]и послије овога бићемо као небивши;[/FONT]
[FONT=&quot]јер је дим дах у ноздрвама нашим,[/FONT]
[FONT=&quot]и ријеч-искра у покрету срца нашег.[/FONT]
[FONT=&quot]Кад се она угаси у пепео ће се тијело претворити[/FONT]
[FONT=&quot]и дух ће се разлити као лагани повјетарац.[/FONT]
[FONT=&quot]И име ће наше бити временом заборављено,[/FONT]
[FONT=&quot]И нико се неће сјетити дјела наших;[/FONT]
[FONT=&quot]и проћи ће живот наш као трагови облака[/FONT]
[FONT=&quot]и нестаће као магла[/FONT]
[FONT=&quot]разагната сунчевим зрацима[/FONT]
[FONT=&quot] и топлотом његовом притиснута.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер сјенке мимоход је вријеме наше,[/FONT]
[FONT=&quot]и нема повратка из смрти наше,[/FONT]
[FONT=&quot]стога што се запечати па се нико не враћа.[/FONT]
[FONT=&quot]Зато хајте да уживамо добра садашашња[/FONT]
[FONT=&quot]и служимо се творевином као у жару младости;[/FONT]
[FONT=&quot]Вина драгоцјена и мирисна напојмо се,[/FONT]
[FONT=&quot]и нека нас не мимоиђе цвијет прољетњи;[/FONT]
[FONT=&quot]Овјенчајмо се ружиним пупољцима прије него што увену:[/FONT]
[FONT=&quot]Нека нико од нас не буде лишен своје насладе.[/FONT]
[FONT=&quot]Свуда оставимо знаке весеља,[/FONT]
[FONT=&quot]пошто је оно удио наш и насљеђе.[/FONT]
[FONT=&quot]Потлачићемо убогог праведника,[/FONT]
[FONT=&quot]нећемо поштедјети удовица[/FONT]
[FONT=&quot]нити ћемо се старачких застидјети сједина многољетних;[/FONT]
[FONT=&quot]нека наша моћ буде закон за праведност,[/FONT]
[FONT=&quot]јер оно што је немоћно показује се и бескорисно.[/FONT]
[FONT=&quot]Поставићемо засједу праведнику, јер нам је неупотребљив[/FONT]
[FONT=&quot]и противи се нашим дјелима[/FONT]
[FONT=&quot]и изобличава наша огјешења о учење наше.[/FONT]
[FONT=&quot]Он тврди да има знање о Богу[/FONT]
[FONT=&quot]и назива себе слугом Господњим;[/FONT]
[FONT=&quot]постао нам је обличитељ помисли наших;[/FONT]
[FONT=&quot]тежак нам је и кад га гледамо,[/FONT]
[FONT=&quot]јер није сличан другима живот Његов,[/FONT]
[FONT=&quot]и другачије су стазе његове;[/FONT]
[FONT=&quot]ми смо лажни по његовом схватању[/FONT]
[FONT=&quot]и избјегава путеве наше као нечистоту;[/FONT]
[FONT=&quot]назива блаженом кончину праведника[/FONT]
[FONT=&quot]и горди се Богом као Оцем.[/FONT]
[FONT=&quot]Видјећемо да ли су му ријечи истините,[/FONT]
[FONT=&quot]и испробаћемо шта ће са њим бити на крају;[/FONT]
[FONT=&quot]јер ако је праведник син Божји,заштитиће га[/FONT]
[FONT=&quot]и избавиће га из руку непријатеља.[/FONT]
[FONT=&quot]Вријеђањем ћемо га провјерити и мучењем,[/FONT]
[FONT=&quot]да би смо познали смијерност његову[/FONT]
[FONT=&quot]и испробали незлобивост његову;[/FONT]
[FONT=&quot]на смрт нечасну осудићемо га,[/FONT]
[FONT=&quot]јер по ријечима његовим-биће заштићен.[/FONT]
[FONT=&quot]Тако су они мислили али су се преварили[/FONT]
[FONT=&quot]јер их заслијепи злоба њихова,[/FONT]
[FONT=&quot]па не познаше тајне Божје[/FONT]
[FONT=&quot]нити се понадаше у награду за побожност[/FONT]
[FONT=&quot]нити признаше части душама чистим.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер Бог створи човјека за нетрулежност[/FONT]
[FONT=&quot]и сазда га сликом сопствене вјечности;[/FONT]
[FONT=&quot]но завишћу ђавола смрт уђе у свијет,[/FONT]
[FONT=&quot]па је пробају они који су на његовој страни.[/FONT][FONT=&quot][/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Глава 3.[/FONT][FONT=&quot][/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Душе праведника су у руци Божјој,[/FONT]
[FONT=&quot]и неће их се дотаћи невоља.[/FONT]
[FONT=&quot]Изгледало је у очима неразумних да су умрли,[/FONT]
[FONT=&quot]и сматран је за погибао исход њихов,[/FONT]
[FONT=&quot]а одлазак од нас-уништење;[/FONT]
[FONT=&quot]они, међутим, пребивају у миру,[/FONT]
[FONT=&quot]јер ако су у очима људи и кажњени,[/FONT]
[FONT=&quot]нада је њихова пуна бесмртност;[/FONT]
[FONT=&quot]и мало намучени,велико ће добро задобити,[/FONT]
[FONT=&quot]пошто их Бог испроба[/FONT]
[FONT=&quot]и нађе их достојне себе самог;[/FONT]
[FONT=&quot]као злато у огњеној пећи испроба их,[/FONT]
[FONT=&quot]и као свеплодну жртву прими их.[/FONT]
[FONT=&quot]И у вријеме када их посјети засијаће,[/FONT]
[FONT=&quot]И као искра у стњици плануће.[/FONT]
[FONT=&quot]Судиће племенима и загосподариће народима,[/FONT]
[FONT=&quot]И зацариће се над њима Господ вавијек.[/FONT]
[FONT=&quot]Који се у Њега поуздају познаће истину,[/FONT]
[FONT=&quot]и вјерни ће у љубави пребивати у Њему,[/FONT]
[FONT=&quot]јер благодат и милост је са светима Његовим.[/FONT]
[FONT=&quot]Безбожници пак како су смишљали биће кажњени[/FONT]
[FONT=&quot]презревши праведника и од Господа одступивши.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер биједан је онај који презире Премудрост и карање;[/FONT]
[FONT=&quot]таквих је празна нада и трудови бесплодни[/FONT]
[FONT=&quot]и бескорисна су дјела њихова:[/FONT]
[FONT=&quot]Жене њихове су неразумне[/FONT]
[FONT=&quot]и зла дјеца њихова,[/FONT]
[FONT=&quot]прокето потомство њихово.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер блажена је нероткиња неупрљана[/FONT]
[FONT=&quot]која не позна постељу у гријеху,[/FONT]
[FONT=&quot]имаће плод при похођењу душа.[/FONT]
[FONT=&quot]А и евнух који није чинио руком безакоње[/FONT]
[FONT=&quot]нити смишљао зло против Господа,[/FONT]
[FONT=&quot]њему ће бити дата изврсна благодат вјере[/FONT]
[FONT=&quot]и мјесто у храму Господњем премило души.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер добрих трудова плод је предиван[/FONT]
[FONT=&quot]и неуништив коријен разборитости.[/FONT]
[FONT=&quot]Дјеца пак прељубника неће сазрети[/FONT]
[FONT=&quot]и са безаконе постеље сјеме исчезнуће.[/FONT]
[FONT=&quot]Па и ако буду дуговјечни, ништавни ће се сматрати,[/FONT]
[FONT=&quot]и нечасна ће бити на крају старост њихова.[/FONT]
[FONT=&quot]Ако ли брзо окончају, неће имати наде[/FONT]
[FONT=&quot]нити у Дан судњи утјехе;[/FONT]
[FONT=&quot]јер порода неправедничког мучан је крај.[/FONT][FONT=&quot][/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Глава 4.[/FONT][FONT=&quot][/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Боља је бесмртност са врлином;[/FONT]
[FONT=&quot]јер бесмртност је у сјећању на њу,[/FONT]
[FONT=&quot]стога што је позната и Богу и људима.[/FONT]
[FONT=&quot]Присутну – подржавају је [/FONT]
[FONT=&quot]и чезну за њом када отиде;[/FONT]
[FONT=&quot]и у будућем вијеку овјенчана торжествује[/FONT]
[FONT=&quot]побиједивши у борби чистих подвига.[/FONT]
[FONT=&quot]Многобројно пак потомств[/FONT][FONT=&quot]o[/FONT][FONT=&quot] [/FONT][FONT=&quot]безбожника[/FONT]
[FONT=&quot]Неће бити од користи[/FONT]
[FONT=&quot]И из прељубе рођено неће пустити коријена у дубину[/FONT]
[FONT=&quot]Нити ће се утврдити на чврстом темељу.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер ако им привремено и озелене гране, [/FONT]
[FONT=&quot]Стога што израстају погрешно[/FONT]
[FONT=&quot]вјетрови ће их поколебати [/FONT]
[FONT=&quot]и силина вихора ишчупати.[/FONT]
[FONT=&quot]Поломиће се издн[/FONT][FONT=&quot]a[/FONT][FONT=&quot]ци неочврсли[/FONT]
[FONT=&quot]и пород њихов биће бескористан,[/FONT]
[FONT=&quot]незрео за јело и ни за шта погодан.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер из безаконих спавања рођена дјеца[/FONT]
[FONT=&quot]биће свједоци родитељског лукавства кад им се буде судило.[/FONT]
[FONT=&quot]А праведник доспије ли да оконча, у покоју ће бити;[/FONT]
[FONT=&quot]јер часна старост није у мноштву љета[/FONT]
[FONT=&quot]нити се мјери бројем година;[/FONT]
[FONT=&quot]сједина људима је разборитост[/FONT]
[FONT=&quot]и зрео узраст – живот неупрљан.[/FONT]
[FONT=&quot]Угодан Богу поставши омиље Му[/FONT]
[FONT=&quot]и живеће међу грешницима би пресељен;[/FONT]
[FONT=&quot]прими га себи, да не би зло измијенило разум његов[/FONT]
[FONT=&quot]или лукавство преварило душу његову;[/FONT]
[FONT=&quot]јер злобна завист помрачује добра,[/FONT]
[FONT=&quot]и похотљиво маштање развраће ум незлобив,[/FONT]
[FONT=&quot]Ко се за кратко усаврши, напуни много година;[/FONT]
[FONT=&quot]јер је омилила Господу душа његова,[/FONT]
[FONT=&quot]зато и похита из зле средине;[/FONT]
[FONT=&quot]а свјетина видје и не схвати[/FONT]
[FONT=&quot]и на ум јој не дође нешто тако [/FONT]
[FONT=&quot]да је благодат и милост на избраницима Његовим,[/FONT]
[FONT=&quot]и промишљање над светима Његовим.[/FONT]
[FONT=&quot]Осудиће праведник на умору живе безбожнике, [/FONT]
[FONT=&quot]и брзо преминула младост – многогодишњу старост[/FONT]
[FONT=&quot]неправедника;[/FONT]
[FONT=&quot]јер ови ће видјети свршетак мудрога[/FONT]
[FONT=&quot]и неће разумјети шта је Бог наумио са њим[/FONT]
[FONT=&quot]и ради чега га је Господ учинио безбједним.[/FONT]
[FONT=&quot]Видјеће и презреће [/FONT]
[FONT=&quot]но Господ ће њих исмијати,[/FONT]
[FONT=&quot]и биће послије тога лешине вавијек,[/FONT]
[FONT=&quot]јер ће их бацити безгласне ничице[/FONT]
[FONT=&quot]и потрешће их из темеља[/FONT]
[FONT=&quot]и до посљедњег запустјеће[/FONT]
[FONT=&quot]и бити у јаду,[/FONT]
[FONT=&quot]и спомен њихов ће нестати.[/FONT]
[FONT=&quot]Почеће да размишљају кукавци о гријесима својим[/FONT]
[FONT=&quot]и као осуда ће изаћи пред њих безакоња њихова.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Глава 5. [/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Тада ће праведник стати са великом смјелошћу[/FONT]
[FONT=&quot]пред лице оних који су га мучили[/FONT]
[FONT=&quot]и презирали патње његове.[/FONT]
[FONT=&quot]Кад га угледају задрхтаће од силна страха,[/FONT]
[FONT=&quot]и биће ван себе због чудесности спасења;[/FONT]
[FONT=&quot]говориће међу собом покајнички[/FONT]
[FONT=&quot]и у тјескоби духа издахнуће и рећи:[/FONT]
[FONT=&quot]Зар је ово онај кога смо некад исмијавали[/FONT]
[FONT=&quot]и имали за предмет поруге, безумници![/FONT]
[FONT=&quot]Живот смо његов сматрали сулудим[/FONT]
[FONT=&quot]и кончину његову биједном.[/FONT]
[FONT=&quot]Како да буде убројан међу синове Божје[/FONT]
[FONT=&quot]и откуда међу светима удио његов?[/FONT]
[FONT=&quot]Заиста, залутасмо са пута истине, [/FONT]
[FONT=&quot]и свјетлост праведности није нас обасјала,[/FONT]
[FONT=&quot]и сунце нам се није родило;[/FONT]
[FONT=&quot]испунисмо се стазама безакоња и погибије[/FONT]
[FONT=&quot]и пролазисмо пустињама непроходним [/FONT]
[FONT=&quot]а пута Господњег на познасмо.[/FONT]
[FONT=&quot]Шта нам је користила гордост?[/FONT]
[FONT=&quot]И шта нам је донијело богатство с надменошћу?[/FONT]
[FONT=&quot]Све је прошло као сјенка[/FONT]
[FONT=&quot]и као вијест мимоходна;[/FONT]
[FONT=&quot]као лађа проходећа заталасану воду[/FONT]
[FONT=&quot]чијег пролаза траг се не може наћи[/FONT]
[FONT=&quot]нити бразда хода њеног у таласима;[/FONT]
[FONT=&quot]или као што од птице која пролети ваздухом[/FONT]
[FONT=&quot]не остане никакав знак њеног пута,[/FONT]
[FONT=&quot]но лаки ваздух, ударом перја потискиван [/FONT]
[FONT=&quot]и просјецан снажним замахом[/FONT]
[FONT=&quot]крила у покрету, бива проходан,[/FONT]
[FONT=&quot]па потом се не наће ни трага лета по њему;[/FONT]
[FONT=&quot]или као код стријеле одапете на циљ:[/FONT]
[FONT=&quot]просјечени ваздух се намах врати у своје стање[/FONT]
[FONT=&quot]тако да се и не распознаје пролаз њен.[/FONT]
[FONT=&quot]Тако и ми који се родимо нестајемо,[/FONT]
[FONT=&quot]Ииниједан знак врлине немамо да покажемо[/FONT]
[FONT=&quot]пошто смо у злу себе истрошили.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер је нада безбожника као прах вјетром ношен[/FONT]
[FONT=&quot]и као лака пјена буром развијана[/FONT]
[FONT=&quot]и као дим вјетром бива распршена[/FONT]
[FONT=&quot]и прође као сјећање на путника намјерника.[/FONT]
[FONT=&quot]Праведници ће пак вавијек живјети [/FONT]
[FONT=&quot]и у Господу је награда њигова,[/FONT]
[FONT=&quot]и старање о њима код Бишњега.[/FONT]
[FONT=&quot]Зато ће примити Царство љепоте[/FONT]
[FONT=&quot]и вијенац красоте из руке Господње,[/FONT]
[FONT=&quot]јер ће их Он десницом закрилити[/FONT]
[FONT=&quot]и мишицом ће их заштитити.[/FONT]
[FONT=&quot]Узеће за свеоружје ревност Своју[/FONT]
[FONT=&quot]и наоружаће створење за одбрану од непријатеља.[/FONT]
[FONT=&quot]Обући ће се у оклоп праведности[/FONT]
[FONT=&quot]и навући ће на себе шљем – суд нелицемјеран;[/FONT]
[FONT=&quot]узеће штит непобједиви – свјетлост[/FONT]
[FONT=&quot]а изоштриће жестоки гњев као мач,[/FONT]
[FONT=&quot]док ће заједно са Њим заратити на безумнике цијели [/FONT]
[FONT=&quot]свемир.[/FONT]
[FONT=&quot]Покренуће се добро усмјерене стријеле муњоносне[/FONT]
[FONT=&quot]и из облака као добро натегнутог лука пролетјеће циљу, [/FONT]
[FONT=&quot]и каменоубојитог гњева препун излиће се град;[/FONT]
[FONT=&quot]узнегодоваће против њих вода морска,[/FONT]
[FONT=&quot]а ријеке их изненада опколити;[/FONT]
[FONT=&quot]супротставиће им се Дух силни[/FONT]
[FONT=&quot]и као вихор ће их развијати;[/FONT]
[FONT=&quot]и безакоње ће опустошити сву земљу[/FONT]
[FONT=&quot]а злочинство оборити пријестоле моћника.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Глава 6.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Послушајте зато цареви и разумите;[/FONT]
[FONT=&quot]научите, судије крајева земаљских;[/FONT]
[FONT=&quot]упамтите ви који сладате мноштвом[/FONT]
[FONT=&quot]и који се гордите над многим народима:[/FONT]
[FONT=&quot]од Господа вам је дата власт ваша[/FONT]
[FONT=&quot]и владање од Вишњега![/FONT]
[FONT=&quot]Он ће испитати дјела ваша и помисли ваше истражити;[/FONT]
[FONT=&quot]јер премда сте слуге Његовог Царства не судисте право, [/FONT]
[FONT=&quot]нити чувасте Закон[/FONT]
[FONT=&quot]нити сагласно вољи Божјој ходисте.[/FONT]
[FONT=&quot]Страшно и врзо ће вам се јавити [/FONT]
[FONT=&quot]јер изненадно бива суд над великашима.[/FONT]
[FONT=&quot]Онај пак који је најмањи заслужује помиловање,[/FONT]
[FONT=&quot]док ће моћници бити испитани строго;[/FONT]
[FONT=&quot]јер неће погнути лице Владалац свију [/FONT]
[FONT=&quot]нити ће се застидјети величине,[/FONT]
[FONT=&quot]јер Он је створио и мало и велико[/FONT]
[FONT=&quot]и подједноко промиђља о свима,[/FONT]
[FONT=&quot]па моћницима предстоји строга истрага.[/FONT]
[FONT=&quot]Зато су вама, о властодршци, упућене ријечи моје,[/FONT]
[FONT=&quot]да се научите Премудрости и да не отпаднете;[/FONT]
[FONT=&quot]јер они који свето чувају светиње биће освећени[/FONT]
[FONT=&quot]и који се њима науче наћи ће одговор.[/FONT]
[FONT=&quot]Зато пожелите ријечи мојих[/FONT]
[FONT=&quot]заволите их и поучиће вас.[/FONT]
[FONT=&quot]Свијетла је и неувенљива Премудрост[/FONT]
[FONT=&quot]и лако је сагледају они који је љубе[/FONT]
[FONT=&quot]и налазе они који је траже,[/FONT]
[FONT=&quot]чак се онима који је желе унапријед открива.[/FONT]
[FONT=&quot]Ко њој рано порани, неће се уморити;[/FONT]
[FONT=&quot]јер ће је наћи поред својих двери.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер само размишљање о њој већ је савршенство разума.[/FONT]
[FONT=&quot]и који је пробдио ради ње брзо постаје безбрижан;[/FONT]
[FONT=&quot]зато што оне који су ње достојни[/FONT]
[FONT=&quot]сама она посјећује и тражи[/FONT]
[FONT=&quot]и на стазама им се указује благонаклоно[/FONT]
[FONT=&quot]и у свакој помисли сусреће се с њим.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер њен почетак је истинска жеља за учењем,[/FONT]
[FONT=&quot]а старање – љубав према учењу,[/FONT]
[FONT=&quot]љубава пак је држање њених закон,[/FONT]
[FONT=&quot]а пажење закона – сигурност нетрулежности,[/FONT]
[FONT=&quot]нетрулежност опет чини нас блиским Богу;[/FONT]
[FONT=&quot]чежња, дакле, за Премудрошћу узводи Царству.[/FONT]
[FONT=&quot]Зато ако су вам мили престоли и скиптри, властодршци народа,[/FONT]
[FONT=&quot]поштујте Премудрост, да би вавијек царовали.[/FONT]
[FONT=&quot]А шта је Премудрост и како је настала, објавићу,[/FONT]
[FONT=&quot]и нећу вам сакрити тајне[/FONT]
[FONT=&quot]но од самог њеног рођења испитаћу[/FONT]
[FONT=&quot]и открићу знање о њој[/FONT]
[FONT=&quot]и нећу мимоићи истину.[/FONT]
[FONT=&quot]Нити ћу ићи са оним кога завист мори[/FONT]
[FONT=&quot]јер он неће задобити Премудрост.[/FONT]
[FONT=&quot]Сабор пак мудраца спасење је свијету[/FONT]
[FONT=&quot]и цар разуман утврђење народно.[/FONT]
[FONT=&quot]Зато учите се ријечима мојим, и окористићете се.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Глава 7.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]И сам сам смртан човјек као сви остали[/FONT]
[FONT=&quot]и потомак земнородног просазданог;[/FONT]
[FONT=&quot]у уроби мајчиној обукох се у тијело[/FONT]
[FONT=&quot]у току десет мјесеци згуснут у крви[/FONT]
[FONT=&quot]од сјемена мушког и насладе сненог сједињења.[/FONT]
[FONT=&quot]И кад постах удахнух заједнички ваздух[/FONT]
[FONT=&quot]и на себи сличну земљу падох,[/FONT]
[FONT=&quot]први глас попут свих испустих плача;[/FONT]
[FONT=&quot]одњегован у пеленама, у бригама,[/FONT]
[FONT=&quot]Али, и од царева нико се није друкчије родио,[/FONT]
[FONT=&quot]једнак је улазак у живот свима а и излазак исти.[/FONT]
[FONT=&quot]Зато се помолих и даде ми се разум;[/FONT]
[FONT=&quot]завапих, и дође ми Дух премудрости.[/FONT]
[FONT=&quot]Радије изабрах њу него ли скиптре и престоле [/FONT]
[FONT=&quot]и богатство сматрах са драгим каменом[/FONT]
[FONT=&quot]јер је све злато у поређењу са њом као мало пијеска,[/FONT]
[FONT=&quot]завољех је више од здравља и љепоте[/FONT]
[FONT=&quot]и бјеше ми милије да имам њу него очињи вид[/FONT]
[FONT=&quot]јер је неугасива од ње добијена свјетлост.[/FONT]
[FONT=&quot]Дођоше ми сва добра заједно са њом[/FONT]
[FONT=&quot]и небројено богатство преко руку њених;[/FONT]
[FONT=&quot]и обрадовах се свима јер их води Премудрост,[/FONT]
[FONT=&quot]а не знадијах да им је она родитељка.[/FONT]
[FONT=&quot]Без ликавства научих, без зависти предајем,[/FONT]
[FONT=&quot]богатство њено не скривам;[/FONT]
[FONT=&quot]јер она је људима незсцрпна ризница,[/FONT]
[FONT=&quot]и који њу задобише Богу усмјерише љубав,[/FONT]
[FONT=&quot]представљени даровима науке.[/FONT]
[FONT=&quot]А мени нека Бог да да говорим по уму[/FONT]
[FONT=&quot]и да се достојно сјетим онога што ми је дато,[/FONT]
[FONT=&quot]јер Он је и Премудрост и водитељ[/FONT]
[FONT=&quot]и мудраца исправитељ.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер је Његовој руци смо и ми и ријечи наше[/FONT]
[FONT=&quot]свака разумност и дјелатности знање.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер Он ми је дао истинско познање бића.[/FONT]
[FONT=&quot]да знам устројство свијета и дејство стихија,[/FONT]
[FONT=&quot]почетак и крај и срдину времена,[/FONT]
[FONT=&quot]измјене сунчевих повратака и промјене (годишњих) доба,[/FONT]
[FONT=&quot]годишњи круг и положај звијезда,[/FONT]
[FONT=&quot]природу животиња и нарави дивљих звијери,[/FONT]
[FONT=&quot]струјања вјетрова и људске помисли,[/FONT]
[FONT=&quot]разноликост биља и моћи коријења.[/FONT]
[FONT=&quot]Спознах и оно што је скривено и што је јавно;[/FONT]
[FONT=&quot]јер ме научила Премудрост – изумитељка свега.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер у њој је Дух разума, свети,[/FONT]
[FONT=&quot]јединородни, многострани, танани,[/FONT]
[FONT=&quot]благољетни, свијетли, чисти,[/FONT]
[FONT=&quot]јасни, незлобиви, добротољубиви, продорни,[/FONT]
[FONT=&quot]неодољиви, добротворни, човјекољубиви, [/FONT]
[FONT=&quot]тврди, крепки, безбрижни,[/FONT]
[FONT=&quot]свесилни, свевидећи[/FONT]
[FONT=&quot]и све духове пожимајући[/FONT]
[FONT=&quot]умне, чисте, светанане.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер Премудрост је покретљивија од сваког покрета[/FONT]
[FONT=&quot]а прожима и прониче све и сва чистотом;[/FONT]
[FONT=&quot]јер она је дах Силе Божје[/FONT]
[FONT=&quot]и излив чисти Сведржитеља славе;[/FONT]
[FONT=&quot]зато се ње ништа нечисто не дотиче.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер она је осбљесак свјетлости вјечне[/FONT]
[FONT=&quot]и огледало чисто Божанског сјејства[/FONT]
[FONT=&quot]и слика Његове доброте.[/FONT]
[FONT=&quot]Једна је она а све може[/FONT]
[FONT=&quot]о обитавајући у себи самој – све обнавља[/FONT]
[FONT=&quot]и покољењима се усељавајући у душе светих[/FONT]
[FONT=&quot]пријатеље Божје и пророке ствара.[/FONT]
[FONT=&quot]Заиста, Бој једино љуби онога који с Премудрошћу заједно[/FONT]
[FONT=&quot]живи.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер она је од сунца благоликија[/FONT]
[FONT=&quot]и од свих звијезда извишенија.[/FONT]
[FONT=&quot]И у поређењу са свјетлошћу првијенство има;[/FONT]
[FONT=&quot]јер ову смјењује ноћ[/FONT]
[FONT=&quot]а Премудрост не надвладава злоба.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Глава 8.[/FONT][FONT=&quot][/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Премудрост се распростире снажно с једног краја (свијета) до [/FONT]
[FONT=&quot]другог[/FONT]
[FONT=&quot]и управља свиме добро.[/FONT]
[FONT=&quot]Њу завољех и исках од младости своје[/FONT]
[FONT=&quot]и тражих да је доведем себи за невјесту[/FONT]
[FONT=&quot]и заљубљеник постах љепоте њене.[/FONT]
[FONT=&quot]Благородство слави са Богом живећи,[/FONT]
[FONT=&quot]и Господар свега завоље је;[/FONT]
[FONT=&quot]јер она је тајница Божанског знања[/FONT]
[FONT=&quot]и проналазач дјела Његових.[/FONT]
[FONT=&quot]Ако је богатство жељено у животу;[/FONT]
[FONT=&quot]шта је богатије од Премудрости која све ствара?[/FONT]
[FONT=&quot]Иако разум дјела твори,[/FONT]
[FONT=&quot]ко је од ње међу бићима бољи умјетник?[/FONT]
[FONT=&quot]Ако неко опет праведност воли,[/FONT]
[FONT=&quot]врлине су трудови њени;[/FONT]
[FONT=&quot]јер цјеломудрености и разуму учи,[/FONT]
[FONT=&quot]праведности и храбрости,[/FONT]
[FONT=&quot]од којих нема ништа корисније људима у животу.[/FONT]
[FONT=&quot]Ако ли ко искуство много жели,[/FONT]
[FONT=&quot]она искон зна и будућност назире,[/FONT]
[FONT=&quot]познаје смисао ријечи и рјешења загонетки,[/FONT]
[FONT=&quot]знаке и чудеса предузнаје[/FONT]
[FONT=&quot]и исходе времена и љета.[/FONT]
[FONT=&quot]Зато одлучих да је узмем да са њом живим[/FONT]
[FONT=&quot]знајући да ће ми бити савјетница у добру [/FONT]
[FONT=&quot]и утјеха у бригама и тузи.[/FONT]
[FONT=&quot]Прославићу се поради ње у народу[/FONT]
[FONT=&quot]и млад бити честован од старијих;[/FONT]
[FONT=&quot]оштар ћу се показати на суду[/FONT]
[FONT=&quot]и пред моћницима ће ми се дивити.[/FONT]
[FONT=&quot]Кад будем ћутао – чекаће, као будем говорио – пазиће, [/FONT]
[FONT=&quot]и док будем казивао дуже[/FONT]
[FONT=&quot]ставиће руку на уста своја.[/FONT]
[FONT=&quot]Задобићу преко ње бесмртност[/FONT]
[FONT=&quot]и спомен вјечан онима послије мене оставићу.[/FONT]
[FONT=&quot]Управљаћу народима, и племена ће ми се покорити;[/FONT]
[FONT=&quot]Уплашиће се каа чују за мене тирани страшни,[/FONT]
[FONT=&quot]народу ћу бити водар и у рату храбар.[/FONT]
[FONT=&quot]Кад уђем у дом свој, у њој ћу покој наћи;[/FONT]
[FONT=&quot]јер нема горчине у општењу са њом[/FONT]
[FONT=&quot]нити бола у живљењу са њом[/FONT]
[FONT=&quot]него весеља и радости.[/FONT]
[FONT=&quot]О овоме размишљајући у себи и смјестивши у своје срце[/FONT]
[FONT=&quot]да је бесмртност у сродству са Премудрошћу,[/FONT]
[FONT=&quot]и у пријатељству с њом – настала блага[/FONT]
[FONT=&quot]а у трудовима руку њених – богатство неисцрпна,[/FONT]
[FONT=&quot]а у упражњавању пак разговора са њом – разум,[/FONT]
[FONT=&quot]и добар глас у заједници ријечи њених –[/FONT]
[FONT=&quot]кренух у потрагу како бих је примио у себе.[/FONT]
[FONT=&quot]А био сам младић обдарен,[/FONT]
[FONT=&quot]душу стекох добру,[/FONT]
[FONT=&quot]боље рећи као добар дођох у тијело чисто.[/FONT]
[FONT=&quot]А знао сам да је другачије не могу стећи [/FONT]
[FONT=&quot]ако ми је Бог не подари[/FONT]
[FONT=&quot]- а од разума је то знање чија је благодат –[/FONT]
[FONT=&quot]обратих се Господу и помолих Му се [/FONT]
[FONT=&quot]и завапих свим срцем својим:[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Глава 9.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Боже Отаца и Господе милости [/FONT]
[FONT=&quot]Који си све створио ријечју Својом[/FONT]
[FONT=&quot]и који си Премудрошћу својом саздао човјека[/FONT]
[FONT=&quot]да влада Тобом створеним тварима[/FONT]
[FONT=&quot]и да управља свијетом светошћу и праведношћу[/FONT]
[FONT=&quot]и у правоти душе да суд суди![/FONT]
[FONT=&quot]Подари ми Твоји Престолима сапрестолну Премудрост[/FONT]
[FONT=&quot]и не одбаци ме од дјеце своје.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер, ја сам слуга Твој и син слушкиње Твоје,[/FONT]
[FONT=&quot]човјек немоћан и кратка вијека[/FONT]
[FONT=&quot]и премален за поимање Суда и закона.[/FONT]
[FONT=&quot]Пошто, макар и савршен био неко међу синовима људским[/FONT]
[FONT=&quot]ако је без Твоје Премудрости ништа не представља.[/FONT]
[FONT=&quot]Ти си ме изабрао за цара народа Твога[/FONT]
[FONT=&quot]и за судију синова Твојих и кћери.[/FONT]
[FONT=&quot]Рекао си да саградим храм на Гори Светој Твојој[/FONT]
[FONT=&quot]и у граду обиталишта Твога жртвеник[/FONT]
[FONT=&quot]по узору на Шатор свети који си припремио од почетка.[/FONT]
[FONT=&quot]А са Тобом је Премудрост која зна дјела Твоја;[/FONT]
[FONT=&quot]присутна, када си стварао свијет,[/FONT]
[FONT=&quot]којој је познато шта је угодно у очима Твојима[/FONT]
[FONT=&quot]и шта право у заповијестима Твојима.[/FONT]
[FONT=&quot]Неиспошљи њу са светих небеса[/FONT]
[FONT=&quot]и са трона славе Твоје пошаљи је,[/FONT]
[FONT=&quot]да би била са мном и помогла ми[/FONT]
[FONT=&quot]да познам шта је Теби угодно.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер она све зна и разумије[/FONT]
[FONT=&quot]па ће ме трезвено водити у дјелима мојим[/FONT]
[FONT=&quot]и сачувати ме славом својом;[/FONT]
[FONT=&quot]и биће примљена дјела моја[/FONT]
[FONT=&quot]и судићу народу Твоме праведно [/FONT]
[FONT=&quot]и бићу достојан престола оца мојега.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер, који човјек познаје вољу Божју?[/FONT]
[FONT=&quot]Или ко ће се досјетити шта хоће Господ?[/FONT]
[FONT=&quot]Јер, помисли смртника су несигурне[/FONT]
[FONT=&quot]и склона гријешењу размишљања наша;[/FONT]
[FONT=&quot]трулежно тијело притиска душу[/FONT]
[FONT=&quot]и земно станиште обремењује многобрижни ум.[/FONT]
[FONT=&quot]Ми једва назиремо оно што је на земљи[/FONT]
[FONT=&quot]и оно што је под рукама с муком налазимо;[/FONT]
[FONT=&quot]ко ли ће тек оно што је на небесима испитати?[/FONT]
[FONT=&quot]Вољу пак Твоју ко би познао, да Ти нијеси дао Премудрост[/FONT]
[FONT=&quot]и да нијеси послао светога Духа свога са Висина?[/FONT]
[FONT=&quot]И тако бише исправљене стазе оних што су на земљи[/FONT]
[FONT=&quot]и ономе што је Теби угодно бише људи научени[/FONT]
[FONT=&quot]и Премудрошћу спасени.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Глава 10.[/FONT][FONT=&quot][/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Она правосазданог оца свијета,[/FONT]
[FONT=&quot]јединог створеног, сачува[/FONT]
[FONT=&quot]и избави га од његова гријеха,[/FONT]
[FONT=&quot]даде му притом моћ да влада свима.[/FONT]
[FONT=&quot]Али пошто неправедник отпаде од ње у гњеву свом [/FONT]
[FONT=&quot]погибе заједно са братоубиственим јаростима.[/FONT]
[FONT=&quot]Ради њега опет спаси Премудрост потопљену земљу[/FONT]
[FONT=&quot]крхким дрветом крманећи прведника.[/FONT]
[FONT=&quot]Она и кад су се смијешали народи савезом лукавства[/FONT]
[FONT=&quot]препозна праведника и сачува га Богу непорочна[/FONT]
[FONT=&quot]а и у односу на љубав прма дјетету сачува га јаким.[/FONT]
[FONT=&quot]Она праведника при погибији нечаствих избави [/FONT]
[FONT=&quot]док је бјежао од огња палог с неба на Петоград,[/FONT]
[FONT=&quot]чијег лукавства свједочанство још увијек[/FONT]
[FONT=&quot]стоји пуста земља која се дими,[/FONT]
[FONT=&quot]и растиње које у невријеме плод доноси,[/FONT]
[FONT=&quot]и невјерној души подигнути споменик – стуб слани.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер они тиме што Премудрост презреше [/FONT]
[FONT=&quot]не смо што себи нашкодише непознањем добра, [/FONT]
[FONT=&quot]но и спомен својега безумља оставише свијету[/FONT]
[FONT=&quot]да се у ономе што згријешише ни сакрити не могу.[/FONT]
[FONT=&quot]Премудрост пак оне који јој служе из невоље избави,[/FONT]
[FONT=&quot]изведе на путеве праве;[/FONT]
[FONT=&quot]показа му Царство Божје[/FONT]
[FONT=&quot]и подари му знање Светих;[/FONT]
[FONT=&quot]обдари га изобиљем у трудовима[/FONT]
[FONT=&quot]и умножи подвиге његове;[/FONT]
[FONT=&quot]кад су га лакомошћу надмоћали, стаде уза њ′[/FONT]
[FONT=&quot]и обогати га;[/FONT]
[FONT=&quot]сачува га од непријатеља [/FONT]
[FONT=&quot]и заштити од оних који му премаху замку,[/FONT]
[FONT=&quot]за крепки пак подвиг награди га[/FONT]
[FONT=&quot]да би знао да је побожност од свега јача.[/FONT]
[FONT=&quot]Она не остави проданог праведника,[/FONT]
[FONT=&quot]него га избави од гријеха;[/FONT]
[FONT=&quot]сиђе с њим у јаму[/FONT]
[FONT=&quot]и не остави га у оковима[/FONT]
[FONT=&quot]прије него му донесе скиптар царски[/FONT]
[FONT=&quot]и власт над његовим тиранима;[/FONT]
[FONT=&quot]лажним пак показа његове клеветнике[/FONT]
[FONT=&quot]и даде му славу вјечну.[/FONT]
[FONT=&quot]Она свети народ и сјеме непорочно[/FONT]
[FONT=&quot]избави од пламена угњетачких;[/FONT]
[FONT=&quot]усели се у душу слуге Господњег[/FONT]
[FONT=&quot]и одуприје се страшним царевима знацима и чудесима.[/FONT]
[FONT=&quot]даде светима награду за трудове њихове,[/FONT]
[FONT=&quot]поведе их путем чудесним[/FONT]
[FONT=&quot]и постаде им покривало дању[/FONT]
[FONT=&quot]и сјај звјездани ноћу.[/FONT]
[FONT=&quot]Преведе их преко Црвеног мора[/FONT]
[FONT=&quot]и проведе између воде многе;[/FONT]
[FONT=&quot]непријатеље пак њихове потопи[/FONT]
[FONT=&quot]и из дубине бездана изрину их.[/FONT]
[FONT=&quot]Зато праведници оплијенише безбожнике[/FONT]
[FONT=&quot]и прославише, Господе, Име свето Твоје[/FONT]
[FONT=&quot]а непобједиву руку Твојеу једнодушно похвалише;[/FONT]
[FONT=&quot]зато што Премудрост отвори уста нијемих[/FONT]
[FONT=&quot]и језике дјетиње учини јасним.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Глава 11.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Она благослови дјела њихова руком пророка светог.[/FONT]
[FONT=&quot]Прођоше пустињу ненастњену[/FONT]
[FONT=&quot]и на неприступачним мјестима разапеше шаторе;[/FONT]
[FONT=&quot]одупријеше се противницима и одбранише од непријатеља.[/FONT]
[FONT=&quot]Ожедњеше и призваше Те[/FONT]
[FONT=&quot]и даде им се вода из камена цијелца[/FONT]
[FONT=&quot]и утољење жеђи из стијене тврде.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер оно чиме бише кажњени непријатељи њихови[/FONT]
[FONT=&quot]преко тога њима оскуднима би учињено добро.[/FONT]
[FONT=&quot]Намјесто извора вјечне ријеке[/FONT]
[FONT=&quot]замућене нечистом крвљу,[/FONT]
[FONT=&quot]на изобличење дјетоубиствене наредбе,[/FONT]
[FONT=&quot]Ти им даде изненада обиље воде[/FONT]
[FONT=&quot]показавши им тадашњом жеђу[/FONT]
[FONT=&quot]колико се казнио њихове противнике.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер када се нађоше у искушењу, премда милостиво карани,[/FONT]
[FONT=&quot]разумјеше како су се у гњеву суђени безбожници мучили,[/FONT]
[FONT=&quot]јер си њих (Израиљце) као отац испробао ради подуке,[/FONT]
[FONT=&quot]а оне (Египћане) осудио као строг цар и казнио.[/FONT]
[FONT=&quot]Подједнако су страдали и одсутни и присутни.[/FONT]
[FONT=&quot]А двострука их је жалост снашла[/FONT]
[FONT=&quot]и уздисање због сјећања на прошлост;[/FONT]
[FONT=&quot]јер кад чуше да је оно што је за њих била казна[/FONT]
[FONT=&quot]за оне (Израиљце) то би доброчинство, осјетише Господа.[/FONT]
[FONT=&quot]Ономе опет (Моисију) кога су некад изложили порузи и [/FONT]
[FONT=&quot]одрекли га се,[/FONT]
[FONT=&quot]послије свега што се догодило – задивише се,[/FONT]
[FONT=&quot]ожедњели друкчије од праведника.[/FONT]
[FONT=&quot]Умјесто, пак, неразумних помисли неправде њихове,[/FONT]
[FONT=&quot]у којима заблудјевши, обожаваху бесловесне гмизавце[/FONT]
[FONT=&quot]и биједне звјери,[/FONT]
[FONT=&quot]Ти им посла мноштво бесловесних животиња за казну,[/FONT]
[FONT=&quot]како би знали да оно чиме човек гријеши, тиме бива кажњен.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер није било тешко да свемоћна Твоја рука[/FONT]
[FONT=&quot]која је створила свијет из безобличне твари[/FONT]
[FONT=&quot]пошаље на њих мноштво медвјда и љутих лава[/FONT]
[FONT=&quot]или новостворених непознатих звијери пуних гњева, [/FONT]
[FONT=&quot]из којих огњени пламен лиже[/FONT]
[FONT=&quot]или се шире смрдљива испарења[/FONT]
[FONT=&quot]или им из очију страшна ватра сијева;[/FONT]
[FONT=&quot]оне би могле не само штетним дејством да их смошде,[/FONT]
[FONT=&quot]него и својим страшним изгледом да их униште.[/FONT]
[FONT=&quot]Но и без тога, једнм дахом су могли пасти [/FONT]
[FONT=&quot]гоњени правдом[/FONT]
[FONT=&quot]и развијани Духом силе Твоје;[/FONT]
[FONT=&quot]али Ти си све уредио по мјри, броју и равнотежи.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер свемоћ Твоја је увијек с Тобом,[/FONT]
[FONT=&quot]и снази мишице Твоје ко ће се супротставити?[/FONT]
[FONT=&quot]Јер је цијели свијет пред Тобом као зрнце пијеска на теразијама[/FONT]
[FONT=&quot]и као кап јутарње росе на земљу пале.[/FONT]
[FONT=&quot]Ти пак све милујеш, јер Ти се све може,[/FONT]
[FONT=&quot]и превиђаш гријехе људске ради покајања.[/FONT]
[FONT=&quot]Зато што сва бића љубиш[/FONT]
[FONT=&quot]и ништа нећеш презрети од онога што си саздао [/FONT]
[FONT=&quot]пошто их из мржње ни стварао нијеси.[/FONT]
[FONT=&quot]А како би нешто и опстало, да то Ти нијеси хтио,[/FONT]
[FONT=&quot]или оно што Ти нијеси призвао (у биће) како би се одржало?[/FONT]
[FONT=&quot]Зато све и сва поштеди, јер је Твоје, Владико душељупче![/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Глава 12.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Бесмртни Твој Дух у свему пребива.[/FONT]
[FONT=&quot]Зато преступнике благо караш, [/FONT]
[FONT=&quot]подсјећаш на оно у чему гријеше и учиш их,[/FONT]
[FONT=&quot]да би се ослободили зла и повјеровали у Тебе, Господе.[/FONT]
[FONT=&quot]Негдашње, пак, становнике свете Твоје земље[/FONT]
[FONT=&quot]омрзну, јер оно што је најгоре чинише, -[/FONT]
[FONT=&quot]дјела враџбинска и обреде безбожничке,[/FONT]
[FONT=&quot]ждерање на гозбама утроба људских тијела и крви,-[/FONT]
[FONT=&quot]жреце из зборишта[/FONT]
[FONT=&quot]и родитеље насилнике беспомоћних душа[/FONT]
[FONT=&quot]хтио си да уништиш рукама отаца наших,[/FONT]
[FONT=&quot]да би достојно насеље примила дјеца Божија[/FONT]
[FONT=&quot]најмилије Ти од свију земаља.[/FONT]
[FONT=&quot]Но, ипак, и њих си као људе поштедио,[/FONT]
[FONT=&quot]послао си осе као претходницу своје војске,[/FONT]
[FONT=&quot]да их полако истријебе.[/FONT]
[FONT=&quot]Није Ти било немогуће да безбожне у боју предаш у руке[/FONT]
[FONT=&quot]праведнима[/FONT]
[FONT=&quot]или звијерима љутим, или да их ријечју оштром одједном [/FONT]
[FONT=&quot]смрвиш,[/FONT]
[FONT=&quot]но, судећи им полако оставио си могућност покајања[/FONT]
[FONT=&quot]иако си знао да је зло њихово рођење и урођена злоба њихова[/FONT]
[FONT=&quot]и да се неће измијенити помисао њихова вавијек.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер били су сјеме проклето од почетка,[/FONT]
[FONT=&quot]а ни из бојезни од било кога нијеси оставио некажњене гријехе[/FONT]
[FONT=&quot]њихове.[/FONT]
[FONT=&quot]Па ко ће рећи: шта си учинио?[/FONT]
[FONT=&quot]или ко ће се супротставити суду Твоме?[/FONT]
[FONT=&quot]Ко пак приговорити за уништене народе, које си створио?[/FONT]
[FONT=&quot]Или ко ће се појавити преда те као [/FONT]
[FONT=&quot]бранитељ неправедних људи?[/FONT]
[FONT=&quot]Јер нема Бога изван Тебе, који се о свему стара[/FONT]
[FONT=&quot]да му покажеш да нијеси неправо судио;[/FONT]
[FONT=&quot]нити са цар нити сладар може с Тобом суочити[/FONT]
[FONT=&quot]у корист оних које си казнио.[/FONT]
[FONT=&quot]А пошто си праведан, праведно свиме управљаш,[/FONT]
[FONT=&quot]осудити онога који не заслужује да буде кажњен –[/FONT]
[FONT=&quot]сматраш не својственим Твоје силе.[/FONT]
[FONT=&quot]Моћ чак Твоја почетак је праведности[/FONT]
[FONT=&quot]и Твоје владање свиме, чини Те да све чуваш.[/FONT]
[FONT=&quot]А моћ показујеш невјерујућем савршенству силе[/FONT]
[FONT=&quot]док код оних који је познају изобличаваш дрскост.[/FONT]
[FONT=&quot]Ти опет који моћ посједујеш, снисходљиво судиш[/FONT]
[FONT=&quot]и нама управљаш с великом самилошћу![/FONT]
[FONT=&quot]јер моћ, кад год зажелиш, са Тобом је.[/FONT]
[FONT=&quot]А научио си таквим дјелима и народ свој,[/FONT]
[FONT=&quot]да праведник треба бити човјекољубив,[/FONT]
[FONT=&quot]и добронадлежним си учинио синове своје[/FONT]
[FONT=&quot]јер дајеш за гријехе покајање.[/FONT]
[FONT=&quot]јер ако си непријатеље слугу својих, достојне смрти,[/FONT]
[FONT=&quot]са толиким обзиром и благошћу казнио[/FONT]
[FONT=&quot]давши им сријеме и мјесто да се ослободе зла –[/FONT]
[FONT=&quot]са каквом си тек опрезношћу судио синовима својим,[/FONT]
[FONT=&quot]чијим оцима си дао заклетве и завјете благих обећања? [/FONT]
[FONT=&quot]Нас дакле карајући, непријатеље наше шибаш на везброј [/FONT]
[FONT=&quot]начина,[/FONT]
[FONT=&quot]да би и ми кад судимо о доброти Твојој бринули[/FONT]
[FONT=&quot]а кад нам се суди – очекивали милост.[/FONT]
[FONT=&quot]Зато си и оне који су неразуман живот водили неправедно,[/FONT]
[FONT=&quot]њиховим сопственим гадостима мучио;[/FONT]
[FONT=&quot]јер путевима заблуде далеко залуташе[/FONT]
[FONT=&quot]за богове прихватајући нечасније и од најгаднијих животиња,[/FONT]
[FONT=&quot]обманути попут неразборитих младенаца.[/FONT]
[FONT=&quot]Ради тога као дјеци неразумној[/FONT]
[FONT=&quot]суд на поругу посла.[/FONT]
[FONT=&quot]Они пак који поругом опомене не бише уразумљњни[/FONT]
[FONT=&quot]искусиће достојан суд Божје.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер оно од чега су сами патили с муком,[/FONT]
[FONT=&quot]видјевши код тих пто су их сматрали боговима,[/FONT]
[FONT=&quot]кажњавани њиме,[/FONT]
[FONT=&quot]Онога кога су некад одбацивали да познају,[/FONT]
[FONT=&quot]за Бога истинитог признаше;[/FONT]
[FONT=&quot]зато дође на њих и коначна осуда.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Глава 13.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Сујетни су сви људи, природно, у[/FONT]
[FONT=&quot]којима јеприсутно непознавање Бога[/FONT]
[FONT=&quot]и они не бијаху у стању из видљивих дабара познати Суштега,[/FONT]
[FONT=&quot]нити на основу дјела познаше Творца,[/FONT]
[FONT=&quot]него су или огањ или ваздух или брзи вјетар[/FONT]
[FONT=&quot]или звјездани шар или силну воду[/FONT]
[FONT=&quot]или свјетила небеска сматрали за богове господаре свијета.[/FONT]
[FONT=&quot]Они који су , очарани љепотом, то за богове сматрали,[/FONT]
[FONT=&quot]нека познају колико је Господар од тога бољи[/FONT]
[FONT=&quot]јер све је то Он створио, родоначелник љепоте;[/FONT]
[FONT=&quot]задивљени пак силом и енергијом[/FONT]
[FONT=&quot]нека разумију колико је моћнији од њих[/FONT]
[FONT=&quot]Онај који је све створио;[/FONT]
[FONT=&quot]јер примјерено величини и љепоти створења [/FONT]
[FONT=&quot]њихов се Узрочник созерцава. [/FONT]
[FONT=&quot]Но они нијесу ипак за велики прекор[/FONT]
[FONT=&quot]јер као да блуде[/FONT]
[FONT=&quot]тражећи Бога и желећи да га нађу;[/FONT]
[FONT=&quot]па се обраћају Његовим дјелима и испитују[/FONT]
[FONT=&quot]и бивају увјерени изгледом, јер је дивно оно шт виде.[/FONT]
[FONT=&quot]Али опет ни њима не треба опростити;[/FONT]
[FONT=&quot]јер ако су били у стању да све то виде,[/FONT]
[FONT=&quot]да би могли размишљати о овоме вијеку (свијету),[/FONT]
[FONT=&quot]како онда Владара твари да одмах не нађу?[/FONT]
[FONT=&quot]А биједне су и међу мртвацима наде оних [/FONT]
[FONT=&quot]који назваше боговима дјела руку људских,[/FONT]
[FONT=&quot]злато и сребро, вјештине изум,[/FONT]
[FONT=&quot]и представе животиња[/FONT]
[FONT=&quot]или камен некорисни, дјело дрвене руке.[/FONT]
[FONT=&quot]Као кад неки вјешти дрводјеља погодно одсијече дрво[/FONT]
[FONT=&quot]па спретно ољушти његову цијелу кору,[/FONT]
[FONT=&quot]обликује га прикладно[/FONT]
[FONT=&quot]и направи корисну посуду за животне потребе,[/FONT]
[FONT=&quot]потом отпатке од рада[/FONT]
[FONT=&quot]употреби за готовљење гране, и руча,[/FONT]
[FONT=&quot]затим један од отпадака ни за шта погодан,[/FONT]
[FONT=&quot]дрво криво и чворносато,[/FONT]
[FONT=&quot]узме и издјеља брижљиво у доколици својој[/FONT]
[FONT=&quot]и искуством разума га обликује,[/FONT]
[FONT=&quot]уподоби га човјечјем лику[/FONT]
[FONT=&quot]или га направи сличним некој биједној животињи,[/FONT]
[FONT=&quot]па га украси шарама и обоји црвенилом,[/FONT]
[FONT=&quot]притом изглача сваки његов недостатак,[/FONT]
[FONT=&quot]онда му направи прикладан сталак[/FONT]
[FONT=&quot]и постави на зид осигуравши га гвозденим клином.[/FONT]
[FONT=&quot]Побрине се тако за њега да не би пао [/FONT]
[FONT=&quot]знајући да није у стању себи помоћи[/FONT]
[FONT=&quot]јер је слика и потребна јој је помоћ.[/FONT]
[FONT=&quot]Тада му се моли за имовину и брак и дјецу;[/FONT]
[FONT=&quot]није га срамота што се бездушноме обраћа,[/FONT]
[FONT=&quot]и за здравље призива оно што је немоћно,[/FONT]
[FONT=&quot]живот од мртвога тражи,[/FONT]
[FONT=&quot]у помоћ позива потпуно беспомоћно,[/FONT]
[FONT=&quot]за на пут оно што није у стању ни да стоји,[/FONT]
[FONT=&quot]за стицање и подухват и успјех руку[/FONT]
[FONT=&quot]и за крјепост моли оно чему су руке сасвим непокретне![/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Глава 14.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Други опет послан на пловидбу, имајући да се пробија кроз [/FONT]
[FONT=&quot]дивље валове[/FONT]
[FONT=&quot]призива у помоћ трулије дрво од лађе кога га носи![/FONT]
[FONT=&quot]Јер лађу је жеља за зарадом измислила[/FONT]
[FONT=&quot]а мудрост стваралачка направила[/FONT]
[FONT=&quot]а Твоје, Оче, Провиђење управља њоме,[/FONT]
[FONT=&quot]јер си и на морима пут отворио[/FONT]
[FONT=&quot]и на таласима стазу безбједну.[/FONT]
[FONT=&quot]А жеља Ти је да не буду неактивна дјела Премудрости Твоје[/FONT]
[FONT=&quot]зато повјеравају људи и најмањем дрвету душе своје[/FONT]
[FONT=&quot]и бродећи по таласима на лађици бивају сачувани.[/FONT]
[FONT=&quot]Па и у почетку кад су пропадали горди џинови[/FONT]
[FONT=&quot]нашла је нада свијета на лађици прибјежиште[/FONT]
[FONT=&quot]и оставила вијеку (свијету) сјеме за нова покољења вођена[/FONT]
[FONT=&quot]Твојом руком.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер благословено је дрво којм се твори правда,[/FONT]
[FONT=&quot]а рукотворина (идолска) и сама је[/FONT]
[FONT=&quot]проклета, као и онај које је направио,[/FONT]
[FONT=&quot]зато што је он прави а оно што је трулежно бива названо богом.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер подједнако су мрски Богу и безбожник и [/FONT]
[FONT=&quot]безбожност његова,[/FONT]
[FONT=&quot]Зато ће учињено дјело заједно са починиоцем бити кажњено.[/FONT]
[FONT=&quot]Стога ће и на идоле многобожачке осуда пости[/FONT]
[FONT=&quot]пошто у творевини Божјој постадоше гадост[/FONT]
[FONT=&quot]на саблазан душа људских[/FONT]
[FONT=&quot]и за замку ногамабезумним.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер измишљање идола је почетак блуда[/FONT]
[FONT=&quot]а њихов проналазак – трулеж живота.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер у почетку њих није било нити ће их бити навијек![/FONT]
[FONT=&quot]Са празном славом људском ушли су у свијет,[/FONT]
[FONT=&quot]зато им је намијењен скори крај.[/FONT]
[FONT=&quot]Пријевременом тугом сатрвен отац[/FONT]
[FONT=&quot]ненадно умрлом дјетету направи слику[/FONT]
[FONT=&quot]па некад мртвом човјеку сада као богу одају пошту[/FONT]
[FONT=&quot]и преноси, на њему потчињене, тајне и обреде;[/FONT]
[FONT=&quot]онда, временом одржавани безбожни обичај, као закон се чува.[/FONT]
[FONT=&quot]Тако се и по наређењу владарском извајаним ликовима одаје [/FONT]
[FONT=&quot]пошта,[/FONT]
[FONT=&quot]а пошто људи зато што далеко бораве не могу непосредно да их [/FONT]
[FONT=&quot]чествују[/FONT]
[FONT=&quot]далеки лик пресликавши [/FONT]
[FONT=&quot]видљиву слику поштованог владара направе,[/FONT]
[FONT=&quot]да би се одсутноме као присутноме са ревношћу клањали.[/FONT]
[FONT=&quot]Јачању поштовања непознатих (владара)[/FONT]
[FONT=&quot]допринијело је и частољубље умјетника.[/FONT]
[FONT=&quot]Наиме, желећи он да се допадне властодршцу[/FONT]
[FONT=&quot]крајње се потруди да умјетничко обличје буде што љепше,[/FONT]
[FONT=&quot]а свјетина привучена благоликошћу дјела[/FONT]
[FONT=&quot]доскора поштованога као човјека сада почиње да сматра за [/FONT]
[FONT=&quot]божанство.[/FONT]
[FONT=&quot]И то постаде замка животу,[/FONT]
[FONT=&quot]јер било несрећом било насиљем поробљени људи[/FONT]
[FONT=&quot]неизрециво Име приписаше камењу и дрвећу,[/FONT]
[FONT=&quot]па им не би доста заблуде у познању Бога[/FONT]
[FONT=&quot]него живјећи под великим налетом незнања [/FONT]
[FONT=&quot]та и толиказла миром називају![/FONT]
[FONT=&quot]Те или дјетоубилачке обреде или скривене тајне[/FONT]
[FONT=&quot]или развратне гозбе приређују са туђим обичајима;[/FONT]
[FONT=&quot]не чувају бише ни животе не бракове чисте,[/FONT]
[FONT=&quot]него један другог или преваром убија или пељубом болно[/FONT]
[FONT=&quot] повређује.[/FONT]
[FONT=&quot]Све је помијешано: крв и убиство, крађа и обмана,[/FONT]
[FONT=&quot]скрнављење, невјерство, смута, лажна заклетва,[/FONT]
[FONT=&quot]отимање добара, заборав дарова,[/FONT]
[FONT=&quot]прљање душа, противприродни живот,[/FONT]
[FONT=&quot]беспоредак бракова, прељуба и распусност.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер поштовање безличних идола[/FONT]
[FONT=&quot]почетак је сваког зла и узрок и свршетак.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер они или веселећи се бијесне или лажно пророкују[/FONT]
[FONT=&quot]или живе неправедно, или се брзо заклињу;[/FONT]
[FONT=&quot]а ти који су се у бездушне идоле поуздали[/FONT]
[FONT=&quot]и зло се заклели не надају се казни.[/FONT]
[FONT=&quot]Но за обоје ће их стићи правда[/FONT]
[FONT=&quot]зато што зло мислише о Богу поштујући идоле[/FONT]
[FONT=&quot]и што се неправедно заклеше, лукавством презревши светост.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер не сила онога чиме се они куну[/FONT]
[FONT=&quot]него суд за грешнике[/FONT]
[FONT=&quot]сустиже увијек преступе неправедних.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Глава 15.[/FONT][FONT=&quot][/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]А Ти си Бог наш, благ и истинит, [/FONT]
[FONT=&quot]дуготрепељив и који милошћу свеуправља.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер ако ли сагријешисмо, Твоји јесмо, знајући моћ Твоју; но[/FONT]
[FONT=&quot]нећемо гријешити, јер знамо да Теби припадамол[/FONT]
[FONT=&quot]А знати Тебе, цјелосна је правда,[/FONT]
[FONT=&quot]и познавати моћ Твоју – коријен бесмртности.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер нити нас обману човјечија злоумна мисао[/FONT]
[FONT=&quot]нти бесплодни труд који привид слика,[/FONT]
[FONT=&quot]обличје изображено разносрсним бојама,[/FONT]
[FONT=&quot]чији лик безумне привлачи[/FONT]
[FONT=&quot]пошто чезну за бездушним обличјем мртве слике.[/FONT]
[FONT=&quot]Љубитељи зала достојни су таквих надања,[/FONT]
[FONT=&quot]и сви који их творе и ишту, и обожавају.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер и грнчар меку земљу гњечи с трудом[/FONT]
[FONT=&quot]и обликује за употребу нашу сваки суд посебно;[/FONT]
[FONT=&quot]притом, од исте глине обликује[/FONT]
[FONT=&quot]посуђе за служење чистим дјелима[/FONT]
[FONT=&quot]и ономе што је супротно. И све на исти начин.[/FONT]
[FONT=&quot]А свако од њих је за другачију употребу,[/FONT]
[FONT=&quot]о томе гричар суди.[/FONT]
[FONT=&quot]Тако и злотвор лажног бога од исте глине прави,[/FONT]
[FONT=&quot]он који је мало раније од земље рођен[/FONT]
[FONT=&quot]и који се ускоро у њу враћа од које је узет,[/FONT]
[FONT=&quot]да би од њега био тражен дуг душевни.[/FONT]
[FONT=&quot]Но он се не брине о ономе што би требало да чини[/FONT]
[FONT=&quot]као неко који има краткотрајан живот,[/FONT]
[FONT=&quot]него се такмичи са златарима и среброливцима[/FONT]
[FONT=&quot]бакроресцима подржава,[/FONT]
[FONT=&quot]поносан на то што кривотворине прави.[/FONT]
[FONT=&quot]Пепео је срце његово, и од земље бједнија нада његова,[/FONT]
[FONT=&quot]од глине нечаснији живот његов.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер не позна Творца свога[/FONT]
[FONT=&quot]и Онога који му је удахнуо душу дјелатну[/FONT]
[FONT=&quot]и удануо Дух животни.[/FONT]
[FONT=&quot]Него помислише да је играчка живот наш[/FONT]
[FONT=&quot]и живљење – празновање зараде,[/FONT]
[FONT=&quot]јер такви кажу: треба од свакуда, па макар и од зла, стицати![/FONT]
[FONT=&quot]Такав, међутим, више од било кога знаде да гријеши правећи [/FONT]
[FONT=&quot]од вештаства земљанога ломљиво посуће и китове.[/FONT]
[FONT=&quot]Но сви непријатељи народа Твога безумнији су и јаднији од [/FONT]
[FONT=&quot]дјетиње душе – који загосподарише њиме,[/FONT]
[FONT=&quot]зато што сматраху све идоле многобожачке боговима,[/FONT]
[FONT=&quot]којима не очи не служе за гледање[/FONT]
[FONT=&quot]ни ноздрве за удисање ваздуха[/FONT]
[FONT=&quot]ни уши за слушање[/FONT]
[FONT=&quot]ни прсти на рукма за пипање[/FONT]
[FONT=&quot]а и ноге њихове упразно ходе.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер њих човјек створи [/FONT]
[FONT=&quot]и дух позајмивши, сазда их;[/FONT]
[FONT=&quot]али ниједан човјек није у стању себи сличног саздати бога.[/FONT]
[FONT=&quot]Он који је смртан, мртву ствар прави рукама безаконима;[/FONT]
[FONT=&quot]а бољи је од божанства својих: он барем поживје а она – [/FONT]
[FONT=&quot]никада.[/FONT]
[FONT=&quot]А и животиње намјрскије обожавају, јер сравњиване по [/FONT]
[FONT=&quot]неразумљу, горе су од свих других,[/FONT]
[FONT=&quot]на њима ни толико љепоте нема колико у изгледу животиња,[/FONT]
[FONT=&quot]да би привукле пажњу; а удаљиле су се и од Божје похвале [/FONT]
[FONT=&quot]и од благослова Његовог.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Глава 16.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Ради тога од себи сличних примјерно бише кажњени[/FONT]
[FONT=&quot]и од мноштва звјериња намучени.[/FONT]
[FONT=&quot]А умјесто тог мучења обасуо си доброчинством народ свој[/FONT]
[FONT=&quot]за задовољење жеље припремио си грану чудног укуса – [/FONT]
[FONT=&quot]препелице,[/FONT]
[FONT=&quot]како би они, такође жељни хране,[/FONT]
[FONT=&quot]због одвратности према ономе што им је послано,[/FONT]
[FONT=&quot]окренули си и од нужног задовољења,[/FONT]
[FONT=&quot]а ови, за мало поставши оскудни,[/FONT]
[FONT=&quot]добили да једу чудесну храну.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер је требало да на оне насилнике обавезно наиђе биједа,[/FONT]
[FONT=&quot]а овим само да се покаже како су се мучили непријатељи[/FONT]
[FONT=&quot]њихови.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер кад је оне снашла жестока јарост звјериња,[/FONT]
[FONT=&quot]и кад се истребљиваху уједима свирепих змија,[/FONT]
[FONT=&quot]није се до краја задржао гњев Твој:[/FONT]
[FONT=&quot]за поуку бише мало смућени,[/FONT]
[FONT=&quot]имајући знамење спасења ради сјећања на заповијести[/FONT]
[FONT=&quot]Закона Твога;[/FONT]
[FONT=&quot]јер који се обрнуо, није се исцјељивао оним што је видио,[/FONT]
[FONT=&quot]но Тобом Спаситељем свих.[/FONT]
[FONT=&quot]А тиме си увјерио непријатеље наше[/FONT]
[FONT=&quot]да си Ти онај који избавља од сваког зла.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер док оне скакавци и муве побише уједима[/FONT]
[FONT=&quot]и не нађе си лијека души њиховој, пошто су били заслужили да [/FONT]
[FONT=&quot]их такве муче,[/FONT]
[FONT=&quot]дотле синовима Твојим ни зуби отровних змија ништа не[/FONT]
[FONT=&quot]могоше;[/FONT]
[FONT=&quot]јер милост Твоја наиђе и исцијели их.[/FONT]
[FONT=&quot]Бијаху утврђени у сјећању на ријечи Твоје[/FONT]
[FONT=&quot]и брзо си исцјељиваху,[/FONT]
[FONT=&quot]да не би упавши у дубину заборава[/FONT]
[FONT=&quot]лишили се Твојега доброчинства.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер их није лијечило ни биље ни мелем,[/FONT]
[FONT=&quot]него ријеч Твоја,[/FONT]
[FONT=&quot]Господе, која све исцјељује.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер Ти имаш власт живота и смрти,[/FONT]
[FONT=&quot]и низводиш до врата пакла и узводиш;[/FONT]
[FONT=&quot]а човјек убија злобом његовом,[/FONT]
[FONT=&quot]изашли дух неће вратити,[/FONT]
[FONT=&quot]нити избавити душу одузету.[/FONT]
[FONT=&quot]Од Твоје руке немогуће је побјећи;[/FONT]
[FONT=&quot]јер који одбијају да Тебе познају, безбожници,[/FONT]
[FONT=&quot]снагом мишице Твоје бијени бише,[/FONT]
[FONT=&quot]чудним кишама и градом, и бурама гоњени неизбјежним, [/FONT]
[FONT=&quot]и огњем спаљивани.[/FONT]
[FONT=&quot]А што је још чудније: у води која све гаси[/FONT]
[FONT=&quot]још више дејствоваше огањ,[/FONT]
[FONT=&quot]јер је свијет поборник праведницима.[/FONT]
[FONT=&quot]Некад се пламен укроћивао [/FONT]
[FONT=&quot]да не сажеже животиње послане на безбожнике,[/FONT]
[FONT=&quot]да би они гледајући знали да су од Божијег суда гоњени;[/FONT]
[FONT=&quot]да уништи безакони пород земљин.[/FONT]
[FONT=&quot]Намјесто тога анђелском храном хранио си народ свој[/FONT]
[FONT=&quot]који је сваку сласт у себи имао и угађао свачијем укусу.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер лице Твоје откривало је сладост Твоју дјеци,[/FONT]
[FONT=&quot]по жељи онога коме је приношен[/FONT]
[FONT=&quot]мијењао се у оно у шта је ко хтио.[/FONT]
[FONT=&quot]Снијег и лед одолијеваху огњу и не растапаху се,[/FONT]
[FONT=&quot]како би познали да плодове непријатељски [/FONT]
[FONT=&quot]истребљиваше пламен огњени,[/FONT]
[FONT=&quot]у граду и кишама блистајући.[/FONT]
[FONT=&quot]А ово опет да би се хранили праведници,[/FONT]
[FONT=&quot]сакрио је и сопствену силу.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер твар која Теби Творцу служи,[/FONT]
[FONT=&quot]испружа са на казну против неправедника[/FONT]
[FONT=&quot]и окреће на доброчинство онима који се у Теби надају.[/FONT]
[FONT=&quot]Ради тога и онда када се у све мијењала,[/FONT]
[FONT=&quot]свехранитељки благодати је служила,[/FONT]
[FONT=&quot]по вољи потребитих,[/FONT]
[FONT=&quot]да се науче синови Твоји, које си заволио, Господе,[/FONT]
[FONT=&quot]да човјека храни не рађање пладова,[/FONT]
[FONT=&quot]но ријеч Твоја оне који у Тебе вјерују чува.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер оно што огањ не сажеже[/FONT]
[FONT=&quot]просто обасјано малим сунчевим зраком се топи,[/FONT]
[FONT=&quot]да би било знано како треба похитати прије сунца на[/FONT]
[FONT=&quot]благодарење Теви,[/FONT]
[FONT=&quot]и при изласку свјетлости са Тобом се срести;[/FONT]
[FONT=&quot]а неблагодарнога надање као зимско иње ће се истопити[/FONT]
[FONT=&quot]и просути са као вода непотребна.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Глава 17.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Велики су судови Твоји, Господе, и неизрециви;[/FONT]
[FONT=&quot]тога ради неуке душе заблудјеше.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер наумише безаконици да поробе народ свети,[/FONT]
[FONT=&quot]робови таме и оковани дугом ноћи,[/FONT]
[FONT=&quot]затворени међу зидовима, показали су се бјегунцима од вјечног [/FONT]
[FONT=&quot]провиђења. [/FONT]
[FONT=&quot]Јер мислећи да се утаја у скривеним гријесима[/FONT]
[FONT=&quot]мрачним покривалом заборава[/FONT]
[FONT=&quot]бише расточени, горко ужасавани[/FONT]
[FONT=&quot]и утварама смућивани.[/FONT]
[FONT=&quot]но тајно скровиште које их је чувало не одбрани их од страха,[/FONT]
[FONT=&quot]и утваре са мрачним намрштеним лицима им се јављаху.[/FONT]
[FONT=&quot]И никаква огњена снага није могла обасјати [/FONT]
[FONT=&quot]нити звијезда сјајни зраци [/FONT]
[FONT=&quot]могахз освијетлити ту ноћ тамну.[/FONT]
[FONT=&quot]Само ин су јављао[/FONT]
[FONT=&quot]ненадни огањ испуњен страха,[/FONT]
[FONT=&quot]а преплашени оним невидљивим привидом[/FONT]
[FONT=&quot]чинило им се гора оно што је било видљиво.[/FONT]
[FONT=&quot]Чаробњачкој пак вјештини претходно је подсмијех,[/FONT]
[FONT=&quot]и надутости због памети изобличење поруге;[/FONT]
[FONT=&quot]они који су обећали изагнати страхови и узбурканост[/FONT]
[FONT=&quot]из болесне душе,[/FONT]
[FONT=&quot]сами се разбољеше од смијешне побожности.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер иако их ништа што је метежно није плашило, појавом[/FONT]
[FONT=&quot]гмизаваца и змијинским шиштањем изненађени[/FONT]
[FONT=&quot]губили су се престрављени,[/FONT]
[FONT=&quot]одричући се да чак и на неизбјежни вјетар погледају.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер лукавост је страшљива, сопственим свједочењем осуђивана,[/FONT]
[FONT=&quot]за свагда је примила тегобу мучена савјешћу.[/FONT]
[FONT=&quot]Што је мање унутарње надање, [/FONT]
[FONT=&quot]то је више непознавање узрока[/FONT]
[FONT=&quot]који доноси патњу.[/FONT]
[FONT=&quot]А они, заиста немоћне ноћи,[/FONT]
[FONT=&quot]настале из бездана немоћног Ада,[/FONT]
[FONT=&quot]истим сном успавани[/FONT]
[FONT=&quot]или чудовиштима привиђења бијаху прогоњени[/FONT]
[FONT=&quot]или обамираху издајом душевном;[/FONT]
[FONT=&quot]јер их обузе изненадни и неочекивани страх.[/FONT]
[FONT=&quot]И тако сваки који је ондје упао[/FONT]
[FONT=&quot]остаде заточен под стражом чуван у тамници без окова;[/FONT]
[FONT=&quot]било да бјеше ратар или пастир[/FONT]
[FONT=&quot]или радник који се у пустињи труди,[/FONT]
[FONT=&quot]предухитрен, неизбјежну је подносио невољу,[/FONT]
[FONT=&quot]јер сви бише везани једним ланцем таме;[/FONT]
[FONT=&quot]било фијук вјетра[/FONT]
[FONT=&quot]било међу лиснатим гранама милозвучни цвркут птица,[/FONT]
[FONT=&quot]било жубор воде с хуком протичуће[/FONT]
[FONT=&quot]или тресак силни обрушавајућег се камења[/FONT]
[FONT=&quot]или разиграних животиња невидљиво трчање,[/FONT]
[FONT=&quot]или глас ричућих дивљих звијери[/FONT]
[FONT=&quot]или одјек који се одбија од горских дубодолина – [/FONT]
[FONT=&quot]све их је то паралисало престрашено.[/FONT]
[FONT=&quot]Док је сав свијет блистао сјајном свјетлошћу[/FONT]
[FONT=&quot]и несметано се бавио својим дјелима,[/FONT]
[FONT=&quot]једино се над онима простирала тегобна ноћ[/FONT]
[FONT=&quot]слика таме која ће их у будућности снаћи,[/FONT]
[FONT=&quot]а сами себи бјеху тежи од таме.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Глава 18. [/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Светима Твојима пак сијала је највећа свјетлост;[/FONT]
[FONT=&quot]њихов глас су (Египћани) чули а облак нијесу видјели,[/FONT]
[FONT=&quot]зато што они нијесу пострадали, називаху им блаженим,[/FONT]
[FONT=&quot]захваљиваху, што се нијесу светили због учињене им неправде,[/FONT]
[FONT=&quot]и за оно што претрпјеше милост мољаху.[/FONT]
[FONT=&quot]Ради тога дао си им огњелики стуб [/FONT]
[FONT=&quot]за водича непознатог путовања,[/FONT]
[FONT=&quot]а сунце нешкодљиво за часно странствовање.[/FONT]
[FONT=&quot]Они пак били су достојни да буду лишени свјетлости и [/FONT]
[FONT=&quot]затворени тамом, који су закључане држали синове Твоје,[/FONT]
[FONT=&quot]преко којих је требало да се даде нетрулежна свјетлост [/FONT]
[FONT=&quot]Закона вијеку (свијету).[/FONT]
[FONT=&quot]Кад су се они договорили да побију дјецу светих,[/FONT]
[FONT=&quot]и једно дијете било изложено и спасено,[/FONT]
[FONT=&quot]за казну си им одузео мноштво дјеце[/FONT]
[FONT=&quot]и све заједно их потопио у силној води.[/FONT]
[FONT=&quot]Она ноћ би предвиђена Оцима нашим,[/FONT]
[FONT=&quot]да би сигурно знајући који заклетвама вјероваше били [/FONT]
[FONT=&quot]добродушни.[/FONT]
[FONT=&quot]Дочека народ Твој [/FONT]
[FONT=&quot]спасење праведних и пропаст непријатеља;[/FONT]
[FONT=&quot]јер оно чиме си казнио противнике,[/FONT]
[FONT=&quot]тиме нас призва и прослави.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер тајно су приносила жртву света дјеца од добара[/FONT]
[FONT=&quot]и Закон бижанствени сложно прихватила,[/FONT]
[FONT=&quot]да би подједнако истих добара и опасности[/FONT]
[FONT=&quot]Свети били заједничари[/FONT]
[FONT=&quot]већ тада пјевајући химне Отаца.[/FONT][FONT=&quot][/FONT]
[FONT=&quot]А одзивала им се нескладна непријатељска вика,[/FONT]
[FONT=&quot]и тужно одјекивао глас плачуће дјеце;[/FONT]
[FONT=&quot]сличном пресудом би кажњен роб са господарем[/FONT]
[FONT=&quot]и простак са царем од истог страдаше,[/FONT]
[FONT=&quot]сви здушно у једном имену смрти[/FONT]
[FONT=&quot]мртве имаше небројене;[/FONT]
[FONT=&quot]не бише у стању живи ни да их сахране,[/FONT]
[FONT=&quot]пошто у једном трену племенити род њихов погибе.[/FONT]
[FONT=&quot]Они који ниушта не вјероваху због чаробњаштва,[/FONT]
[FONT=&quot]због погибије прворођенчади признаше[/FONT]
[FONT=&quot]да је Народ – син Божији.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер док је тихо ћутање владало свиме[/FONT]
[FONT=&quot]и ноћ хитро стигла до своје средине –[/FONT]
[FONT=&quot]свесилна Твоја ријеч са небеса од царствених пријестола,[/FONT]
[FONT=&quot]муњевити ратник, усред пропале сиђе земље[/FONT]
[FONT=&quot]мач оштри, нелицемјерну Твоју наредбу, носећи,[/FONT]
[FONT=&quot]и ставши, испуни све смрћу,[/FONT]
[FONT=&quot]при том се и неба дотицала и по земљи ходила.[/FONT]
[FONT=&quot]Тада изненада привиђења снена љуто их смутише,[/FONT]
[FONT=&quot] а страхови неочекивани нападоше,[/FONT]
[FONT=&quot]па бацан један овдје други ондје полумртав[/FONT]
[FONT=&quot]откривао је узрок због кога је умирао;[/FONT]
[FONT=&quot]то су им снови који их смутише наговјештавали,[/FONT]
[FONT=&quot]да не би погинули не знајући ради чега зло страдају.[/FONT]
[FONT=&quot]А дотакло се и праведних искушење смрти, [/FONT]
[FONT=&quot]и помор мноштва народа би у пустињи.[/FONT]
[FONT=&quot]Но не потраја гњев дуго:[/FONT]
[FONT=&quot]Јер похита муж непорочан да их одбрани[/FONT]
[FONT=&quot]донијевши самог служења оружје –[/FONT]
[FONT=&quot]молитву и тамјана умилостивљење;[/FONT]
[FONT=&quot]одуприје се гњеву и заустави невољу [/FONT]
[FONT=&quot]показавши да је Твој слуга;[/FONT]
[FONT=&quot]а побиједи гњевљивост не снагом тјелесном,[/FONT]
[FONT=&quot]ни десјтвом оружја,[/FONT]
[FONT=&quot]него ријечју покори мучитеља[/FONT]
[FONT=&quot]сјетивши се заклетви и завјета Отаца.[/FONT]
[FONT=&quot]Пошто стаде међу мноштво већ попадалих мртвих[/FONT]
[FONT=&quot]једних преко других, прекиде гњев[/FONT]
[FONT=&quot]и одлучно крену путем к живима.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер на његовој дугој хаљини бјеше сав свијет,[/FONT]
[FONT=&quot]и слава Отаца урезана на драгуљима од четири реда,[/FONT]
[FONT=&quot]и величанство Твоје на златном вијенцу главе његове.[/FONT]
[FONT=&quot]Пред овим устукну погубитељ, и од тога се уплаши;[/FONT]
[FONT=&quot]а за то би довољно само искуство гњева.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Глава 19.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]А до краја безбожнике немилосрдна јарост спопаде;[/FONT]
[FONT=&quot]јер предвиђена је и њихова будућност,[/FONT]
[FONT=&quot]јер ови (Египћани) пустивши их да оду[/FONT]
[FONT=&quot]и са хитњом их испративши[/FONT]
[FONT=&quot]гониће их, раскајавши се.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер још имајући у рукама ридања[/FONT]
[FONT=&quot]и наричући над гробовима мртвих,[/FONT]
[FONT=&quot]прихватише другу безумну помисао [/FONT]
[FONT=&quot]па оне које су с молбом избацили, њих као бјегунце прогоњаху.[/FONT]
[FONT=&quot]Вукла их је таквом крају заслужна судба[/FONT]
[FONT=&quot]и убацила им заборав онога што се догодила,[/FONT]
[FONT=&quot]да би придодали надосталу муку њиховим небољама.[/FONT]
[FONT=&quot]Тако ће народ Твој чудесно путовање доживјети,[/FONT]
[FONT=&quot]а они наћи чудну смрт.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер сва творевина по своме роду опет се свише преобразила,[/FONT]
[FONT=&quot]служећи Твојима наредбама,[/FONT]
[FONT=&quot]да би се слуге Твоје сачувале неповријеђене.[/FONT]
[FONT=&quot]Облак покри табор сјенком,[/FONT]
[FONT=&quot]а гдје је раније била вода видјело се копно да израња,[/FONT]
[FONT=&quot]а из Црвеног мора пут несметан [/FONT]
[FONT=&quot]и травоносно поље из моћних валова;[/FONT]
[FONT=&quot]којим сав народ прође закриљен Твојом руком[/FONT]
[FONT=&quot]видјевши Твоја дивна чудеса.[/FONT]
[FONT=&quot]Као коњи се наситише [/FONT]
[FONT=&quot]и као јагањци разиграше[/FONT]
[FONT=&quot]хвалећи Те, Господе, који их избави.[/FONT]
[FONT=&quot]При томе су се још сјетили свог боравка у туђини,[/FONT]
[FONT=&quot]како намјесто рађања животиња земља произведе комарце, [/FONT]
[FONT=&quot]а намјесто риба избаци ријека мноштво жаба.[/FONT]
[FONT=&quot]Послије тога видјеше и настанак нових прица,[/FONT]
[FONT=&quot]када подстакнути жељом искаху укусну храну;[/FONT]
[FONT=&quot]тада им за урјеху од мора дођоше препелице.[/FONT]
[FONT=&quot]Наиђоше и казне на грешнике[/FONT]
[FONT=&quot]и то не без претходних знамења, снагом громова;[/FONT]
[FONT=&quot]јер праведно страдаху за своја сопствена лукавства,[/FONT]
[FONT=&quot]и за још тежу мржњу који према странцима показаше.[/FONT]
[FONT=&quot]Једни непознате, кад би дошли не примаху,[/FONT]
[FONT=&quot]а други госте добротворе – претвараху у робље.[/FONT]
[FONT=&quot]И не само то, но ако би био неки надзор над њима,[/FONT]
[FONT=&quot]с презиром примаху странце;[/FONT]
[FONT=&quot]други су их са слављем дочекали, а кад су већ стекли[/FONT]
[FONT=&quot]њихова права љутим невољама су им зло нанијели.[/FONT]
[FONT=&quot]Бише рањени и сљепилом,[/FONT]
[FONT=&quot]као они на вратима праведника,[/FONT]
[FONT=&quot]када непрегледном обујмљени тамом[/FONT]
[FONT=&quot]сваки тражише излаз кроз своја врата.[/FONT]
[FONT=&quot]јер саме собом стихије промијељене [/FONT]
[FONT=&quot]као на харфи гласови ритам имена мијењају,[/FONT]
[FONT=&quot]док звук свагда остаје [/FONT]
[FONT=&quot]као што се даде јасно видјети по лицу збивања;[/FONT]
[FONT=&quot]јер се копнено у водено претворило,[/FONT]
[FONT=&quot]и ноћ се спусти на земљу;[/FONT]
[FONT=&quot]огањ надвлада у води сопствену силу,[/FONT]
[FONT=&quot]и вода силу која гаси заборавља.[/FONT]
[FONT=&quot]Пламенови, обратно, нијесу горели тијела пропадљивих[/FONT]
[FONT=&quot]животиња,[/FONT]
[FONT=&quot]нити би растопљив кристалолики лакорастопљиви род небеске [/FONT]
[FONT=&quot]хране.[/FONT]
[FONT=&quot]Јер си по свему, Господе, увеличао Народ свој и прославио га [/FONT]
[FONT=&quot]и нијеси га презрео: у сваком времену и мјесту био си поред [/FONT]
[FONT=&quot]њега.[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Цвијети 1995. Цетиње Превео са јелинског изворника[/FONT]
[FONT=&quot] митрополит Црногорско – приморски[/FONT]
[FONT=&quot] Амфилохије Радовић[/FONT]

Kalimerčica · 01.03.2010

свети јован златоусти

против лечења код врачара

велики отац и учитељ цркве, свети јован златоусти, много је говорио против врачара и гатара и упозоровао људе да се код њих никако не лече. његове речи и данас важе; данас можда више него икад. у својим беседама „против јудеја”, у којима је одвраћао хришћане антиохије да не одлазе у синагоге и моле се јудејима, велики отац је говорио поуку и онима који су се лечили код јеврејских врачара ( као што срби данас по амајлије и „записе” иду код хоџа, нап.прев. ). људи којима је беседио правдали су се тиме да су болесни, и да зато одлазе код „чудотвораца”. њима је златоуст одговарао да су болести божје посете ради исправљања грехова и тврдио да за такве поступке нема никаквог оправдања. у наставку доносимо део његове беседе који се тиче лечења код врачара:
„слуге од својих господара и синови од очева трпе често чак и онда када их ови неправедно кажњавају; а зар ти не желиш да прêтрпиш казну од бога који је изнад свих (господара), и који те воли више од било ког оца, који све предузима и чини не због гнева, него ради твоје користи? напротив, чим се деси било каква лакша болест одмах бежиш од његовог господства, хиташ ка демонима и журиш у синагоге? можеш ли на крају добити опроштај? како ћеш опет бити у стању да га призовеш? може ли било ко други, макар имао и смелост мојсејеву, да умоли за тебе? нико. зар не слутиш шта бог говори јеремији о јудејима: „не моли се за тај народ, јер, и да мојсеј и самуил стану преа ме, нећу их услишити” ( јер. 7,16, 15,1). тако да постоје греси који су изнад сваког опроштаја и не могу бити опроштени. при томе јудеји, мада, привидно својим враџбинам и прекидају грозницу ( у телу )- у самој ствари они то не чине, - али зато у савест уводе другу, још страшнију, грозницу, због тога што ће те свакодневно рањавати сопствена помисао, савест ће те мучити, говорећи: „поступио си безбожно, учинио си безакоње, нарушио си завет са христом, због лаке бољетице си издао побожност. зар си ти једини оболео? зар нису много више од тебе претрпели други? па ипак се нико није осмелио на дело слично твоме: а ти, слабић и размаженко, изгубио си душу своју.
како ћеш одговорити христу? како ћеш га у молитви призвати? са каквом ћеш савешћу ући у храм? каквим ћеш очима гледати свештеника? како ћеш се усудити да руком дотакнеш свету трпезу? којим ушима ћеш слушати свето писмо које се тамо чита?”
ево шта ће ти сваког дана говорити мучитељска мисао и савест која мори. какво је то здравље кад у себи имаш толико тужилаца? али ако мало претрпиш, ако одбациш, са великом срамотом из своје куће избациш оне који су хтели да те наговоре на било какве враџбине или хтели да ти на тело ставе било какву амајлију, одмах ћеш од савести добити росу спокојства. нека те грозница пали колико хоће: душа ће ти пружати свежину бољу и спасоноснију од сваке росе, од сваке влаге. на исти начин на који ћеш, ако примиш неки враџбински „лек” осећати се горе од оних што болују од грознице, и то због помисли о греху ( који си учинио идући врачару, нап. прев. ), тако ћеш сада, одбацујући све безбожнике, макар и страдао од грознице и трпео мноштво невоља, осетити се боље од било ког здравог, зато што ће ти мисао бити светла, душа весела и радосна, а савест ће те хвалити, одобравати и говорити: „одлично, одлично, пријатељу мој, друже христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са мученицима”.они су били спремни да трпе бичевање и муке да би задобили част ( од бога ): и ти си се сада решио да трпиш ударце и муке од грознице и рана, само да не би пристао на безбожне враџбине и амајлије; и храњен тим надама ( на вечне награде ), ти ни нећеш осећати јаке болове. ако те ова болест не однесе, однећа те, на крају крајева, нека друга: ако сада не умремо, умрћемо касније. трулежно смо тело задобили не ради тога да бисмо, кад оно боли, пристали на безбожност, него ради тога да бисмо се болестима утврдили у побожности. сама трулежност и смртност тела ће нам послужити само ако будемо благоразумни, као основа славе и у дан ( суда ) ће нам дати велику смелост, и не само у тај дан него и у садашњем животу. јер, кад ти врачаре изгониш из своје куће веома их посрамивши, сви, који за то чују, похвалиће те, задивиће се и рећи један другом: тај и тај, у болести и немоћи, мада су га неки умољавали, убеђивали и наговарали да узме неке враџбине, није их примио, него је рекао да је боље и умрети у том стању него издати веру. затим ће уследити многа клицања од слушалаца који ће сви бити задивљени, прослављајући бога. а од колико ће то бити за тебе бити почасније, од колико слика славније, од какве части знаменитије? сви ће (тебе) похвалити, блаженим назвати и венцем окитити; и сами ће бити бољи, поревноваће и почеће да подржавају твоју храброст. ако и други учине оно што си ти учинио, награду ћеш добити управо ти, јер си први почео са тим ревновањем. међутим, последица твог доброг дела неће бити само похвала, него и најбрже могуће окончање болести, зато што ће и сама јуначна одлучност твоја бога покренути на благовољеније и сви свети ће се скупа радовати твојој усрдности и из дубине срца ће се молити за тебе. ако су овде такве награде за ту храброст, поразмисли колико ћеш венаца добити тамо, када христос, у присуству свих архангела и ангела дође и узевши те за руку изведе те на средину тог призоришта и да сви чују, каже: „то је човек кога је некада мучила грозница, који је, кад су га веома много убеђивали да се излечи од болести због мога имена и страха (мога ) да ме не би било чиме увредио, одбацио и презрео оне који су му обећавали да га излече ( врачарским средствима ), и одлучио да је боље умрети него издати љубав према мени”. у самој ствари, ако христос прославља оне који су га напојили, оденули и нахранили, још ће више прославити оне који су ради њега исто решили да претрпе муке грознице. није исто дати хлеб и одећу и претрпети дуготрајну болест; не, ово последње је много теже од првога. а што је већи напор то ће блиставији бити венац. о томе ћемо и сами размишљати били здрави или болесни и са другима о томе разговарати; и кад се нађемо, било када у тешкој грозници, ево шта ћемо рећи: “ а шта би било ако би нас неко оптужио, а затим нас извели на суд, а тамо нас ухвате и почну да бију; зар не бисмо онда, невољно, морали да трпимо све, и то без икаве користи и награде?” тако ћемо и сада расуђивати; себи ћемо при томе представљати и награду за трпљење, која може да ободри душу која је упала ( у чамотињу ). а шта ако је грозница јака? упореди је са огњем пакленим, који ћеш сигурно избећи ако решиш да ту болест трпељиво поднесеш. сети се колико су апостоли страдали; сети се праведника који су свагда били у невољама. сети се блаженог тимотеја – он никад није имао покоја од болести, него је увек живео у немоћима. указујући на то, павле је говорио: „пиј по мало вина, због свог желудца и честих болести” ( 1. тим. 5, 23 ). ако је такав праведник и светац, који је васкрсавао мртве, изгонио демоне и друге лечио од безбројних болести, ако је он страдао тако тешко, какво ћеш извињење имати ти који се и за време краткотрајних болести смућујеш и ропћеш?
зар ниси слушао да писмо каже: „кога љуби господ онога и кара; и бије свакога сина кога прима?” колико много њих и колико пута је желело да добије венац мученички? ево, то је (трпљење у болести ) прави мученички венац! мученик не постаје само онај коме (мучитељ) заповеда да принесе жртву паганским боговима, а он реши да му је боље да умре него да ту жртву принесе: не, очито је да је мучеништво и то када човек уопште христа ради држи оно због чега на себе може да навуче смрт. /…/ тако и ти, ако се одрекнеш магије, чини и враџбина и будеш умро од болести бићеш савршен мученик зато што си када су ти обећали оздрављење путем безбожја, ти решио да је боље да умреш у побожности. то ми кажемо онима који се хвале и говоре да демони исцељују. а да би се уверио да је то лаж, почуј шта христос вели о ђаволу: „он је човекоубица од почетка” ( јн. 8,44). бог каже да је реч о „човекоубици”, а ти му хиташ као лекару? реци ми како ћеш му одговорити на оптужбу да обманама тих љуид ( врачара нап. прев. ) верујеш више него речи христовој? ако бог говори да је ђаво човекоубица, а ти људи, упркос божјој одлуци, веле да он може да лечи болести, и ти примиш њихове враџбине и враџбинске лекарије, тим поступком показујеш да њима верујеш више него христу, мада то не кажеш отворено. а ако је ђаво -човекоубица, очито је да су и слуге његове – демони такви. то ти је христос показивао на самом делу: када им је он допустио да уђу у крдо свиња, они су читаво крдо потпили у језеро (лк. 8,33) да би ти знао да би они то исто учинили и са људима и да би их одмах погубили само ако би им бог то допустио. али их је он задржао и обуздао и није им дозволио да учине ишта слично: то су они и доказали кад су добили власт над свињама. јер, ако они нису поштедели сиње, још мање би поштедели нас. стога, љубљени, не варај се њиховим обманама, него буди чврст у страху божијем /…/
каква је корист , у самој ствари, да се овде на земљи добије неко исцељење, а тамо бити послат у огањ вечни? а да ( врачари хвалишући се, нап. прев. )не би указивали на своја исцељења, послушај шта говори бог: “ ако међу вама устане пророк, или који снове сања, и да знамење и чудо и испуни се знамење и чудо, што рече, па каже: „идемо и служимо другим боговима”: не слушајте пророка тога: јер вас слуша господ ваш, да ли љубите господа бога својега свим срцем својим и свом душом својом” (зак. пон. 13, 1-3 ).
то значи: ако неки пророк каже: могу да подигнем мртваца, или исцелим слепога, само ме послушајте, и поклонимо се демонима, или послужимо идолима; затим ако би онај који говори чак и исцелио слепога или подигао мртваца, не слушајте га ни после тога. зашто? зато што бог, кушајући те, допушта овоме да то учини, не због тога што он сам не зна расположење душе твоје, него због тога да би ти дао могућност да докажеш да ли волиш бога. ако је бог тако негда говорио јеврејима, то још више важи за нас, којима је отворио двери васкрсења, којима заповеда да се не везујемо за садашње, него да све наде своје усмеравамо ка будућем животу.”

ramirez · 04.03.2010

св.григорије богослов-из пера георгија флоровског:

за узвишене душе благородство се огледа у једном, да у себи чува образ и уподобљује се првообразу.
могућност уподобљења је условљена природним сродством човјечијег духа са божанством.
циљ тајнодејства је да изнесе душу из свијета, преда је богу, сачува образ, подржи га ако је цијели, да га обнови ако је у опасности, ако је повријеђен да христоса духом усели у срце.
ум је оно најузвишеније у човјеку јер се једино богообразним умом приближавамо богу.
то је пут очишћења и усхођења ума. пут одвајања од чулног свијета, материје јер чула помрачују ум.
не може свако да филозофира о богу, то се не добива јефтино, не добијају га који гамижу по земљи. недопустиво је непрестано и неблаговремнено богословствовати, потребна је уздржаност и мјера. много је боље очистити се за бога него говорити о њему. простота вјере без мудровања највише спашава. причај кад имаш нешто боље од ћутања. бог је врхунац наших жеља и упокојавање свих ранијих умозрења, највише благо. и на највећим висинама остаје скривен, само се види слава његова. сматрати да знамо шта је бог значи имати оштећен ум. опит вјере се не може превести на језик појмова.

Kalimerčica · 04.03.2010

настој да устајеш рано, и без нарочите потребе немој да спаваш више од седам часова. чим се пробудиш, одмах уздигни своју мисао ка богу, прексти се побожно, сећајући се распетог господа исуса христа који је на крсту умро ради нашег спасења.
не оклевајући устани из кревета, и кад се облачиш, знај, да се налазиш у присуству господа бога и анђела чувара. потом се умиј и одмах отпочни јутарње молитве; моли се тихо, пажљиво, са најдубљим смирењем, јер на тебе гледа свемогући. моли да ти да веру, наду, љубав и благослов за твоје дневне послове, моли да ти да снагу, како би благодушно примио и поднео све то, што ће ти он послати тога дана; све тегобе, тешкоће,невоље, муке и болести душе и тела, да их поднесеш са мирноћом, уздањем и љубављу према исусу христу. чврто буди решен да све радиш за господа бога, да све примаш из очинске руке његове. принеси свега себе као живу жртву богу. размишљај овако: мождајеовај дан последњи данмога живота, - и ради све тако,као да ћеш још данас стати на суд божји, благодари господу богу што те је сачувао протекле ноћи, штојош живиш да ниси умро у гресима. колико је људи поставила смрт истеклу ноћ пред страшно судилиште господње.

захвали се богу да још имаш времена и сретстава да се покајеш. свако јутро мисли о себи датек сад почиње и хоћеш да будеш хришћанин а да је прошло време узалуд пропало.барем четвр часа посвећуј свако јутрократком размишљањуо верски истинама, нарочито пак о непостижној тајни оваплоћења сина божијег, о другом његовом доласку (пришествији), страшном суду, муци и рају. после молитвеи размишљања, ако допушта време, прочитај днево зачало из апостола и евангелија и читај какву књигу духовну, читај све дотле, док не дођеш до умиленија. за тим можеш да се забавиш са својим пословима, и сва твоја занимања и дела нека буду у славу божију.
памти да те бог свуда види, види чим се бавиш, шта радиш, осећаш, помиљаш и желиш и он ће ти штедро узвратити за твоја добра дела. не почињи ниједан посао не помоливши се господу богу. оно што ми радимо без молитве, показује се после или као поглешно или штетно. сам господ је рекао: без мене не можете ништа чинити (без мене неможете творити ничесоже). у своме раду буди увек весео и миран,успех истог препоручи благослову божијем, и буди задовољан тиме,што си учинио своје (дело). све што је тешко за тебе обављај као казну (епитимију) затвоје грехове у духу послушности и смиренија. за време рада говори кратке молитве, нарочито молитву исусову (господе исусе христе, помилуј ме грешног) и замишљај себи исуса хриса, који је у зноју свога лица јео хлеб свој, радећи са јосифом. ако твоји послови иду успешно, по жељи срца твог, то благодари богу; ако неуспешно, онда знај да то бог допушта а бог чини све добро. ако имаш времена пре ручка, размисли, како си извршио оно, што си одлучио ујутро приликом благочестивог читања или созерцанија. за времеручка замишљај оца небеског, како пружа руку своју, да те нахрани. никад немој заборавити да се молиш пред обедом,и за време обеда претстављај себи да исус христос руча с тобом; подај сиромасима одтвог стола. после ручка сматрај себе као да си и ти један од оних пет хиљаде, које је чудесно нахранио христос, багодари му одсвег срца и моли га да те он нелиши небесне хране – речи своје божанске и светог тела и крви христове. ако желиш да мирно живиш, предај свега себе богу. све дотле нећеш наћи душевног мира, док се не смириш у јединоме богу,љубећи њега јединога. свагдаи у ссвему сећај се бога и свете љубави његове према нама грешнима. у свему настој да вршиш вољу божју и угађај само јединоме богу. ништа не чини против божјих заповести; не тражи ништа сем бога, ради и трпи све за бога. не брини се отоме да те поштују и воле људи, већ о томе, како да угодиш господу богу, да те твоја савест не изобличи у гресима. ако хоћеш да се непрестано сећаш бога, онда подноси незгоде и невоље као да су те праведно задесиле. брижљиво посматрај самог себе, своја осећања,мисли,покрете срца и страсти; ништа не сматрај као малозначајно, када се радио твом вечном спасењу. умножавај молитвесвоје, да те господ помене онда, кад будеш на њега заборавио. у свему наека ти буде учитељ господ исус христос; гледајући на њега очима ума твог, питај се чешће: шта би у овом случају помислио, рекао и учинио исус христос?

научи се да у свему налазиш нешто добро. буди кротак, тих смирен, ћути и трпи по примеру исуса христа. он не меће на те крст, који ти не би могао да понесеш; он ће ти сам помоћи да носиш твој крст. не мисли да ћеш стећи каву врлину (добродетељ) без муке и душевних патња! моли бога за благодат да што боље вршиш његове најсветије заповести. а кад извршиш какаву заповест божију, онда чекај искушеније, јер се љубав ка христу куша савлађивањем препрека. ма и за кратко време немој да останеш у беспеслици

за време душевних тегова или хладне равнодушности у молитви и у свим побожним занимањима не остављај дело благочестија; господ исус христос три пута се молио, када му душа беше „прискробна даже до смерти“. више слушај – мање говори; у многоглаголанију нећеш се спасти од греха. огради слух твој да не чујеш нешто противно господу богу. не распитуј о новостима, оне воде духовној расејаности;; са вољом расправљај о добрим делима. избегавај и најмањи грех; ко се не удаљује од малих грехова,тај ће сигурно пасти у велике и тешке. ако хоћеш да те зле мисли не узнемирују, примај са смирнијем понижења душе и телесне тегобе. сваку помисао, која те удаљујеј од господа, нарочитогадну плотску помисао, изгони из срца што пре, као што скидаш са одела жеравицу, кад случајно падне на њ. када дође таква помисао, моли се усрдно: господе помилуј! господе помози ми! господе, не остави мене ,избави од искушенија! или слично. али се не буну у искушењима. уздај се у бога, ако је бог за тебе, ко може против тебе? моли бога, да ти узме све, што подржава твоје самољубље, ма да би ти то било врло тешко.тежи да за њега јединог и живиш и умреш, да му сав потпуно припадаш. кад доживиш какву срамоту од људи, знај да је то послано од бога. буди задовољан по примеру исуса христа,који је због нас осиромашио, ако имаш храну и одећу. никада се не препири, не брани себе много и не извињавај се. немој ништа да говориш против претпостављених и ближњих, сем преке нужде или по дужности. буди искрен и чиста срца; са љубављу примај поуке, опомене и укоре од других,па ма био врло мудар. у разговору с другима буди смирен, пријазан, благоразуман; помишљај да се христос налази међу онима, са којима се ти разговараш. чврсто памти да је време кратко, да човек мора положити рачун о свакој празној речи. кад згрешиш, одмах моли бога да ти опрости са смерношћу, скрушеноћу и уздањем у његову милост; пожури да се покајеш пред духовним оцем. ако се не покајеш због учињеног греха, брзо ћеш опет запасти у исти. старај се да чиниш добро свакоме, какво и када можеш, не мислећи на то, да ли ће се теби захвалити или не. весели се не онда, кад учиниш коме добро, него кад без злопамћења поднесеш увреду од ближњег, особитоод оног, коме си ти учинио добро.

за време вечере сећај се последње вечере исуса христа и моли га да те удостоји небесне вечере. пре но што идеш спавати испитај своју савест, моли да ти се пошаље светлост спознања грехова твојих , кај се и обећај богу да ћеш се поправити. затим предај себе богу као да ћеш још ове ноћи претстати њему. препоручи себе божијој матери, анђелу хранитељу, и оном светоме, кога ти славиш. претстављај себи да је постеља гроб твој а да је ћебе мртвачки покров (саван). прексти се, целивај крст који носиш о врату и спавај под зађтитом господа бога, да не задремаш, и не заспиш у смрт. сети се оног: у сред поноћи би вапај; женик иде...помисли и на ону последњу ноћ, када се исус христос молио оцу своме. моли се за оне, који те ноћи тешко пате у самртним мукама, за умрле – да их не обузме вечна тама. за време болести пре свега се уздај у бога ,бави се чешће размишљањима о страддању и смрти исуса христа, да би се више укрепило твоје срце. непрестано чини молитве какве знаш и можеш; моли господа бога да ти опрости грехове и пода стрљење за време болести. на сваки начин уздржавај се од роптања и разджљивости,што је ттако обично у болести. господ исус христос је претрпео ради нашег спасења најтеже муке и патње, а шта смо учинили или поднели ми ради нашег спасења? што чешће иди у храм на божју службу, остобито настој да чешће будеш на литургији.недељу и празнике посвећуј добирм делима. увек, кад стојиш у цркви, замишљај даси ти у присуству бога, анђела и светитеља. твоје крсно име нарочито обележи добрим делима. што чешће исповедај своје грехе при свештенику своме и иди на исповест и причешће светих тајна. св. причешћу приступај скрушеног срца, смерно, са вером, уздањеми љубављу.што чешће размишљај о страдању и смрти исуса христа и умољавај га да милосрђем својим покрије грехе твоје и да те прими у царство своје.

име исуса нека ти стално буде у устима и у срцу. увек мисли на велику љубав господа према теби, да би гаи ти заволео свим срцем својим, свом душом и свом снагом својом. онда ћеш проводити иран живот на овој земљи и блажен ћеш бити на небу во веки веков.
благодат господа нашег исуса христа нека буде с тобом. амин.

CRAZYandLAZY · 12.03.2010

"доброта омекшава и отвара срце као уље зарђалу браву."

отац пајсије светогорац