Isus je učenicima prenosio spasonosnu istinu onakvu kakva ona jeste, upućivao na sebe kao spasitelja sveta, na jasne uslove spasenja od kojih je na prvom mestu vera u njega i poslušnost svim zapovestima koje se ostvaruju u ljubavi prema Bogu i bližnjima.
Za razliku od toga, apostoli - posebno apostol Pavle, su delovali u posthristovskom vremenu, kada su mnogi pristupali crkvi uključujući i neznabošce, i iz tog razloga je i apostol Pavle dobio naziv "apostol neznabožaca" jer je aktivno širio veru u Hrista među neznabošcima.
U to vreme, postojala su različita shvatanja pojedinih istina, uglavnom koja se tiču Isusove prirode, potrebe ispunjavanja obrednih pravila takozvanog obredni zakon, legalizma kao principa spasenja ili samo vera, itd.
Apostol Pavle je imao u viduu ovakva neslaganja u mišljenju, i iz tog razloga su nastale neke poslanice u kojima on objašnjava ove stvari, ko je Isus iz Nazareta, šta je zakon i čemu on služi, , kako se spasavamo, šta su rodovi vere, itd, itd.
Prema tome, nema nikakvih neslaganja između Gospoda Isusa i apostola Pavla, već je način iznošenja istine drugačiji i uslovljen je prilikama u kome su oni živeli i metodama rada na objavi Jevanđelja kao radosne vesti o spasenju.