Član
- Učlanjen(a)
- 08.10.2009
- Poruka
- 1.849
U potrazi za istinom
U potrazi za istinom
Autor Andrés LMA
Istina i Laž, kao apsolutni izrazi, suprostavljali su se od davnina kako bi se konstituisali kao jedino objašnjenje opštih pojava, ali na nesreću smrtnika ovo je nemoguće, zbog nepobitnog principa, da Dualitet (Dvojstvo) ne može da razume Unitet (Jedinstvenost). Svi naši koncepti su dualistički u njihovom izlaganju i tripartitni (trostruki) u njihovom rešavanju (teza, antiteza i sinteza).
Čak i tako, jedna od najdelikatnijih obaveza koju je čovek imao u njegovom prohodu kroz ovaj svet, bila je da ide u potrazi za Istinom, onom Istinom koja će nas osloboditi, po Opštim jevanđeljima, onom Istinom koje će kao Sunce da nam osvetli pamet i srce odgovarajući na sva naša pitanja i da učini da kleknemo, kao što zbori hinduska maksima, pred nogu Onog koji zna da nam obriše suze konfuzije (zbunjenosti).
Ali Istina, kao što smo ranije rekli, stalno delimična i subjektivna, imajući u vidu nivo naše savesti, biva potčinjena nepravdama, strahovima i bojaznostima, stvarajući okean tmina i nesigurnosti koje je čine nedostupnu ili neizvesnu.
Dualiet na kojeg smo se odnosili i kojemu smo potčinjeni, ne nalazi se samo u spoljnom svetu, već naprotiv i govoreći psihološkim terminima, imamo ga i u našoj unutrašnjosti, od najpovršinskijih slojeva do najdubljih; a osvajanje Bića je baš osvajanje Uniteta; znači napraviti od Dva, Jedan.
Prema tome, možemo i trebamo reći, da je Gnostička ontologija put koji nas vodi prema Istini, Slobodi i Životu. Put kojeg bi čovečanstvo trebalo da sledi kako bi prevazišlo osrednjo stanje koje čini osnovu njegove materijalnosti.
Istina je, da otkad posedujemo sposobnost racionalnosti i otkad smo se našli iskrcani u ovaom svetu, jurimo himere do kojih ćemo teško stići kao i do njihovih imena: Sreća i Istina. I jedni i drugi daju čak i svoje živote u potrazi za njima; jedni, hodajući u potrazi za ogromnim imanjem zato što misle da se tamo nalazi himera njihovih snova; drugi, nasuprot, udaljuju se od sveta i njegovih zala i za koliko je veća njihova izolovanost i usamljeniji život, za toliko se smatraju bliži traženoj himeri. Većina smrtnika se nalazimo u srednjem položaju između ovih dveju krajnosti, ali ne van okvira njihovih namera koje nas ponekad privlače jednom polu i ponekad drugom.
Za ljude koji su tražili etiku i principe, prednost je uvek bila da ustanove ravnotežu u činjenici da se čini volja Tvorca, ali evo, ovde se čine svkojake greške pri pokušaju razumevanja ove volje Tvorca. Opšta spoznaja je oduvek znala da se sintetiše i da se preobrazi, na majstorski način, kao hranu za svaku dušu koja je imala potrebu za njom u bilo koje vreme. Ovo je slučaj Jevanđelja Esena ili Jevanđelja mira, gde Isus govori svojim sledbenicima koji na kraju krajeva su svi oni koji imaju uši da čuju i um da shvate, rekavši im „blago onima koji ispunjavaju zakone života i ne lutaju stazama smrti”. Mi zaključujemo, da blago svima koji znaju da naprave životni zakon od maksime sa kojom se Isus obratio svojim začuđenim sledbenicima, koji se upitaše o kakvom je zakonu života izlagao Majstor, jer su bili ubeđeni da su poštovali one zakone, napisane u civilnim i religijskim spisima tog vremena koji su im obeležavali životne korake.
Majstor, shvativši njihova osećanja, odgovara njima:
Čitajući ove reči shvatamo da su Spoznaja i Mudrost atemporalne, kao dela Prirode.
Želimo da razjasnimo da, budući da smo ljudi našeg vremena, ne odbijamo napisanu reč, jer preko nje komuniciramo i manifestujemo se, ali primećujemo u ovoj izvanrednoj poruci potrebu za razmišljanje i da unesemo unutar na
s Reči Života, čineći da daju plodove u nama kako bi uspeli da se sa njima hranimo, jer ne treba da zaboravimo, kako je rekao Veliki Kabir, da se čovek ne hrani samo sa hlebom... U skladu sa svim ovim lako je primetiti, slušajući i posmatrajući ljude koji poseduju živu mudrost i koji mrtva znaja, bez obzira koliko univerzitetskih titula kite njihova odela ili krunišu vlasi njihove kose i tako prepoznajmo Mudraca po njegovim rasuđivanjima i papagaja po njegovim ponavljanjima.
Danas, ne želeći da idem dalje, posetio sam, kao u i u mnogim drugim popodnevima, knjižaru u kojoj sam proveo mnoge trenutke mog odmora, a u ogromnom moru napisanih redova koji se tamo nalaze, zaustavio sam se „slučajno”, ako slučajnost postoji, na jednoj rečenici od hiljada i hiljada koje su mi tomovi nudili, koja sinkretično zaključuje o stavu ljudskog bića pred životom i pogotovo onog ljudskog bića koji oseća život kao krstaški pohod. Rečenica o kojoj je reč glasi: „Ljudsko biće teži da poveže Sigurnost sa Slobodom ne sluteći da su ove dve sile antagonističke (oprečne)”. Ne moramo mnogo razmišljati da bi shvatili da je tako i ako priđemo problemu, možemo biti razočarani, isto kao i onaj koji želi da homogeno pomeša vodu i ulje, jer po mom mišljenju, ne znajući vaše, ljubazni čitaoče, Sloboda je najnesigurnije stanje.
„Nebo se jurišom osvaja i hrabri su ga već osvojili”, tako da, neka oni slabi i nejaki grade svoje nebo od ružičaste hartije, a svi oni koji u sebi naslućuju da je „nadmašiti” plod obnavljenog napora, a ne blagog elana, neka nastave i to sa budnim duhom, zato što Spoznaja nije za jednog, već za sve, ali stići će da je inkarnira samo onaj koji je voljan da je primi, da je svari i da je usvoji.
izvor:vopus.org
U potrazi za istinom
Autor Andrés LMA
Istina i Laž, kao apsolutni izrazi, suprostavljali su se od davnina kako bi se konstituisali kao jedino objašnjenje opštih pojava, ali na nesreću smrtnika ovo je nemoguće, zbog nepobitnog principa, da Dualitet (Dvojstvo) ne može da razume Unitet (Jedinstvenost). Svi naši koncepti su dualistički u njihovom izlaganju i tripartitni (trostruki) u njihovom rešavanju (teza, antiteza i sinteza).
Čak i tako, jedna od najdelikatnijih obaveza koju je čovek imao u njegovom prohodu kroz ovaj svet, bila je da ide u potrazi za Istinom, onom Istinom koja će nas osloboditi, po Opštim jevanđeljima, onom Istinom koje će kao Sunce da nam osvetli pamet i srce odgovarajući na sva naša pitanja i da učini da kleknemo, kao što zbori hinduska maksima, pred nogu Onog koji zna da nam obriše suze konfuzije (zbunjenosti).
Ali Istina, kao što smo ranije rekli, stalno delimična i subjektivna, imajući u vidu nivo naše savesti, biva potčinjena nepravdama, strahovima i bojaznostima, stvarajući okean tmina i nesigurnosti koje je čine nedostupnu ili neizvesnu.
Dualiet na kojeg smo se odnosili i kojemu smo potčinjeni, ne nalazi se samo u spoljnom svetu, već naprotiv i govoreći psihološkim terminima, imamo ga i u našoj unutrašnjosti, od najpovršinskijih slojeva do najdubljih; a osvajanje Bića je baš osvajanje Uniteta; znači napraviti od Dva, Jedan.
Prema tome, možemo i trebamo reći, da je Gnostička ontologija put koji nas vodi prema Istini, Slobodi i Životu. Put kojeg bi čovečanstvo trebalo da sledi kako bi prevazišlo osrednjo stanje koje čini osnovu njegove materijalnosti.
Istina je, da otkad posedujemo sposobnost racionalnosti i otkad smo se našli iskrcani u ovaom svetu, jurimo himere do kojih ćemo teško stići kao i do njihovih imena: Sreća i Istina. I jedni i drugi daju čak i svoje živote u potrazi za njima; jedni, hodajući u potrazi za ogromnim imanjem zato što misle da se tamo nalazi himera njihovih snova; drugi, nasuprot, udaljuju se od sveta i njegovih zala i za koliko je veća njihova izolovanost i usamljeniji život, za toliko se smatraju bliži traženoj himeri. Većina smrtnika se nalazimo u srednjem položaju između ovih dveju krajnosti, ali ne van okvira njihovih namera koje nas ponekad privlače jednom polu i ponekad drugom.
Za ljude koji su tražili etiku i principe, prednost je uvek bila da ustanove ravnotežu u činjenici da se čini volja Tvorca, ali evo, ovde se čine svkojake greške pri pokušaju razumevanja ove volje Tvorca. Opšta spoznaja je oduvek znala da se sintetiše i da se preobrazi, na majstorski način, kao hranu za svaku dušu koja je imala potrebu za njom u bilo koje vreme. Ovo je slučaj Jevanđelja Esena ili Jevanđelja mira, gde Isus govori svojim sledbenicima koji na kraju krajeva su svi oni koji imaju uši da čuju i um da shvate, rekavši im „blago onima koji ispunjavaju zakone života i ne lutaju stazama smrti”. Mi zaključujemo, da blago svima koji znaju da naprave životni zakon od maksime sa kojom se Isus obratio svojim začuđenim sledbenicima, koji se upitaše o kakvom je zakonu života izlagao Majstor, jer su bili ubeđeni da su poštovali one zakone, napisane u civilnim i religijskim spisima tog vremena koji su im obeležavali životne korake.
Majstor, shvativši njihova osećanja, odgovara njima:
Ne tržite Zakon u vašim spisima, jer je Zakon Život, dok je pismo mrtvo. Zaista vam kažem da Mojsije nije primio od Boga napisane zakone, već preko žive reči. Zakon je živa Reč Živog Boga, data živim profetima za žive ljude. U bilo kom životu postoji Zakon. Možete ga naći u travi, u stablu, u reci, u planini, u pticama neba, u ribama mora; ali naročito u vama samim. Jer zaistinu vam kažem da su sve žive stvari bliže Bogu od pisma koje je bez života. Bog je stvorio život i sve žive stvari kako bi učio čoveka, peko večite žive reči, zakonima pravog Boga. Bog nije napisao zakone na stranama knjiga, već u vašim srcima i u vašem duhu
Želimo da razjasnimo da, budući da smo ljudi našeg vremena, ne odbijamo napisanu reč, jer preko nje komuniciramo i manifestujemo se, ali primećujemo u ovoj izvanrednoj poruci potrebu za razmišljanje i da unesemo unutar na
s Reči Života, čineći da daju plodove u nama kako bi uspeli da se sa njima hranimo, jer ne treba da zaboravimo, kako je rekao Veliki Kabir, da se čovek ne hrani samo sa hlebom... U skladu sa svim ovim lako je primetiti, slušajući i posmatrajući ljude koji poseduju živu mudrost i koji mrtva znaja, bez obzira koliko univerzitetskih titula kite njihova odela ili krunišu vlasi njihove kose i tako prepoznajmo Mudraca po njegovim rasuđivanjima i papagaja po njegovim ponavljanjima.
Danas, ne želeći da idem dalje, posetio sam, kao u i u mnogim drugim popodnevima, knjižaru u kojoj sam proveo mnoge trenutke mog odmora, a u ogromnom moru napisanih redova koji se tamo nalaze, zaustavio sam se „slučajno”, ako slučajnost postoji, na jednoj rečenici od hiljada i hiljada koje su mi tomovi nudili, koja sinkretično zaključuje o stavu ljudskog bića pred životom i pogotovo onog ljudskog bića koji oseća život kao krstaški pohod. Rečenica o kojoj je reč glasi: „Ljudsko biće teži da poveže Sigurnost sa Slobodom ne sluteći da su ove dve sile antagonističke (oprečne)”. Ne moramo mnogo razmišljati da bi shvatili da je tako i ako priđemo problemu, možemo biti razočarani, isto kao i onaj koji želi da homogeno pomeša vodu i ulje, jer po mom mišljenju, ne znajući vaše, ljubazni čitaoče, Sloboda je najnesigurnije stanje.
„Nebo se jurišom osvaja i hrabri su ga već osvojili”, tako da, neka oni slabi i nejaki grade svoje nebo od ružičaste hartije, a svi oni koji u sebi naslućuju da je „nadmašiti” plod obnavljenog napora, a ne blagog elana, neka nastave i to sa budnim duhom, zato što Spoznaja nije za jednog, već za sve, ali stići će da je inkarnira samo onaj koji je voljan da je primi, da je svari i da je usvoji.
izvor:vopus.org
Poslednja izmena:
