Istina

[Ana_ana]

Ne,ne apsolutno ne,to je nešto sasvim drugo,čovek može naučiti svašta,a to naučeno svojim razumom upotrebiti kako valja ili kako ne valja.

 

[sendi]

Šta je to istina? Postoji li istina uopšte? Da li je istina jednačina sa poznatim i konačnim rezultatom, ili može postojati više istina?
Poznata je, recimo, činjenica koja se nerijetko dešava, da će dva čovjeka koji su vidjeli isti događaj, taj događaj vidjeti na različite načine, dakle, imaće svaki svoju istinu o njima.
Kakvo je vaše mišljenje o istini?

Istina je suprotnost od lazi.Mislim da sama cinjenica da lazi postoje,povlaci za sobom cinjenicu da postoji i istina.Naravno da postoji i to da "svako ima svoju istinu",zato mislim da bi konkretnije pitanje bilo :"Da li postoji objektivna istina?",ne ona koja nama odgovara ili kako je mi "vidimo".
Ono sto ja smatram istinom je ono stanje koje se u potpunosti podudara sa stvarnoscu.Recimo,cinjenica je da ljudi umiru i kao takvu je ne mozemo menjati,tako da,npr.,za mene je to jedna od objektivnih istina (mozda malo morbidan primer...).

 

[Jurivaka]

Istina je suprotnost od lazi.Mislim da sama cinjenica da lazi postoje,povlaci za sobom cinjenicu da postoji i istina.Naravno da postoji i to da "svako ima svoju istinu",zato mislim da bi konkretnije pitanje bilo :"Da li postoji objektivna istina?",ne ona koja nama odgovara ili kako je mi "vidimo".
Ono sto ja smatram istinom je ono stanje koje se u potpunosti podudara sa stvarnoscu.Recimo,cinjenica je da ljudi umiru i kao takvu je ne mozemo menjati,tako da,npr.,za mene je to jedna od objektivnih istina (mozda malo morbidan primer...).

Objektivna istina? Istina uopšte je pojam sa više značenja..., u filozofiji, u svakoj vrsti nauke, u svakodnevnom životu...Nekakva opšta definicija za istinu bi mogla biti da je istina saglasje sa stvarnošću. Mislim da je o istini tako govorio i Aristotel u svojoj Metafizici. Ima i drugačijih mišljenja o istini. Toma Akvinski kaže: "Свака се поједина ствар апсолутно назива истинитом по њеном односу према уму од кога зависи." On, dakle, smatra da je istina prvenstveno u umu, a tek onda u stvarima. Istinu da kažem, ja ovo baš ne mogu da u potpunosti svarim.
Dakle, istina bi trebalo da bude nešto što je samo po sebi tačno i saglasno sa stvarnošću i što nije podložno bilo kakvim spoljašnjim uticajima. Pokušaji uslovljavanja istine i njenog vezivanja za pojedinca, vjeru, instituciju, ideologiju, sistem..., je jedan od glavnih načina na koji se ona iskrivljuje i postaje predmet manipulacije.

 

[sendi]

Dakle, istina bi trebalo da bude nešto što je samo po sebi tačno i saglasno sa stvarnošću i što nije podložno bilo kakvim spoljašnjim uticajima. Pokušaji uslovljavanja istine i njenog vezivanja za pojedinca, vjeru, instituciju, ideologiju, sistem..., je jedan od glavnih načina na koji se ona iskrivljuje i postaje predmet manipulacije.

Ispravi me ako nisam u pravu ali rekla bih da sam ovo upravo i ja mislila...Dakle,slazem se...Mozda se nisam bas izrazila kako treba (novina,je l'?) ali rekla bih da je to-to...

 

[Angie83]

Istina je ono sto je isto za sve.Istina je u saglasnosti sa pojavama u stvarnosti,rezultat pravilno vodjenog saznajnog procesa.
Mada postiji vise torija istine i vecina filozofa porice postojanje apsolutne istine.
Npr. Feyerabend je rekao da: "jedina apsolutna istina je da nema nikakve apsolutne istine."

 

[letoh]

Npr. Feyerabend je rekao da: "jedina apsolutna istina je da nema nikakve apsolutne istine."

Ova recenica je paradoks Tvrdi da ne postoji apsolutna istina, a za sebe kaze da je apsolutna istina. Mislim da ipak postoji istina tamo negde

 

[sendi]

E,a sta je sa izrekom da mnogo puta ponovljena laz postaje istina?Ovo me navodi na pomisao da,osim jasno definisanih cinjenica,svi mi u glavama imamo neke svoje istine ili "istine"...

 

[hefajst]

Istina kod filozofa je cilj njihovog zivota.Toliko je uzdignuta.

 

[sendi]

Istina kod filozofa je cilj njihovog zivota.Toliko je uzdignuta.

Uzdignuta posmatrajuci sa filozofskog stanovistva ili govoris generalno?

 

[zjovan29]

Istina
Autor Editor VOPUS

Već iz detinjstva i mladosti počinje Via Crucis (Krstni put) naše mizerabilne egzistencije, sa puno mentalnih devijacija, intimnim porodičnim tragedijama, preprekama u kući i u školi, itd.

Jasno je da u detinjstvu i u mladom dobu, sa malim izuzecima, svi ovi problemi ne stižu da nas duboko pogode; ali onda kada postajemo odrasle osobe, nastaju pitanja: Ko sam? Odakle dolazim? Zbog čega patim? Koji je cilj postojanja?

Svi smo mi postavljali takva pitanja u toku našeg života. Svi bi ponekad želeli da ispitujemo, da istražujemo, da znamo razlog ovih gorčina, neprijatnosti, borbi i patnji ali, na žalost, uvek završavamo ubuteljeni u nekakvoj teoriji, u nekakvom mišljenju, u onome šta je rekao komšija, u onome šta je rekao neki izlapeo starac, itd.


Izgubili smo pravu bezazlenost i Mir spokojnog srca i zato nismo sposobni da direktno eksperimentišemo Istinu u svoj njenoj surovoj realnosti. Zavisimo od onoga što drugi govore i jasno je da idemo pogrešnim putem.


Kapitalističko društvo radikalno osuđuje ateiste, one koji nu veruju u Boga. Marksističko- Lenjinističko društvo osuđuje te koji veruju u Boga. Ali u osnovi, obe stvari su iste stvari: stvar je u mišljenjima, kapricima ljudi, projekcijama Pameti. Ni verovanjem, ni neverovanjem, niti skepsom ne znači da se eksperimentisala Istina.
Pamet (Um) može sebi dozvoliti luksuz da veruje, da sumnja, da ima mišljenje, da pretpostavlja, itd, ali ovo ne znači da se eksperimentisala Istina.

Takođe možemo sebi dozvoliti luksuz da verujemo u Sunce ili da ne verujemo, čak i dotle da sumnjamo da ono postoji, ali Zvezda Kralj nastaviće da daje svoju svetlost i da daje život u svemu što postoji, a da naša mišljenja ne predstavljaju za njega ni najmanji značaj.


U pozadini slepog verovanja, u pozadini neverstva i skepticizma, skrivaju se mnogo aspekata lažnog morala i puno pogrešnih koncepija lažnog poštovanja, u čijim se senkama ojačava JA.


Kapitalističko društvo i socijalisttičko društvo imaju svoje specijalne vrste morala, u saglasnosti sa njihovim kapricima, predrasudama i teorijama. Ono što je moralno unutar kapitalističkog bloka nemoralno je unutar socijalističkog bloka i obrnuto.

Moral zavisi od običaja, mesta, epohe. Ono što je moralno u jednoj zemlji, u drugoj zemlji je nemoralno i ono što je bilo moralno u jednoj epohi, u drugoj epohi je nemoralno. Moral nema nema nikakvu esencijalnu vrednost; dublje analiziran dokazuje se sto posto stupidan.


Fundamentalna Edukacija ne predaje moralu. Fundamentalna Edukacija predaje REVOLUCIONARNU ETIKU i ovo je potrebno novim generacijama.

Iz zastrašujuće noći vekova, u svim vremenima postojali su ljudi koji su se udaljili od sveta da bi tržili Istinu.

Apsurdno je udaljiti se od sveta u potrazi za Istinom, jer se ova nalazi u svetu i unutar čoveka, ovde i sada.

Istina je nepoznata tren za trenom i nećemo je otkriti ako se odvojimo od sveta i niti napuštajući bližnje.


Apsurdno je reći da cela Istina je upola Istina, i Cela Istina je upola lažna.


Istina je radikalna: ili je, ili nije. Nikad ne može biti pola Istine, nikad ova ne može biti pola lažna.


Apsurdno je da se kaže da Istina pripada vremenu i da ono što je nekada bilo istinito, sada više nije.


Istina nema nikakve veze sa vremenom. Istina je atemporalna. Ja je vreme, prema tome, ne može poznati Istinu.


Apsurdno je pretpostaviti da postoje konvencionalne Istine, vremenske, relativne. Ljudi brkaju koncepte i opinije (mišljenja) sa Istinom.


Istina nema nikakve veze sa mišljenjima, niti sa takozvanim konvencionalnim istinama, jer su ove samo netranscendentalne projekcije Pameti.

Istina je nepoznata tren za trenom i može biti eksperimentisana samo u odsustvu Psihološkog Egoa.


Istina nije stvar sofizama, koncepcija, mišljenja. Istina može biti poznata samo Direktnim Iskustvom.


Pamet može samo dati mišljenje, a mišljenja nemaju ništa zajedničkog sa Istinom.
Pamet ne može nikada da stvori Istinu.


Profesori i profesorke iz škola, kolegijuma i univerziteta treba da eksperimentišu Istinu i da pokažu svojim učenicima koji put treba da slede.


Istina je stvar Direktntog Iskustva, nije stvar teorija, mišljenja ili koncepcija.


Možemo i trebamo da studiramo, ali je hitno da eksperimentišemo nama samima, na direktan način, ono što je istina u svakoj teoriji, konceptu, mišljenju, itd, itd, itd.

Trebamo studirati, analizirati, ispitivati, ali takođe trebamo, vrlo hitno, da eksperimentišemo Istinu sadržanom u onome što studiramo.
Nemoguće je iskusiti Istinu dok nam je Pamet uzburkana, u konvulsiji, u mukama od suprotnih mišljenja...
Moguće je eksperimentisati Istinu samo tada kada je Pamet u miru, kada se Pamet nalazi u tišini.
Profesori i profesorke iz škola, gimnazija i univerziteta treba da usmere učenike i učenice ka putu Unutrašnje duboke Meditacije.
Put Unutrašnje duboke Meditacije vodi nas ka tišini i ka spokojstvu Uma (Pameti).
Kada je Pamet spokojna, kad u njoj nema misli, želje, mišljenja, itd., kada se Pamet nalazi u tišini, k nama dolazi Istina.
izvor:vopus.org