Iskustva sa bogom

[Laodikeja]

Ova tema je pokrenuta sa ciljem da potstakne prisutne da napisu neko svoje iskustvo sa Bogom, ako su ga doziveli.

pitanje je, da li mi kao Hriscani trebamo da dozivljavamo iskustva sa Bogom u veri, i da li to moze da bude jedan od pokazatelja nama samima, ali i ljudima oko nas da smo u zajednici sa Bogom, i da nas on vodi sigurnom stazom spasenja.

Neke crkve poput jehovinih svedoka smatraju da Bog u novozavetnom periodu ne daje coveku nikakva iskustva, i da ona nisu potrebna i da nemaju nikakvu svrhu.

Iz licnog iskustva smatram da su iskustva sa Bogom vrlo bitna, jer ucvrscuju nasu zajednicu sa njim, i cine da Gospod moze da se proslavi i na taj nacin.
Smatram takodje, i da je nedostatak iskustava covekov Duhovni problem nedovoljne zajednice sa Bogom, jer zajednica sa Bogom ce se pokazati i u svakodnevnim iskustvima koja dozivljavamo sa njim. i u samom covekovom zivotu, i odnosu prema sebi i svetu koji ga okruzuje.

S tim u vezi, najvece iskustvo koje covek moze doziveti, a koje je neophodno za covekovo spasenje, je iskustvo obracenja, odnosno ono sto biblija naziva `novorodjenje Duhom Svetim ( Jevandjelje po Jovanu 3 poglavlje ).
To je iskustvo promene koju covek dozivljava, a koju samo Bog moze uciniti u ljudskom bicu, i stvoriti od nas i u nama nove ljude.
Ovo iskustvo ispunjenja, odnosno krstenja Svetim Duhom, se u skladu sa covekovom slobodnom voljom da ostane u zajednici sa Bogom, ponavlja svakog novog dana, kroz potcinjavanje svoje volje Hristovoj volji, a ona se ostvaruje kroz molitvu i proucavanjem Bozje reci, kroz koje primamo snagu i silu da toga dana potpuno zivimo u zajednici sa njim, i da se njegova volja ispuni kroz nas.

Obrativsi se Bogu, covek u zajednici sa njim dozivljava i mnoga druga iskustva, i neka od tih iskustava sam i licno doziveo, pa bi ih ukratko opisao na ovom mestu.


Ukratko bih opisao nekoliko iskustava, koje mi je Gospod dao od 1993, od vremena mog prvog dolaska u Adventnu crkvu, do danas.
Kao sto sam naznacio, U Adventnu crkvu sam prvi put krocio u prolece 1993 godine, jednog subotnjeg popodneva.
Inace i ranije sam bio vrlo religiozan, i cesto sam posecivao tradicionalne crkve, citao filozofsku i naucno popularnu literaturu, i cesto se molio.
I ako o bibliji u to vreme nisam znao mnogo, u dubini duse sam verovao i osecao da tamo na nebu postoji bice, pa ma kako ga ja u tom trenutku zamisljao, koje je zainteresovano za coveka i koje ima odredjeni Bozanski plan za njegov zivot.
Sam dolazak u Bozji dom i upoznavanje sa istinom je na mene ostavilo vrlo jak utisak, i iz korena promenilo moj zivot.
Bilo je trenutaka kada sam citao sveto pismo i sa suzama u ocima zahvaljivao gospodu na onome sto je ucinio polozivsi svoj zivot za mene nedostojnog gresnika.
Ipak do moje odluke da u potpunosti stanem na Bozju stranu, se cekalo sve do 2000_te godine.
Te godine sam poceo da proucavam teme za krstenje sa tadasnjim pastorom Beogradske crkve.
Ti casovi su protekli u najboljem redu, i verujem da me je Bog sigurnom stazom vodio ka ostvarenju tog cilja.
Ipak dan pre krstenja imao sam odredjene duhovne borbe, osecao sam kao da u tim trenutcima moje molitve nisu stizale dalje od plafona, a ni citanje mi nije islo od ruke.
Toga dana otisao sam u prirodu, jer sam smatrao da ce mi molitva i vreme provedeno u prirodnom okruzenju pomoci, da ostvarim prisniju zajednicu sa Bogom, jer sam u tom trenutku osecao veliki teret borbe.
Otisao sa do Ade Beogradskog jezera, seo na jednu klupu, i pokusao da proucavam Bozju rec, ali su se borbe nastavile jos vecim intezitetom.
Tada sam otisao u jedan deo sume, kleknuo na kolena i uputio Bogu molitvu, Gospode, ti vidis u kakvom se stanju nalazim, ako je tvoja volja da se sutra krstim, molim te da mi to otkrijes svojim Duhom, molim te skini sa mene ovaj teret borbe, ispuni me svojom silom da sutra u potpunosti budem spreman da stanem pred tvojim svetim licem.
Vratio sam se na mesto odakle sa posao na molitvu, i dalje osecajuci neverovatne duhovne borbe, seo sam i otvorio stranice svetog pisma, tekst koji je u tom trnutku stajao predamnom kao da je bio upucen licno meni, tekst je glasio, `a kad cuse razali im se u srcu, i rekose Petru i ostalijem apostolima, sta ce mo ciniti ljudi braco? A Petar im rece, pokajte se, i da se krstite u ime Isusa Hrista za oprostenje greha i primicete dar Svetoga Duha... U tom trnutku osetio sam kao da je neka nevidljiva sila skinula sav teret sa moga srca, bio sam u trenutku ispunjen nepomucenim mirom, istinskom radoscu i ljubavlju koje se ne mogu opisati ljudskim recima.
Sutradan u subotu ujutru, prilikom krstenja, imao sam jos jedno divno iskustvo gde mi je sam Isus pokazao svoju prisutnost prilikom ovog mog zaveta sa njim.
Naime, u trenutku kada sam stajao u bazenu za krstavanje, a pastor izgovarao poznate reci, dragi brate Dragane, krstavam te u ime oca i sina i Svetoga Duha, ja sam kao u nekom belom oblaku video dva reda andjela na celu sa Isusom, sto me je i kasnije ispunilo neizrecivom radoscu.
Opisao bih jos par iskustava koja sam doziveo neposredno posle krstenja.
Prvo se tice iskustva mog licnog cudesnog isceljenja od jedne bolesti.
Posto sam ranijih godina kao mlad dizao tegove, nesrecnim slucajem sam dobio bruh ili kilu.
Zbog straha od hirurske intervencije, trpeo sam bolove koji su tokom vremena postajali sve jaci.
U jednom trenutku bol je bio toliko izrazen da nisam vise mogao da istrpim, uputio sam Bogu molitvu, Gospode, ja ne mogu vise da trpim ovaj bol, molim te ucini da me vise ne boli, isceli me molim te, u Isusovo ime amin.
Te noci usnio sam san u kome sam se nalazio u ordinaciji nekog lekara, sedeo sam u stolici, lekar u belom mantilu je obilazio oko stola, a onda je seo i blagim glasom rekao, ti imas bruh.
Ujutru sam se probudio zaboravivsi i na san i na tu moju bolest, a nesvesno nisam osecao nikakve bolove, i to je trajalo tri dana. posle tri dana setao sam Kalemegdanskim parkom, i odjednom mi je siinulo, covece pa ovo mene vise ne boli, u tom trenutku blagi glas mi je kroz savest uputio sledece reci, to te je Bog iscelio, a ako mu ostanes veran iscelicete i od svih drugih bolesti.
Drugo iskustvo sam takodje doziveo posle odredjenog vremena nakon krstenja.
U tom periodu osecao sam dozu duhovne slabosti, izazvanu nedovoljnim proucavanjem Bozje reci. Jednom prilikom setao sam Kalemegdanskim parkom i molio se Gospodu da me ojaca i ukaze na problem.
U tom trenutku Gospod mi je dao odredjenu viziju, u viziji sam se nalazio u velikoj sali Beogradske Adventne crkve, obavljao se obred vecere Gospodnje ili pricesti, covek sa posudom u kojoj je bio hleb, simbol Hristovog tela je laganim koracima prisao mestu gde sam stajao, uzeo sam komad hleba i stavio u usta, u tom trenutku cuo sam mnostvo glasova koji su u jednom tonu izgovorili dve reci, NOVI ZIVOT, teret sa mojih pleca je nestao, a moje srce se u tom trenutku ponovo ispunilo svetom zahvalnoscu.
Naveo bih jos jedno za mene znacajno iskustvo.
Naime, u jednom periodu bio sam u opasnosti da dozivim veci duhovni pad, zbog odredjenog greha koji sam ucinio, a zbog koga sam veoma zalio.
Sa suzama sam se molio Bogu da mi oprosti i pokrije moj prestup, u tom trenutku prilikom molitve, Gospod mi je u jasnoj viziji pokazao dragog Isusa, koji je na nebu sa rasireni rukama posredovao pred prestolpm milosti za mene nedostojnog gresnika, i tada sam kao i nekoliko puta ranije, doziveo oslobodjenje i ispunjenje Bozanskom silom Svetog Duha.
Imam toliko drugih iskustava o kojima bih mogao da pisem, ali ovom prilikom zelim samo da kazem, da svako iskustvo koje dozivimo sa Bogom nas jos vise priblizuje Bogu i ucvrscuje nasu zajednicu sa njim, ali time imamo i vecu odgovornost pred njim, jer je Gospod rekao, kome je mnogo dato, mnogo ce se od njega traziti, a jednoga dana ce mo morati i da polazemo racun za sve sto nam je ucinio.
Zato neka iskustva koja dozivljavamo budu potsticaj da mu sluzimo celim srcem, i da ga proslavljamo za premnogu ljubav koju pokazuje prema nama. Amin.

 

[harrybonnot]

Bio sam svjestan vise njih, ali su dva najznacajnija jer su oba bila u ratu i vezana sa neposrednom zivotnom opasnoscu.
Na grupu ljudi s kojima sam prelazio ulicu ispaljena je minobacacka granata sa obliznjeg brda.
Prebacila je nekih deset metara. Podgilase prasina, skocio sam preko jedne niske zive ograde i stao iza zida. Pogledao sam se i pomislio da kako sam brz.
Onda sam bacio pogled na neboder koji je bio ispred: sva je fasada bila izresetana gerelima.
Dakle, imao sam "srecu" da je mina eksplodirala pod takvim uglom da se se geleri rasprsili samo u jednom pravcu. Ni moja mladost, ni ljepota, ni inteligencija, ni snaga, ni brzina, nista me nije tu spasilo osim Bozje Odluke.

Drugi put sam bio zarobljen, izgovorio sam u sebi muslimansku molitvu kojom se covjek prepusta Bogu (uvodno poglavlje, El-Fatiha) i prv nisam imao nimalo straha. Drugo, jedan mi je prisao i repetirao i uperio pusku u mene: ubicu te jer mi je poginuo Niko ... pogledao sam ga direktno u oci i vidio da mene kroz njegove oci gleda Bog, koji je odlucio da zivim. Nisam ni ubijen ni maltretiran. I opet nije pomogla mi moja mladost nmi inteligencija ni ljepota ni brzina ni ime ... nista od tog. Bozja Odluka - zato je kazujem.

Moram dodati: nikada nikoga u ratu nisam udario, ponizio, opsovao, ukrao nekome nesto, ubio nekoga.... nikada. A jesam sa svima normalnim ljudima bez obzira na njihovu naciju i vjeru bio ljubazan i prijatelj.

 

[Laodikeja]

Amin.

Jedan biblijski citat kaze `KAKO CINITE LJUDIMA ONAKO CE VAM SE VRATITI..

 

[harrybonnot]

Tako je! Amin!

 

[peko71]

Ovo što navodite su neki događaji ili možda nametnuta razmišljanja U redu nego jeste li vi konkretno komunicrali sa duhovima u smislu vi njima reč oni vama reč. Vi njima pitanje oni vama odgovor. Ja imam upravo to iskustvo nikakvo razmišljanje ni nametnuta misao nego direktna komunikacija sa duhovima pa verovali ili ne.

 

[Laodikeja]

Ovo što navodite su neki događaji ili možda nametnuta razmišljanja U redu nego jeste li vi konkretno komunicrali sa duhovima u smislu vi njima reč oni vama reč. Vi njima pitanje oni vama odgovor. Ja imam upravo to iskustvo nikakvo razmišljanje ni nametnuta misao nego direktna komunikacija sa duhovima pa verovali ili ne.

Mislim da sto se tice toga, moramo razlikovati iskustva sa Bogom, i ono o cemu ti govoris, a to su spiritisticka iskustva prizivanja Duhova, odnosno Demona, koji se javljaju ljudima na spiritistickim seansama, pretvarajuci se u da su duse preminulih osoba.

Naravno, mogao bih dosta toga da napisem o tome na osnovu svog licnog iskustva, jer sam i sam dozivljavao ono o cemu govoris...ali ne bih pisao tu vrstu iskustava, jer se na taj nacin slavi sam Sotona, neprijatelj Boga i coveka, i on je uvek tu kada se o njemu govori na taj nacin.
Trebamo vise govoriti o Hristu, i onome sto je on ucinio za nas, i sto cini kroz svakodnevna iskustva koja dozivljavamo sa njim u zajednici...ako smo tu zajednicu ostvarili...

 

[peko71]

Da ,ali to može da posluži kao jasan dokaz da postoje duhovi a ne u smislu da takve stvari treba raditi. Što se tiče delovanja Boga na nas ja nisam siguran da su sve moje misli pa i pokreti baš moji ili neko utiče na sve to.

 

[Laodikeja]

Da ,ali to može da posluži kao jasan dokaz da postoje duhovi a ne u smislu da takve stvari treba raditi. Što se tiče delovanja Boga na nas ja nisam siguran da su sve moje misli pa i pokreti baš moji ili neko utiče na sve to.

Naravno, to moze da bude dokaz da postoje duhovi, odnosno demoni, ali to nije princip kojim trebamo da se rukovodimo da bi smo to otkrili..jer je spiritizam vrlo negativna pojava, i dovodi coveka u dodir sa zlim demonskim silama.

Sto se tice ostalog, biblija savetuje, ispitujmo duhove jesu li od Boga, mi moramo znati koji nas Duh vodi, da li Bozji, ili pak neprijateljski...

 

[peko71]

Naravno, to moze da bude dokaz da postoje duhovi, odnosno demoni, ali to nije princip kojim trebamo da se rukovodimo da bi smo to otkrili..jer je spiritizam vrlo negativna pojava, i dovodi coveka u dodir sa zlim demonskim silama.

Sto se tice ostalog, biblija savetuje, ispitujmo duhove jesu li od Boga, mi moramo znati koji nas Duh vodi, da li Bozji, ili pak neprijateljski...

Slažem se sa tim da treba da ispitujemo duhove da li su od Boga ili ne jer mi možemo to da ispitamo. Evo jednog iskustva smatram od svetog duha koje mi se skoro desilo. Ponekad mi se desi ali veoma retko da u fazi buđenja jasno čujem neke reči. Tako ih jasno čujem da zapamtim i način na koji su izgovorene. Pre odprilike godinu dana jasno sam čuo ovakve reči : Trudiš se i mi se trudimo!
Podpuno mi je jasno bilo od koje strane su došle te reči. Međutim baš skoro prvi put u životu tako nešta mogu da pripišem da je došlo od svetog duha. Tako sam jasno čuo samo jednu reč izrečenu na takav način da to nikad neću zaboraviti. U pitanju je bila samo jedna reč. Način i kako je lepo izrečena mogu da pripišem samo svetom duhu. A ovako je glasila reč : Greška.

 

[Laodikeja]

NA ZAHTEV ZAOKRETA PONOVO NA OVOJ TEMI IZNOSIM POJEDINA LICNA ISKUSTVA SA BOGOM, KAO I ISKUSTVO OBRACENJA.

Ova tema je pokrenuta sa ciljem da potstakne prisutne da napisu neko svoje iskustvo sa Bogom, ako su ga doziveli.

pitanje je, da li mi kao Hriscani trebamo da dozivljavamo iskustva sa Bogom u veri, i da li to moze da bude jedan od pokazatelja nama samima, ali i ljudima oko nas da smo u zajednici sa Bogom, i da nas on vodi sigurnom stazom spasenja.

Neke crkve poput jehovinih svedoka smatraju da Bog u novozavetnom periodu ne daje coveku nikakva iskustva, i da ona nisu potrebna i da nemaju nikakvu svrhu.

Iz licnog iskustva smatram da su iskustva sa Bogom vrlo bitna, jer ucvrscuju nasu zajednicu sa njim, i cine da Gospod moze da se proslavi i na taj nacin.
Smatram takodje, i da je nedostatak iskustava covekov Duhovni problem nedovoljne zajednice sa Bogom, jer zajednica sa Bogom ce se pokazati i u svakodnevnim iskustvima koja dozivljavamo sa njim. i u samom covekovom zivotu, i odnosu prema sebi i svetu koji ga okruzuje.

S tim u vezi, najvece iskustvo koje covek moze doziveti, a koje je neophodno za covekovo spasenje, je iskustvo obracenja, odnosno ono sto biblija naziva `novorodjenje Duhom Svetim ( Jevandjelje po Jovanu 3 poglavlje ).
To je iskustvo promene koju covek dozivljava, a koju samo Bog moze uciniti u ljudskom bicu, i stvoriti od nas i u nama nove ljude.
Ovo iskustvo ispunjenja, odnosno krstenja Svetim Duhom, se u skladu sa covekovom slobodnom voljom da ostane u zajednici sa Bogom, ponavlja svakog novog dana, kroz potcinjavanje svoje volje Hristovoj volji, a ona se ostvaruje kroz molitvu i proucavanjem Bozje reci, kroz koje primamo snagu i silu da toga dana potpuno zivimo u zajednici sa njim, i da se njegova volja ispuni kroz nas.

Obrativsi se Bogu, covek u zajednici sa njim dozivljava i mnoga druga iskustva, i neka od tih iskustava sam i licno doziveo, pa bi ih ukratko opisao na ovom mestu.
Ukratko bih opisao nekoliko iskustava, koje mi je Gospod dao od 1993, od vremena mog prvog dolaska u Adventnu crkvu, do danas.
Kao sto sam naznacio, U Adventnu crkvu sam prvi put krocio u prolece 1993 godine, jednog subotnjeg popodneva.
Inace i ranije sam bio vrlo religiozan, i cesto sam posecivao tradicionalne crkve, citao filozofsku i naucno popularnu literaturu, i cesto se molio.
I ako o bibliji u to vreme nisam znao mnogo, u dubini duse sam verovao i osecao da tamo na nebu postoji bice, pa ma kako ga ja u tom trenutku zamisljao, koje je zainteresovano za coveka i koje ima odredjeni Bozanski plan za njegov zivot.
Sam dolazak u Bozji dom i upoznavanje sa istinom je na mene ostavilo vrlo jak utisak, i iz korena promenilo moj zivot.
Bilo je trenutaka kada sam citao sveto pismo i sa suzama u ocima zahvaljivao gospodu na onome sto je ucinio polozivsi svoj zivot za mene nedostojnog gresnika.
Ipak do moje odluke da u potpunosti stanem na Bozju stranu, se cekalo sve do 2000_te godine.
Te godine sam poceo da proucavam teme za krstenje sa tadasnjim pastorom Beogradske crkve.
Ti casovi su protekli u najboljem redu, i verujem da me je Bog sigurnom stazom vodio ka ostvarenju tog cilja.
Ipak dan pre krstenja imao sam odredjene duhovne borbe, osecao sam kao da u tim trenutcima moje molitve nisu stizale dalje od plafona, a ni citanje mi nije islo od ruke.
Toga dana otisao sam u prirodu, jer sam smatrao da ce mi molitva i vreme provedeno u prirodnom okruzenju pomoci, da ostvarim prisniju zajednicu sa Bogom, jer sam u tom trenutku osecao veliki teret borbe.
Otisao sa do Ade Beogradskog jezera, seo na jednu klupu, i pokusao da proucavam Bozju rec, ali su se borbe nastavile jos vecim intezitetom.
Tada sam otisao u jedan deo sume, kleknuo na kolena i uputio Bogu molitvu, Gospode, ti vidis u kakvom se stanju nalazim, ako je tvoja volja da se sutra krstim, molim te da mi to otkrijes svojim Duhom, molim te skini sa mene ovaj teret borbe, ispuni me svojom silom da sutra u potpunosti budem spreman da stanem pred tvojim svetim licem.
Vratio sam se na mesto odakle sa posao na molitvu, i dalje osecajuci neverovatne duhovne borbe, seo sam i otvorio stranice svetog pisma, tekst koji je u tom trnutku stajao predamnom kao da je bio upucen licno meni, tekst je glasio, `a kad cuse razali im se u srcu, i rekose Petru i ostalijem apostolima, sta ce mo ciniti ljudi braco? A Petar im rece, pokajte se, i da se krstite u ime Isusa Hrista za oprostenje greha i primicete dar Svetoga Duha... U tom trnutku osetio sam kao da je neka nevidljiva sila skinula sav teret sa moga srca, bio sam u trenutku ispunjen nepomucenim mirom, istinskom radoscu i ljubavlju koje se ne mogu opisati ljudskim recima.
Sutradan u subotu ujutru, prilikom krstenja, imao sam jos jedno divno iskustvo gde mi je sam Isus pokazao svoju prisutnost prilikom ovog mog zaveta sa njim.
Naime, u trenutku kada sam stajao u bazenu za krstavanje, a pastor izgovarao poznate reci, dragi brate Dragane, krstavam te u ime oca i sina i Svetoga Duha, ja sam kao u nekom belom oblaku video dva reda andjela na celu sa Isusom, sto me je i kasnije ispunilo neizrecivom radoscu.
Opisao bih jos par iskustava koja sam doziveo neposredno posle krstenja.
Prvo se tice iskustva mog licnog cudesnog isceljenja od jedne bolesti.
Posto sam ranijih godina kao mlad dizao tegove, nesrecnim slucajem sam dobio bruh ili kilu.
Zbog straha od hirurske intervencije, trpeo sam bolove koji su tokom vremena postajali sve jaci.
U jednom trenutku bol je bio toliko izrazen da nisam vise mogao da istrpim, uputio sam Bogu molitvu, Gospode, ja ne mogu vise da trpim ovaj bol, molim te ucini da me vise ne boli, isceli me molim te, u Isusovo ime amin.
Te noci usnio sam san u kome sam se nalazio u ordinaciji nekog lekara, sedeo sam u stolici, lekar u belom mantilu je obilazio oko stola, a onda je seo i blagim glasom rekao, ti imas bruh.
Ujutru sam se probudio zaboravivsi i na san i na tu moju bolest, a nesvesno nisam osecao nikakve bolove, i to je trajalo tri dana. posle tri dana setao sam Kalemegdanskim parkom, i odjednom mi je siinulo, covece pa ovo mene vise ne boli, u tom trenutku blagi glas mi je kroz savest uputio sledece reci, to te je Bog iscelio, a ako mu ostanes veran iscelicete i od svih drugih bolesti.
Drugo iskustvo sam takodje doziveo posle odredjenog vremena nakon krstenja.
U tom periodu osecao sam dozu duhovne slabosti, izazvanu nedovoljnim proucavanjem Bozje reci. Jednom prilikom setao sam Kalemegdanskim parkom i molio se Gospodu da me ojaca i ukaze na problem.
U tom trenutku Gospod mi je dao odredjenu viziju, u viziji sam se nalazio u velikoj sali Beogradske Adventne crkve, obavljao se obred vecere Gospodnje ili pricesti, covek sa posudom u kojoj je bio hleb, simbol Hristovog tela je laganim koracima prisao mestu gde sam stajao, uzeo sam komad hleba i stavio u usta, u tom trenutku cuo sam mnostvo glasova koji su u jednom tonu izgovorili dve reci, NOVI ZIVOT, teret sa mojih pleca je nestao, a moje srce se u tom trenutku ponovo ispunilo svetom zahvalnoscu.
Naveo bih jos jedno za mene znacajno iskustvo.
Naime, u jednom periodu bio sam u opasnosti da dozivim veci duhovni pad, zbog odredjenog greha koji sam ucinio, a zbog koga sam veoma zalio.
Sa suzama sam se molio Bogu da mi oprosti i pokrije moj prestup, u tom trenutku prilikom molitve, Gospod mi je u jasnoj viziji pokazao dragog Isusa, koji je na nebu sa rasireni rukama posredovao pred prestolpm milosti za mene nedostojnog gresnika, i tada sam kao i nekoliko puta ranije, doziveo oslobodjenje i ispunjenje Bozanskom silom Svetog Duha.
Imam toliko drugih iskustava o kojima bih mogao da pisem, ali ovom prilikom zelim samo da kazem, da svako iskustvo koje dozivimo sa Bogom nas jos vise priblizuje Bogu i ucvrscuje nasu zajednicu sa njim, ali time imamo i vecu odgovornost pred njim, jer je Gospod rekao, kome je mnogo dato, mnogo ce se od njega traziti, a jednoga dana ce mo morati i da polazemo racun za sve sto nam je ucinio.
Zato neka iskustva koja dozivljavamo budu potsticaj da mu sluzimo celim srcem, i da ga proslavljamo za premnogu ljubav koju pokazuje prema nama.