Ja ovo dozivljavam ko kafic , kafanu ,ja sedim sa nekim svojim drustvom u jednom cosku , pijemo jedemo zabavlajmo se , razmenjujemo ideje , viceve i lepo nam je.
A tamo malo dalje sede neki drugi ljudi za drugim stolom.
A tamo negde neki treci ljudi .
I neki put ih ni necujem , te druge ljude , trece ljude.
A neki put i cujem sta pricaju .
Ovi jedni sede piju svoje pice , meze i povremeno se jave i ovima i onima i razmene po neku rec i odu i opet dodju .
Ovi drugi tamo sto sede za onim stolom stalno nesto kukaju i zanovetaju i nista im nevalja i sta god neko uradio u tom lokalu oni gledaju da ispljuju .
I kod njih ima jedan lik njihov drugar i naruci im porciju cevapa s vremena na vreme i podeli im i oni kad se najedu jos jace i glasnije pljuju sve oko sebe i misle da su pametni i tako danima,mesecima.
A mi sa onog prvog stola kako ko dodje i svrati tako naruci turu pica i cevapa i podeli sa svima i tako danima mesecima.
I onda jednog dana mi sa ovog prvog stola resimo da promenimo lokal jer je otvoren bolji lokal tu blizu a i nesmara te niko tamo i nekrade tvoje cevape i pice sa tvog stola i dele nekim drugim .
I onda oni iz one prve kafane oni sto stalno kukaju pocnu jos jace da kukaju .
I tako se prica vrti u krug a cevapi i pivo su za savaku pohvalu.
Steta sto Nusic nije tu , on bi jos lepse napisao pricu leta gospodnjeg 2016.
A nije tu ni Burmann , da je tu, verovatno bi doslo do dramskog zapleta pa onda bi umesto satiricne price ovo knjizevno delo gore moglo da predje u laku dramu , ali vratice se Burmann ...
.