Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.301
Ja upravo mislim drugačije, veća je opasnost u manjim zajednicama koje imaju lažna učenja, jer baš oni misle da su se odvojili od velikih i da su u prednosti.
Pa JS imaju veći kult KS, nego katolici kult pape. Jer je to još veće zavaravanje nego kod vjernika tradicio. crkava.
Mislim da će ti brate ovaj tekst pomoći da razumiješ šta sam rekao. Posebno obrati na boldovani dio.
Šta je problem sa Jehovinim svedocima?
Problem je što su oni odbacili učenje pravoslavlja samo zato što su primetili da ono odstupa od Svetog pisma, a ne zato što su shvatili smisao Svetog pisma i sukobljenost duha Svetog pisma sa duhom pravoslavlja.
Tačno je da se nigde u Svetom pismu niko ne moli Mojsiju, Enohu, Ilji kao kakvom zastupniku pred Bogom, niti ima njihovih ikona zabeleženih u Pismu, itd. Ali ako pitamo Jehovinog svedoka zašto je to greh, oni neće znati da odgovore sa razumevanjem smisla na to pitanje.
Oni ne shvataju da su ikone i sveci greh zato što pružaju psihološku utehu kojom čovek kod sebe ugušuje svest o potrebi za reformom sopstvenog duha i karaktera. Oni će reći da za razliku od pravoslavnih vernika drže Božje zapovesti, a ne ljudske zapovesti, a da pri tome uopšte ne razumeju razliku u smislu tih zapovesti.
Ljudske zapovesti su tako površne da njihovo usvajanje ne zahteva reformu srca. Ako držiš pravoslavne običaje, koje jedan pravoslavni vernik smatra esencijom pravoslavlja, tada možeš primetiti da za njihovo držanje uopšte nije potreba reforma motiva tvoga srca. To su zahtevi koji duhovno ne obavezuju i koje je lako telesnoj prirodi da ispunjava svojom moći samokontrole. To su razni rituali, običaji, dobra dela, praznici. No, ako hoćeš da držiš zapovesti Božje, one zahtevaju reformu srca da bi mogle da se ispune, zahtevaju da čovek osvedočen o greh srca padne pred Gospoda i zavapi za oslobodjenjem od sile greha.
Takvu veću svetlost Jehovini svedoci ne pružaju pravoslavnim vernicima, već isto kao i pravoslavni propovedaju ljudske zapovesti koje imaju formu Svetog pisma.
Na primer, zabrana slavljenja rodjendana, uzimanja krvi, zabrana farbanja jaja, pa pored toga i razne bibljske zapovesti oni usvajaju slepo, bez razumevanja smisla, pa tako misle da sama ikona ako se dži u stanu, može da prizove demone (kao da sama ikona ima kakvu moć). Svi ti zahtevi ne zahtevaju reformu srca jer u čovekovom srcu zaista ne postoje motivi za farbanje jaja, uzmanja krvi, slavljenje rodjendana, već se te radnje mogu raditi i iz dobri motiva, a mogu i iz loših motiva.
Posledica takvog formalizma nije ništa manje loša od posledica pravoslavlja, pa takvi vernici ne umeju da se pokaju za svoje grehe, jer ih kroz ljudske zapovesti nikada ni ne mogu postati svesni. Takav vernik i u pravoslavlju i kod Jehovinih svedoka će da se pokaje što je rekao ružnu reč svom prijatelju, ali se neće pokajati što je takav u srcu. Naime, površni zahtevi ljudskih zapovesti navode vernike da se kaju za simptome greha u mislima, osećanjima i postupcima, a ne za same grešne pobude iz kojih čine svoje grehe, jer ih nisu postali svesni. Možda sam najekstremniji primer površnosti čuo od jednog Jehovinog svedoka koji se kajao rečima:
"Danas sam učinio 27 grehova. Hodao sam po travi iako je to bilo zabranjeno, jako sam zalupio vrata kada sam izlazio iz sobe, prešao sam na crveno svetlo ..."
Jehovin svedok napušta pravoslavlje jer formalno shvata da ono zastupa drugačiju nauku u odnosu na Pismo, ali ne razume zašto je pravoslavna nauka loša, pa mu ta površnost ne pomaže da ne bude prevaren učenjem Jehovinih svedoka koje je isto tako prepuno ljudskih zahteva kao i pravoslavlje. Njemu zapravo godi da može sa visine da pljuje po nekoj zabludi, jer se tada oseća nadmoćnije i zato što time doživljava relaksaciju sopstvene nečiste savesti, ali on time ni sebi a ni pravoslavnima ne pomaže jer im ne otkriva smisao zašto je pravoslavlje religija koja će ljudskim zapovestima navesti vernika da vodi borbu na pogrešnom planu, planu licemerstva, i tako ga sačuvati od iskrenog pokajanja za grehe srca.
