Ne treba li to da radi crkva?
Vidi Laodikeja slazem se ja sa tobom da su potrebni oni koji ce svojim nacinom zivota posvecenoscu i dubokim zalaganjem u radu za Boga pozvati druge na pokajanje. Samo se ne slazem da ce Bog objavljivati bilo kakve datume. Poruka da je "vreme blizu" je oduvek aktuelna, jer ono sto je nama daleko Bogu je blizu.
To je suprotno recima Hrista koji je rekao da ce "njegovi ucenici" objavljivati evandjelje do kraja sveta i rekao je "tada ce doci kraj".
I jos je rekao "moje reci nece proci"!
Ti kazes da ce to objaviti "Licno Bog"!?
Znaci , ako si ti Bozji covek, tvoje reci ne mogu biti suprotne Hristovim, sto jesu i zato ti ne govoris Bozje reci nego ljudske.
Ali nisi ti tema, pa izvini sto rekoh..
Ovo je tema o JS.
Crkva Hristova nece zakazati niti ce u svom delu omanuti, Bog je to obecao.
A sto sad deluje suprotno to je samo privid.
Bogu koji je izvan vremena, kome vreme ne predstavlja ništa nije potrebno da preko ljudi objavljuje bilo kakve datume. Kako uopšte neko i može očekivati da On koji oduvek jeste, koji nema ni početka ni kraja, koji je sam početak svega, jer da nije izrekao reč ne bi ni ovo što postoji postojalo, može sebe da veže vremenom? Ali, takvih, koji tako vide Boga, uvek je bilo, samo je pitanje koliko su oni uspešni u prikupljanju pristalica i pratilaca. Dies Irae, dan gneva, dan Suda je uvek blizu, ali i daleko. Jer ko smo mi da Bogu određujemo kada će ispuniti svoje obećanje? Ko smo mi da u Božija usta stavljamo ono što on nikada nije rekao? Još manje smo u mogućnosti, da tako kažem da svoju volju, a da ne bude zabune sva ta lupetanja oko datuma su proizvod naše volje, našeg uma namećemo Bogu. Da zloupotrebljavamo Božije reči da bi smo skupljali pristalice.
Što se tiče tvrdnje da je Crkva omanula, ili da je zakazala u svojoj misiji, jto e posebna glupost. Niti je prava Crkva ikada omanula, niti je zakazala. Ni jednom sa predikaonica, niti od Božijih ljudi nije se čulo sutra je taj dan, biće to tog i tog dana, evo znakovi su tu. Zašto? Jer onima nad kojima je Duh Istine određivanje tog dana, tumačenje znakova ljudskim umom, ne znači ništa, jer je laž, jer je privid, plod delovanja Duha Laži, Sotone lično. "Obratite se jer je blizu Kraljevstvo-Carstvo" stoji uvek i na svakom mestu, bez obzira na datum, stoji kao poziv na budnost, na prihvatanje Istine, da bi smo bili ono za šta nas je Bog pozvao u život, a ne kao poziv na iščekivanje nekog datuma, pre koga eto možemo i grešiti, i biti loši, pa onda da se eto kao obratimo! I to kako da se obratimo? Da poverujemo iskrivljenom tumačenju reči koje je sama otelotvorena Reč, sam Bog izgovorio? Da gubimo vreme na izračunavanje nečega, u ičekivaju nečega predstavljenog slikama iskeženih ljudi, koji su valjda radosni, a čega su Raselovske publikacije prepune? Da se kruto držimo lažnog učenja, a lažno jer ne samo da ograničava Boga koji je neograničen, nego i negira Božanstvo onoga koji je u noći kada su ga hapsili stražari Hrama praćeni Judom Iškariotskim, na pitanje koga traže, a ovi odgovorili Isusa Nazarećanina, svojim odgovorom zatresao zemlju pod njihovim nogama, jer je rekao JA SAM. Da verujemo učenju onih koji negiraju Krst kao spasenje kroz muku? Koji, što je najvažnije negiraju
VASKRSENJE-USKRSNUĆE, a znamo da ako li nema Uskrsnuća onda je uzalud vera naša!? Da slušamo takve "proroke" koji ne prestaju da Crkvu nazivaju Vavilonskom bludnicom? Koji negiraju Trojstvo, svode Isusa na anđela, to jest na stvorenje?
Trebamo li da poverujemo onima koji besomučno mlataraju pismom, koji besomučno gube vreme na pronalaženje skrivenih poruka tamo gde ih nema, jer onaj koji je pismo inspirisao nije slao šifrovane poruke nego je jasno govorio i govori Istinu?
Nema, niti će biti tačno određenog datuma kraja sveta, javljenog ljudima unapred. Nema uzdizanja ili Rapture, toliko dragog gomilama Sola Scriptura samoproklamovanih "Hrišćana" u zemlji koja je čini se inkubator za svakojake iskrivljene vere i pokrete.
Šta je naša misija ovde na zemlji? Na šta nas sakrament - sveta tajna Krštenja poziva? Da pre svega budemo ljudi, svesni svoje ne savršenosti, da svim srcem i ljubavlju tražimo onoga kome dugujemo sve, da znamo da dar koji nam je dao, dar slobodne volje, ne znači da smo oslobođeni odgovornosti prema sebi, ali pre svega prema drugima. Da znamo da smo pozvani na novi život, da nas svaki dan u kome smo živi ustali iz kreveta poziva na zahvalnost. Da verujemo i znamo da nikada nismo sami, da i kada nas svi ljudi ostave, kada nam se čini da je sve propalo, On je tu sa nama, jer smo Njegovi, oni koji su na njegov poziv odgovorili Evo me Gospode. Da znamo da smo pozvani da svima prenosimo Njegovu poruku. Poruku radosti i nade, a ne poruku pretnje i straha. Poruku Ljubavi, one koja ne uslovljava, ne postavlja pravila. To je naša misija. A ne besomučno traženje dana i datuma, besomučno tumačenje rečenog i napisanog. Jer ON nikada nije rekao: REKAO SAM; I TO JE TO: NEMA VIŠE. A Crkva, kao njegovo mistično telo ovde na zemlji, nije BILA, Nego JESTE, kao što je i njen osnivač, ONAJ KOJI JESTE, YHWH, ADONAI ELOHEINU, koji je OTAC I SIN I DUH SVETI. I nikada nije: Isus je rekao. Nego je ISUS GOVORI. Pitanje je samo, hoćemo li prihvatiti to, ili ćemo kao što su Adam i Eva uradili, datu reč pogaziti, a spasenje umesto u Crkvi tražiti tamo gde ga nema, u iskrivljenom i ljudskim relativizmom iskvarenom učenju, samo zato što nam se ono učinilo, prividelo kao odgovor na naša pitanja, što nam je delovalo da govori sa autoritetom koji zadovoljava naše sumnje rođene tako što smo se više predavali demonskoj laži, a manje živeli onako kako je trebalo?