Hriscanska Muzika

[DarthShone]

Da, to mi je isto i onaj Hriscanin heavy metalac rekao. Mada smo mi skloni da u svemu tome vidimo zlo. Sudimo po spoljasnjosti. Ja vidim i dobre i lose strane podjednako, smatram da ipak ponekad preteraju ili nisu svesni sta rade.

Brate, čovek je zaista sklon da vidi nešto čega zaista nema, dok sa druge strane ne vidi ono čega zaista ima. Zlo se krije u detaljima, i nikada nije (osim u slučajevima kada se radi o direktnoj poruci) razotkriveno u toj meri da je odmah i jasno vidljivo.

Simboli, ikonografija, sve to naravno ima veze, ali ponoviću, pravi satanizam nije u onome što vidimo. Nego u onome što osećamo. On pre svega izvrće, i kao i tvorac mu nikada ne dolazi onako kako ga mi zamišljamo. Satana je majstor prerušavanja, ali se nikada doslovno nikada neće svojoj žrtvi predstaviti kao rogato, crveno stvorenje sa papcima i trozupcem. Još manje će otvoreno reći "Ja sam Satana". Isto tako je i u muzici. Cilj mu nije da čoveka koji to sluša, natera da mu služi, nego da ga navede da mu se svojom voljom preda.

Naravno, mislim da su osecanja koja muzika izaziva kljucna. Medjutim ako scenski nastup ima satanisticke elemente i simbole (cega ne bi smelo da bude ako je rec o Hriscanskoj muzici) onda izvodjac ili nije toga svestan ili se pretvara da je Hriscanin. To je moje misljenje.

I zato ja pre svega pozivam na oprez. Mozda se onaj heavy metalac uvredio sto sam ga upozorio na mogucu manipulaciju, ali nije bila moja namera da ga uvredim, a pogotovo ne da ga osudim. Neka ljudi slusaju sta zele, ali neka budu i oprezni..

Vidi, treba obraćati pažnju na detalje. Veoma obraćati pažnju na detalje. Inače, kao što i sam Isus reče farisejima koji su ga optuživali da u ime satane izgoni zloduhe, zlo se zlom ne isteruje. Dakle, ako bilo koji pevač, kompozitor, tvrdi da je hrišćanin i da recimo peva o Bogu, a da mu je scenski nastup daleko od Hrišćanskog, i ako tvrdi da je to da bi se poruka učinila privlačnijom onima koji su već krenuli ka privlačnosti tame, ili laže da je hrišćanin, ili nema pojma o samom hrišćanstvu. Tačnije, Hrišćanstvo se naime živi, a vera u Boga isijava iz samog života pojedinca. Dakle, može neko celog života da peva "Gospode, Gospode" a da živi nemoral (primer ti je recimo Ceca Ražnjatović koja je peval ono njeno "Isuse daj mi lavlje srce", polugola. O tome kakav je njen život da i ne govorim.) a da istovremeno tvrdi da je Hrišćanin. Ali hrišćanin na žalost nije.

Zato sam i pomenuo opreznost. Satana se krije u detaljima. Dok je Bog vidljiv u svemu. Boga je ma koliko da se trudimo nemoguće izbaciti iz sebe. Mi to možemo pokušati, ali bez Njega smo ništa, praznina (to i jeste cilj Satane, da budemo kao i on prazni, zato nas i zaslepljuje efektima, ispraznim ponavljanjima, iskrivljavanjem Božije poruke, ili ruganjem Bogu)

 

[Servius Tullius]

Vratio bih se malo unazad i ujedno pokušao konceptualno da se zadržim u okvir naslova teme ali dakako da smatram da problem muzike, naročito savremene, treba razmotriti na što više načina jer je tema veoma aktuelna i to naročito što se tiče i dotiče mladih.
Muziku nije stvorio čovek, ona je postojala i postoji nezavisno od njega.
Ona je dar od Boga ne samo ljudima no i angelima.
Muzika je deo službe angeoske. Angeoski horovi pevaju u slavu Gospoda.
Muzički istrumenti takodje se koriste od strane angela Božijih.
Čovek je prvo koristio muziku po ugledu na angele u sakralne, svete svrhe a od vremena Juvalovih sinova, Kainovog semena, i u svetovnom smislu.
Moć muzike je ogromna, njeno dejstvo nije samo psihološko-emocionalno no i fizičko. Muzika deluje i na duh i na materiju. Takodje deluje i na svesno i nesvesno.
Muzika inspiriše, usmerava, pokreće i menja.
U zavisnosti kako utiče na čoveka, sa kojom svrhom se stvara i predstavlja muzika može da oplemeni i unizi, da bude dar blagodati i okov proklestva.
Hrišćani uvek treba da imaju na umu da i zlobnik drevni ne samo da može da deluje preko i putem muzike no da je i sam MUZIČAR, štaviše kao takav je stvoren

Ovako veli Gospod Gospod: Ti si pečat savršenstva, pun si mudrosti, i sasvim si lep.
Bio si u Edemu, vrtu Božjem; pokrivalo te je svako drago kamenje: sarad, topaz, dijamant, hrisolit, onih, jaspis, safir, karbunkul, smaragd i zlato; onaj dan kad si se rodio načinjeni ti biše bubnji tvoji i svirale.
Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanjaš; i ja te postavih; ti beše na svetoj gori Božijoj, hođaše posred kamenja ognjenog.

Jezekilj, glava 28

Dakle treba biti veoma oprezan ,što sa opravdanim razlogom obojica ističete, kada prosudjujemo ali ne samo nadahnuće i nameru nečiju no i darovitost i veštinu-virtuoznost u muzičkom smislu.
Pozdrav,
I drevna pesma ugodna Gospodu.

 

[Laodikeja]

LEKOVITA MUZIKA

Mocartove note smanjuju stres, Bramsove olakšavaju astmu

Slušanje odabranih kompozicija spušta nivo kortizola, hormona stresa, a podstiče lučenje hormona sreće - endorfina. Omiljena muzika proširuje krvne sudove kao, i smeh

KADA sledeći put osetite glavobolju, pre nego što popijete tabletu, pokušajte da problem rešite nekom Verdijevom kompozicijom. Muzikoterapija se pokazala kao veoma efikasna i kod drugih bolesti.

Tako recimo dela Baha i Vivaldija mogu da regulišu visok krvni pritisak, Vivaldijeva muzika godi pacijentima koji imaju epilepsiju, Glinka se preporučuje obolelima od šećerne bolesti, Bramsa bi trebalo da slušaju oni koji imaju problem sa astmom, a nesanicu otklanja muzika Mocarta, Baha ili Betovena. Dela Antonjina Dvoržaka preporučuju se osobama koje imaju nizak krvni pritisak, a Mocartova dela daju odlične rezultate u lečenju muškaraca sa erektilnom disfunkcijom.

Brojna istraživanja koja su rađena širom sveta, ali i u našoj zemlji, potvrdila su da i srce voli muziku. To ne znači da će "dnevne doze" Betovena očistiti arterije ili popraviti srčani zalistak, ali, muzika može da olakša oporavak nakon operacije na srcu, infarkta ili moždanog udara, oslobodi od stresa, pomogne u lečenju depresije.

Da bi muzikoterapija bila efikasna, važno je odrediti muzički žanr za svakog pacijenta, i definisati tonalitet kompozicije i tempo. Na taj način se za svakoga bolesnika dobija algoritam na osnovu koga se biraju kompozicije.

- Ovakav metodološki pristup ispitali smo na 740 bolesnika sa srčanim udarom, koji su prethodno imali operaciju srca, a onda i kod bolesnika sa povišenim krvnim pritiskom - objašnjava docent dr Predrag Mitrović, kardiolog Urgentnog centra KCS, koji se već dugi niz godina bavi muzikoterapijom. - Nakon devet godina istraživanja, rezultati su pokazali da su bolesnici koji su slušali muziku u odnosu na kontrolnu grupu bolesnika koji nisu slušali muziku značajno snizili krvni pritisak i broj otkucaja srca, mnogo ređe su dobijali anginu pektoris, ponovni srčani udar i bili kandidati da novu operaciju na srcu. Samim tim su i ređe prevremeno umirali.

DNEVNA DOZA

* ČUVENI grčki filozof, matematičar, lekar i muzikolog Pitagora, u šestom veku pre nove ere, zaključio da je "muzika dobra za dušu, a lekovita za telo".
* Minimalna doza slušanja pravilno odabrane muzike je dva puta dnevno po 12 minuta, a može i duže.
* Potrebna je povremena promena kompozicija koje se slušaj, na svaka dva-tri meseca.

Američki naučnici su otkrili da slušanje muzike svakoga dana sat vremena znatno smanjuje tegobe bolesnika sa hroničnim bolom u leđima i reumatskom upalom zglobova. Sa druge strane, istraživanje kanadskih naučnika ukazuje da mala deca koja pohađaju muzičko obrazovanje imaju bolje pamćenje i sposobnost učenja.
Velika meta analiza koja je uključila 400 ispitanika u Kanadi pokazala je da muzika poboljšava rad imunog sistema i smanjuje stres.

- Slušanje muzike mnogo efikasnije smiruje pacijente pre operacije, nego lekovi - navode kanski naučnici uz napomenu da slušanje i sviranje muzike povećava proizvodnju antitela imunoglobulina A kao i ćelija koje učestvuju u odbrani organizma kada ga napadne neki virus. - Muzika, takođe, smanjuje nivo kortizola, poznatog i kao hormon stresa, a podstiče lučenje endorfina - hormona sreće.

Istraživanje koje je rađeno u Univerzitetu u Alberti pokazalo je da muzika čak može i da umanji bol. Naučnici su analizirali ponašanje 42 dece uzrasta od tri do 11 godina koji su lečeni u bolnici. Pacijenti koji su slušali muziku za opuštanje i relaksaciju dok su dobijali intravensku terapiju izjasnili su se da osećaju manji bol, i bili su manje pod uticajem stresa, od pacijenata koji nisu slušali muziku.

Muzikoterapija pomaže i u lečenju depresije, pokazala je studija koja je rađena u Finskoj, u kojoj je učestvovalo 79 ljudi. Svi su dobijali standarnu terapiju lekovima, a 33 je uključeno i na muzikoterapiju. Nakon tri meseca, pacijenti koji su uz terapiju lekovima dobijali i muzikoterapiju imali su bolje rezultate lečenja anksioznosti i depresije nego ostali učesnici studije.

Omiljena muzika proširuje krvne sudove na isti način kao i smeh, fizička aktivnost ili lek za snižavanje pritiska. Širenje krvnih sudova podstiče cirkulaciju i smanjuje rizik od nastanka krvnih ugrušaka i drugih komplikacija ateroskleroze.

Kanadski istraživači su zaključili da kratkotrajno korišćenje vibroakustične terapije kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću dovodi do poboljšanja stanja, smanjuje krutost i drhtavicu i povoljno utiče na brzinu hoda.

Klasična muzika, tvrde stručnjaci, najmanje smeta, a najviše pomaže. Američki lekari radili su istraživanja koja su pokazala da, recimo, rok muzika koja se pušta maloj deci izaziva agresivno ponašanje. Roditelji bi deci još od malih nogu trebalo da puštaju klasičnu muziku. Odličan izbor je Mocartova "G-mol simfonija" (prvi stav), serenada "Mala noćna muzika", uvertire "Figarove ženidbe" i "Čarobne frule", arije Figara iz "Figarove ženidbe", klavirske sonate, "Turski marš"...

Inače, istraživanja su pokazala da Mocartova muzika utiče na porast koeficijenta inteligencije. Ljubitelji muzike u Americi, koji su bili pretplaćeni na koncerte u jednoj sezoni, od oktobra do maja, testirani su na početku i na kraju sezone, u kojoj su izvođena isključivo dela Mocarta. Rezultat istraživanja je pokazao da je tokom tih nekoliko meseci svim slušaocima koeficijent inteligencije porastao za 10-15 jedinica!

NAJBOLjA KOMBINACIJA

SRCE
* za srčanu slabost, povišen pritisak i dijabetes treba slušati muziku Bitlsa ili Dvoržakov valcer iz "Treće simfonije"
* za srčanu slabost, povišen pritisak i holesterol preporučuje se Mark Nofler ili "Valcer cveća" Petra Čajkovskog
* na srčanu slabost i dijabetes povoljno utiče muzika koju svira Mantovanijev orkestar, ali i "Jutro" Edvarda Griga
* srčanu slabost i višak kilograma mogu da leče balade sastava "Van Gog", kao i "Labud" iz "Karnevala životinja" Kamij Sen Sansa

NESANICA
* nesanicu će oterati Šubertova "Ave Marija" i Hendelov arija "Largo" iz opere "Kserks"
* za opuštanje se preporučuje Šopenov "Nokturno", Vagnerov "Parsifal", Dvoržakova "Simfonija iz novog sveta" i sva dela Kamij Sen Sansa

NAPETOST
* napetost lako može da odagna svita "Per gint" Edvarda Griga, kao i svite iz baleta Petra Čajkovskog.
* protiv straha i nemira najbolje su Bahove svite i dela Čajkovskog.

RASPOLOŽENjE
* raspoloženje može da podigne uvertira iz opere "Ruslan i Ljudmila" Mihaila Glinke, "Bolero" Morisa Ravela, "Kan-kan" Žaka Ofenbaha, valceri Johana Štrausa

EMOCIJE
* klavirska muzika Frederika Šopena, posebno njegova "Nokturna", pozitivno utiču na emocije
* emocije bude izuzetno dinamični i energični prvi stavovi klavirskih koncerata Sergeja Rahmanjinova

DEPRESIJA
* depresiju će oterati "Kavalerija Rustikana" Pjetra Maskanjija i "Hor Jevreja" iz Verdijeve opere "Nabuko."

IZVOR: vecernje novosti online.

 

[DarthShone]

Hrišćani uvek treba da imaju na umu da i zlobnik drevni ne samo da može da deluje preko i putem muzike no da je i sam MUZIČAR, štaviše kao takav je stvoren

Iako nisam citirao ceo post, mogu samo reći da se apsolutno slažem sa svim rečenim. Muzika jeste nešto više od pukog ponavljanja melodije. Uostalom, kada su frekvencije kretanja nebeskih tela, oscilacija zvezda pretvorene iz niza brojeva ili svetlosnih signala u zvučne, na iznenađenje naučnika začuli su melodiju.

Što se tiče oca zla, on zaista jeste muzičar, kao i svi anđeli tako je stvoren, sam Tolkin u svom Silmarilionu to i navodi kada govori o tome da je jedan od Ainura, prvih stvorenja Elua Iluvatara, Melkior svoju pobunu započeo kvarenjem sklada pesme horova bezbrojnih stvorenja, uvlačeći tako haos u sklad. Nakon pada, Melkior postaje Morgot, otac tame.

Zato i ponavljam da je ogromna doza opreza potrebna kod svega, posebno kada se o muzici radi. Ako samo jedna jedina nota, da ne govorim o celoj kompoziciji, izaziva mračna osećanja, depresiju, nelagodu, ili čak doslovno slavi smrt, znaćemo da se radi o delu inspirisanom samim ocem laži. No kako je on lukav, neće uvek igrati na tu kartu, nego će najčešće svoju muziku komponovati tako da izaziva karnalne želje i porive. Koristeći pri tome i scenografiju samog izvođenja.

Da bi to postigao, on, lukavi, najčešće koristi ljude kao medijum.

 

[Servius Tullius]

LEKOVITA MUZIKA
........
Muzikoterapija pomaže i u lečenju depresije, pokazala je studija koja je rađena u Finskoj, u kojoj je učestvovalo 79 ljudi. Svi su dobijali standarnu terapiju lekovima, a 33 je uključeno i na muzikoterapiju. Nakon tri meseca, pacijenti koji su uz terapiju lekovima dobijali i muzikoterapiju imali su bolje rezultate lečenja anksioznosti i depresije nego ostali učesnici studije.

Omiljena muzika proširuje krvne sudove na isti način kao i smeh, fizička aktivnost ili lek za snižavanje pritiska. Širenje krvnih sudova podstiče cirkulaciju i smanjuje rizik od nastanka krvnih ugrušaka i drugih komplikacija ateroskleroze.
......

Nisam stručan da bih mogao dati neki ozbiljniji i detaljni komentar ali sam čitao o koristi muzikoterapije i njenoj primeni kod fizičkih oboljenja i kod psihičkih ili psiholoških poremećaja. To je zvanično priznata i dosta korišćena psihoterapeutska i medicinska praksa u svakom slučaju. Čini mi se da je njena primena veoma rasprostranjena i učinkovita u tretmanu posledica Alchajmera i kod osoba, naročito dece, sa posebnim potrebama. Svakako da muzika, na žalost ne sva, ima blagotvoran učinak kako na bolesne tako i na zdrave. To je poznato od davnina, seti se Saula

A duh Gospodnji otide od Saula, i uznemiravaše ga zao duh od Gospoda.
I rekoše Saulu sluge njegove: Gle, sada te uznemiruje zli duh Božiji.
Neka gospodar naš zapovedi slugama svojim koje stoje pred tobom, da potraže čoveka koji zna udarati u gusle, pa kad te napadne zli duh Božji, neka udara rukom svojom, i odlakšaće ti.
I reče Saul slugama svojim: Potražite čoveka koji zna dobro udarati u gusle, i dovedite mi ga.
A jedan između sluga njegovih odgovori i reče: Evo, ja znam sina Jeseja Vitlejemca, koji ume dobro udarati u gusle, i hrabar je junak i ubojnik, i pametan je i lep, i Gospod je s njim.
I Saul posla ljude k Jeseju i poruči: Pošlji mi Davida sina svog koji je kod ovaca.
A Jesej uze magarca i hleba i mešinu vina i jedno jare, i posla Saulu po Davidu, sinu svom.
I David dođe k Saulu i izađe preda nj, i omile Saulu veoma, te ga postavi da mu nosi oružje.
Potom posla Saul k Jeseju i poruči: Neka David ostane kod mene, jer je našao milost preda mnom.
I kad bi duh Božji napao Saula, David uzevši gusle udarao bi rukom svojom, te bi Saul odahnuo i bilo bi mu bolje, jer bi zli duh otišao od njega.
1. Samuilova, glava 16

Muzika jeste nešto više od pukog ponavljanja melodije. Uostalom, kada su frekvencije kretanja nebeskih tela, oscilacija zvezda pretvorene iz niza brojeva ili svetlosnih signala u zvučne, na iznenađenje naučnika začuli su melodiju.

Zanimljivo je da se savremena nauka izgleda slaže sa Musica universalis ili Harmonijom sfera – pitagorejskim konceptom koji je uključivao matematiku, astronomiju i muziku u shvatanje nebeske mehanike .

 

[DarthShone]

Zanimljivo je da se savremena nauka izgleda slaže sa Musica universalis ili Harmonijom sfera – pitagorejskim konceptom koji je uključivao matematiku, astronomiju i muziku u shvatanje nebeske mehanike .

Zaista jeste tako, ali se nažalost ne slaže u potpunosti. Naime, još uvek je snažan uticaj ateističkog shvatanja univerzuma, te je po većini naučnika ta muzika proizvod slučajnosti. Tačnije ne uključuje inteligentnog kompozitora, ili inteligentan izvor. Ali, kao što već znamo, ništa ne može nastati slučajno, pa tako ni muzika. Barem ne u uređenom smislu. Slučajnost, tako draga ateistički nastrojenim naučnicima, rađa haos. Gledano to sa strane verujućeg, čini se da takvo viđenje stvari, slučajnost i haos, ima za izvor gospodara haosa, onoga koji obično svojim naivnim i ne tako naivnim žrtvama šapuće: "a što ne bi moglo".

I kad bi duh Božji napao Saula, David uzevši gusle udarao bi rukom svojom, te bi Saul odahnuo i bilo bi mu bolje, jer bi zli duh otišao od njega.

Ovaj redak iz Samuila je veoma interesantan. Naime, kao da autor navodi da je zli duh koji je mučio Saula (Shaula, uzgred, to je bilo i pravo ime apostola naroda, Saul, pre nego što će nakon obraćenja postati Paul) od Boga, tačnije da se ne radi o duhu poslatom od strane lukavoga, nego da Bog iz nekog razloga kažnjava Saula.

Sa druge strane ovaj redak odlično ilustruje terapeutsku moć muzike, posebno ako je ona nastala iz čistih namera. Uostalom, i majke uspavljuju i smiruju decu pevušeći im.

Čini mi se da je njena primena veoma rasprostranjena i učinkovita u tretmanu posledica Alchajmera i kod osoba, naročito dece, sa posebnim potrebama. Svakako da muzika, na žalost ne sva, ima blagotvoran učinak kako na bolesne tako i na zdrave.

Da, veoma je rasprostranjena, ali se zbog tako česte ljudske lenjosti i olakog shvatanja svega, muzikoterapija obično svodi na new age, i uopštavanja. Naime, kako si lepo primetio, nije sva muzika lekovita, makar bila i najbolja na drugim poljima.

Naime, niko ne obraća pažnju na to da smo svi mi stvoreni kao pojedinci, kao ličnosti, i da neće na svakog isto delovati ista numera, niti izazivati ista osećanja.

Sa druge strane, ako pogledamo listu koju je Laodikeja kopirao, videćemo da se na njoj nalaze samo dela onoga što se naziva klasičnom muzikom, Nema ni jednog jedinog modernog ili popularnog dela. (Iako su ta dela u vreme svog nastajanja, barem većina njih pripadala tadašnjem shvatanju pop muzike).

Što se tiče sakralne muzike evo nekoliko meni možda najdražih.

Anima Christi - Marco Frissina

Agios O Theos - Trisagion

Telo Hristovo - M. Govedarica

 

[tripo 41]

Evo jedne pjesmice pravoslavaca.

"Nebo je plave srpske boje, na njemu stoluje srpski Bog, oko njega anđeli srpski stoje, i služe Srbina Boga svog"

 

[DarthShone]

Evo jedne pjesmice pravoslavaca.

"Nebo je plave srpske boje, na njemu stoluje srpski Bog, oko njega anđeli srpski stoje, i služe Srbina Boga svog"

Ovde se raspravlja o Hrišćanskoj muzici, a ne o pop ili folk muzici zamaskiranoj religijom ako nisi primetio. No kako ti obožavaš da ponižavaš druge predstavljajući svoju "nauku" kao ispravnu, onda lupetaš kao otvoren prozor.

 

[mire000]

LEKOVITA MUZIKA

Mocartove note smanjuju stres, Bramsove olakšavaju astmu

Slušanje odabranih kompozicija spušta nivo kortizola, hormona stresa, a podstiče lučenje hormona sreće - endorfina. Omiljena muzika proširuje krvne sudove kao, i smeh

KADA sledeći put osetite glavobolju, pre nego što popijete tabletu, pokušajte da problem rešite nekom Verdijevom kompozicijom. Muzikoterapija se pokazala kao veoma efikasna i kod drugih bolesti.

Tako recimo dela Baha i Vivaldija mogu da regulišu visok krvni pritisak, Vivaldijeva muzika godi pacijentima koji imaju epilepsiju, Glinka se preporučuje obolelima od šećerne bolesti, Bramsa bi trebalo da slušaju oni koji imaju problem sa astmom, a nesanicu otklanja muzika Mocarta, Baha ili Betovena. Dela Antonjina Dvoržaka preporučuju se osobama koje imaju nizak krvni pritisak, a Mocartova dela daju odlične rezultate u lečenju muškaraca sa erektilnom disfunkcijom.

Brojna istraživanja koja su rađena širom sveta, ali i u našoj zemlji, potvrdila su da i srce voli muziku. To ne znači da će "dnevne doze" Betovena očistiti arterije ili popraviti srčani zalistak, ali, muzika može da olakša oporavak nakon operacije na srcu, infarkta ili moždanog udara, oslobodi od stresa, pomogne u lečenju depresije.

Da bi muzikoterapija bila efikasna, važno je odrediti muzički žanr za svakog pacijenta, i definisati tonalitet kompozicije i tempo. Na taj način se za svakoga bolesnika dobija algoritam na osnovu koga se biraju kompozicije.

- Ovakav metodološki pristup ispitali smo na 740 bolesnika sa srčanim udarom, koji su prethodno imali operaciju srca, a onda i kod bolesnika sa povišenim krvnim pritiskom - objašnjava docent dr Predrag Mitrović, kardiolog Urgentnog centra KCS, koji se već dugi niz godina bavi muzikoterapijom. - Nakon devet godina istraživanja, rezultati su pokazali da su bolesnici koji su slušali muziku u odnosu na kontrolnu grupu bolesnika koji nisu slušali muziku značajno snizili krvni pritisak i broj otkucaja srca, mnogo ređe su dobijali anginu pektoris, ponovni srčani udar i bili kandidati da novu operaciju na srcu. Samim tim su i ređe prevremeno umirali.

DNEVNA DOZA

* ČUVENI grčki filozof, matematičar, lekar i muzikolog Pitagora, u šestom veku pre nove ere, zaključio da je "muzika dobra za dušu, a lekovita za telo".
* Minimalna doza slušanja pravilno odabrane muzike je dva puta dnevno po 12 minuta, a može i duže.
* Potrebna je povremena promena kompozicija koje se slušaj, na svaka dva-tri meseca.

Američki naučnici su otkrili da slušanje muzike svakoga dana sat vremena znatno smanjuje tegobe bolesnika sa hroničnim bolom u leđima i reumatskom upalom zglobova. Sa druge strane, istraživanje kanadskih naučnika ukazuje da mala deca koja pohađaju muzičko obrazovanje imaju bolje pamćenje i sposobnost učenja.
Velika meta analiza koja je uključila 400 ispitanika u Kanadi pokazala je da muzika poboljšava rad imunog sistema i smanjuje stres.

- Slušanje muzike mnogo efikasnije smiruje pacijente pre operacije, nego lekovi - navode kanski naučnici uz napomenu da slušanje i sviranje muzike povećava proizvodnju antitela imunoglobulina A kao i ćelija koje učestvuju u odbrani organizma kada ga napadne neki virus. - Muzika, takođe, smanjuje nivo kortizola, poznatog i kao hormon stresa, a podstiče lučenje endorfina - hormona sreće.

Istraživanje koje je rađeno u Univerzitetu u Alberti pokazalo je da muzika čak može i da umanji bol. Naučnici su analizirali ponašanje 42 dece uzrasta od tri do 11 godina koji su lečeni u bolnici. Pacijenti koji su slušali muziku za opuštanje i relaksaciju dok su dobijali intravensku terapiju izjasnili su se da osećaju manji bol, i bili su manje pod uticajem stresa, od pacijenata koji nisu slušali muziku.

Muzikoterapija pomaže i u lečenju depresije, pokazala je studija koja je rađena u Finskoj, u kojoj je učestvovalo 79 ljudi. Svi su dobijali standarnu terapiju lekovima, a 33 je uključeno i na muzikoterapiju. Nakon tri meseca, pacijenti koji su uz terapiju lekovima dobijali i muzikoterapiju imali su bolje rezultate lečenja anksioznosti i depresije nego ostali učesnici studije.

Omiljena muzika proširuje krvne sudove na isti način kao i smeh, fizička aktivnost ili lek za snižavanje pritiska. Širenje krvnih sudova podstiče cirkulaciju i smanjuje rizik od nastanka krvnih ugrušaka i drugih komplikacija ateroskleroze.

Kanadski istraživači su zaključili da kratkotrajno korišćenje vibroakustične terapije kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću dovodi do poboljšanja stanja, smanjuje krutost i drhtavicu i povoljno utiče na brzinu hoda.

Klasična muzika, tvrde stručnjaci, najmanje smeta, a najviše pomaže. Američki lekari radili su istraživanja koja su pokazala da, recimo, rok muzika koja se pušta maloj deci izaziva agresivno ponašanje. Roditelji bi deci još od malih nogu trebalo da puštaju klasičnu muziku. Odličan izbor je Mocartova "G-mol simfonija" (prvi stav), serenada "Mala noćna muzika", uvertire "Figarove ženidbe" i "Čarobne frule", arije Figara iz "Figarove ženidbe", klavirske sonate, "Turski marš"...

Inače, istraživanja su pokazala da Mocartova muzika utiče na porast koeficijenta inteligencije. Ljubitelji muzike u Americi, koji su bili pretplaćeni na koncerte u jednoj sezoni, od oktobra do maja, testirani su na početku i na kraju sezone, u kojoj su izvođena isključivo dela Mocarta. Rezultat istraživanja je pokazao da je tokom tih nekoliko meseci svim slušaocima koeficijent inteligencije porastao za 10-15 jedinica!

NAJBOLjA KOMBINACIJA

SRCE
* za srčanu slabost, povišen pritisak i dijabetes treba slušati muziku Bitlsa ili Dvoržakov valcer iz "Treće simfonije"
* za srčanu slabost, povišen pritisak i holesterol preporučuje se Mark Nofler ili "Valcer cveća" Petra Čajkovskog
* na srčanu slabost i dijabetes povoljno utiče muzika koju svira Mantovanijev orkestar, ali i "Jutro" Edvarda Griga
* srčanu slabost i višak kilograma mogu da leče balade sastava "Van Gog", kao i "Labud" iz "Karnevala životinja" Kamij Sen Sansa

NESANICA
* nesanicu će oterati Šubertova "Ave Marija" i Hendelov arija "Largo" iz opere "Kserks"
* za opuštanje se preporučuje Šopenov "Nokturno", Vagnerov "Parsifal", Dvoržakova "Simfonija iz novog sveta" i sva dela Kamij Sen Sansa

NAPETOST
* napetost lako može da odagna svita "Per gint" Edvarda Griga, kao i svite iz baleta Petra Čajkovskog.
* protiv straha i nemira najbolje su Bahove svite i dela Čajkovskog.

RASPOLOŽENjE
* raspoloženje može da podigne uvertira iz opere "Ruslan i Ljudmila" Mihaila Glinke, "Bolero" Morisa Ravela, "Kan-kan" Žaka Ofenbaha, valceri Johana Štrausa

EMOCIJE
* klavirska muzika Frederika Šopena, posebno njegova "Nokturna", pozitivno utiču na emocije
* emocije bude izuzetno dinamični i energični prvi stavovi klavirskih koncerata Sergeja Rahmanjinova

DEPRESIJA
* depresiju će oterati "Kavalerija Rustikana" Pjetra Maskanjija i "Hor Jevreja" iz Verdijeve opere "Nabuko."

IZVOR: vecernje novosti online.

Sve ti je ovo dobro ali slusati bitlse nikako ne bi preporucio..

Sto se tice klasicne muzike, stvar nije u klasicnoj muzici uopste, kao da je to najbolja vrsta muzike i da leci, vec se radi o "stimungu".
U proslosti su svi instrumenti bili nastimovani na 432hz, a to je frekvencija nase planete i nas samih.
Zato takva muzika blagotvorno deluje na nas organizam.

Svaka muzika koja je izvedena na 432hz ce deloavati umirujuce i regenerativno na nas organizam.
U to sam se i licno uverio kada sam nastimao gitaru na 432hz i moj brat koji je virtuoz na gitari to potvrdjuje, potpuno je drugaciji osecaj svirati na 432hz nego na standardnih 440. To su kasnije promenili (satanisti) namerno su uveli drugi standard u stimungu 440hz koji deluje mngogo agresivnije i destruktivnije na coveka, a dokazano je i da ostecuje celije.. Ako vas zanima malo vise o tome, informisite se, imate na netu da sad ne duzim..

PS. zasto koristis tako veliki font???

Ovde se raspravlja o Hrišćanskoj muzici, a ne o pop ili folk muzici zamaskiranoj religijom ako nisi primetio. No kako ti obožavaš da ponižavaš druge predstavljajući svoju "nauku" kao ispravnu, onda lupetaš kao otvoren prozor.

Hoce da se svadja kao i uvek a mi pricamo o ozbiljnim stvarima koje se ticu svih nas.

 

[DarthShone]

Hoce da se svadja kao i uvek a mi pricamo o ozbiljnim stvarima koje se ticu svih nas.

Aha, dakle to je njegov problem. Ne razumem tu potrebu da se izazivaju svađe, posebno ako u tim svađama nikako ne može pobediti, tačnije njegova sve i da se na glavu nasadi neće biti poslednja.

Naravno da mi pričamo o ozbiljnim stvarima, ali neko i ozbiljne stvari nalazi kao opravdanje za izražavanje svojih frustracija.

Što se tiče muzike, nije samo stvar u frekvenciji, nego i načinima na koje se te frekvencije koriste, gde se koriste i možda najvažnije koliko često se koriste.