Hriscanska Muzika

[mire000]

MIre, celokupna "pop" muzika je od polovine 60-ih godina 20 stoleča u rukama tajnih službi i njima bliskim "vladarima iz senke". Sublimacione poruke, otvoreni ili prikriveni satanizam (pravi i onaj folklorni) sve je to deo scenografije.

Igrom slučaja u ranijim danima (čitaj mladosti) bavio sam se istraživanjem uticaja okultnog u muzici, i mogu ti reći da Bitlsi nisu stradali zbog "ljubavi" nego zbog svog otvorenog koketiranja sa okultnim. Uostalom, Lenon je otvoreno sebe prikazivao kao popularnijeg od samog Hrista.

Shodno tome, ali i svim ostalim detaljima, poznatim i manje poznatim,sudbine pevača, muzičara i njima sličnih su takve kakve jesu, jer satana dolazi po svoje. "Moć" i popularnost koju on i njegovi sluge daju, kratkog je daha, i naplata dolazi kad tad, najčešće veoma brzo.

PS. Majkl Džekson bi se ponajmanje mogao uzeti kao primer žrtve, Sony kao primer "poštene kompanije" (seti se, ili potraži na Internetu šta je bio i ostao sinonim za Sony, i kako je taj sinonim reklamiran. Ako i ne nađeš, podsetiću te: Sony se otvoreno igrao sa Hrišćanskim, njegov najpoznatiji proizvod se zvao Trinitron (i zaista jeste bio najbolji) i reklamiran je sloganom: Trinitron, The One and Only. Sama reč Trinitron vodi poreklo od načina na koji je stvarana slika na tom tipu katodne cevi, gde su postojala tri identična ali i različita elektronska topa koji su u stvari bili jedan. The One And Only ti je Jedan i Jedini.

Što se tiče Majkla, bio je u svemu tragična figura, izmanipulisan do samog kraja, čovek koji je pokušavao da pobegne od rase kojoj je pripadao. Ali, to ne znači da je bio nevin po pitanju poruka koje su njegove pesme slale. O, ne. Recimo njegova pesma "Give in to me" ili Predaj mi se, recimo ima stihove:

"Love is a feeling
Give it when I want it
'Cause I'm on fire
Quench my desire
Give it when I want it
Talk to me woman
Give in to me
Give in to me

Ovi stihovi su na pojedinim izdanjima bili


Love is a feeling
Give it when I want it
'Son of fire
Quench my desire
Give it when I want it
Talk to me woman
Give in to me
Give in to me

Ako nisi zaboravio, pali serafim ili kerubim po nekim tumačenjima, poznat je kao Sin Vatre - Son of Fire.

Da ne govorim o tome da je Majklov uspon počeo pesmom i spotom Thriller, u kome se na kraju pretvara u zombija....

Da slazem se uglavnom, koliko ja znam bitlsi su bili projekat da se vidi kako ce muzika uticati na ljude. Da li su oni stradali zbog svoje veze sa okultnim mozda jesu, jer to svakako dolazi na naplatu kad tad, a da li su se neki i pokajali, mi to ne znamo, ja mislim da jesu. Takodje mislim da se Michael pokajao iz nekog razloga i okrenuo protiv njih. Razlog zna samo on. A da je to istina vidi se po njegovim videima i nastupima. Zasto bi inace ljude upozoravao na vladare iz senke na laznu istoriju itd.. ? I nije pokusavao da pobegne od rase kojoj je pripadao, nego je imao boleat koze vitiligo. Mislim da su optuzbe protiv njega vecinom namestene.

 

[DarthShone]

Takodje mislim da se Michael pokajao iz nekog razloga i okrenuo protiv njih. Razlog zna samo on. A da je to istina vidi se po njegovim videima i nastupima. Zasto bi inace ljude upozoravao na vladare iz senke na laznu istoriju itd.. ?

Da li su se pokajali ili nisu, to zaista ne možemo znati, ali nikada ne treba zaboraviti kolika je moć muzike. Nikada.

A, o tome bi tek moglo da se piše i piše. Od samih početaka, muzika je korišćena u sakralne svrhe. Bilo kao pratnja bogosluženju, bilo da joj je vera bila inspiracija.

Pop muzika, koja je nastala na osnovama Rock-a, Bluesa, i Soula, koji su svi nastali kao produkt protestantske, južnjačke, crnačke religioznosti (blues na primer ima svoje korene u afrikanizovanim žalopojkama iz Biblije,Soul u psalmima, Rock u radosnim himnama onoga što se naziva ritmički Gospel) upotrebila je takvu muzičku osnovu da na nju nakalemi skaredne i moglo bi se reći otvoreno satanističke stihove (posebno ti je to vidljivo kod Heavy Metala, nastalog kao ekstremna varijanta Hard Rock-a).

Dovoljno ti je da pogledaš o čemu su pevali do 1965-66, a o čemu od tada. I to naravno ne svi. I koga, tačnije šta su propagirali.

Reakcija protestantske većine je bila trenutna, ali isključivo na upotrebu seksualne konotacije u scenskom nastupu i korišćenje tog tipa muzike za opevanje ljudske, karnalne ljubavi. Pazi, to nije samo po sebi bilo loše, sve dok se kroz pesme nisu počele da propagiraju droga, nihilizam, ateizam, i naravno satanizam (sa Heavy Metalom posebno), ali i tu čini se kod najpoznatijih čisti folkorni satanizam. Pravi satanizam, onaj koji se ruga Bogu, pojavljuje se otvoreno početkom 1980-ih, usponom mega zvezde Marije Luize Chiconne, koja za svoje scensko ime uzima epitet Bogorodice u Katoličkoj tradiciji - Madona, i koja otvoreno ismeva Hrišćanstvo, kao i u manjem obimu Majkla Džeksona, kome se tu i tamo promaknu otvoreno satanistički stihovi. Pravi satanizam u muzici imaš u upotrebi isključivo crkvenog načina pevanja ili crkvene muzike za izvođenje svetovnih, često skarednih numera. Primer za to ti je nemački sastav Gregorian, sastavljen od studenata gregorijanskog napeva (inače svi od reda su protestantskog porekla, da ne bude zabune), koji izvodi rock i pop pesme na način na koji se izvode crkvene himne, psalmi i tako dalje.

Sublimacione poruke su već druga priča, i njih ima kako otvoreno u samim stihovima, tako i prikriveno, sakrivenih u samoj numeri, scenskom nastupu i tako dalje. I tu, opet, protestanti prednjače sa viđenjen onoga čega nema, dok istovremeno ne vide sublimacionu poruku tamo gde je ima.

Primer za sublimacione poruke ti je već legendarna "Stairway to Heaven" od Led Zeppelina, koja javno ima čisto Hrišćansku poruku o ispraznosti materijalističkog pogleda na svet (glavni lik je žena koja misli da sakupljanjem materijalnog kupuje stepenice za raj), dok je u istoj sakrivena sublimaciona poruka koja poziva na obožavanje satane. (Opet pod u drugoj polovini šezdesetih popularnim uticajem Alistera Kroulija).

 

[mire000]

Da li su se pokajali ili nisu, to zaista ne možemo znati, ali nikada ne treba zaboraviti kolika je moć muzike. Nikada.

A, o tome bi tek moglo da se piše i piše. Od samih početaka, muzika je korišćena u sakralne svrhe. Bilo kao pratnja bogosluženju, bilo da joj je vera bila inspiracija.

Pop muzika, koja je nastala na osnovama Rock-a, Bluesa, i Soula, koji su svi nastali kao produkt protestantske, južnjačke, crnačke religioznosti (blues na primer ima svoje korene u afrikanizovanim žalopojkama iz Biblije,Soul u psalmima, Rock u radosnim himnama onoga što se naziva ritmički Gospel) upotrebila je takvu muzičku osnovu da na nju nakalemi skaredne i moglo bi se reći otvoreno satanističke stihove (posebno ti je to vidljivo kod Heavy Metala, nastalog kao ekstremna varijanta Hard Rock-a).

Dovoljno ti je da pogledaš o čemu su pevali do 1965-66, a o čemu od tada. I to naravno ne svi. I koga, tačnije šta su propagirali.

Reakcija protestantske većine je bila trenutna, ali isključivo na upotrebu seksualne konotacije u scenskom nastupu i korišćenje tog tipa muzike za opevanje ljudske, karnalne ljubavi. Pazi, to nije samo po sebi bilo loše, sve dok se kroz pesme nisu počele da propagiraju droga, nihilizam, ateizam, i naravno satanizam (sa Heavy Metalom posebno), ali i tu čini se kod najpoznatijih čisti folkorni satanizam. Pravi satanizam, onaj koji se ruga Bogu, pojavljuje se otvoreno početkom 1980-ih, usponom mega zvezde Marije Luize Chiconne, koja za svoje scensko ime uzima epitet Bogorodice u Katoličkoj tradiciji - Madona, i koja otvoreno ismeva Hrišćanstvo, kao i u manjem obimu Majkla Džeksona, kome se tu i tamo promaknu otvoreno satanistički stihovi. Pravi satanizam u muzici imaš u upotrebi isključivo crkvenog načina pevanja ili crkvene muzike za izvođenje svetovnih, često skarednih numera. Primer za to ti je nemački sastav Gregorian, sastavljen od studenata gregorijanskog napeva (inače svi od reda su protestantskog porekla, da ne bude zabune), koji izvodi rock i pop pesme na način na koji se izvode crkvene himne, psalmi i tako dalje.

Sublimacione poruke su već druga priča, i njih ima kako otvoreno u samim stihovima, tako i prikriveno, sakrivenih u samoj numeri, scenskom nastupu i tako dalje. I tu, opet, protestanti prednjače sa viđenjen onoga čega nema, dok istovremeno ne vide sublimacionu poruku tamo gde je ima.

Primer za sublimacione poruke ti je već legendarna "Stairway to Heaven" od Led Zeppelina, koja javno ima čisto Hrišćansku poruku o ispraznosti materijalističkog pogleda na svet (glavni lik je žena koja misli da sakupljanjem materijalnog kupuje stepenice za raj), dok je u istoj sakrivena sublimaciona poruka koja poziva na obožavanje satane. (Opet pod u drugoj polovini šezdesetih popularnim uticajem Alistera Kroulija).

Sve sam to vec davno istrazio i sve je to tako kako kazes.. Mislim da je ovde skoro pisala jedna osoba koju je Hriscanski Hevy Metal obratio. Ja sam mu rekao da je to mozda u pocetku ok, ali na duge staze nije, jer ovi navodno Hriscanski pevaci se sminkaju ,nose dugu kosu , uske pantalone i ne ponasaju se nimalo drugacije od njihovih kopija satanisticke orjentacije. Ako znamo sta je muzika, cemu ona sluzi, i da se koristi u Bogosluzbene svrhe, ovi pevaci mogu pevati i Hriscanske tekstove a biti prikriveni satanisti i dalje. Nista im to nesmeta. I upravo taj stil odevanja, ponasanja i ostalo je ismejavanje Hrista, tj. obrnuta ritualna magija. Cesto oni to namerno i rade da se narugaju Hristu. Nazalost zrtve koje slusaju tu muziku to ne prepoznaju, a posebno Hriscanske hard rock grupe to rade.. Ovo je sve sracunato na ismevanje Hriscanstva, i oslobadjanje tih ljudi na najnize porive.. Slagace onaj koji kaze da im ta muzika ne izqziva porive..

To inace radi i Madona, radio je to i Michael Jackson..

Inace, ne postoji zla muzika, i nijedna muzika nije losa sama po sebi, ali svaka muzika se moze zloupotrebiti i zloupotrebljava se, i zato covek treba biti vrlo oprezan sta slusa.

Ja sam postavljao grupu "Great G" tako nesto, a zna se sta je kod masona "G" - veliki arhitekta, cak im je i znak sestar, a oni se prave da su protestantski sastav, dok u stvari rade za suprotnu stranu. Providno..

Kad se malo dublje zadje, postaje jasno, da je celokupna muzicka industrija danas pocevsi od nekih 60-ih pod kontrolom satanista i da oni upravljaju njom i koriste je kao oruzje. Dakle, oruzje kojim deluju na emocije, kojim podsticu razuzdanost, oslobadjanje najnizih nagona. Pored toga salju i vizuelne stimulacije, sublimirajuce poruke i sl.. Sve to deluje na coveka i oslobadja ga za satanizam.. Cak i nesvesno to utice na coveka i vuce ga satanizmu, pa covek pocinje da voli mracne stvari, hard rock, taj stil oblacenja, sminku i ostalo.. nesvesno je privucen satanizmu jer slusa takvu vrstu muzike.

Muzika i jeste stvorena da podstakne coveka na akciju, da proizvede u njemu emocije i reakciju, ali je zamisljena kao "podsticaj na dobro", jer ritam pokrece coveka na odredjenu akciju. Ta akcija moze biti i pozitivna i negativna u zavisnosti od namene, a sotona koristi muziku da izazove negativnu reakciju, da izazove agresiju, da podstakne i oslobodi covekove najnize porive..

Radi se dakle o zloupotrebi i izvrtanju jednog Bozjeg prelepog dara - muzike..

 

[Servius Tullius]

Muzika i jeste stvorena da podstakne coveka na akciju, da proizvede u njemu emocije i reakciju, ali je zamisljena kao "podsticaj na dobro", jer ritam pokrece coveka na odredjenu akciju. Ta akcija moze biti i pozitivna i negativna u zavisnosti od namene, a sotona koristi muziku da izazove negativnu reakciju, da izazove agresiju, da podstakne i oslobodi covekove najnize porive..

Radi se dakle o zloupotrebi i izvrtanju jednog Bozjeg prelepog dara - muzike..

Tema je malo nezgodna za razmatranje, klizava je da tako kažem.
Potrebno je razdvojiti eventualni motiv ili nameru od načina ili sredstava preko kojeg on želi da se ostvari a u ovom slučaju to je muzika a muzika je umetnost i podleže estetskom a ne etičkom sudjenju tako da pitanje da li izaziva loše ili dobre, uzvišene ili niske porive i kakve ideje prenosi nije bitno u kontekstu umetničke ktitike i vrednosti muzike same po sebi. Muzika se može koristiti za bilo šta - od religiozne himne do vojničkog marša ali i dalje ostaje muzika. Dakle njena namena je ne odredjuje u umetnički vredonosnom smislu. Tako sintagma o dobroj i lošoj muzici jeste tačna ali ne u etičkom shvatanju dobrog i lošeg već u estetskom. Doduše estetski sud je takodje diskutabilan jer dolazimo do problema ukusa ili naklonosti ali to je već širenje teme i na to kako se formiraju i stiču ukusi odnosno naklonosti itd.
Umetnost, ma kako je definisali, teži ka umetničkoj slobodi tako da svako ograničavanje oduzima joj na vrednosti i intezitetu.
Takodje, kao i u drugim vrstama umetničkog izražavanja, muzička nadarenost ne zavisi od intencije, namera ili bilo čega drugog što muzičar nosi u sebi. Najgori i najgrešniji čovek, sa malim intelektualnim sposobnostima i bez ikakvih bitnih ličnih vrednosti može biti muzički genije - Mocart je dobar primer iz dalje prošlosti a Hendriks iz bliže.
Još stari Grci su uočili ovo i beskonačno mlatili praznu slamu pokušavajući bezuspešno da muziku dovedu pod nekakav etički sud.
Savremena muzika, naročito ona popularna u širokim masama, je trendovska i podeljena po muzičkim modelima - žanru a
pošto je deo kulture muzika je istovremeno i odraz društvenih i socijalnih kretanja itd.
Nedostatak kvalitetne i originalne muzike je samo refleksija civilizacijskog, kulturnog i duhovnog stanja današnjeg sveta .
Većina autora tj kompozitora današnje popularne muzike ne samo da nije talentovana no ne zna ni da svira nijedan muzički instrument. Bitniji su izgled i neki elementi pozorišta, tačnije nekadašnjih jeftinih kabaretskih predstava na ivici pornografskog i vodvilja, no sam sadržaj kompozicije. Popularna muzika danas je suviše repetitivna, oslonjena na vizuelno i u literalnom smislu idiotizovana da bi se uopšte mogla i smatrati bitnom. Ali takvi su joj i konzumenti.
Nikoga ona niti progamira niti kondicira jer nema nikavu umetničku vrednost, to je preneto na životni stil tkz izvodjača koji njihovi fanovi imitiraju i prihvataju kao normativno i poželjno.
Ono što su Cepelini ne tako davno uradili, jer su to znali i umeli a samo umetanje subliminalnih poruka i odredjenih ideja je bilo promišljeno, na umešan i prikriven način kroz sintezu kompozicije i teksta nabijenih lirskim elementima i dopadljivim ritmovima i harmonijom, danas ovi savremeni "umetnici" prezentiraju preko vizuelnog silovanja i objava na društvenim mrežama raznoraznih gluposti i budalaština jer u muzičkom smislu su bezvredni i netalentovani.
Dakako to ne opravdava Pejdža i društvo za ono šta su radili, naprotiv, već nas samo usmerava ka tome da uočimo tendenciju zaglupljivanje i simplifikacije današnjeg, savremenog čoveka i njegovoj sve manjoj sposobnosti da se odupre izazovima koji su pred njim.

 

[DarthShone]

Dakako to ne opravdava Pejdža i društvo za ono šta su radili, naprotiv, već nas samo usmerava ka tome da uočimo tendenciju zaglupljivanje i simplifikacije današnjeg, savremenog čoveka i njegovoj sve manjoj sposobnosti da se odupre izazovima koji su pred njim.

Upravo sam to hteo i da navedem. Problem sa današnjom muzikom je što se ona više i ne može nazvati muzikom. Sve je svedeno na budalaštine, isprazne i repetitivne melodije, rekao bih slobodno prisustvujemo pornografiji "muzike", koja je kao što si dobro primetio daleko od Pejdža i njegovih virtuoznosti igranja sa notama i tekstovima, svedena je na samo jedan cilj, pretvaranja čoveka u idiota, korisnog idiota.

Ako je ono od pre više od 50 godina bio satanizam (tačnije okultizam), barem je bio na intelektualnijem nivou, istančanijeg sluha. Ovo danas se ne bi moglo prodati kao muzika ni najprimitivnijem od najprimitivnijih plemena.

Savremeni čovek? Hmm. Nije da je manje sposoban, nego je dresiran da se ne odupire izazovima koji se pred njega stavljaju.

I tu dolazimo do najvažnijeg. Muzika, posebno ona popularna, bila je nekada plod što genijalnosti, što upornosti autora, Današnja je plod razmišljanja plaćenih psihologa, psihijatara, doslovno inžinjera ljudskih duša.

Nekada je cilj možda i bio propagiranje tamne strane, danas je to na drugom mestu, na prvom je samo i isključivo profit i dresura.

 

[Servius Tullius]

Da, slažem se sa tobom.

Duhovnost, ili bolje reći duhovne vrednosti, mogu biti pozitivne i negativne. No i za jedno i za drugo potrebno je učešće čoveka, njegovo srce može biti ispunjeno grehom ili vrlinom, on može biti ogrehovljen ili blagodaran.
Takodje to stanje je promenljivo, ono nije konačno, čovek teži i ka jednom i ka drugom. Borba izmedju ta dva principa, duhovna borba u samom čoveku je stalno prisutna. Takodje čovek i na različite načine i u različitim oblicima pokušava to da izrazi, umetnost je jedan od načina, dakle i muzika.

Medjutim postoji i stanje ne fizičke no duhovne, duševne smrti – bešćutnost.

Znam tvoja dela da nisi ni studen ni vruć. O da si studen ili vruć!

Tako, budući mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih.

Otkrivenje, glava 3

Savremeni čovek a i savremena muzika o kojoj je ovde reč potencira upravo to stanje, stanje bešćutnosti, duhovnog mrtvila, nesposobnosti da reaguje i na dobro i na loše, odsustvo duševnog pokreta i težnje, prazninu, prizemnost i relativizam.
Ona, današnja muzika, ne znači i ne upućuje na ništa,a u vizuelnoj pozadini koja je prati simboli su obezvredjeni, svedeni na trivijalni znak, bez dubine i značenja, postali su jednodimenzionalni a sama radnja besmislena i sa jedinim ciljem da zaseni šarenilom i efektom. Tekstovi pesama i njihova naracija su tema za sebe - prostakluk, egoizam, odsustvo bilo kakve dublje poruke, prizemnost svakodnevnog, pornografija...
To je jednostavno zatiranje bilo kakve duhovnosti u čoveku, u njegovim delima i težnjama, obesmišljavanje kulture i umetnosti na najgori i najpogubniji mogući način. Postmodernizam u najogoljenijoj formi gde je iz svega izuzeto značenje i svrha.

Ako je to nečiji cilj on daje plodove.

 

[DarthShone]

Medjutim postoji i stanje ne fizičke no duhovne, duševne smrti – bešćutnost.

Znam tvoja dela da nisi ni studen ni vruć. O da si studen ili vruć!

Tako, budući mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih.

Otkrivenje, glava 3

Jedno od najgorih stanja, koje se može nazvati i stručnijim izrazom indiferentnost. U moderno doba njega najviše i najbolje oslikava ono što je postalo religija masa: Tolerancija

Savremeni čovek a i savremena muzika o kojoj je ovde reč potencira upravo to stanje, stanje bešćutnosti, duhovnog mrtvila, nesposobnosti da reaguje i na dobro i na loše, odsustvo duševnog pokreta i težnje, prazninu, prizemnost i relativizam.
Ona, današnja muzika, ne znači i ne upućuje na ništa,a u vizuelnoj pozadini koja je prati simboli su obezvredjeni, svedeni na trivijalni znak, bez dubine i značenja, postali su jednodimenzionalni a sama radnja besmislena i sa jedinim ciljem da zaseni šarenilom i efektom. Tekstovi pesama i njihova naracija su tema za sebe - prostakluk, egoizam, odsustvo bilo kakve dublje poruke, prizemnost svakodnevnog, pornografija...
To je jednostavno zatiranje bilo kakve duhovnosti u čoveku, u njegovim delima i težnjama, obesmišljavanje kulture i umetnosti na najgori i najpogubniji mogući način. Postmodernizam u najogoljenijoj formi gde je iz svega izuzeto značenje i svrha.

Ako je to nečiji cilj on daje plodove.

Doslovno je tako. Ukus se ne izgrađuje, veštački se, programiranjem kroz medije, čovek oduhovnjuje, pretvara u životinju. Beslovesno stvorenje koje postoji samo dok postoji, i čiji je jedini cilj da zadovolji nagone, kojima je pušteno na volju po narativu onih koji su zaista i imali cilj da čoveka oduhove, podižući mu prag tolerancije na sve veći i veći novo dok na kraju ne počne, a počeo je da toleriše stvari koje nikada ranije ne bi ni tolerisao.

Pod uticajem, pitanje je da li sotone ili onih koji mu pripremaju put, čovek je pristao da odbaci razum, svodeći se na životinju kojoj je dovoljno da jede, spava, kupuje, prodaje, kopulira sa kim hoće i na način na koji hoće (izuzev onog akta koji vodi prokreaciji, to je isključivo pod kontrolom pristanka Evinih kćeri, sveštenica nove svetske religije - Tolerancije, a istima stoji na raposlaganju neo Molohizam oličen u "ženskim pravima" i abortusu kao najvišem vidu istih).

Šta je cilj svega toga? Šta je kredo Tolernacije? Svođenje čoveka na roba nagona, telesnog, materijalnog. No, ako neko misli da se radi o ateizmu, grdno se vara, jer iako isti ima svoje prste duboko u ovome, on nije primarni pokretač ovoga. Primarni pokrezač je svođenje čoveka isključivo na biološku pripadnost istoj vrsti (koji da bi se klanjali Toleranciji, nazivaju rasom, iako čovečanstvo nije rasa), ukidajući mu ono što ga definitivno razlikuje od životinja, veru. i iz nje proizašli moral, uređenje, pa i samu civilizaciju.

Šta stoji iza ovoga svega? Niče, Derida, Fuko, Frankfurtska škola, intersekcionalizam, feminizam, i naravno najveći produkti protestatnske pobune, Marksizam i Kapitalizam.

O tome da u borni protiv ovoga nimalo ne pomažu oni koji sebe nazivaju hrišćanima, a koji negiraju dušu, i koji su duboko u materijalizmu da i ne govorim.

 

[mire000]

Najgori i najgrešniji čovek, sa malim intelektualnim sposobnostima i bez ikakvih bitnih ličnih vrednosti može biti muzički genije - Mocart je dobar primer iz dalje prošlosti a Hendriks iz bliže.

Ne bih se slozio sa ovim. Svi muzicki geniji su dokazano bili i izvrsni matematicari, to jednostavno ide jedno uz drugo, naucno je dokazano. Sklapanje kompozicije, uklapanje teksta, rime i slicno, zahteva i odredjeni intelektualni napor i darovitost u matematici. Dobar primer je Bethoven, koji je cak i gluv stvarao najveca remek dela. To mu nikako ne bi poslo za rukom da nije bio darovit.

Medjutim i neko prosecne inteligencije moze biti dobar muzicar, jer vezbom se postize mnogo, ali ne moze biti i genije. To zahteva ogromnu inteligenciju..

Ovi danas muzicari nisu ni daroviti a nisu ni geniji, ako si na to mislio tu se slazem. Danas svako moze uz mali napor vezbom postati "muzicar".

muzika je umetnost i podleže estetskom a ne etičkom sudjenju tako da pitanje da li izaziva loše ili dobre, uzvišene ili niske porive i kakve ideje prenosi nije bitno u kontekstu umetničke ktitike i vrednosti muzike same po sebi. Muzika se može koristiti za bilo šta - od religiozne himne do vojničkog marša ali i dalje ostaje muzika. Dakle njena namena je ne odredjuje u umetnički vredonosnom smislu. Tako sintagma o dobroj i lošoj muzici jeste tačna ali ne u etičkom shvatanju dobrog i lošeg već u estetskom.

Nekada davno estetski aspekt nije bio bitan, bila je bitna muzika sama po sebi i emocije koje ona izaziva. A da ona izaziva emocije, to je dokazano. Znaci ako bismo izbacili taj estetski element koji je kasnije dodat, ostala bi nam samo muzika, koja opet po frekvenciji i tonalitetu moze izazvati i lose i dobre vibracije kod coveka.

Pomenuo si vojnicki mars, himne.. I upravo takva vrsta muzike podstice u ljudima nagon za borbom. Nema tu puno estetskog dela, vec je sama muzika je ta koja utice na coveka. Cak i tekst pesme nije bitan, vec sama melodija je ta koja pokrece coveka.

Znaci, mi itekako muziku mozemo podeliti na onu koja izaziva "dobre" i onu koja izaziva "lose emocije" ili izaziva agresivnost, ili pokrece na odredjeno delovanje, u zavisnosti od njene namene. Medjutim, od "estetskog" i literarnog dela zavisi da li takvu muziku zaista mozemo okarakterisati kao "dobru" ili "zlu".

Npr. cak ce i Bog koristiti ritmicnu muziku - npr. melodiju marsa, ako ta muzika treba da podstakne njegove sluge na odbranu njegovog carstva. Zasto ne bi koristio takvu muziku ako dodje do rata?

Dakle, sve je do namere. Muzika kao sto si primetio, obuhvata i melodicni i literarni i estetski deo, i kao takvu je trebamo i posmatrati - sveobuhvatno.

Zato, ja ne mogu osuditi nekog Heavy Metalca - Hriscanina koji peva - "isprasimo tur djavolu" , ako on takvom muzikom zeli da podstakne borbu protiv satane. To je pohvalno. Ali s obzirom na estetski deo - na oblik njegovog nastupa - dugu kosu, sminku, vitlanje gitarom, skaknje i divljanje po bini, mislim da ovo odaje da se radi o zloupotrebi muzike i obrnutom magijskom ritualu pre nego da je rec o "slobodi umetnika" kojom je on zeleo eto da podstakne borbu protiv satane, pa je malo preterao.

 

[DarthShone]

Zato, ja ne mogu osuditi nekog Heavy Metalca - Hriscanina koji peva - "isprasimo tur djavolu" , ako on takvom muzikom zeli da podstakne borbu protiv satane. To je pohvalno. Ali s obzirom na estetski deo - na oblik njegovog nastupa - dugu kosu, sminku, vitlanje gitarom, skaknje i divljanje po bini, mislim da ovo odaje da se radi o zloupotrebi muzike i obrnutom magijskom ritualu pre nego da je rec o "slobodi umetnika" kojom je on zeleo eto da podstakne borbu protiv satane, pa je malo preterao.

Mire, vidi, nije malo preterao. Sve što je radio je da je pokušao da poruku prenese na način na koji misli da je moguće preneti. Tako da zaista i nije za osuđivanje.

Satansko ili Hrišćansko u muzici se ne vidi samo po scenskom nastupu, melodiji, ili tekstu pesama. Nego pre svega u tome kakva osećanja slušaocu muzička numera donosi.

 

[mire000]

Mire, vidi, nije malo preterao. Sve što je radio je da je pokušao da poruku prenese na način na koji misli da je moguće preneti. Tako da zaista i nije za osuđivanje.

Da, to mi je isto i onaj Hriscanin heavy metalac rekao. Mada smo mi skloni da u svemu tome vidimo zlo. Sudimo po spoljasnjosti. Ja vidim i dobre i lose strane podjednako, smatram da ipak ponekad preteraju ili nisu svesni sta rade. Ali to je moje misljenje.

Sta reci na primer o pesmi Bore corbe "andjele"? Ne mogu nista da prigovorim toj pesmi npr.

Satansko ili Hrišćansko u muzici se ne vidi samo po scenskom nastupu, melodiji, ili tekstu pesama. Nego pre svega u tome kakva osećanja slušaocu muzička numera donosi.

Naravno, mislim da su osecanja koja muzika izaziva kljucna. Medjutim ako scenski nastup ima satanisticke elemente i simbole (cega ne bi smelo da bude ako je rec o Hriscanskoj muzici) onda izvodjac ili nije toga svestan ili se pretvara da je Hriscanin. To je moje misljenje.

I zato ja pre svega pozivam na oprez. Mozda se onaj heavy metalac uvredio sto sam ga upozorio na mogucu manipulaciju, ali nije bila moja namera da ga uvredim, a pogotovo ne da ga osudim. Neka ljudi slusaju sta zele, ali neka budu i oprezni..