Upravo sada mi palo na um stvaranje svih životinja.
Životinje su, kako nas izveštaj stvaranja obaveštava, nazvane od prvog čoveka. (1. Mojsijeva 2:19)
Interesantno je primetiti da Bog nije nametnuo prvom čoveku brak. Već je čovek sam uvideo taj nedostatak. Adam je nazvao imenom sve životinje i uvidevši da životinje imaju par sličan sebi, verujem da je tada poželeo da i on ima druga prema sebi.
Gen 2:18 I reče Gospod Bog: Nije dobro da je čovek sam; da mu načinim druga prema njemu.
Gen 2:19 Jer Gospod Bog stvori od zemlje sve zveri poljske i sve ptice nebeske, i dovede k Adamu da vidi kako će koju nazvati, pa kako Adam nazove koju životinju onako da joj bude ime;
Gen 2:20 I Adam nadede ime svakom živinčetu i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj; ali se ne nađe Adamu drug prema njemu.
Gen 2:21 I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uze jedno rebro, i mesto popuni mesom;
(tvrd san = prva anestezija)
Gen 2:22 I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu.
Reakcija Adama...
Gen 2:23 A Adam reče: Sada eto kost od mojih kosti, i telo od mog tela. Neka joj bude ime čovečica, jer je uzeta od čoveka.
Gen 2:24 Zato će ostaviti čovek oca svog i mater svoju, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.
I na kraju izveštaja stvaranja se vidi da je Bog uspostavio brak između muškarca i žene.
Bog je na kraju stvaranja ustanovio brak i uspomenu na stvaranje - sedmi dan!
Gen 2:1 Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova.
Gen 2:2 I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini;
Gen 2:3 I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini;
Gen 2:4 To je postanje neba i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo,
"To je postanje neba i zemlje"