Idem još jedanput s najboljom namjerom da ti objasnim (koliko je u mojoj moći) što katolici slave kad prisustvuju sv. Misi i što za njih znači Euharistija ili sv. Pričest.
Ti to ne znaš i ne poznaješ jer ne živiš. Sve ovo što si napisao je iz vaših izvora. Pa, ne možete vi znati ni govoriti što mi živimo i vjerujemo. To ćemo reči mi.
Pitaj braću s Istoka (Pravoslavne) o tome šta je za njih Sv. Pričest, pa ćeš se iznenaditi koliko oni pridaju važnost prilasku istoj. Ne samo da je za vernika uslov (kao kod nas) da sv.pričesti pristupi "očišćene" savesti (ispovest), nego je obavezna i epitimija (post) koji može trajati do sedam dana.
Tu je zatim i podela nafore (Pravoslavni se pričešćuju pod obe prilike) za one koji nisu u teškim gresima (i tu nije obavezna ispovest i post, koji su obavezni za one koji žele da se pričeste punom pričepšću - pod obe prilike)
Crkva, bilo kog obreda, prilazi svetoj Pričesti - Euhariistiji s najvećim poštovanjem od samih njenih početaka. Doslovno, Euharistija je
Žrtva zahvalnica, kruna i vrhunac liturgije.
Razlika je samo u tome što se na Zapadu (kod nas Katolika) naglašava žrtvena priroda Euharistije, dok je na istoku naglašena Zahvalnost.
I istok i zapad Crkve, njeni vernici (nismo mi nikakvi članovi udrušenja, nego vernici, stado) veruju u stvarnu prisutnost Krista u Presvetom Oltarskom Sakramentu.
Ponavljam, za one koij ne znaju (ne žele da znaju),
Lomljenje kruha, opisano u Svetom Pismu, nije običan obed, nije agape, nije simbol, nego upravo EUHARISTIJA.
Uostalom, kako dvojica preplašenih i razočaranih učenika na putu u Emaus prepoznaše Isusa?
Po lomljenju kruha.
Put do svratišta, Isusovo tumačenje Pisama, lomljenje kruha, opis su liturgije - svete mise.
P. S. Ja sam se obratila Slapu i on mi je odgovorio. I baš dobro. Ne bih rekla da je Slap mirodija, on je SOL.
Upravo zato i Slap i ja pišemo kako pišemo. Svako na svoj način.
Kako smo nazvani mi koji Krista
Bogom priznajemo?
Sol zemlje.
Ahh, tko zna? Ljudi se mijenjaju. Možda će jednom postati odlični kušači vina...white, white, white.
Možda.
No, vino koje se nalazilo u kaležu tog Velikog Četvrtka Pashalne sedmice, beše krvavo crveno, onakvo kakvo je najčešće u tim krajevima, posebno zato što
obred Pashalne večere (večera tokom Pashalne sedmice) izričito zahteva crveno vino, u tim krajevima poznato i kao "krv zemlje", jako i fermentirano.
Šira, kako to ovi usukani Calvinisti zamišljaju to bila nije.
Niti je to što se te večeri dogodilo ikakav simbol, nego doslovno ustanovljavanje Novog Zaveta.
Sam Bog, tu pred Kohanim novog Israela,
naređuje, proglašava, vino i kruh svojim Telom. * * *
Transupstiijencija je već tada ustanovljena.
Ps. I u odnosu prema Euharistiji se najočiglednije vidi da ovi Mileritski "veleumnici" i "proroci", negiraju Isusovo Božanstvo.
Svećenik nema ovlasti da ustanovljava Zavet, nema ovlasti da ustanovljava žrtvu.
To može samo ko?
Bog.
Šta je onda Isus?
Ćato? motociklista, posinjeno "biće", deo borda "velikodostojnika", anđeo, brat sotonin?
NE.
Isus je YHWH, Bog, kako već dva milenijuma uči i propoveda Crkva Njegova.
*** Dvanaestorica su Apostola na večeri. Koliko je plemena Israelovih bilo podno Sinaja?
DVANAEST.
I ko sada sledi "Biblijsko" shvatanje Euharistije?
Crkva ili sledbenici "proroka" (samoproklamovanih) iz američkih polja kukuruza i Canabisa?
Mi odgovor znamo. Pred očima nam je, u srcima nam je.
A njima, Mileritskim "prorocima" poručujem:
Ako je Euharistija samo simbol, tek nekakvo podsećanje, onda je to o, Milertiski egomanijaci, i SAVEZ S SINAJA.
Sami ste se Mileriti oborili. Sami.
Pismo ih je oborilo.