Hinduizam

[Jurivaka]

Koliko truda, koliko energije, koliko materijalnih dobara..., da bi se čovjek prikazao drugačijim od onoga što on stvarno jeste: živo biće koje se rađa, živi i nestaje, po istom principu, kao i sva druga živa bića, a jedino što ga razlikuje od drugih živih bića je njegova obdarenost razumom. Razum je njegovo moćno oružje koje on, kao i ostale životinje svoj instik, upotrebljava i zloupotrebljava! Zloupotrebljava ga uvijek kada bježi od sebe, kada ovjašnjenje o sebi ne traži u sebi, nego u svemu drugom što ga okružuje, a najčešće mu je i to malo, nego, koristeći moć svoje mašte, eskportuje sebe iz stvarnosti, pa čak i sa planete Zemlje!
Zašto to čovjek radi i zašto je to oduvijek radio? Odgovor bi se mogao tražiti u čovjekovom permanentnom nezadovoljstvu samim sobom i njegovom pokušaju da to nezadovoljtvo relativizuje apstraktnim premještanjem sebe iz mučne stvarnosti u imaginarnu ljepotu!

 

[peko71]

Podpuno se slažem da čovek ima dva tela jedno lično i jedno univerzalno u koje spadaju svi od duhovnih osoba ljudi, životinja u stvari duhovno telo je jedan organizam koji obuhvata sve. Zato je moguće da žrtva za naš greh ne budemo mi lično već neko drugo telo ili jedinka koja pripada univerzalnom telu.
Svaki normalan čovek ima mehanizam koji mu govori kad nešta nije u redu. Recimo, zbog čega velika patnja a ponekad neizmereno velika patnja kad umre neko ko nam je jako blizak. Ako je umiranje normalan prirodan proces onda ne bi postojala nikakva patnja zbog bilo kakve smrti. Međutim naš unutrašnji mehanizam bez obzira da li verujemo i Boga ili ne govori nam da smrt kao pojava nije u redu, nešta u vezi toga nije u redu ineče smrt ne bi izazivala patnju. Zato se ne slažem sa Jurivakom kad kaže da je to bežanje od stvarnosti pre bih rekao da je to ugrađeno osećanje koje nam govori kad nešta nije u redu.

 

[Jurivaka]

Podpuno se slažem da čovek ima dva tela jedno lično i jedno univerzalno u koje spadaju svi od duhovnih osoba ljudi, životinja u stvari duhovno telo je jedan organizam koji obuhvata sve. Zato je moguće da žrtva za naš greh ne budemo mi lično već neko drugo telo ili jedinka koja pripada univerzalnom telu.
Svaki normalan čovek ima mehanizam koji mu govori kad nešta nije u redu. Recimo, zbog čega velika patnja a ponekad neizmereno velika patnja kad umre neko ko nam je jako blizak. Ako je umiranje normalan prirodan proces onda ne bi postojala nikakva patnja zbog bilo kakve smrti. Međutim naš unutrašnji mehanizam bez obzira da li verujemo i Boga ili ne govori nam da smrt kao pojava nije u redu, nešta u vezi toga nije u redu ineče smrt ne bi izazivala patnju. Zato se ne slažem sa Jurivakom kad kaže da je to bežanje od stvarnosti pre bih rekao da je to ugrađeno osećanje koje nam govori kad nešta nije u redu.

Ti ne da se nisi složio sa mnom, nego si upravo potvrdio ono što sam ja rekao. Čovjek može vjerovati u bilo šta, može biti u potpunosti preokupiran tom vjerom, ali, i kada je tako potpuno u vjeri, nikada se u njemu ne zatomi osjećanje o kome govoriš - da "nešto nije u redu". Otuda i bježanje od toga osjećanja, što sam ja nazvao bježanjem od stvarnosti.

 

[peko71]

Svi se slažu oko toga da nešta nije u redu ali se ne slažu oko rešavanja tih problema. Ateisti se oslanjaju na sopstvenu snagu i sopstveni um, sve probleme će pokušati da reše sami. Stvar je u tome što je to nemoguća misija jer čovek ne može rešiti svoje probleme šta više još ih i produbljuje. Sa druge strane vernici te probleme prepuštaju Bogu da ih reši. U svakom slučaju nema šta da se izgubi jer čovek sam bez Boga ne može rešiti svoje probleme.

 

[The One Dollar]

Koliko truda, koliko energije, koliko materijalnih dobara..., da bi se čovjek prikazao drugačijim od onoga što on stvarno jeste: živo biće koje se rađa, živi i nestaje, po istom principu, kao i sva druga živa bića, a jedino što ga razlikuje od drugih živih bića je njegova obdarenost razumom. Razum je njegovo moćno oružje koje on, kao i ostale životinje svoj instik, upotrebljava i zloupotrebljava! Zloupotrebljava ga uvijek kada bježi od sebe, kada ovjašnjenje o sebi ne traži u sebi, nego u svemu drugom što ga okružuje, a najčešće mu je i to malo, nego, koristeći moć svoje mašte, eskportuje sebe iz stvarnosti, pa čak i sa planete Zemlje!
Zašto to čovjek radi i zašto je to oduvijek radio? Odgovor bi se mogao tražiti u čovjekovom permanentnom nezadovoljstvu samim sobom i njegovom pokušaju da to nezadovoljtvo relativizuje apstraktnim premještanjem sebe iz mučne stvarnosti u imaginarnu ljepotu!

Pa vidiš Jurivaka, kada bi čovjek malo više proučavao(on to i radi) životinje, onda bi zaključio da je to, što mi zovemo njihovim urođenim instiktom, zapravo jedna visoka inteligencija. Na primjer ja veoma volim pse(uostalom volim i druge vrste), a i oni, mogu reći, vole mene. Međutim kad sam, na primjer isfrustriran ili obuzet nekim strahom, životinje to primjete i ne reaguju na mene radosno, već me izbjegavaju. Mislim da to nije instikt, već zapravo, veoma velika sposobnost opažanja, i onda slijedi inteligentna reakcija, povlačenje pred nepoznatim. Kada kažemo instikt, to onda nekako podsjeća kao na neki komplikovani kompjutrski program, koji je priroda usadila životinjama, te se one u skladu sa njim ponašaju kao roboti. Iskreno mislim da je po srijedi nešto mnogo veličanstvenije i ljepše. Ja sam to nazvao inteligencijom, tj. sposobnošću prosuđivanja.

 

[Mindfulness]

"To je to stanje koje je najstarije, stanje cistog potencijala, koje je izvor svega. "Ja sam" je najfiniji, najdirektniji odraz univerzuma u coveku. To je ono stanje koje je mudrac ostvario"

"Dok ne postanete samoostvareni, dok ne steknete znanje o samom sebi, dok ne prevazidjete sebe, sve dotle, sve ove "cock and bull" (izmisljotine) price su potrebne, svi ovi koncepti. Da, one su koncepti, cak je to i "ja sam", ali sigurno nema koncepta vrednijeg od toga. Tragalac treba da ih razmatra najozbiljnije, jer oni nagovestavaju Najvisu Stvarnost."

Sri Nisargadata Maharadza

 

[Mindfulness]

P: Koje nas iskustvo najbliže približava Svevišnjem?
M: Ogroman mir i neograničena ljubav. Spoznajte da je sve što postoji istinito, plemenito i lepo u Univerzumu, to sve dolazi od vas, da ste vi sebi izvor i na izvoru svega toga. Bogovi i Boginje koji nadgledaju svet mogu biti najdivnija i najslavnija bića; ipak su svi oni kao prelepo obučene sluge koje objavljuju moć i bogatstvo njihovog Gospodara.
P: Kako čovek ostvaruje stanje Svevišnjega?
M: Odricanjem od svih nižih želja. Sve dok ste zadovoljni sa nižim, ne možete imati više.

 

[Mindfulness]

"Ne odbacujte pažnju. Nemojte se boriti sa njima. Samo nemojte činiti ništa u vezi njih, pustite ih da budu ma kakve da su. Sama vaša borba sa mislima daje im snagu, život! Samo ne odbacujte pažnju, ne obazirite se na njih. Gledajte kroz njih.Zapamtite da se sećate: što god da se desi - dešava se zato što "JA JESAM". Sve vas podseća da vi jeste. Izvucite punu korist iz toga, iz činjenice da morate postojati da biste imali iskustvo nečega(tako sećanje na Sebe postaje lako i trajno). Nemate potrebe da prestanete da mislite, samo prestanite da budete zainteresovani (za misli). Nevezanost, ravnodušnost je ono što oslobađa. Nemojte se vezivati, to je sve".

Sri Nisargadatta Maharaj

 

[Mindfulness]

Meditacija




Pitalac: Svi duhovni ucitelji savetuju da se meditira. Kakva je svrha i cilj meditacije?
Maharadz: Mi znamo spoljasnji svet osecaja (opazaja, oseta) i delovanja (akcija), ali o nasem unutrasnjem svetu misli i osecanja znamo vrlo malo. Glavni cilj meditacije da postanemo svesni i bliski s nasim unutarnjim zivotom. Konacni cilj je dosegnuti izvor zivota i svesti. Povremeneno praktikovanje meditacije deluje duboko na nas karakter. Mi smo robovi onoga sto ne znamo; ono sto znamo mi smo tu gospodari. Sta god da otkrijemo u sebi porocno ili slabo i razumemo njegove uzroke i njegovo delovanje, mi to prevazilazimo sa samim saznanjem; nesvesno se rastvara (nestaje) kada se dovede u svesnost. Rastapanje nesvesnog oslobadja (vezanu) energiju; um se oseca zadovoljno i postaje smiren.
Pitalac: Kakva je korist od smirenog uma?
Maharadz: Kada je um miran, mi spoznajemo sami sebe kao cistog (potpunog) svedoka. Mi se povlacimo (izdvajamo) iz iskustva i onoga ko iskusava i stojimo odvojeno, u cistoj svesti, koja je izmedju i iznad oba. Individualnost zasnovana na odvojenoj samoindentifikaciji koja zamislja sebe da je nesto, "ja sam ovo", "ja sam ono", se nastavlja ali samo kao deo objektivnog (predmetnog) sveta. Njegova identifikacija sa svedokom (Sopstvom) prestaje.


(Iz svog skromnog ali visegodisnjeg iskustva probudjenja mogu reci samo da je u pocetku potrebno svu volju i energiju uloziti u stalnu svest o sebi koja je po svojoj prirodi nezavisnost od tela, osecaja i uma i svega sto se s njima zbiva. Kada ta paznja postane ispravna, uvidja se najpre da nije potrebno ulagati napor i energiju u njeno odrzanje jer se svest o sebi ne razlikuje od samog postojanja; mi uvek postojimo i samo postojanje je svest. Bice se pokazuje kao svesno. Svi dogadjaji i oblici zivota se pokazuju kao jedno svesno zivo bice. A zatim, kada to postane jasno, vreme nestaje, kao i razlike izmedju spoljnjeg sveta i unutarnjeg bica. U stvarnosti bivstva nema vremena. I na kraju, trajna budnost se ostvaruje istog trena kada nestaje vremenost zbivanja i postaje konacno jasno da nije potrebno nikakvo vreme da bi postali trajno budni, jer to je nasa prava priroda. Dovoljno je samo biti nezavistan od vremena. A to cemo biti onda kada osvestimo svoju nezavisnost od tela, osecaja i uma. Nezavisnost od individualnog tela-uma, nestanak vremena i trajno budnost jedno su isto. Jedina osobina svega toga je blazenstvo i potpuna ispunjenost smislom postojanja)



Sri Nisargadata Maharadz

 

[Mindfulness]

1. Pre nego sto manifestacija moze da se desi, mora da postoji nesto sto moze da se manifestuje: to je Apsolut.
2. Bez ikakvog uzroka, spontano, to se desava; ne postoji razlog. Ta svest je univerzalna - nema individualnosti. Ali kada se svest pojavi u odredjenoj formi koja je takodjer nastala spontano i pocne da funkcionise u njoj, ta forma poprima osjecaj da je individua i tako ono sto je neograniceno ogranicava sebe na odredjenu formu i tada nevolje pocinju.
3. Svest je taj osjecaj biti ziv, biti prisutan, osjecaj postojanja. Ona je ta ljubav za bivanjem koja je izvor i uzrok svih zelja.
4. Ako je iskustvo tu, to je zbog pojave svesti. Ako svesti nema, nema ni iskustva. Apsolut ne moze biti dozivljen. Taj princip zna svest ili svedoci svesti; ako svest nije tu, svedocenje prestaje. Ti to ne mozes znati konceptualno, ti sam moras postati TO.

Sri Nisargadata Maharadz