Greške i koliko su potrebne?

[The One Dollar]

čini mi se da su moje nove teme malo teže za svariti,
evo sad nešto jednostavnije i pristupačnije:
Da li kada pravimo greške kritikujemo sebe zbog propusta? I koliko se loše i bolesno osjećamo kada napravimo grešku? Koji je dobar način da se počinjena, pa i najmanja, greška ispravi ako je već nismo umjeli izbjeći?
Pa eto, moje iskustvo govori da su grške na ljudskoj burnoj i promjenjljivoj stazi neizbježne. Koliko nas to energije košta? Još jedan dobar pokazatelj, je da se jednom učinjena greška više ne može popraviti. Ali zato se može povratiti energija koja je otpala prilikom pogreške u ritualu (ustaljeni način življenja), tj. ponovo uskrsla energija je sad ojačana poukom patnje usljed poraza. Kada dođe do ove čudesne transformacije, postajemo obogaćeni za novo iskustvo i tako sve do Zvjezda, ćao,

 

[dumspirospero]

čini mi se da su moje nove teme malo teže za svariti,
evo sad nešto jednostavnije i pristupačnije:
Da li kada pravimo greške kritikujemo sebe zbog propusta? I koliko se loše i bolesno osjećamo kada napravimo grešku? Koji je dobar način da se počinjena, pa i najmanja, greška ispravi ako je već nismo umjeli izbjeći?
Pa eto, moje iskustvo govori da su grške na ljudskoj burnoj i promjenjljivoj stazi neizbježne. Koliko nas to energije košta? Još jedan dobar pokazatelj, je da se jednom učinjena greška više ne može popraviti. Ali zato se može povratiti energija koja je otpala prilikom pogreške u ritualu (ustaljeni način življenja), tj. ponovo uskrsla energija je sad ojačana poukom patnje usljed poraza. Kada dođe do ove čudesne transformacije, postajemo obogaćeni za novo iskustvo i tako sve do Zvjezda, ćao,

Nisu tvoje teme ni teške, ni ne znam šta, već nedostaju članovi koji bi ih diskutovali...

Prvi korak kod grešaka je, da ih budemo svesni i da ih priznamo pre svega sebi, a ako je potrebno i drugima. Najveći problem kod grešenja je što grešaka ponekad nismo ni svesni. Postoje grešeke koje se učine u životu samo jednom i nikada više. Do sada mi se to nije desilo, srećom, ali poznajem ljude koji se godinama kaju zbog neke učinjene greške u pređašnjem vremenu. Posle priznavanja svoje greške, sledi korak opraštanja drugih vama i vama samima sebi, zbog načinjene greške. Ako se ne oprosti sebi, zbog nečeg od ranije, život može biti pravo opterećenje.
Takva greška, koja je obeležila neki deo prethodnog života, i ograničila tok života, nikome ne treba i nije baš neko iskustvo, za bogatstvo duše. Znači govorim o onim najtežim životnim greškama, koje ljudima može odrediti buduće živote...Neki su zbog neke svoje greške, obeleženi do kraja života, a neki ostali invalidi doživotno (vožnja u pijanom stanju)...Pa i kad te greške uvide i kažu sebi, neću nikada više, prošlost se izbrisati ne može, ona postoji, ali se barem može oprostiti sebi.

Sitne greške su poučne, obogaćuju nas i izgrađuju kroz život. Čak su i poželjne, da bismo uvek imali predstavu, koliko se pozitivno menjamo kroz život.

 

[Jurivaka]

Greške su u principu nepoželjne i nepotrebne, ali ako se već prave, može se reći da obogaćuju naše iskustvo i čine nas opreznijim i pametnijim, u smislu da ih bar ne ponavljamo. Ne kaže se badava, da se čovjek uči na grškama.
Grešaka ima raznim vrsta. Ne bih sada o onim velikim i fatalnim koje unesrećuju čovjeka, nego o onim "sitnim" koje smetaju drugima, dok ih počinioc, uglavnom, i ne primjećuje. Ta vrsta grešaka mi je interesantnija, a i mnogo je rasporostranjenija. Da mnogo ne filozofiram, evo svježeg primjera, a to su pravopisne greške postavljača ove teme. Neki ljudi, među koje očigledno spada i Dollar, ne pridaju nikakav značaj pravilnom pisanju, ne razmišljajući kakav će to utisak ostavitida na one koji čitaju njegove postove. A, ostavlja, uglavnom, loš utisak. Ja, recimo, kada vidim tako napisan tekst, - gdje se negdje iza tačke stavlja malo slovo, gubim volju da to uopšte čitam. Hajde, reći će neko, ne sitničari..., pa dobro, da ne sitničarim, evo, recimo da donekle i razumijem kada se tako radi u tekstu, ali stvarno ne razumijem kada se postavlja nova tema, da se ni tada ne stavlja veliko slovo u naslovu teme. (U ovoj temi sam ja ispravio naslov i stavio veliko slovo) Eto, Dollar, shvati ovo kao dobronamjerno upozorenje i ne zamjeri što sam te ovdje uzeo kao primjer, a auzeo sam te kao primjer, jer si mi bio pri ruci

 

[The One Dollar]

Greške su u principu nepoželjne i nepotrebne, ali ako se već prave, može se reći da obogaćuju naše iskustvo i čine nas opreznijim i pametnijim, u smislu da ih bar ne ponavljamo. Ne kaže se badava, da se čovjek uči na grškama.
Grešaka ima raznim vrsta. Ne bih sada o onim velikim i fatalnim koje unesrećuju čovjeka, nego o onim "sitnim" koje smetaju drugima, dok ih počinioc, uglavnom, i ne primjećuje. Ta vrsta grešaka mi je interesantnija, a i mnogo je rasporostranjenija. Da mnogo ne filozofiram, evo svježeg primjera, a to su pravopisne greške postavljača ove teme. Neki ljudi, među koje očigledno spada i Dollar, ne pridaju nikakav značaj pravilnom pisanju, ne razmišljajući kakav će to utisak ostavitida na one koji čitaju njegove postove. A, ostavlja, uglavnom, loš utisak. Ja, recimo, kada vidim tako napisan tekst, - gdje se negdje iza tačke stavlja malo slovo, gubim volju da to uopšte čitam. Hajde, reći će neko, ne sitničari..., pa dobro, da ne sitničarim, evo, recimo da donekle i razumijem kada se tako radi u tekstu, ali stvarno ne razumijem kada se postavlja nova tema, da se ni tada ne stavlja veliko slovo u naslovu teme. (U ovoj temi sam ja ispravio naslov i stavio veliko slovo) Eto, Dollar, shvati ovo kao dobronamjerno upozorenje i ne zamjeri što sam te ovdje uzeo kao primjer, a auzeo sam te kao primjer, jer si mi bio pri ruci

Evo, samo da ti pokažem da znam pisati pravopisno. Ali ipak moram priznati da mi je lakše upotrebljavati zareze mjesto tačke, i pošto je moja motorika donekle još sputana, ja nekako nemam vremena da držim SHIFT, dok pišem, tako moje tzv. rečenice počinju bez kapitalnih slova. Ja ovaj forum smatram (možda je to greška) donekle neformalnim oblikom razmjene mišljenja, pa onda toliko baš i ne držim do forme, a više se fokusiram na sadržaj, molim vas da mi oprostite na nedosljednosti,

 

[Jurivaka]

Evo, samo da ti pokažem da znam pisati pravopisno. Ali ipak moram priznati da mi je lakše upotrebljavati zareze mjesto tačke, i pošto je moja motorika donekle još sputana, ja nekako nemam vremena da držim SHIFT, dok pišem, tako moje tzv. rečenice počinju bez kapitalnih slova. Ja ovaj forum smatram (možda je to greška) donekle neformalnim oblikom razmjene mišljenja, pa onda toliko baš i ne držim do forme, a više se fokusiram na sadržaj, molim vas da mi oprostite na nedosljednosti,

Dobar si ti momak, Dollar, samo izgleda da nemaš baš veliko strpljenje. Kažeš lakše ti je..., pa ne možemo uvijek ići linijom manjeg otpora i birati ono što nam je lakše, pogotovu ako time nanosimo štetu sebi. Ovo jeste forum i tu se vrši neformalna razmjena mišljenja, ali i kod takve razmjene, trudimo se da što jasnije izrazimo svoje mišljenje, odnosno, napišemo ga. No, nemoj ovo shvatiti kao nekakav pritisak na tebe, piši kako želiš, ali nije zgoreg da znaš šta neki ljudi misle o tome.

 

[belja91]

Evo, samo da ti pokažem da znam pisati pravopisno. Ali ipak moram priznati da mi je lakše upotrebljavati zareze mjesto tačke, i pošto je moja motorika donekle još sputana, ja nekako nemam vremena da držim SHIFT, dok pišem, tako moje tzv. rečenice počinju bez kapitalnih slova. Ja ovaj forum smatram (možda je to greška) donekle neformalnim oblikom razmjene mišljenja, pa onda toliko baš i ne držim do forme, a više se fokusiram na sadržaj, molim vas da mi oprostite na nedosljednosti,

Pišeš mala slova, jer nemaš strpljenja da držiš shift i forum ne smatraš dovoljno formalnim da bi se držao pravopisa? To je, recimo, tvoje pravdanje načinjene greške.
Ljude u životu često zamara nečije pravdanje (ne pričam više o tebi), zato što postoje neke osobe koje se stalno pravdaju i stalno prave greške. One verovatno imaju spremno opravdanje i pre nego što pogreše. Da, dešava se i to da su ljudi svesni činjenice da će pogrešiti, ali se ne zaustavljaju. Za to, ja mislim, postoji dva moguća objašnjenja: 1. Nije ih briga, nemaju savest. 2. Nađu se u takvoj situaciji da nijedan potez nije dobar, tj. između dva zla moraju da izaberu manje, pa prave manju grešku da ne došlo do veće...
(nemam više inspiraciju za ovu temu)

 

[besherat]

Greške su u životu toliko prirodno vezane za čovjeka, da čovjek bez njih ne može da živi, jer ne bi ni postojala ona stara, mudra izreka koja kaže : " Učimo se na greškama ". Ono bi bilo bolje da se učimo na tuđim, ali se lekcija bolje savlada, kada ih učimo na sopstvenim. Ja sam toliko griješila da sam na kraju ispala odličan učenik. Ne mogu reći da sam zbog nekih grešaka srećna i da se njima ponosim, ali desile su se i to se ne može izbrisati gumicom. Mudrost života je iste greške ne ponavljati opet. Ljudi su po svojoj ljudskoj prirodi grešni i za većinu tih grešaka imam razumijevanja, ako izuzmemo patološke oblike ljudskog ponašanja . Za sebe mogu da kažem da se kajem zbog učinjenoga, ali od kajanja nema ništa. Ima od saznanja da istu grešku ne ponovim.

 

[kale47]

Pametan na svojim graskama uci a gemije na tudjim.:???:

 

[Aps]

Mislim da su greške potrebne i neizbježne. Jedan od načina stremljenja ka savršenstvu (iako ne postoji, ali ljudi ipak teže) je učenje na sopstvenim greškama. Ako greške ičemu koristi, to je da bi nas naučile kako treba, a kako ne. Dakle, iz grešaka se uči. Postoje i oni manje pametni (u nekim situacijama i sama pripadam toj grupaciji) koji iz milion razloga ne žele promijeniti pravac, iako već ko zna koji put udaraju glavom o zid. I to je loše. Mislim da greške ne treba shvatati tragično, nego kao putokaz, bez koga nikad ne bismo stigli do željenog cilja. I naravno da treba razmišljati o greškama. O postupcima koji su doveli do greške i zaključku do kog smo dosli.

 

[divojarac]

"Ako ne znaš kako valja, radi kako ne valja, pa ćeš znati kao valja" - kaže naš narod.

"Kako seješ, tako žanješ" - kaže Biblija.


Kada nešto pogrešimo, kako znamo da smo pogrešili?

Znamo tako što osetimo nezadovoljstvo/zlo.

Kako znamo kada smo nešto dobro uradili?

Osetimo zadovoljstvo/dobro.


Šta su osećanja nezadovoljstva/zla i zadovoljstva/dobra?


To su dve osnovne i jedine komponente sile i pjave zvane “nagon samoodržanja”


Šta je nagon samoodržanja?

Nagon samoodržanja je večita težnja od nezadovoljstva/zla ka zadovoljstvu/dobru.

Kako se izbegava nezadovoljstvo/zlo, a ostvaruje zadovoljstvo/dobro?

Izbegava se pomoću znanja nezadovoljstva/zla i zadovoljstva/dobra.


Kako se dolazi do znaja nezadovoljstva/zla i zadovoljstva/ dobra?

Dolazi se putem iskustva – putem činjenje pogrešaka koje osećamo kao nezadovoljstvo/zlo i ispravnog delovanja koje osećamo kao zadovoljstvo/dobro.


Ako je nagon samopodržanja večita težnja od nezadovoljstva/zla ka zadovoljstvu/dobru, postavlja se pitanje, KO je TAJ ko iza te težnje stoji - koji radi pogrešno ili ispravno; koji oseća nezadovoljstvo/zlo kada radi pogrešno, a zadovoljstvo/dobro kada radi ispravno - KO je TAJ koji na svojim pogreškama uči i tako stiče sve novija i viša znanja o nezadovoljstvu/zlu i zadovoljstvu/dobru i pomoću njih ka svom savršenstvu večito teži i tako se stalno razvija (evoluira)?


TAJ koji sve to može i koji sve to radi je onaj JEDINI KOJI POSTOJI, osim kojega ničeg drugog nema, koji postoji sam po sebi kao svoj RAZLOG, UZROK, SVRHA I POSLEDICA.


Njegovo ime nije, ni BOG, ni ENERGIJA, ni MATERIJA. Njegovo ime je SVEST.



SVEST je jedino-postojeća sila i pojava koja raspolaže sa ukupno sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti: naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. Ova sila i pojava nije materijalna. Kada miruje, ne manifestuje se ni na jedan mogući način. Kada miruje tada izgleda kao da u prostoru svemira ničega nema, kao da je sve praznina, ništa. A kada počne da koristi svoje fizičke i psihičke radnje; kada se napregne i pokrene; kada počne da opaža i oseća svoje naprezanje i kretanje u vidu nezadovoljstva/zla ili zadovoljstva/dobra; kada počne da pamti, misli i razumeva to svoje naprezanje i kretanje i svoja osećanja zadovoljstva/dobra i nezadovoljstva/zla, tada ona, po načinu izbegavanja svojih pogrešaka i izbegavanja nezadovoljstva/zla, počinje da evoluira – da se postepeno samopreobražava u energiju/materiju, u biće u svemir.



Osim SVESTI u beskrajnom prostoru ničeg drugog nema. Energija/materija je samo napregnuta i pokrenuta svest. Svest ne bi mogla da postoji kad ne bi bila materijalna, niti bi materija mogla da postoji kad ne bi bila svesna.


Svest ne bi mogla da postoji kad se ne bi pokrenula i postala materijalna zato što se iskustvo/znanje može steći samo u napregnutom i pokretnom, tj. energetsko/materijalnom stanju.


Zašto je svesti potrebno znanje?

Zato što, kad ne bi ništa znala svest ne bi mogla da bude svest. I što ne bi mogla ništa da zna kad se ne bi napregnula i pokrenula (big-bang) i putem iskustva počela da stiče znanje.

O čemu svest stiče znanje?

Stče o svojim negativnim i pozitivnim naprezanjima i kretanjima jer ničeg drugog u prostoru svemira nema o čemu bi mogla steći znanje.


Šta su negativna, a šta pozitivna naprezanja i kretanja svesti?


Negativna ili pak pogrešna naprezanja i kretanja svesti su kretanja bez reda. To su haotična, neorganizovana naprezanja i kretanja. Zato su pogrešna jer ih svest oseća kao nezadovoljstvo/zlo.



A pozitivna naprezanja i kretanja su ona uređena naprezanja i kretanja. To so organizovana, harmonična kretanja i delovanja. Ova kretanja i delovanja su pozitivna zato jer ih svest oseća kao zadovoljstvo/dobro.



Atomi, nebeska tela, sitemi nebeskih tela, tela ćelija, biljaka, životinja, ljudi itd, samo su organizovana, harmonična kretanja i delovanja čestica i delova svesti i ništa drugo. Nastala su po načinu izbegavanja haotičnih, pogrešnih, koja su se osećala kao nezadovoljstvo/zlo i po načinu težnje ka uređenim, organizovanim, harmoničnim, koja su se osećala kao zadovoljstvo/dobro.