Greške i koliko su potrebne?

[Torgandwarf]

Desava se i da nesto neko smatra greskom iako to nuzno ne mora biti greska. Na primer ako vecina radi nesto lose, pojedinac ne po vecini on gresi, a misljenje pojedinca je da je on u pravu a ostali grese. Ovo vazi i suprotnoj postavci dobro/lose. Koliko puta vam se desilo da mislite da ste uradili ispravnu stvar, a kasnije se ispostavi da je to bila greska? A koliko gresaka ispadne dobro po vas? Greska postoji samo sa necijeg stanovista, na primer 2 generala vode suprotne armije, jedan misleci da radi pravu stvar ustvari napravi gresku i mora da se povuce. Pobednicki general ishitreno salje pesadiju da dokrajci vec porazenog protivnika. Ja smatram da su prvo obojica pogresila sto uopste vode rat Zatim porazeni general nije mozda napravio gresku vec je samo radio ono sto je mislio da je ispravno, nije on kriv sto nije predvidio sta ce se desiti, nije vidovit. Pobednicki general je kada je nepotrebno napao izgubio par vojnika. Za naciju on je heroj, a za porodice onih koji su nepotrebno poginuli je napravio gresku jer je neprijatelj vec izgubio. A ako se ispostavi, da je porazeni general, bas zbog svoje nesposobnosti postavljen tu da bi izgubio, da bi se toj vojsci prikjlucila druga, i kasnije pobednicki general kao rezultat toga izgubi rat, onda je u stvari on napravio gresku. A zatim 4ta strana se umesa i pokori sve 3 prethodne strane vec oslabljene ratom? Tako je i u zivotu, svaka vasa odluka je i ispravna i pogresna sa razlicith stanovista. To ne znaci da treba raditi sta bilo, vec bas zbog toga treba dobro razmisliti pre svake odluke i razmisljati gde ce nas ona odvesti. E tek kada ste spremni prihvatiti sve posledice vase odluke, vasa odluka je dobra, jer ste tada svesni i sta dobijate i koliko mozete da izgubite. Po meni je mnogo bolje razmisljati sta je ispravno uraditi, nego da li cu uraditi dobru stvar ili pogrsnu

 

[Milan Eternal]

Po meni je mnogo bolje razmisljati sta je ispravno uraditi, nego da li cu uraditi dobru stvar ili pogrsnu

Molim te, postovani diskutantnu, da mi kazes sta je to "ispravno" ako nije isto sto i "uraditi dobru stvar".

 

[divojarac]

O pogrešnim i ispravnim radnjama i odlukama nije moguće govoriti a da istovremeno ne govorimo o nezadovoljstvu/zlu i zadovoljstvu/dobru, jer bez osećanja zadovoljstva/nezadovoljstva nije moguće znati šta je pogrešno, a šta ispravno.

Generalno, sve što za svoju posledicu ima osećanje nezadovoljstva/zla, bilo za koga unutar nekog sistema (organizacije/organizma) kretanja i rada, pogrešno je.

Zašto?

Zato što je svaka organizacija kretanja i rada uvek biće i što je opstanak svakog pojedinca unutar organizacije/bića uslovljen opstankom cele organizacije/, pošto, ako pojedinac svojim pogrešnim delovanjem ugrožava druge pojedince u organizaciji, on time ugrožava opstanak cele organizacije, a time ujedno i svoj lični opstanak. Imamo za primer ljudskog tela kao organizacije/bića koje se sastoji od oko 42.000 različitih delova i organa, koji svi rade u korist cele organizacije/tela. Bilo koji deo ili organ tela, ako ne obavlja svoju funkciju u telu kao valja, celo telo će odmah to da oseti kao zlo, kao i sam taj deo ili organ koji u telu ne obavlja svoju funkciju kako treba. Kancerozne ćelije, na primer, u telu, koje će na kraju da unište telo čoveka, uništiće i sebe, jer i njihov opstanak zavisi od opstanka tela čoveka kao celine.

Isto tako je i u ljudskom društvu – u celom čovečanstvu – koje je jedan organizam i jedno biće, jer zakoni i pravila dobra i zla su univerzalni, koji važe na svim nivoima postojanja podjednako. Isto kao što ćelije u ljudskom telu ne mogu svojim pogreškama ugrožavati telo, a da ne ugroze sebe, isto tako ni ljudi u ljudskom društvu ne mogu svojim pogreškama ugrožavati ljudsko društvo, a da pri tome ne ugroze i sebe.

Učenje dobra i zla pomoću pogreški je veoma spor proces jer pojedinci u nekoj zajednici, zbog nepoznavanja univerzalnih pravila i zakona dobra i zla, često mogu da čine celom društvu zlo, sa namerom da za sebe ostvare dobro, pa čak i da u tome uspeju. Ali, kad-tad, svako društvo, kad u praktičnom životu isproba na vlastitoj koži sve pogreške, ipak shvata da princip podele, mržnje i borbe svakoga protiv svakoga, u kojoj su dozvoljena sva sredstva, koji je još uvek u primeni kod svih pojedinaca i naroda sveta, ipak nije najbolji princip samoodržanja, već princip jedinstva, ljubavi, uzajamnog pomaganja i saradnje svakoga sa svakim. Sve u smislu one Hristove zaposvesti: «Ljubi bližnjega kao samoga sebe». Svi ljudi sveta su jedno biće i jedna svest i svi opstaju jedni uz pomoć drugih. Isto kao što su i sve ćelije i organi u ljudskom telu jedno biće i jedna svet, koji svi opstaku jedni uz pomoć drugih.

 

[besherat]

Generalno, sve što za svoju posledicu ima osećanje nezadovoljstva/zla, bilo za koga unutar nekog sistema (organizacije/organizma) kretanja i rada, pogrešno je.

Ne slažem se sa ovom konstatacijom nikako. Evo da potkrijepim konkretnim primjerom. Naime, ako imam blisku osobu u svom životu, koja mi iz godine u godinu nanosi samo zlo i kada ja napokon odlučim da izbacim tu osobu iz svog života, nemajući više kontakta s njom, učinila sam sebi dobro, jer sam se oslobodila psihičke dugogodišnje presije. Ali u isto vrijeme, ne mogu se osjećati nikako zadovoljnom, jer se radi o meni bliskoj osobi, osobi moje krvi. Znači, gorenavedena tvrdnja ne može da stoji kao neprikosnovena činjenica. Tako da osjećaj zadovoljstva i nezadovoljstva nikako ne može biti reper za dobro ili loše učinjeno djelo ili donesene odluke.

 

[Torgandwarf]

Molim te, postovani diskutantnu, da mi kazes sta je to "ispravno" ako nije isto sto i "uraditi dobru stvar".

Ispravno je licno stanoviste, ono koje se ne kosi sa licnim ocecajem za ispravnost i kod moralnog coveka se poklapa sa moralnim vrednostima vecine ljudi, dok dobra stvar moze biti dobra samo za nekoga, a ne mora uvek biti i ispravna. Na primer za mene bi dobra stvar bila da se zaposlim preko veze, za vecinu ljudi koje poznajem bi to bila dobra stvar, ali ja ne smatram da je ispravna, makar je taj posle i koristio da bi pomogao drugima, ja ipak bi tako uzeo mozda nekome drugome posao, a ne znam da li bi on mozda posao iskoristio da pomogne drugima.... Sad tu ide i ono uraditi manje zlo zarad viseg dobra, ali po meni obicno se zavrsi samo na tom manjem zlu, jer ako vec jednom uradis tu neispravnu stvar, obicno nastavis sa drugom neispravnom, trecom, a sve zarad viseg dobra... Takodje tom jednom malom neispravnom stvari dajes legitimitet onima koji rade neispravne stvari i ponistavas razliku. Mozes ti biti najveci dobrotvor, ali posledice ce biti: "Ko o cemu ***** o postenju"...

 

[Milan Eternal]

Torgandwarf, to sto nazivas dobro nije dobro, vec je dobro to sto ti nazivas ispravnim; naravno ovo podrazumeva visoko razvijenu svest pojedinaca koji cine drustvo, odnosno visoko razvijeno svesno drustvo i o tome divojarac prica.

 

[Milan Eternal]

Ne slažem se sa ovom konstatacijom nikako. Evo da potkrijepim konkretnim primjerom. Naime, ako imam blisku osobu u svom životu, koja mi iz godine u godinu nanosi samo zlo i kada ja napokon odlučim da izbacim tu osobu iz svog života, nemajući više kontakta s njom, učinila sam sebi dobro, jer sam se oslobodila psihičke dugogodišnje presije. Ali u isto vrijeme, ne mogu se osjećati nikako zadovoljnom, jer se radi o meni bliskoj osobi, osobi moje krvi. Znači, gorenavedena tvrdnja ne može da stoji kao neprikosnovena činjenica. Tako da osjećaj zadovoljstva i nezadovoljstva nikako ne može biti reper za dobro ili loše učinjeno djelo ili donošenje odluke.

besheart, ti si u pravu kad kazes da si ucinila dobro, i to i sebi i toj osobi, a to sto osecas nezadovgoljstvo umesto zadovoljstva govori da ne volis sebe samu, a samim tim ni druge, sto se opet svodi na cinjenicu da ti je slabo razvijena svest. izvini ako te ovo vredja, ali tako je.

naravno, da ti, ako si, visoko svesna osoba (koja zna da samo ljubav prema sebi i svima/svemu oko sebe - jedina prava istina), oprastas toj osobi sve i ako ikada ta osoba postane dovoljno svesna opet mozete imati odnos u kojem, ovog puta, niko nece patiti.

 

[Torgandwarf]

Torgandwarf, to sto nazivas dobro nije dobro, vec je dobro to sto ti nazivas ispravnim; naravno ovo podrazumeva visoko razvijenu svest pojedinaca koji cine drustvo, odnosno visoko razvijeno svesno drustvo i o tome divojarac prica.

Svestan sam ja toga, da bi ono sto je ispravno trebalo biti dobro, medjutim vecina ljudi nije, prema tome se vracamo na pocetak i individualni osecaj za ispravno i dobro. Vecina ce ti reci da je dobro, ono sto je dobro za njega i njemu bliske, naprimer da u nekoj od zemalja iz EX YU, nekoj kojoj nas narod nije naklonjen urade neku stvar, ispravnu i dobru za celo covecanstvo, kod nas bi se trazio svaki izgovor da se ne prihvati, jer kako od neprijatelja dobra stvar da dodje? U teoriji se slazem da moja definicija je pogresna, kao sto si ti rekao, u praksi to je sasvim druga stvar, posebno ako su ljudi kao ti u manjini... Doduse vecina ce se sloziti sa tobom ovde, ali u praksi ce se iti isti ljudi ce se ponasati neispravno. Prema tome u praksi se primenjuje moja definicija iz prethodnog posta. I naravno posto je vecina u pitanju, to postaje ispravno i dobro...

 

[besherat]

besheart, ti si u pravu kad kazes da si ucinila dobro, i to i sebi i toj osobi, a to sto osecas nezadovgoljstvo umesto zadovoljstva govori da ne volis sebe samu, a samim tim ni druge, sto se opet svodi na cinjenicu da ti je slabo razvijena svest. izvini ako te ovo vredja, ali tako je.

naravno, da ti, ako si, visoko svesna osoba (koja zna da samo ljubav prema sebi i svima/svemu oko sebe - jedina prava istina), oprastas toj osobi sve i ako ikada ta osoba postane dovoljno svesna opet mozete imati odnos u kojem, ovog puta, niko nece patiti.

Nisam se uvrijedila, ali se bojim da nisam razumjela što si htio reći. Ako mi najbliža osoba iz porodice stalno čini zlo i ja to opraštam i trpim godinama i na kraju odlučim da više nemam snage da to stalno trpim i prekinem kontakt sa tom osobom, kako to može značiti da ja ne volim sebe ni druge? Znači, ja bih trebala čitavog života biti budala i trpjeti, zar ne? Kazala sam da znam da sam donijela dobru odluku , kada sam prestala da komuniciram sa tom osobom, ali se ne osjećam niti srećnom, niti zadovoljnom, jer mi je to najbliži rod i prirodno je da patim zbog toga, a to sam replicirala drugom sagovorniku koji tvrdi da kada nešto ispravno uradiš i doneseš odluku, osjećaš se zadovoljno. Pokušaj da mi objasniš kako onda ja u goreopisanoj situaciji ne volim sebe ni druge, baš mi je to interesantno gledište. Ne volim da me neko mrcvari godinama ko mačka miša, valjda je to dovoljno opravdanje da se sa mrcvarenjem prekine.

 

[divojarac]

BESHERAT

Ne slažem se sa ovom konstatacijom nikako. Evo da potkrijepim konkretnim primjerom. Naime, ako imam blisku osobu u svom životu, koja mi iz godine u godinu nanosi samo zlo i kada ja napokon odlučim da izbacim tu osobu iz svog života, nemajući više kontakta s njom, učinila sam sebi dobro, jer sam se oslobodila psihičke dugogodišnje presije. Ali u isto vrijeme, ne mogu se osjećati nikako zadovoljnom, jer se radi o meni bliskoj osobi, osobi moje krvi. Znači, gorenavedena tvrdnja ne može da stoji kao neprikosnovena činjenica. Tako da osjećaj zadovoljstva i nezadovoljstva nikako ne može biti reper za dobro ili loše učinjeno djelo ili donošenje odluke.

Molim te, ponovo pažlivo pročitaj ovaj moj stav: “Generalno, sve što za svoju posledicu ima osećanje nezadovoljstva/zla, bilo za koga unutar nekog sistema (organizacije/organizma) kretanja i rada, pogrešno je.” Ovaj moj stav ne govori o posledicama koje nastaju ako neko nekome u nekoj zajednici čini zlo, već samo da je pogrešno u nekoj zajednici bilo kome činiti zlo. To u tvom primeru koji si navela, znači samo to, da je osoba koja je tebi činila zlo, grešila, i ništa drugo. To i ti sama kažeš. Prema tome, i ti sama potvrđuješ da je moj stav ispravan.

A to što si ti na kraju toj osobi uzvratila istom merom, pa tako i ti napravila pogrešku, to je samo posledica te prve pogreške koja je u vašoj zajednici ta tebi bliska osoba napraila i tako u vašoj zajednici uzrokovala lančano, obostrano pravljenje mnoštva grešaka. Što na kraju opet potzvrđuje ispravnost mo stava da: “Generalno, sve što za svoju posledicu ima osećanje nezadovoljstva/zla, bilo za koga unutar nekog sistema (organizacije/organizma) kretanja i rada, pogrešno je.”