Greške i koliko su potrebne?

[besherat]

BESHERAT


Molim te, ponovo pažlivo pročitaj ovaj moj stav: “Generalno, sve što za svoju posledicu ima osećanje nezadovoljstva/zla, bilo za koga unutar nekog sistema (organizacije/organizma) kretanja i rada, pogrešno je.” Ovaj moj stav ne govori o posledicama koje nastaju ako neko nekome u nekoj zajednici čini zlo, već samo da je pogrešno u nekoj zajednici bilo kome činiti zlo. To u tvom primeru koji si navela, znači samo to, da je osoba koja je tebi činila zlo, grešila, i ništa drugo. To i ti sama kažeš. Prema tome, i ti sama potvrđuješ da je moj stav ispravan.

A to što si ti na kraju toj osobi uzvratila istom merom, pa tako i ti napravila pogrešku, to je samo posledica te prve pogreške koja je u vašoj zajednici ta tebi bliska osoba napraila i tako u vašoj zajednici uzrokovala lančano, obostrano pravljenje mnoštva grešaka. Što na kraju opet potzvrđuje ispravnost mo stava da: “Generalno, sve što za svoju posledicu ima osećanje nezadovoljstva/zla, bilo za koga unutar nekog sistema (organizacije/organizma) kretanja i rada, pogrešno je.”

Ljudi, da li ja govorim drugim jezikom ili ne znam u čemu je problem? Ja niđe nisam napisala da sam zlo uzvratila zlim. Ne znam kako si to pročitao, kada ja to nikada nisam napisala. Napisala sam samo da sam prekinula svaku vrstu komunikacije sa sebi bliskom osobom i da je to bio jedini način da sebe poštedim nerviranja, pa , iako sam donijela dobru odluku, ne osjećam se zadovoljno, jer mi je to sestra. Ne znam kako konkretnije da objasnim o čemu sam pričala. Ne uzvraćam zlo.

 

[Milan Eternal]

besheart, ja sam lepo rekao da si ucinila dobro i sebi i toj osobi. zasto ti tvrdis da sam rekao da to nije dobro - ne znam.

ti ne volis sebe jer osecas nezadovoljstvo (posto si ucinila to dobro) - prakticno patis sto ta osoba ne moze vise da te maltretira.

 

[Jurivaka]

BESHERAT


“Generalno, sve što za svoju posledicu ima osećanje nezadovoljstva/zla, bilo za koga unutar nekog sistema (organizacije/organizma) kretanja i rada, pogrešno je.”

Ovo može biti samo relativno tačno, a nikako se ne može takva definicija primjeniti na sve ljudske djelatnosti. Iz iskustva znam, recimo, da mnogi ljudi nisu zadovoljni svojom profesijom. Neki čak i mrze pojedine radnje koje moraju obavljati u okviru svoje profesije. Obavljanje takvih radnji u njima stvara upravo osjećaj nezadovoljstva, što uopšte ne korespondira za pogrešnošću.

 

[besherat]

besheart, ja sam lepo rekao da si ucinila dobro i sebi i toj osobi. zasto ti tvrdis da sam rekao da to nije dobro - ne znam.

ti ne volis sebe jer osecas nezadovoljstvo (posto si ucinila to dobro) - prakticno patis sto ta osoba ne moze vise da te maltretira.

Ma da, sa svojih 45 godina sam potpuno neizgrađena osoba te patim za maltretiranjem. Jako interesantno. Ko luda sam bez toga.

 

[divojarac]

Napisala: BESHERAT
" Ljudi, da li ja govorim drugim jezikom ili ne znam u čemu je problem? Ja niđe nisam napisala da sam zlo uzvratila zlim. Ne znam kako si to pročitao, kada ja to nikada nisam napisala. Napisala sam samo da sam prekinula svaku vrstu komunikacije sa sebi bliskom osobom i da je to bio jedini način da sebe poštedim nerviranja, pa , iako sam donijela dobru odluku, ne osjećam se zadovoljno, jer mi je to sestra. Ne znam kako konkretnije da objasnim o čemu sam pričala. Ne uzvraćam zlo."
__________________________________________________________________________________________________

Pazi, u tvom primeru, nebitno je da li si ti napravila pogrešku i zlo kada si, da bi sebe odbranila od zla, prekinula svaki odnos sa osobom u tvojoj zajednici koja je tebi činila zlo. Bitno je to da se vaša zajednica raspala i to je najveće zlo. Pogreška i zlo je rasturiti zajednicu bilo koje vrste (porodičnu zajednicu, državu kao zajednicu, ljudsko telo kao zajednicu ćelija i organa itd. itd). Zašto je pogreška?


Zato što je čovek, i ne samo čovek, već i sve drugo što postoji (elementarna čestica u atomu, atom u ćeliji, ćelija u telu čoveka, čovek u čovečanstvu itd. itd), “društveno biće”. Šta to podrazumeva? Podrazumeva da ništa na svetu ne može postojati samo po sebi i za sebe, već samo organizovano u zajednici sa sebi sličnim.. Takav je prirodni poredak stvari da uvek niža bića po načinu udruživanja prave viša bića. Udružene elementarne čestice kao niža bića grade atom kao više biće. Zatim atomi kao niža bića udruženi grade ćeliju kao više biće. Pa onda ćelije kao niža bića udružene grade čoveka kao više biće. Da bi na kraju ljudi kao niža bića udruženi gradili (državu) čovečanstvo kao još više biće. Da bi hijerarhija svih tih bića živela u zadovoljstvu, srećno, niko u njoj ne sme praviti pogreške koje mogu dovesti do rasturanja te hijerarhije, jer to uvek za svoju posledicu ima stradanje svih u hijerarhiji, smrt i zlo. Bezbroj primera je za to. Kada, na primer, želimo da poremetimo red i harmoniju unutar atoma (fizija ili fusija) tada dolazi do lančane reakcije atoma i atomske eksplozioje; kada kancerozna ćelija svojim pogreškama remeti harmoniju unutar ljudskog tela, tada strada celo ljudsko telo; kada pojedinci u ljudskom društvu remete poredak stvari i hramoniju u ljudskom društvu, to za svoju posledicu ima rat u kojem strada celo ljudsko društvo.

U u tom smislu moj stav i tvrdnja koju sam napred izrekao, da: “Generalno, sve što za svoju posledicu ima osećanje nezadovoljstva/zla, bilo za koga unutar nekog sistema (organizacije/organizma) kretanja i rada, pogrešno je.”, je potpuno ispravan.

 

[besherat]

Volim da razmislim o onome što mi neko sugeriše kao moju pogrešku ili jednostavno drugačije razmišlja od mene. Sad razmišljam i opet ne vidim izlaz iz konkretne situacije. Malo mi je nelogično da prihvatim stanje u kojem nema iskrenosti, ljubavi , već samo laži , netrpeljivosti, podmetanja itd. i da ja prećutno ostajem u takvoj zajednici, iako mi to nanosi teške psihičke boli. S druge strane bih se sebi činila licemjernom održavati takav odnos, da se ne bi uništila porodična zajednica. Nisam pristalica ostajanja u bilo kakvoj zajednici koja ugrožava čovjeka do mjere neizdržljivosti. I zbog čega bi? Život je jedan i ovo malo života želim da provedem u miru, sa što manje stresa, zato i kidam sve veze koje me ugrožavaju. Možda zvuči sebično, ali je to moj izbor. Možda i griješim, razmislit ću svakako.

 

[divojarac]

Volim da razmislim o onome što mi neko sugeriše kao moju pogrešku ili jednostavno drugačije razmišlja od mene. Sad razmišljam i opet ne vidim izlaz iz konkretne situacije. Malo mi je nelogično da prihvatim stanje u kojem nema iskrenosti, ljubavi , već samo laži , netrpeljivosti, podmetanja itd. i da ja prećutno ostajem u takvoj zajednici, iako mi to nanosi teške psihičke boli. S druge strane bih se sebi činila licemjernom održavati takav odnos, da se ne bi uništila porodična zajednica. Nisam pristalica ostajanja u bilo kakvoj zajednici koja ugrožava čovjeka do mjere neizdržljivosti. I zbog čega bi? Život je jedan i ovo malo života želim da provedem u miru, sa što manje stresa, zato i kidam sve veze koje me ugrožavaju. Možda zvuči sebično, ali je to moj izbor. Možda i griješim, razmislit ću svakako.

Moja tvrdnja i stav da:[FONT=&quot]: “Generalno, sve što za svoju posledicu ima osećanje nezadovoljstva/zla, bilo za koga unutar nekog sistema (organizacije/organizma) kretanja i rada, pogrešno je.”[/FONT] ne osuđuje tebe koja rušiš svoju zajednicu da bi sebe zaštitila od zla zbog pogrešaka koje je neko drugi napravio u tvojoj zajednici. U tvom slučaju nisi ti rušitelj tvoje zajednice, već onaj ko pravi pogreške u tvojoj zajednici koje ti doživljavaš kao zlo. Ti nisi dužna trpeti zlo da bi sačuvala zajednicu, jer zajednice se nikada i ne osnivaju da bi pojedincima u njima bilo zlo, već dobro. A ako neko u nekoj zajednici ipak počne da pravi pogreške i zlo, tada dalje postojanje te zajednice gubi smisao i normalno je da onaj ko pravi pogreške i zlo treba da bude odstranjen iz zajednice. Isto kao što je, na primer, normalno, kada ljudski organizam napadnu kancerozne ćelije i tako počnu da ugrožavaju čoveka, da će čovek otići kod lekara da ovaj hirurškom intervencijom oslobodi njegov organizam od takvih ćelija.

 

[divojarac]

Ovo može biti samo relativno tačno, a nikako se ne može takva definicija primjeniti na sve ljudske djelatnosti. Iz iskustva znam, recimo, da mnogi ljudi nisu zadovoljni svojom profesijom. Neki čak i mrze pojedine radnje koje moraju obavljati u okviru svoje profesije. Obavljanje takvih radnji u njima stvara upravo osjećaj nezadovoljstva, što uopšte ne korespondira za pogrešnošću.

Moj stav i tvrdnja da: “Generalno, sve što za svoju posledicu ima osećanje nezadovoljstva/zla, bilo za koga unutar nekog sistema (organizacije/organizma) kretanja i rada, pogrešno je.” odnosi sena onu vrstu pogrešaka u zajednici koje neki pojedinci osećaju kao nezadovoljstvo i zlo, koje nisu sami napravili, već neki drugi pojedinci u zajednici. Cilj građenja svih mogućih vrsta zajednica u prirodi je taj da svi pojedinci uz pomoć zajednice za sebe ostvare neko dobro, a ne zlo. To se može postići isključivo ako svi pojedinci u celoj zajednici, za celu zajednicu, čine isključivo i samo dobro, a ne zlo.

To podrazumeva, naravno, ako neki pojedinac u nekoj zajednici, u skladu sa podelom rada koja u svakoj zajednici mora da postoji, nije, ma iz kog razloga, zadovoljan radom koji je njemu pripao da izvršava, da on neće imati interes da i dalje bude članom te zajednice, i da neće biti njegova pogreška ako se zajednica sruši, ako je on napusti, već pogreška zajednice koja mu je dala neodgovarajući posao. Primer savršene zajednice u prirodi, u kojoj su svi zadovoljni svojim radom koji im je pripao prema podeli rada, u kojoj niko ne pravi pogreške i zlo na račun drugih pojedinaca u zajednici da bi za sebe ostvario neku posebnu korist i dobro, je ljudsko telo kao zajdenica (organizam/biće) ćelija i organa. Ljudsko društvo će biti savršeno tek onda kada i ono bude svoje društvene i ekonomske odnose, tj. svoju organizaciju podele rada i rezultata rada, uredilo po istim pravilima i zakonima po kojima su to uradile ćelije i organi unutar ljudskog tela.

 

[besherat]

Moja tvrdnja i stav da:[FONT=&amp]: “Generalno, sve što za svoju posledicu ima osećanje nezadovoljstva/zla, bilo za koga unutar nekog sistema (organizacije/organizma) kretanja i rada, pogrešno je.”[/FONT] ne osuđuje tebe koja rušiš svoju zajednicu da bi sebe zaštitila od zla zbog pogrešaka koje je neko drugi napravio u tvojoj zajednici. U tvom slučaju nisi ti rušitelj tvoje zajednice, već onaj ko pravi pogreške u tvojoj zajednici koje ti doživljavaš kao zlo. Ti nisi dužna trpeti zlo da bi sačuvala zajednicu, jer zajednice se nikada i ne osnivaju da bi pojedincima u njima bilo zlo, već dobro. A ako neko u nekoj zajednici ipak počne da pravi pogreške i zlo, tada dalje postojanje te zajednice gubi smisao i normalno je da onaj ko pravi pogreške i zlo treba da bude odstranjen iz zajednice. Isto kao što je, na primer, normalno, kada ljudski organizam napadnu kancerozne ćelije i tako počnu da ugrožavaju čoveka, da će čovek otići kod lekara da ovaj hirurškom intervencijom oslobodi njegov organizam od takvih ćelija.

Pa dobro, nisam shvatila zašto si onda u prvom postu kritikovao moju samosvijest, ali nije ni važno. Pošto često spominješ rak, kao veliku pošast ,što on i jeste, hirurški zahvat je samo jedan od žalosnih pokušaja da se neminovno odloži, jer tu su metastaze, koje niko ne može pohvatati, tako da razorno dejstvo kancerogenih ćelija po organizam ,postaje nezaustavljivo. Isto je mislim i kod emocija. Kada pukne posuda u kojoj skupljamo emocije, one se nekontrolisano razliju, niko ih više ne sastavi i sud više niko ne zakrpi. Surovo ali realno. Ala lupam u rano, sunčano i hladno jutro.

 

[Milan Eternal]

Pa dobro, nisam shvatila zašto si onda u prvom postu kritikovao moju samosvijest, ali nije ni važno. Pošto često spominješ rak, kao veliku pošast ,što on i jeste, hirurški zahvat je samo jedan od žalosnih pokušaja da se neminovno odloži, jer tu su metastaze, koje niko ne može pohvatati, tako da razorno dejstvo kancerogenih ćelija po organizam ,postaje nezaustavljivo. Isto je mislim i kod emocija. Kada pukne posuda u kojoj skupljamo emocije, one se nekontrolisano razliju, niko ih više ne sastavi i sud više niko ne zakrpi. Surovo ali realno. Ala lupam u rano, sunčano i hladno jutro.

besheart, oni koji su svesni - oni su pozitivni, oni su ljubav. ovaj tvoj stav je stav neznalice. (dobro je da si primetila da lupas) ziv covek sve moze. svako jutro kad se probudis mozes da biras da budes ili srecna ili nesrecna. nemaju puno veze sa drugima tvoje lose emocije.