Grčka

[macula]

Muzej Akropolja najposećeniji u Grčkoj

Muzej Akropolja najposećeniji u Grčkoj​

Muzej Akropolja, otvoren 2009, bio je najposećenija institucija kulture prošle godine u Grčkoj, saopštila je danas grčka agencija za statistiku.​

B92

Francusko-švajcarski arhitekta Bernar Čumi projektovao je muzej u podnožju Akropolja, otvoren 21. juna 2009, u kojem se čuvaju artefakti nađeni na tom brdu u Atini.

Muzej Akropolja je prošle godine posetilo 1,35 miliona ljudi, što je 66,5 odsto više u odnosu na 2009. godinu. Muzej je imao više posetilaca i od samog Akropolja, na kojem se između ostalog nalazi hram Partenon.

Akropolj je prošle godine obišlo 8,7 % manje ljudi u odnosu na 2009. godinu - ukupno 993.469 posetilaca. Akropolj je 2010. godine u nekoliko navrata bio zatvaran zbog štrajkova osoblja.

Nacionalni arheološki muzej, u centru Atine, u čijem se oronulom zdanju čuvaju remek-dela minojske, mikenske i klasične umetnosti, posetilo je 23,8 % manje ljudi u odnosu na 2009. Posetilaca je bilo 200.000.

 

[crvendac_011]

Beleške s puta: Vaskrs na krfu

BELEŠKE S PUTA: VASKRS NA KRFU

Litije na Veliki petak

Od praznika Cveti na celom ostrvu počinju svečanosti koje obeležavaju završetak posta i najavljuju najznačajniji hrišćanski praznik




Krf je jedno od najprivlačnijih ostrva na Mediteranu, svojim živopisnim pejsažima, autentičnom arhitekturom i bogatom istorijom predstavlja metu milionima turista iz čitavog sveta. Najlepši je za vreme vaskršnjih praznika. Proslava najvećeg hrišćanskog praznika na Krfu – veličanstvenog Vaskrsaje jedinstvena, i to svakako nije obično turističko putovanje.
Sve ima izgled svečanosti, koji priliči najznačajnijem hrišćanskom prazniku: ukrašeni prozori i balkoni, svečane odore, filharmonijski orkestri od po nekolikostotina članova, učesnici u litijama iz svih gradskih struktura od obdaništa i gimnazija, do gradskih čelnika, desetine hiljada turista...
Od praznika Cveti na celom ostrvu počinju svečanosti koje obeležavaju završetak posta i najavljuju najznačajniji hrišćanski praznik. Veliki petak, kao najtužniji dan u hrišćanskom kalendaru obeležava se u litijama sa cvetnim plaštanicama i oborenim barjacima, koje su praćene tužnim zvucima posmrtnih marševa, dok su ulice osvetljene fenjerima ljubičaste boje, koja u hrišćanstvu simboliše žalost.
Sledeći dan od ranog jutra najavljuje nešto veliko i uzbudljivo. Počinje najsvečanijom litijom Svetog Spiridona, zaštitnika ostrva koji je Krf spasao u više navrata od kuge, gladi, Turaka. Litija sa hiljadama uniformisanih učesnika u savršenom poretku ide kroz ceo stari grad. U uspravnom staklenom kivotu koji je optočen zlatom i srebrom iznose se mošti ovog sveca koga Krfljani najviše slave. Sve to izaziva bujicu emocija kod svih prisutnih.
Nakon toga počinje nešto što svi iščekuju sa nestrpljenjem. Ako nekom i nije bilo jasno šta grnčarija veličine i do metar i po, radi na prozorima i najviših spratova zgrada, tada mu biva jasno. Sa svih, damastnim, crvenim tkaninama ukrašenih prozora i balkona u starom gradu, bacaju se na pločnik zemljani ćupovi puni vode. Kanonada vrčeva koja se prolama, kao da se nadmeće sa usklicima stotina hiljada očevidaca, koji na taj način svesno ili nesvesno slave prvo Hristovo vaskrsenje koje ovaj nesvakidašnji običaj razbijanja proslavlja. Krhotine razbijenih vrčeva mogu poslužiti kao originalan suvenir.
Ako se kaže da je to samo uvertira za ono što sledi oko ponoći, neko će pomisliti da je to preterivanje. Sa time se neće složiti oni koji su imali prilike da to uživo osete: isti broj učesnika, negde pre ponoći se ponovo okuplja na trgu Esplanada. Iz Jerusalima dolazi Sveti plamen, koji mitropolit krfski razdeljuje prisutnima koji u rukama nose lambade-sveće, pa čitav trg ima izgled užarenog, uzburkanog mora. Vaskršnja litija polazi iz crkve Svete Petke. Kada mitropolit u ponoć objavi Hristos anestipočinje neverovatan vatromet koji traje i do sat vremena,a praćen je oduševljenim ovacijama.Osmesi, radost i čestitanja se nesebično dele, a na neki čudan način svi jače osete simboliku Vaskrsa i bivaju sigurni da život pobeđuje smrt.
Nakon ovih uzbuđenja, prepustite se laganijem tempu obilaska ostrva i nikako ne propustite da viditefabrikukum kvota (retke citrusne biljke od koje se samo na Krfu prave razni proizvodi za sladokusce),obavezno posetite očaravajuću Paleokastricu sa vizantijskim Manastirom uspenja presvete Bogorodice, mnoštvo vidikovaca i jednu od najlepših plaža na ostrvu Glifada.
Kako biste zaokružili celinu ovog divnog putovanja ne propustite specifično krfsko grčko veče. Pored tradicionalnih plesova iz drugih delova Grčke, oduševiće vas lokalni folklor sa krfskim nošnjama i zvucima koji podsećaju na Veneciju, bez primesa orijenta.
Onima koji se nađuu Grčkoj, nije na odmet preporučiti daposvetedužnu pažnju i našoj istorijii posetesrpske svetinje na Krfu (Srpsku kuću, spomenik drinskoj diviziji u Agios Mateosu, spomen ploču u Guviji) i ostrvu Vidu (Spomen kosturnicu).
Kad smo kod reči vaskrsenje, ona je obeležila i boravak naše vojske na Krfu. Samo čudom se naša iznurena vojska nakon povlačenja preko albanskih planina za samo nekolikomeseci oporavila i krenula u oslobađanje okupirane otadžbine.
Odlazak na ovo ostrvo je nešto posebno jer je to mesto gde se odigrao jedan od najtužnijih događaja, ali i najveličanstveniji deo srpske istorije.

Marko Bojanić
Objavljeno: 24.04.2011.
Izvor: Politika magazin

 

[macula]

Mesto na koje ženska noga nije kročila 1.000 godina

Mesto na koje ženska noga nije kročila 1.000 godina ​

Dve godine su trebale ekipi američke televizije CBS da bi dobila dozvolu za posetu jednom od najsvetijih mesta na svetu, pravoslavnim manastirima na gori Atos u Grčkoj. Grupa od 20 manastira smeštena je na liticama visoko iznad Egejskog mora već vekovima.

03. 05. 2011. 08:00h | Sarajevo-x

U manastirima, poznatim kolektivno kao Sveta Gora ili Vrt Majke Božije, monasi provode većinu vremena u molitvi i namerno izolovani od ostatka sveta.

"Ženama nije dozvoljen pristup planini već više od hiljadu godina", izjavio je Bob Sajmon, dopisnik CBS Newsa.

Ta se zabrana proteže i na životinje, s izuzetkom mačaka koje imaju svoju ulogu u borbi protiv miševa. Jedina hrana koju monasi uvoze je sir - jer dolazi od krava. Inače, sami uzgajaju hranu.

Bez dana dodira s spoljašnjim svetom

"Svrha boravka monaha ovde je da su daleko od spoljašnjeg sveta. Monasi ovde provedu decenije bez dana dodira s spoljašnjim svetom", kaže Sajmon i dodaje:

"Tehnički gledano oni su na poluostrvu, ali nemaju novine, televizore, žene. Cela ideja je da se u potpunosti posvete molitvi, tako da njih stvarno ne zanima ono što se događa u spoljašnjem svetu i oni ne žele da budu uključeni u to".

Sajmon smatra da je jedini razlog što je njegova ekipa dobila dozvolu da razgovara sa monasima, od kojih mnogi nikada nisu ni čuli za intervjue, priča koju je radio o ekumenskom patrijarhu Bartolomeju, čelniku globalne zajednice od 300 miliona grčkih pravoslavaca. Sajmon ističe da je nova priča o manastirima veoma dobro prihvaćena, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama.

Patrijarh može samo da preporuči

"Mislim da im je patrijarh rekao: 'Hej, pustite ovog čoveka i njegovu ekipu. Oni su ok'. Ali, on nema autoritet kao papa kod katolika, on samo može da daje preporuke. Tako smo bez obzira na njegovu preporuku čekali dve godine na ulazak tamo", požalio se Sajmon.

​

I sam dolazak do samostana nije nimalo lagan posao. Prvo morate da dođete do Soluna.

"Od Soluna vas čeka duga vožnje, oko tri sata na putu koji baš i nije najbolji. Onda ćete doći do mesta u kojem možete uzeti trajekt. Jedini problem je što je voda između tog mesta i Atosa veoma uzburkana", govori Sajmon.

Njegov saradnik ostao je u tom mestu čak tri dana, čekajući da se voda koliko-toliko smiri da bi mogao putovati trajektom.

Ništa se nije menjalo manje od Atosa

"Postoje mesta, šume i planine koje se nisu menjale stotinama godina. Ali, kad je reč o naseljenim mestima, ne verujem da postoji bilo koje drugo mesto na svetu koje se menjalo manje od Atosa" rekao je Sajmon, prenosi CNN.

Tokom Drugog svetskog rata, planina Atos našla se pod ličnom zaštitom Adolfa Hitlera, nakon što su nacisti ušli u Grčku. Naime, nemački vojnici su savetovali monasima da pišu Hitleru i traže zaštitu, nakon čega je on dao svoj pristanak.

Međutim, monasi su rekli Sajmonu kako je Hitler planirao da opljačka umetničko blago koje se nalazi u manastirima, čak je, kako su rekli, naredio oficirima da fotografišu umetnička dela, njih više od 1.000. Međutim, svoju nameru Hitler nikad nije realizovao.

"Monasi jedino misle na to da očuvaju ovu planinu i samostane, jer je to najsvetije mesto na svetu za njih. To je mesto gde molitveni život jest učinkovitiji nego na bilo km drugom mestu. Nacisti ih jesu ugrozili, ali tokom vekova su bili ugroženi od mnogih drugih", zaključio je Sajmon.

 

[macula]

Zakintos - žurke dan i noć

Zakintos - žurke dan i noć​

Nije poznato po naročitim istorijskim znamenitostima, niti građevinama, ali je zato dovoljno da čujete da se tamo mreste kornjače i da shvatite da se ostrvo Zakintos nalazi u izrazito čistom moru bogatom podvodnim svetom. Ostrvo kornjača, kako ga još zovu, slovi za mesto dobre zabave. Relativno je kasno izgrađeno, a do pre koju godinu retko ko je u Srbiji bio zainteresovan da tamo letuje, iako sa dužinom od 60 kilometara uopšte nije malo ostrvo i nudi dosta toga.​

superodmor

U zavisnosti od toga kakvu vrstu odmora želite, treba da se odlučite za grad. Najčešće su u ponudi Cilivi, Argasi, Alikanas, Vasilikos, Kalamaki i Laganas. Najpoznatiji je Laganas koji najradije posećuju mladi Englezi, Holanđani, Italijani, ali ne zaostaju ni Srbi. Idealan je za one koji žele prvenstveno provod, jer sve što im tokom ludih noći treba jeste jedna ulica – glavna džada u Laganasu.

Tamo se mogu videti grupe Engleza, ekscentrične u svakom smislu, pa se porodičnim ljudima ne preporučuje ovo mesto. Čak i ako želite da ostanete u sobi i spavate, nećete moći zbog buka iz centra koja traje do kasno u noć.

​

Taverne i barovi
Na glavnoj plaži u Laganasu nalazi se taverna do taverne i gomila barova. Možete ih razlikovati samo po boji ležaljki i suncobrana. Ako budete imali sreće, možda dobijete čak dva koktela za pet evra, što je prava retkost s obzirom na visinu ovogodišnjih cena.

Nedaleko od Laganasa je mestašce Agios Sostis koje ima svoju plažu ispresecanu uvalama ili stenama, pa ko je za to da neko veče ostane u sobi, a da ga ne budi buka, bolje da uzme smeštaj ovde. Dovoljno je daleko od Laganasa, ali i dovoljno blizu da dotle stignete za pola sata hoda.

Između Laganasa i Agios Sostisa je ostrvce Kameo do koga se dolazi drvenim mostićem. Ovde su česte žurke uveče, ali još češći su dnevni provodi, pošto su DJ-evi svakodnevno tamo radi dobre atmosfere. Tamo možete videti isključivo mlade. Uživaju u kafićima na plaži, dok se iznad njih vijore bele zastave, okačene između dva grebena. Ulaz se naplaćuje četiri evra, ali uz ulaznicu dobijate neko od pića da se osvežite.

Na osam kilometara od Laganasa je glavni grad Zakintos, poznatiji kao Zante. Ovaj gradić nije u ponudi agencija, ali ga nikako ne možete zaobići s obzirom na to da vas trajekt iz Kilinija dovozi prvo na to mesto na ostrvu. I treba ga videti, jer on jedini odiše tradicijom, starinom… Na brdu pored luke je najviši vrh poznat pod imenom Vasilikos, odakle se pruža predivan pogled na grad. Na tom vidikovcu nalaze se brojni barovi, taverne, poslastičarnice koje se prostiru uz pešačku stazu. Ovde treba probati sladoled “kajmaki”, koji se pravi od smole četinara i služi sa sirupom od višnje. Zaštitnik grada je sveti Dionisije Solomon i na glavnom trgu Zantea je njegova crkva.

Nasukani brod
Pošto su vam potrebna kola i nekoliko dana od odmora da biste obišli sve gradiće na Zakintosu, nije loše ići na turu oko ostrva, kako biste imali okvirni pregled svih plaža i mesta. Ove ture organizuju u svim većim mestima i koštaju oko 20 evra. Uživaćete u idiličnim pejzažima na severu, istoku i jugu ostrva, a na zapadnoj strani videćete veliki broj morskih pećina, krševitih uvala i strmih litica duž obale.
Neizostavna je čuvena plaža Navajo na kojoj je glavna atrakcija nasukani brod. Vozićete se do nje sat i više vremena, ali kada stignete, nećete verovati gde ste došli. Takvu boju mora i peska nigde niste videli, ni talase koji vas konstantno bacaju. Poželećete da to najsitnije kamenje ponesete sa sobom. Savršen prizor leti kvari gomila parkiranih brodića koji dovoze turiste, ali drugog načina da se dođe tamo nema.


Važne informacije
- Udaljenost: oko dva i po sata avionom
- Vremenska razlika: sat vremena više nego kod nas
- Valuta: evro
- Klima: sredozemna klima sa dugim i toplim letima
i blagim i kišovitim zimama
- Lokalni specijaliteti: obavezno probajte njihova vina, musake, plodove mora, nugate…
- Ne propustite: obilazak ostrva, kupanje u pećini i gledanje kornjača pod vodom
U mestu Kap Skinari, koji je najsevernija tačka ostrva, pruža se prelep pogled na Kefaloniju. Tu su svetionik i vetrenjača i postoji putić koji vas vodi sa mora.
Vredi poći i na turu „Kareta-kareta“, kako u Grčkoj zovu velike kornjače. Brodići vode na ostrvo Maratonisi na kome one ležu jaja i koje i samo liči na kornjaču. U tim brodićima sa dnom kao u podmornici, vrlo jasno možete da pratite kornjaču malo manju od čoveka kako mirno pliva pored vas.

Sigurno ćete se zaustaviti ispred neke pećine radi kupanja. Zanimljivo je iskustvo ako to niste ranije probali, a ništa vas neće pojesti, iako je mračno.
Ne propustite ni da se pogledate sa dragim kada budete prolazili između dve stene “koje se vole”. Kažu da ćete posle toga ostati do kraja života zajedno.

Vino za zaljubljene
Za one kojima ovakvo celodnevno putešestvije nije pokazalo dovoljno, preporuka je rentakar. Usred sezone mogli ste da ga dobijete i za džabe. Naravno, ako nađete benzin, pošto je tada bila nestašica izazvana štrajkovima.

Kolima vam neće biti problem da idete na plažu Agios Nikolaos u blizini mesta Vasilikos, zatim na Banana bič, Gerakas, Dafi (nacionalni park gde kornjače legu jaja), Kastiju, Roksu, Vromi, Kristi i mnoge druge…

Ukoliko već imate prilike da se vozite po ostrvu i stajete gde hoćete, obavezno probajte domaće vino koje meštani prodaju na tezgama kraj puta. Vino sa Zakintosa jedno je od najboljih grčkih vina, a naročito se izdvaja slatko crveno vino, za koje kažu da je najbolje kada se deli sa voljenom osobom.

Unutrašnjost ostrva obiluje manastirima, karakterističnim grčkim selima, prastarim maslinicima, vidikovcima za slikanje, kafanama sa pravom grčkom hranom... Nećete zažaliti.

 

[crvendac_011]

Zakintos za letovanje i provod

Zakintos za letovanje i provod

Treće po veličini ostrvo u Jonskom moru, sa prelepim pejzažima i tradicijom, Zakintos je idealan za svakog putnika istraživačkog duha. Posetioci Zakintosa koji žele da vide istorijsko i kulturno bogatstvo neće se razočarati.

Zante, Foto: zedzdead/Flickr​

Ovo ostrvo nudi za svakog po nešto, bilo da idealan odmor zamišljate kao leženje na plaži, provod u klubovima do ranih jutarnjih sati, ronjenje u kristalno jasnim plavim vodama ili kao šetnju kroz tradicionalna sela.

Glavni grad Zante je jedino mesto gde su meštani brojniji od turista. Većina ostrvske populacije, 35000 ljudi živi ovde. Predstavlja interesantnu mešavinu kuća, prodavnica i barova koji okružuju veliku prometnu luku. Veći deo grada je uništen zemljotresom 1953. i zgrade su ponovo podignute u istom tradicionalnom venecijanskom stilu. Postoji dosta različitih hotela pored glavnog puta koji okružuje luku i lokalne plaže.

Zakintos, kao i većina drugih grčkih destinacija nije generalno pristupačan osobama sa invaliditetom. Veliki hoteli eventualno imaju svest o tome, ali u većini slučajeva posebne potrebe se ignorišu. najbolje je da direktno kontaktirate hotel ili se raspitate u turističkoj agenciji pre putovanja.

Aerodrom

​

Aerodrom na Zakintosu, Foto: heatheronhertravels/Flickr

Nedavno je renoviran i proširen, ali bi gužve bile ogromne sve i da je dva puta veći. Svako ko je putovao odavde sigurno pamti haos koji nastaje kada se hiljade ljudi čekira na 3 šaltera. Kolica za prtljag su veoma tražena, pa je mala verovatnoća da ćete uspeti da ih se dokopate.

Očekujte da provedete sat vremena napolju, pre nego što uspete da uđete u zgradu gde su terminali - nosite kremu za sunčanje sa sobom. Unutra vodu možete kupiti po razumnoj ceni, ali sendviči i ostala hrana su dosta skuplji, pa je dobro imati nešto za grickanje. Nemojte se truditi da jurite da biste bili na početku reda, s obzirom da su stolice razmeštene nasumično i bez ikakvog smisla - kao i kod većine grčkih procedura - nema veze sa logikom.

Uverite se da je vaš avion postavljen pre nego što prođete pasošku kontrolu. Ako vam je let odložen, poslednje mesto gde želite da ostanete zarobljeni jeste pretrpan lobi za odlaske, gde se stotine ljudi bori za nekoliko stolica. Takođe, ovde nema više ni fri-šopova, cene u aerodromskim prodavnicama su basnoslovne, a izbor pića i cigareta je prilično ograničen. Letovi nedeljom su nešto zatrpaniji od ostalih dana, one preko Atine koriste samo lokalci, pa bi trebalo da je na njima manja gužva i da stižu na vreme.

Izbegnite noćne letove ako možete. To nije toliko problem kada dolazite, ali pri odlasku možete zažaliti. Aerodom se noću zatvara kako bi se zaštitila gnezda kornjača, pa se letovi pomeraju do ujutru. Činjenica da ste sobu morali da napustite tog dana do podneva, a sad celu noć treba da presedite i čekate, nikako ne zvuči primamljivo.

Obala

​

Maratonisi, Foto: Live Zakynthos/Flickr

Malo nenaseljeno ostrvo Maratonisi (Marathonissi) nalazi se nasuprot Laganas plaže i Keri zaliva i do njega je moguće doći samo čamcem. Kombinacija zelenila sa zapanjujućim stenama, pećinama i predivnim pešćanim plažama, učiniće da se osećate kao da ste na rajskom ostrvu. Neke agencije nude izlete do ostrva, gde možete i roniti.

Grčka je jedina evropska zemlja gde se Careta careta kornjače mreste i Zakintos je najvažnija oblast ove vrste na Mediteranu. Kako bi zaštitili ova predivna stvorenja, napravljen je nacionalni park u blizini Laganas plaže, Maratonisi ostrva i grada Kalamaki. Time je kornjačama stvoreno prirodno okruženje što im dopušta da se svake godine vraćaju i bezbedno polažu jaja. Ukoliko posetite Zakintos u junu, julu ili avgustu, možda ćete imati sreće da vidite kornjače koje plivaju u blizini Laganas plaže, ili čak male kornjače koje su se tek izlegle.

Vreme

​

Foto: heatheronhertravels/Flickr

Tokom letnjih meseci, a naročito u avgustu, kiša je veoma retka pojava, što se ne bi moglo reći za severni vetar. Poznat kao Maltemia, duva sa severa ka jugu obično posle 2 sata popodne. Ukoliko ste ljubitelj hladnije vode preporučuju se plaže na južnoj strani ostrva.

Dnevna temperatura u maju je u proseuku 24 stepena, noćna 12 u junu 28 stepeni, noćna 16, u julu 31 stepen, a noćna 18, u septembru 28, a noćna 16, u oktobru 23, a noćna 13 stepeni. Poseta u zimskim mesecima se ne preporučuje.

Sve turističke atrakcije i lokalne agencije koje organizuju izlete su zatvorene (od kraja oktobra do početka aprila). Čak i večina lokalnog stanovništva odlazi sa ostrva i vreme provodi na kopnu.

Noćni život

​

Foto: Abeeeer/Flickr

Ako vaša ideja o provodu počinje u ponoć i završava se nakon izlaska sunca, Laganas je najbolje mesto za vas. To je jedino mesto na ostrvu koje nudi veliki izbor kasnog noćnog provoda. Klubovi na Zakintosu, i u Grčkoj generalno, ne naplaćuju ulaz, već zarađuju visokom cenom pića, tako da nemate izgovor da ne pijete ništa. Na nekim mestima ćete dobiti besplatan šot ili tekilu uz pivo.

Većina barova ima happy hour koji traje do 23h. Cene variraju u zavisnosti od lokala, ali se kreću oko 2,5 evra za pivo, a kokteli koštaju od 5 do 7 evra. Policija uglavnom toleriše pijanstvo, ali nasilničko ponašanje, vandalizam, posedovanje narkotika ili kupovina istih, vas vrlo lako može dovesti u nezgodnu situaciju da služite ne tako malo kaznu u grčkom zatvoru. Turisti su laka meta za kriminalce i lopove, pa nije na odmet biti na oprezu.

Prevoz

Foto: Nanagyei/Flickr​

Na Zakintosu je autobuski prevoz ograničen, ali je taksi veoma dostupan. Pre nego što pristanete na vožnju, pitajte koliko košta, s obzirom da imaju već formiran cenovnik za određene destinacije. Dozvoljeno je i cenkanje, jer će taksista svakako pokušati sa najvišom cenom. Dovoljno je da kažete da vam je to skupo i produžite dalje. Nastaviće da vozi za vama i na kraju će ponuditi razumljivu tarifu. Takođe, budite odlučni u tome gde želite da vas vozi, budući da se lokalci na ostrvu poznaju i sarađuju, pa nemojte se čuditi ako insistira da vas, umesto u tavernu u koju ste želeli, vozi u neku drugu koju drži njegov prijatelj.

Druga opcija je da iznajmite skuter ili motor. Za svaki preko 80 kubika biće vam potrebna posebna dozvola za motor, a svaki manji model možete dobiti sa običnom, vozačkom dozvolom. Ne košta mnogo da se iznajmi, troši malo goriva, a daće vam potpunu slobodu da istražite ostrvo. Budite svesni da su kacige obavezna oprema i da svako ko je ne nosi može da plati veliku kaznu. Takođe, ukoliko dođe do nesreće, vaše osiguranje neće snositi troškove ako niste nosili kacigu.

Problem je jedino što agencije koje iznajmljuju skutere obično oskudevaju sa kacigama, pa nemojte oklevati i da je kupite ako je neophodno - uštedećete novac za kaznu, ali i sačuvati život.

Vožnja u pijanom stanju je takođe ilegalna. Kako ima mnogo onih koji konzumiraju alkohol, a koriste skutere da se prevezu od hotela do kluba, policija je prinuđena da na svakom ćošku kontroliše vozače. Ova situacija glavni put duž plaže čini vrlo opasnom zonom za pešake, pa se nikako ne preporučuje vođenje dece noću u Laganas.

Izvor: B92

 

[crvendac_011]

Ostrvo čuda u Jonskom moru

Ostrvo čuda u Jonskom moru

25. 05. 2011.
Press

Glava u moru Veličanstvena, zelena, fascinantna, idilična Kefalonija je ostrvo na koje se iznova vraća i svaki put otkriva nešto novo. Ona je raj za ljubitelje prirode, znamenitosti i aktivnog odmora


Zlatna plaža

Kefalonija je najveće ostrvo u Jonskom arhipelagu i često ga nazivaju ostrvom paradoksa. Njegove specifične prirodne odlike dugo su zbunjivale stručnjake.

Naročito su zanimljive pukotine u priobalnom delu kod mesta Katavotres, u koje se ulivaju tone i tone morske vode i koje kao da tu nestaju. Međutim, posle višegodišnjeg istraživanja otkriveno je da morska voda odatle ide podzemnim kanalima i izbija u jednom malom jezeru u pećini Melisani na drugom kraju ostrva. Pažnju privlači i omanje jezero Avitos, čija dubina nikad nije izmerena. Lokalna legenda govori da je jezero zapravo bez dna i da je bilo mesto na kome su se odigrali mnogi starogrčki mitovi.


Plaža Mitros

Mnoge fascinira i činjenica da je od susednog ostrva Itake Kefalonija odvojena morskim tesnacem koji je širok samo četiri kilometra. Prirodna čudesa ovog čarobnog ostrva danas privlače mnoge turiste koji tu mogu da uživaju u predivnim plažama, fenomenalnom moru i spokojnim mestima koja kriju mnoge uzbudljive pustolovine.
Ostrvo je najverovatnije dobilo ime po grčkoj reči „kephalos", što znači glavni ili glava, jer je ostrvo uvek bilo glavno u regiji.


Ulica Asos

Manastirski spokoj
Glavni grad i luka ostrva je Argostoli, koja je obnovljena posle razornog zemljotresa koji je zadesio ovu regiju 1953. godine. Smeštena je na jugozapadnom delu ostrva u dubini velikog zaliva i pored velike lagune. Za vreme vladavine Engleza sagrađen je veliki most koji je povezivao obe strane lagune. Pored mnogih zanimljivih spomenika u Argostoliju se ističe vredan arheološki muzej sa brojnim eksponatima koji datiraju iz različitih perioda, poput bogate kolekcije vizantijskih ikona. Vredan spomenik je i crkva posvećena zaštitniku ostrva Svetom Gerasimu, koji je živeo u 16. veku. Monah je postao vrlo mlad, živeo u Svetoj zemlji 12 godina, zatim pet godina na Zakintosu i na kraju je boravio u stalnoj molitvi u pećini blizu mesta Spilija, pored Argostolija.


Pećina i jezero Melisani

Kada se pređe preko velikog gradskog mosta, stiže se do spokojnog ženskog manastira Svetog Gerasima, u čijoj su crkvi položene mošti Svetog Gerasima. Odatle se odvaja put za Eno, najvišu planinu na ostrvu (1.628 m), ali i ka malom mestu Sami, u čijoj je blizini neverovatna pećina Drogarati, u kojoj se mogu videti fantastični primerci stalaktita i stalagmita. Blizu glavnog grada nalazi se i Markopulos, malo turističko naselje koje je postalo centar religioznog turizma. Svake godine od 6. do 15. avgusta iz crkve u ovom gradu i oko nje pojavljuje se na stotine manjih zmija sa krstom na glavi. Zmije nisu opasne i ne ujedaju, tako da ih stavljaju deci na glavu za uspešniji i bolji život u budućnosti ili na obolela mesta na telu radi ozdravljenja. Ovaj fenomen nije do danas naučno objašnjen.

Balkon Jonskog mora

Drugi grad po veličini na ostrvu je Liksuri, na obali velikog poluostrva Paliki na zapadnom delu ostrva. Ova regija je poznata po vrlo kvalitetnom vinogorju i vinima. U gradu se nalazi stara kuća Jakovidaca, u kojoj je smeštena značajna biblioteka. Iz ovog grada moguće je organizovati mnoge izlete po poluostrvu Paliki. Jedna od najposećenijih atrakcija je manastir Kipureon, koji je i jedan od najlepših vidikovaca na ostrvu. Manastir je sagrađen na visokoj i strmoj litici iznad mora, pa ga mnogi nazivaju i balkonom Jonskog mora.


Argostoli

Manji manastir Atros iz 14. veka nalazi se u blizini mesta Poros, koje je trajektima povezano sa lukom Kilini (Peloponez) i gradom Patra, dok iz mesta Adija Eftimija polaze trajekti prema luci Pido Aeto na Itaki i luci Astako na Eteloakarnaniji. Atraktivno mesto je i Fiskardo, koje je postalo popularno zahvaljujući filmu „Mandolina kapetana Korelija", koji je tu sniman.

 

[crvendac_011]

Na Mikonosu najluđi noćni provod

20. 07. 2011. 08:00h| Mondo

Na Mikonosu najluđi noćni provod
​

Ostrvo na kome su, prema grčkoj mitologiji, bitke vodili Zevs i Titani danas je poznato kao ostrvo sa najuzbudljivijim noćnim životom.

​

Predivna panorama Mikonosa

Kroz istoriju stanovnici Mikonosa su se borili sa nemaštinom, a većina se bavila ribarstvom. Nagli razvoj turizma pretvorio je Mikonos u najskuplje ostrvo u Grčkoj. To je mesto gde svako može da se zabavi, a posebno oni željni dobrog provoda i ludog noćnog života.

Noćni život je toliko dobar da mnogi ovo ostrvo porede sa Ibicom. Od poznatih klubova na Mikonosu ne bi trebali da propustite Argo, Kavo Paradiso, Aigli i Pieros (poznat kao klub sa transvestitskim predstavama). Osim klubova, zabave se organizuju i na plažama što takođe može da bude pravi doživljaj.

Osim noćnog provoda, Mikonos nudi mnoštvo lepih plaža poznatih po zlatnom pesku i kristalno bistrom moru. Većina plaža nalazi se na južnoj strani ostrva što je dobro, jer su tako zaštićene od jakih udara vetra.

Ljubitelji kulture i istorije ne bi smeli da propuste obilazak Mikonos vetrenjača koje su izgrađene još u 16. veku kao ni posetu naselju Mala Venecija, smeštenom uz samo more.

U Arheološkom muzeju, možete da vidite skulpture, keramiku i nakit napravljen od materijala sa ostrva, a Egejsko- pomorski muzej nudi bogatu zbirku brodova. ​

 

[crvendac_011]

Rajski grad u predvorju Hilandara

Rajski grad u predvorju Hilandara

Violeta Talović | 15. avgust 2011. 16:19| Večernje novosti

Reporter "Novosti" u Uranopolisu na Halkidikiju, iz čije luke isplovljavaju brodovi za Svetu Goru



Mali ribarski grad Uranopolis ušuškan u podnožju planine Atos, pravi je dragulj Halkidikija. Predvorje najsvetijeg mesta moderne Grčke, Uranopolis, očaravujućim čine vizantijski spomenici uklopljeni u rajsku prirodu. Uranopolis s razlogom nazivaju "nebeski" ili "rajski grad". Okružen je pravoslavnim svetinjama i kristalno plavim morem.
Na njegovoj obali od zlatastog mekog peska, odmah pored luke, dominira vizantijski toranj Prosforio. Ovo impozantno zdanje iz 14. veka najbolje je očuvani hram na Halkidikiju. Elegantna, visoka kamena struktura sa uskim prozorima i drvenim balkonima nedavno je restaurirana. Danas je to jedinstven muzej hrišćanskih antikviteta i simbol grada.



Iako od Soluna udaljen svega 120 kilometara, Uranopolis nije mesto masovnog turizma. Biraju ga oni koji žele mir, divne peščane plaže, skrivene uvale kao iz bajke i nepregledno more pred sobom. Stanovnici, koji se uglavnom bave ribolovom i turizmom, gostu će dobrodošlicu poželeti pokretom ruke ka dve hiljade metara visokom vrhu planine Atos. Upravo iz ove luke isplovljavaju brodovi za najveće pravoslavno svetilište, Agion Oros - Svetu Goru. Na blizinu najstarijeg preživelog manastirskog poseda veoma su ponosni. Luka, u čijoj neposrednoj blizini se nalazi Prosforio, polazna je tačka monaha i hodočasnika ka planini Atos. To je, ujedno, i luka za ribare koji se u predvečerje s pučine vraćaju punih mreža. Od tri "prsta" Halkidikija, Atos je najistočniji i najmanje razvijen za turizam, iako ga mnogi smatraju najprivlačnijim. Najveći i najimpozantniji deo Atosa je Sveta Gora sa veličanstvenim vrhom od 2.000 metara na istoimenoj planini. U divljem pejzažu smešten je manastirski kompleks star više od hiljadu godina, ali se ne može posetiti bez specijalne dozvole.



Na obroncima Južnog Atosa nalaze se manastiri, nekoliko crkava, isposnice. Više od 350 kilometara kvadratnih čine ovo poluostrvo jedinstvenim i neponovljivim parčetom zemlje iz koje, kažu oni koji su u njegovoj lepoti uživali, isijava blagost i Božji mir.Svetu Goru, najstariji manastirski region koji ima autonomiju i samoupravu, dnevno poseti 100 pravoslavaca i 10 pripadnika drugih vera. Za one srećnike koji na vreme u prilično strogoj birokratskoj proceduri dobiju dozvolu za ulazak u manastirski kompleks, obezbeđeno je i prenoćište, ili boravak u jednom od 20 velikih manastira. U njima je dvanaest isoposnica i 700 kelija i utočišta. U manastiru živi oko 2.000 monaha.
-Ženama čija noga na Svetu Goru ne može da kroči uteha je tročasovno putovanje brodom i obilazak manastira iz 10. veka. Ova čudnovata predvorja Hilandara pod zaštitom UNESK-a, delom su skrivena među šumovitim klisurama. Sa mora, pogled ka drevnim a živim muzejima trajno se urezuje u sećanje. Neponovljiva lepota i neverovatna arhitektura, ova zdanja uvrstila je u svetsku baštinu neprocenjive vrednosti.
Manastiri su uglavnom zidani početkom i sredinom 10. veka i poseduju obimne kolekcije starozavetnih rukopisa. U mnogima su srednjovekovne ikone, relikvije, predmeti od zlata i srebra rađeni u manastirskoj osami, uz sveću i molitvu.
Većina manastirskih zdanja građena je uz obalu i zapljuskuje ih plavo more. Oni koji vremenu prkose sa visina, ostavljaju bez daha. Njihova lepota mami uzdahe i ostavlja nedoumicu o moći čoveka i snazi njegove volje da na nepristupačnom kamenu koje para nebo, podigne veličanstven hram veri i Bogu.
Uranopolis je sve do 1922. godine bio deo planine Atos. Za oživljavanje grada ova godina bila je izuzetno važna jer je u selo bez vode i struje tada došlo više od 50 grčkih izbegličkih porodica iz Male Azije. Lokalno malobrojno stanovništvo dobrodošlicu im je poželelo tako što su im podarili po omanji dom sa skromnim parčetom zemlje i 10 ovaca. Život u ovom nerazvijenom mestu godinama nije bio lak jer su, bez puteva, na konjima i magarcima, donosili hranu i vodu za piće. Prvi put izgradili su 1947. godine. Danas se do ovog ribarskog gradića, sa kućicama kao iz bajke i uskim ulicama prepunih raznobojnog cveća, dolazi širokim modernim putem koji kao u bisernom nizu spaja susedna turistička mesta. U njima su, uglavnom, luksuzni hoteli sa pet i više zvezdica.
Ovaj deo Grčke ne garantuje lud noćni provod - on je idealno mesto za miran i porodični odmor. Svakodnevne ture do obližnjih ostrvaca idealne su za one koji u osami, u nekoj od rajskih uvala, žele još više mira.

ČUDA LEPOTE I GRADITELJSTVA

Crkva Protato u Kariesu izgrađena je u desetom veku, kao i većina svetogorskih manastira, a renovirana je tri veka kasnije. Jedinstvena je zbog bazilike sa tri svoda i dve ikone iz ranog 16. veka.
Na severnom delu poluostrva smešten je manastir Velika Lavra. Ovo je jedno od najvećih manastirskih zdanja na jugoistoku Svete Gore. Prvi je u hijerarhiji i podignut je na lokalitetu Melana. Osnovao ga je Sveti Atanasije Atonski, sa kojim je i započeo procvat svetogorskog monaštva. On je uveo kinovijski sistem po kojem su se monasi, umesto pustinjaštva, okrenuli životu u zajednici. Vremenom je Velika Lavra zadobijala velike darove, pa je od Vasilija Drugog dobila i jedno ostrvo blizu Skijatosa. I srpski car Stefan Dušan bio je darežljiv prema ovom duhovnom svetilištu.
Osim glavne, manastir ima još 35 malih crkava u kojima je sačuvana ikona Bogorodice Kukuzelise. Biblioteka Velike Lavre ima 2.116 rukopisa na grčkom i oko dvadeset hiljada štampanih knjiga. Danas u manastiru živi 50 monaha.
Manastir Ksenofont građen je u 11. veku i poznat je po ikonostasu. U isto vreme zidan je i manastir Sveti Pantelejmon koji je u 13. veku prilično uništen, a rekonstruisan pet vekova kasnije. Manastir Simona Petra zidan je na nekoliko nivoa, a manastir Vatoped, na istočnoj obali, trougaonog je oblika. Veruje se da je pod zaštitom Presvete Bogorodice koja je na njegovoj zemlji živela sve do vaznesenja. Opasan je zidovima i ukrašen mozaicima neponovljive lepote. Manastirska riznica čuva pehar za pričešće izrađen od dragog kamena jaspisa.
U istoriji umetnosti manastiru Ivron pripada značajno mesto zbog jedne od najstarijih i najvećih biblioteka u kojima su retke njige, tapije i spisi.

SUVENIRI

Načičkane radnjice sa manastirskim suvenirima daju poseban kolorit Uranopolisu. Nude se brojanice, ikone, svećnjaci, knjige, priručnici o istorijatu Svete Gore... Ikonice se mogu kupiti za dvadesetak evra, a u posebnim plišanim kutijama sa srebrnim vezom prodaju se one vrednije, čija cena dostiže i hiljadu evra.

UKUSNI SPECIJALITETI

Kafane i restorani su u autentinom grčkom stilu, sa drvenim stolicama i klupama, a po plavo-belim kariranim stolnjacima, kao na slikama renesansnih umetnika, stoji prosuto voće, bokali vode i masline preko sira u ulju. Ovaj kraj poznat je po izuzetnoj jagnjetini. Grčki bogataši česti su gosti u nekoj od taverni. I ovde, kao uostalom u celoj Grčkoj, na meniju je tradicionalna grčka musaka. Osim klasične sa bešamelom koji preliva grilovani patlidžan, specijalitet je i ona zapečena u hlebu. Služi se u keramičkim posudama, a na vrhu testa ima ispisan krst. Uz nju je obavezna grčka salata sa kozjim sirom i crnim maslinama. Za gurmane nezaobilazan je svež hleb "riganada" premazan maslinovim uljem, sa sosom od paradajza i belog luka, posut origanom i mirišljavim bosiljkom. Metaksu više vole stranci, dok meštani vrelinu "zalivaju" hladnim uzom ili razblaženim belim vinom.

MAGAREĆE OSTRVO

Iz Uranopolisa na svakih sat vremena ka Solunu, Sitoniji i Kasandri voze autobusi. Dva puta dnevno, s vodičima je moguće obići i Drenia ostrvca, među kojima je najpoznatije "Magareće". U njemu vreme kao da je stalo: kroz guste oblake dima, zagledani u more i daljinu, stari otočani sa tokama na glavi i čašom uza u ruci, ispraćaju i dočekuju goste ne mareći za vrućinu i svetsku ekonomsku krizu.

​

 

[Pujdi]

Rodos: Ostrvo bogova, sunca i Kolosa

Rodos: Ostrvo bogova, sunca i Kolosa


Izvor : Novosti
Ovo prelepo ostrvo sa čak 340 sunčanih dana godišnje često je proglašavano za najpopularnije mesto za odmor u Evropi, dok u svetskim razmerama zauzima peto mesto

Na raskrsnici glavnih pomorskih puteva, između Egejskog mora i obale Male Azije, na mestu susreta velikih civilizacija Evrope, Bliskog Istoka i Afrike, smestilo se jedno od najvećih i najposećenijih grčkih ostrva Rodos. Nazivaju ga i muzej na otvorenom, jer se na svakom koraku oseća uticaj različitih kultura, jezika i arhitektonskih stilova. U antičko vreme smatrali su ga ostrvom grčkog Boga sunca Heliosa, a bronzani kip Kolosa sa Rodosa bio je jedno od sedam svetskih čuda.
Poznato je i kao „ostrvo ruža“, peskovitih i šljunkovitih plaža sa kristalno bistrim morem, umerene klime.. Krase ga zimzeleni vrtovi borova i čempresa i bašte iz kojih opijaju mirisi retkih vrsta biljaka, južnog voća, hibiskusa, nara..

U ostrvskoj prestonici Rodosu, raskošni muzeji svedoče o dugoj i bogatoj istoriji ostrva. Starim delom grada dominira čuvena Palata vitezova koju su izgradili malteški vitezovi. Uske kaldrmisane uličice Starog grada, opasanog masivnim zidinama, vrve od turista... Tu se prodaju suveniri, zlato i krzno kao na tipičnom turskom bazaru, pa se ionako ne mnogo udaljena turska obala, čini još bližom.
Najveće ostrvo arhipelaga Dodekaneza ima više od 117.000 stanovnika od kojih gotovo polovina živi u najvećem ostrvskom gradu Rodosu. U njemu je i glavna ostrvska atrakcija, citadela vitezova Malteškog reda, jedan od najbolje očuvanih srednjevekovnih gradova u Evropi koji je od 1988. godine pod zaštitom UNESKO-a.
Obale jednog od najpopularnijih grčkih ostrva, sa čak 340 sunčanih dana godišnje, zapljuskuju talasi Egejskog i Sredozemnog mora.
U jednom od najomiljenijih evropskih letovališta, zbog blage klime, sezona traje preko cele godine. Na istočnoj naseljenijoj strani ostrva sve je podređeno uživanju turista. Na svakom ćošku nailazite na taverne, kafiće na plaži, ležaljke.. Celo ostrvo okrenuto je turizmu, glavnom izvoru prihoda. Ali Rodos krije mnogo više od lepog peska, neverovatno bistrog mora i sunca.
Na svakom koraku nailazite na tragove drevne istorije, akropolj u Lindosu i Rodosu, Stari Jalisos i Stari Kamiros, srednjevekovni grad Rodos, proglašen svetskim kulturnim nasleđem i Palata velikih majstora,zamkovi Monolitos, Kritinija i Feraklos, Arheološki muzej Rodosa..
Osim grada Rodosa treba posetiti i mesta Faliraki, nadaleko čuveno po noćnom životu, Lindos, Arhangelos, Afandou, Koskinou, Embona i Trianta.
Najjužnija tačka ostrva, Prasonisi, „Zeleno ostrvo“ bujne vegetacije povezano sa Rodosom 800 metara dugim peščanim sprudom. I na ovoj tački mešaju se vode Egejskog i Sredozemnog mora. Presek vetrova i talasa je karakterističan i za najseverniji i za najjužniji deo Rodosa, s tim da na Prasonisiju, zbog velikih talasa, ne može uvek da se kupa, ali je ono zato raj za surfere.
Većina plaža na Rodosu ima sertifikat Evropske unije "Plava zastava" koji se dodeljuje za kvalitet i čistoću mora. Najlepše, peščane plaže nižu se jedna za drugom na istočnoj obali gde je i more mirnije. U Lindosu, antičkom gradiću na istočnoj obali ostrva ne treba propustiti posetu hramu Atine Lindije u utvrđenju iznad grada, uvali Kalitea, banji iz rimskog perioda i akvaparku.
Faliraki je mondensko letovalište sa prelepim peščanim plažama, barovima i restoranima. Južno od Falirakija je i jedina legalna nudistička plaža na ostrvu. Ladiko, prelepa šljunkovita plaža u maloj uvali, ima plićak idealan za decu. Jedna od najvećih plaža je Cambika kod mesta Arhangelos, a na liticama iznad nje je manastir Panagia Cambika po kojem je ta plaža i dobila ime. U zalivu Kataras, okružena liticama i omiljena među nudistima, smestila se jedna od najatraktivnijih plaža na Rodosu, a u njenoj blizini je i Traganou, plaža poznata po pećinama čije otvore zapljuskuje more.
Zato i ne čudi što je ovo prelepo ostrvo često proglašavano za najpopularnije mesto za odmor u Evropi, dok u svetskim razmerama zauzima peto mesto.

SEDAM IZVORA I SVETLAN(A)
„Sedam izvora” je mesto na kojem nekoliko izvora pitke vode formira vodopad odakle se navodnjava dolina Kolumbija. Prema legendi, ovo je bilo omiljeno mesto za okupljanje nifmi, a i danas je vrlo popularno među stanovnicima Rodosa koji ovde dolaze na izlete. Vodeni tunel, dugačak 150 m, povezuje potok sa jezerom, a samo najhrabriji idu ovim putem, jer se u tunelu ništa ne vidi.
Nedaleko od Kolumbije nalazi se jedna od najlepših plaža Mediterana, Campika, sa prekrasnim peskom, idealna za razne igre u vodi. Na brdu iznad plaže nalazi se crkvica Campika koju uglavnom pohode žene. Muško ime Campikos i žensko Campika, u prevodu Svetlan i Svetlana, isključivo su vezani za Rodos. Ako u bilo kom delu Grčke upoznate nekoga ko se ovako zove, znajte da je njegova ili njena majka dolazila u ovu crkvu da se moli Presvetoj Campiki za božji dar, dete.


KOLOS SA RODOSA

Ulaz u luku Mandraki, odakle kreću brodovi za jednodnevne izlete, krase statue jelena i košute, zaštitni znaci Rodosa. Oni su, prema predanju, oslobodili ostrvo od zmija i tako omogućili da ga nasele ljudi. Na tom mestu je nekada davno, u 3. veku p.n.e. stajalo jedno od sedam čuda antičkog sveta, Kolos sa Rodosa. Bio je posvećen bogu sunca, Heliosu, a čitavo ostrvo po legendi je Zevsov poklon Heliosu. Prema legendi, kip je bio visok 45 m, jedna noga mu se nalazila tamo gde je danas statua jelena, a druga gde je statua košute. Stojeći tako raširenih nogu, brodovi su, ulazeći u luku, prolazili kroz njegove noge. Statuu od bronze sa primesama belog mermera, osmislio je i izradio rodoski vajar Ares iz Lindosa. U podignutoj desnoj ruci držao je baklju i tako služio kao svetionik, a njegova velelepnost uvrstila ga je u sedam svetskih čuda. Ipak, srušio ga je jak zemljotres, pukao je u kolenu, pa se kaže da je tada „pokleknuo“. Ponuda Ptolomeja Trećeg da plati sve troškove restauracije polomljene statue, odbijena je posle konsultovanja sa astrolozima. Skoro 1000 godina statua je ležala polomljena. Arapi su osvojili Rodos 654. g. p.n.e. i ostatke Kolosa prodali Jevrejinu iz Sirije, a nosilo ih je oko 900 kamila. Kolika je zapravo bila veličina statue, najbolje svedoči Plinije Stariji: "Kada je statua polomljena i pala na zemlju, grupa od 5-6 ljudi ispruženih ruku jedva je mogla da opaše prst ruke Kolosa". Iako danas ne znamo mnogo o stvarnom obliku i izgledu Kolosa, moderne rekonstrukcije mnogo su tačnije od starih crteža. I mada je nestao, Kolos sa Rodosa inspirisao je mnoge umetnike da prave slične statue, poput kipa Slobode u Americi.


OSTRVO LEPTIROVA
Iako bogata vegetacija nije karakteristika Rodosa zbog njegovog geografskog položaja i klime, postoji jedna tiha šumovita dolina koja je posebno prijatna u vrelim letnjim danima. To je Dolina leptirova, mala tamna uska dolina sa gustim rastinjem gde protiče potok koji obrazuje jezerca i vodopade. U njoj se tokom letnjih meseci, kao da je priroda „namestila“ za potrebe turizma, pari posebna vrsta leptira, kvadrini, koji žive jedino na Rodosu (endemska vrsta). Zabranjeno je praviti buku, da se leptiri ne bi uznemirili. Privlači ih aromatična smola i kora posebne vrste mediteranskog zimzelenog žbunja koja raste samo na tom delu ostrva. Najbolje vreme za razgledanje je od juna do septembra, kada se leptiri izležu iz jajeta.

 

[sendi]

Santorini – grčko ostrvo sa najlepšim zalaskom sunca


Blic


Santorini je najslikovitije, najpopularnije i turistički najposećenije ostrvo, koje pripada ostrvskoj grupi Kiklade. Ovo je tipično grčko ostrvo, vulkanskog porekla, koje zajedno sa okolnim ostrvima zauzima površinu od 90,6 km2.

Santorini je najpopularnije grčko ostrvo foto: Samuel T/flickr.com


Santorini pripada istoimenom okrugu, i najveće je ostrvo malog arhipelaga sa površinom od 73 km2. Površina manjih ostrva koje se nalaze u okolini Santorinija je 15 km2 i to su: Aspronizi, Nea Kameni, Palea Kameni i Tirazija (jedino naseljeno ostrvo).

Santorini odlikuje tipično kikladski stil foto: Tran's World Productions/flickr.com


Santorini ili Tira, kako se još naziva, najjužnije je ostrvo ostrvske grupe Kiklada, veoma je razuđeno i u većem delu planinsko. Ostrvo je u obliku polumeseca, što je posledica aktivnosti vulkana u praistoriji. Nekadašnje dno vulkana je sada zaliv u okviru ostrva Santorinija. Erupcija vulkana koja se desila pre 3.600 godina dovela je do pojave cunamija, za koji se veruje da je izbrisao minojsku pomorsku civilizaciju.

Obala Santorinija duga je 69 km foto: Pietro Motta/flickr.com


Dužina obale Santorinija je 69 km, a njegove plaže spadaju u najlepše na Mediteranu: prekriva ih beli, crveni, sivi ili crni pesak, a voda je duboka i kristalno čista. Poznate plaže Santorinija nalaze se uglavnom duž istočne i jugo-istočne strane ostrva, a svaka od njih ima posebne karakteristike. Većina plaža je jako dobro organizovana, opremljena stolicama, suncobranima, tu se nalaze kafići i restorani, a većina njih pruža i odlične uslove za sportove na vodi.

Crkva na Santoriniju foto: Arian Zwegers/flickr.com


Santorini odlikuje specifična arhitektura: kuće su okrečeno u belo, a građene u tipično kikladskom stilu. Vredelo bi obići Akrotiri, praistorijski grad i najvažniji arheološki lokalitet na ostrvu i crkve, koje zbog svoje bele boje, kao da odišu mirom i svežinom. Ono što ne bi trebalo propustiti jeste poseta najmlađim vulkanskim ostrvima u Istočnom Mediteranu: Palea Kameni i Nea Kameni. Ova dva mala ostrva rezultat su najnovije aktivnosti vulkana.

Santorini je grčko ostrvo sa najlepšim zalaskom sunca foto: GOC53/flickr.com


Jedno je sigurno: valjalo bi posetiti najživopisnije grčko ostrvo, Santorini, bar jednom u životu. Klima je mediteranska, u julu i avgustu temperature se kreću oko prijatnih 30 C preko dana, a noću oko 22 C. Biljni i životinjski svet je bogat, a od gajenih kultura preovladavaju masline i vinova loza. Koristeći prijatnu klimu obiđite i neka od okolnih ostrva: Ios, Mikonos, Naksos, Paros, Oiu...

Pogledajte video: